ПОРОБЉЕНЕ ДУШЕ

ЕВРОПСКИХ

ИНОКОСНИКА

Осим Филозофске Мисли, као ријетких тренутака понеког стољећа, и нешто учесталијих узлета Умјетности, тешко се може повезати Човјека са Слободом.

Човјек није, као Територијални Колективитет, одмакао ни педаљ од Слободе Чопора.

У тој Слободи још увијек је најважнија Територија, Главни Мужјак и његови подржаваоци и дисквалификација по свим другим основама.

Што је најпоразније, Човјек ни као Појединац није закорачио у Слободу.

Већ се, напротив, на све начине приклања Елити Чопора и Територије. И настоји да се оближе том њиховом Слободом над Територијом и владавином над другима.

Човјекова Историја Слободе, само је хронологија тражења начина да се она не досегне, да се не узме и да се избјегне.

Појединац је тако заслужио, и више него му је омогућено и што му се догађа током Цивилизације, Неслободу у којој се осјећа слободно.

Све могуће диктатуре, револуције, тортуре, поробљавања, истребљења, глобализације... само су законита посљедица човјековог уживања у Неслободи.

Човјек је лажно Крволочно Биће, као и лажно Умно Створење. Због тога највише ужива у Слободи коју му донесе, натури, прода, подвали, неко други. Која је туђа.

Данас је, након двадесет вијекова, и ко зна колико још прије њих, поражавајуће гледати колоне тих чињеница о Човјековом уживању у Неслободи. И уживања у Неслободи Човјека.

Та најезда се догађа сваког трена и свуда у свијету. Она је земаљску куглу премрежила боље него гравитација и магнетска поља, боље него што је премрежио Интернет.

Тај Гугл Неслободе условљава реакције Инокосних Минијатура на Каталонску Независнсост или на Косовску Зависност.

Минијатуре Неслободе су срећне што Каталонија не може да узме своју Слободу. Што су Срби протјерани са Косова и што су сами отишли. Што Република Српска не може да се одвоји од БиХ. Што Курди узалуд иду на Референдум. Што је Референдум пишање уз вјетар. Што четирипет европских нација поробљенима држи четрдесет, педесет, европских нација. Што је Статус Територијалнох Интегритета тек Статус Надређености над милионима Људи и њихове Заједнице.

Људско биће, као обични примитивни усташки кољач, или као академски образован појединац, напросто ужива у тим сценама Неслободе, и Колективитета и Индивидуалитета.

На темељима такве иманентне, алијенативне, генетске, Неслободе, скројено је, данас и одавно, све на свијету.

Територија, Нација, Вјера, Држава, Војска, Породица.

То је Филозофска Основа данашње Цивилизације. Потка су само вијести о томе.

ХЛАДНА КОЕГЗИСТЕНЦИЈА

ТРАЈНИ ЈЕ СРПКИ ЛИЈЕК

ЗА СФРЈИШТЕ,

УЗ РАЦИОНАЛНИ

НАЦИОНАЛИЗАМ

Не морам да идем свеудиљ да би расчланио повијесне и повесне посљедице отказивања посјете Вучића Загребу.

И да је јуче била посјета, и да је никада неће бити, ништа се неће догодити.

Хрватска ће и даље да уништава оно мало Србуљака што је остало, промовише ЗДС, живи у Српској Агресији.

А Србија, Србија ће, док је ове Пичкасте Власти, и даље да се понижава. Ако не може у Загребу, може на неком другом мјесту.

Дакле, јасно је.

За Хрвате, муслимане и Шиптаре, Србија ће увијек бити Агресор, Геноцидаш, Злочинац, Фашист и слично.

Србија може да ради шта хоће, са доборм намјером или са бриселском натјером, свеједно, ништа промијенити неће.

Боље би било, да Пичкарство није захватило не само Власт и Вођу, већ и све остале, да сви, о научника до учитеља, темељно образлажу да Срби нису могли да буду Агресори јер су тамо били на Земљи и у Уставу. Да су протјерани из Хрватске, из пола БиХ, са Косова, негдје брже, негдје спорије, да су преименовани у Црној Гори.

Озбиљну Историографију и Националну Мултидисциплинарну Презентацију, не може замијенити Дачић својом изјавом о Грађанском Рату.

Ну.

То се тешко може промијенити.

Квалитет Националне Пичке одређује мањкавост њеног настајања.

Српска Политика се, међутим може промијенити.

Србија себе систематски доводи у ситуацију да више ни сама себи не може помоћи а камоли Србима изван Србије.

Како бриселује са Косовом, најежим се и ја и Република Српска. Да не почне и са Српском да тргује. Што је стари Београдски Обичај.

Србија не умије да води Политику ни колико Репубика Српска.

Власт у Републици Српској је успјела да у БиХ, из омјера Три против једнога, дође у ситуацију Два против једнога. Стратешким савезом са ХДЗ БиХ. А без Странџукела, у ситуацију Два против Једнога, у српску и хрватску корист.

Србија, која је некада ишла Сама против свих, сада иде Сама под сваког.

Од те политике Срби не могу имати користи.

Јер. Наставља се процес уништења Срба који је, на почетку, добро закамуфлиран Рапсадом СФРЈ. И борбом Словеније и Хрватске за Слободу. Сунце Ти Јебем.

Србији је сто пута боље да подржи Каталонију него да организује Унутрашњи Прдијалог о Косову. Или да иде Колинди на ноге. Или оном смрдљивом Караван Сарају. Или у Сребреницу.

То, дабоме, нема ко да уради.

Србија у Политици нема Одбојкашице, Ватерполисте, Кошаркаше. Нема Ђоковића.

Има Националне Пичке.

Али то не мијења моју Филозофију да Срби, на Балкану, на простору бивше СФРЈ, трајно треба да воде политику Хладне Коегзистенције и Рационалног Национализма.

БЕСПЛАТАН САВЈЕТ

ГОВЕДАРИЦИ:

ОДАЈ ГУЈИЦОМ

КРАЈ СУВОЗИДА

Поводом његове изјаве да је СДС чврсто опредијељен да постане дио велике политичке асоцијације ЕПП. Европских Народњака. Европске Пучке Партије, как би рекли Ратници Пирана и Викинзи Пељешког Моста.

Читајући вијест доживио сам општу егзалтацију поводом сљедећег умилног цитата.

Govedarica je istakao da je Srpska demokratske stranka jedna moderna politička organizacija koja baštini demohrišćanske vrijednosti i evropske standarde u funkcioniranju i da kao takva zaslužuje da bude dio EPP-a kao najveće grupacije političkih partija u Evropi.

ЈТТ, ми и не знамо шта имамо.

Ну.

Ако су намјере ЕПП исте као и Есдеесове, односно Говедаричине, то значи да је озбиљно вагонирање Српске Демократске Странке почело и да се са њом озбиљно рачуна у Декаталонизацији Босне и Херцеговине.

ЕПП је облик управљања Нацијама и Држава у Европи.

Као што је то била Социјалдемократија. Која је послужила као пелена за Блера и Меркелову.

Као што је то била и Интернационала, кроз све своје фазе и фауне.

СНСД је прошао ту школу.

Социјалистичка Интернационала која нас је примила у своја њедра, била је алатка спајања СНСД и Лагумџије у једну Унитаристичку Пробосанску Опцију.

Када је СНСД то одбацио, уз бројне маневре и фолирања, и СИ и СА, Интернационала нас је искључила.

Добро, ми се нисмо много ни опирали предњим и задњим ногама о штокове.

Говедарица, гатачки наиван и гусларски паметан, морао би да има све то на уму.

А и остали Ратници, Сељаци и Поштена Интелигенција Есдееса.

Кратак је пут од Злочиначке Четничке Партије Радована Караџића до Демохришћанске Странке Вукоте Говедарице.

То треба да забрине.

КАД УЂЕМО У ЕУ

НЕМА ВИШЕ ПОДЈЕЛА,

РАТОВА, ПРОМЈЕНА

ГРАНИЦА...

Особина Малих Народа, који су најчешће Глупи Мали Народи, а то се види по томе што све знају и што су најважнији на свијету, која их кошта Историје, редовно је самоукопничка свијест о томе да вјерују у оно што им кажу Моћници.

Кад би могли да схвате да им никад не говоре ништа од онога што јесте и што им је намјера, већ само супротно од тога, и  у мрвицама, могли би да до краја размисле о својој судбини, изгледима и корацима.

Сада је, у јеку Каталонских Догађаја, лансирана и теза о томе да, кад се уђе у ЕУ, нема више цијепања земље, нема подјела. Раније је било исто за Нато. Кад се Натакнеш, нема промјене граница и ратова.

Само Елемементарно Глуп Србин, један обични ЕГС, може да повјерује у ово.

Цијела Историја је промјена Граница и смјена Ратова.

Много моћније Мудоње, од ЕУ и НАТО Пакта, владале су Европом, па су се границе мијењале ко гаћице у женској пишаоници.

Ну.

Да погледам изблиза.

Кад су у питању Срби, сви имају права. Кад је у питању ЕУ, Европа и моћне Нације, нико нема права.

Од тога треба поћи у гледању на сваку Каталонију. А нарочито на ЕУ и НАТО Интеграције.

ЕУ је одоборила Референдум Црној Гори. Јер треба осакатити Србију. Каталонија не може.

ЕУ је признала Косово, осим оих који се боје комадања властитог Централизма и Унитаризма, и без Референдума. Каталонији се не признаје ни Референдум.

У Српској не смије ни да се помене Референдум. А у Уставу, Дејтонском Споразуму, Српска је Држава. Косово може Независно на основу Грађевинске Дозволе за Бонд Стил.

ЕУ је мирно гледала како се насилно руши Југославија.

Јер су Срби требали да буду једини губитници.

Исто тако, сада, мирно гледа како се девастира Србија. И помаже у Рушењу. С помоћу Бриселских Преговора.

Срби, дабоме, за разлику од Каталонаца, обилато саучествују. Нашли су Вучића, тог Алију Сиротановића у лопатању девастиране Србије.

Република Српска треба да зна да ће уласком БиХ у ЕУ и НАТО, ископати себи гроб.

И још молити неког да навуче бетонску плочу.

Јер у БиХ неће бити Отцјепљења и Референдума, као сада у Шпанији, мада ће Каталонија отићи, кадтад. Али ће преко Дрине, у Србији, тога свега бити колико оћеш.

Зашто.

Зато што су Срби Циљ а никакве Границе, Нератови, Европски Напредак и Међународно Право.

Српска мора по сваку цијену кочити улазак БиХ у ЕУ. А у Народој Скупштини се трајно опредијелити против петинга са НАТО Пактом.

ОПОЗИВ ПРЕДСЈЕДНИКА

СРПСКЕ, НОВО КОСОВО

ОПОЗИЦИЈЕ

Опозиција у Српској, која је све више Опозиција Српској, све је Косовске Битке добила али је изгубила Косово.

Губи га, Власт, већ дванаест дугијех годиница. А како грах пада, изгубиће и у годиници која прва дође.

Сада су дошли на идеју да у Народној Скупштини иду у борбу за Закон о Предсједнику Републике. Да се у Закон угради институција Опозива.

Добро. Пиле кад упадне у Бунар, не мора да зна да је то Бунар.

Али би неко од толикијех љубитеља Власти и заљубљеника у Власт, морао да зна да се Избор Предсједника не може регулисати Уставом а Опозив Предсједника Законом.

То је Марино Дркање Тељуга.

Све о Предсједнику мора да се регулише Уставом.

И Институт Опозива.

С тим што треба знати да је идеја о Опозиву, коју је Савез За Промјене купио на неком бувљаку, дио ширег фронта Дерегулације Институција не само у Српској већ и у цијелој БиХ.

Треба погледати шта је, на локалном нивоу, у погледу стабилности, чинио Опозив Начелника Општина.

У том пакету је и приједлог да се Чланови Предсједништва бирају индиректно.

Јасно је да директно изабран Предсједник Републике и Српски Члан Предсједништва, имају посве другачију и ефектнију моћ, референдумску, у односу на избор у парламентима.

Савез За Промјене треба да знао да је и ово што предлаже о Опозиву законом, дјелатност против Републике Српске.

НЕРАЗУМИЈЕВАЊЕ

КАТАЛОНИЈЕ

ТЕМЕЉНИ ЈЕ

СРПСКИ ПРОБЛЕМ

Гледам већ мјесецима како Српски Лепезаријум, који је тако негативно шаролик, да га могу назвати и Српски Булументаријум, са апсолутном наивношћу, деструкцијом и аналфабетизмом, прати и изјашњава се о Каталонији и Шпанији.

Немам живаца за Анализу, што би морала да буде цијела Књига, али та чињеница доказује одуство Српства у потребном егзистенцијалном минимуму.

Био сам сто пута у Каталонији. У Барселони.

Кад их нападне Независност, кад се одреди неки датум манифестације, сваки балкон и сваки прозор окићен је Каталонском Заставом.

Код нас, у Српској, Заставе се исмијавају, од Пичкиних Интелектуалки и Курчићевих Пичака. Исмијава се Референдум о Дану Српске. Од свих њих и од Опозиције.

Каталонија је, прије свега Национално Питање.

Каталонија нема никакве везе са Косовом. Косово је било Српско па су га Срби, ладно, у сто и више година препустили Шиптарима. Србија је пустила Србе на Косову да их Шиптари шиканирају, протјерују и да им у бесцијење продају Земљу. Косово је изгубљено. Ради се само о томе да га Србија не призна као Државу.

Каталонија је постојала прије Шпаније. Па је преко кревета потпала под Шпанију, па су јој стално одузимали идентитет и самосталност.

Каталонија је Буђење Нација и потреба за Националном Државом, што је једно од обиљежја 21. вијека. То је нови цивилизацијски фронт у Европи. Ако Национална Држава изгуби на том фронту, Људски Род нема повратка.

Република Српска нема везе ни са Косовом ни са Каталонијом.

Република Српска је из Рата, што је историјски потпуно легитиман услов, изашла као Национална Држава. У Дејтон је отишла као комплетна Национална Држава а склопом односа великих сила, што се није могло избјећи, она је у Дејтону затворена у БиХ. Али је и тада остала Држава са свим својим алаткама и полугама.

Дакле. Ако Српска подржава Независност Каталоније, то не значи да подржава Независност Косова.

Ако БиХ подржава цјеловитост Шпаније, то не значи да Србији жели добро.

Ако Шпанија не признаје Независност Косова, то не значи да подржава Србе.

Борба против Каталоније, као и борба против Србије, односно, борба против Независности и борба против Зависности, истовремено, борба је традиционалног европског угњетачког копита против Слободе.

Неколико Европских Нација угњетава, већ вијековима, неколико десетина Европских Нација.

И по цијену крви желе да тако остане.

Каталонци и Срби су на истој страни. На тој страни не Европе, Брисела, Сарајева, Шиптара и Шпаније.

Слобода Каталоније је Слобода. А Слобода Шиптара је заузимање туђе земље. Иста тортура је и цјеловитост БиХ.

Срби су, нажалост, мало неталентовани за Национално Питање.

Каталонија је била задњи Контролни пред Завршни Испит.