3469.

КОМПЛЕКСАШКИМ

ПОКРАЈЦИМА

ОПТИМИЗАМ

СЛУЖИ ЗА

ЗАЈЕБАНЦИЈУ

На Интернету постоји портал фронтал.ба. Који има Редакцију, СТЈ. Као што мој блог има борд директора. А на том порталу.ба постоји и извјесни Зарђан Пухало. Зарђан, јер је, по слици за своју тетку и њену комшиницу, коју фура на интеру, млад човјек. А зарђао. Иначе се виче Срђан. Пошто је као и ја, са тих брдусина, калиновичких кажу, по којима се људи вичу а не дозивају.

Некидан је објавио текстуљак о Љубави и Срећи у Републици Српској, са чим се он, у ствари недуховито зајебава. Итакото. Текст је, каже, написао поводом позива Предсједника Републике да јавно мнијење треба да буде позитивно а не депресивно.

На Интеру је његов текстуљак одмах похвалио Бранислав Бореновић, власник скупштинске дискусионе и репликанске биртије Код Два Папка.

Пуно сам текста потрошио на два небитна Рјаба Јавна.

Битан је тај Црни Талас Јавности.

Којег су овдје донијели странци, рат, разочарање људи општом пљачком и пропашћу, аматерски и болесни политичари, курсаџије новинарства, вјесници промјена и реформатори свега оног што не схватају и неразумију.

·         Црни Талас Јавности замијенио је Новинарство.

Најбољи новинар је онај који нађе седамнаесточлану породицу, од које је пола већ помрло од глади. А најбоља редакција, повлака Медиј, јесте онај који успије да сними изјаву како Влада за њих није урадила ништа.

·         Црни Талас Јавности замијенио је Политику.

Најбољи политичар онај је који умије што пластичније, репортажно, књижевно, да ослика пропаст. Све је пропало. А Власт сваког јутра устане и поново упропаштава све. Онај политичар који се извјешти у опису пропасти, тако да је и велику поплаву срамота што не може да уништава онако како он прича, такав се кандидује за најбоље функције.

·         Црни Талас Јавности замијенио је слободу медија и става.

Слобода медија је као и Она Ствар. Сви је воле и сви прочају о њој а само неколицина зна о чему се ради. Остали се јебу ко штуке. Покрајци, комплексаши, маргиналци, црноталасци, на стотине онаквих какве сам поменуо на почетку текста, мисле да је слобода медија и слобода говора само у црнилу. Срамота је рећи нешто позитивно. Да је неко запослио 50 приправника. Срамота је некога похвалити. Срамота је гласати за Буџет јер је повећана ставка битна за крај из којег долази посланик Перица Бундало. Посланик нема слободу става. Он мора да устане и каже да је Буџет који предлаже Влада Српске, најцрња пљачка Срба, Српске, БиХ, Мађарске и њемачке аутомобилске индустрије а да су премијерка и предсједник вође организованог криминала.

·         Црни Талас Јавности замијенио је јавну дискусију.

У таквом пројекторијуму сви слајдови су освијетљени прије развијања и само пројектују црнило. А у црнилу нема јавне дискусије. Има само јавне дисквалификације. Нема аргумената. Само лажи и моји извори. Владика иде у Америку. Игор има осам посланика.

·         Црни Талас Јавности замијенио је и прекрио јавне размишљатеље о политици, економији, друштву, култури.

Тако се Зарђан Пухало не стиди што и на његовом порталу има младих људи који се озбиљно баве неком темом. А он се бави просерицама. Како би се додворио једном Бореновићу.

То ме и брине.

Сад, кад га је јавно похвалио Народни Бореновић, заобадаће се преко седам њива. Његов ће комплексашки мозговник доживјети ерекције црних ганглија и успеће се на својој спирали барем један завој више. Можемо очекивати још зарђале духовитости и нихилизма.

Зарђан Пухало је производ иностране мреже за лов ситне рибе по сиротињским земљицама. Мали Плаћеник. Ебертовац. У јавности се представља, као и сви из тог кордона, црнилом, унитаризмом, пуна су му уста БиХ, нихилизмом, иселимо се, општом јевтиноћом у ставовчићима без увјерења, идеје и убјеђења. Само нек се сере по дворишту.

Јавности Републике Српске, као и свакој Јавности, потребан је Реални Оптимизам, Слободна Дискусија, Валидна Аргументација.

Стварност се састоји од већине позитивних састојака. Од вриједности које су изнад нуле и изнад површине. Од свијетлих тачака којих је више него црних. Иначе, не би, та Стварност, ни постојала. Постојала би Антистварност.

Хиљаде људи у овом тренутку нешто стварају, раде, унапређују, смишљају. Јебе им се за Додика, Есенесде, Пробосића, Власт и Пухала.

Дабоме, да Пухала то не могу да схвате. Они Стварност гледају кроз призму Додика. И кроз пластичне наочаре комплекса, вјероватно, што нису успјели да буду нешто важно код Додика. Па су постали важни код Еберта. И за њега играју Еберећке Ебертуте.

Ну. Додик није Стварност. Није Есенесде. Није Република Српска.

Онај ко није уз Додика има обавезу да не гледа Стварност кроз Додика. Имају и ону који су уз. Али овдје говорим о Успухалима као Друштвеном Црнокласју.

Али, пошто некима Ил говорио, ил прдио, треба сачекати ко ће похвалити Бореновића. Па онда ко ће похвалити Бореновићевог похвалитеља. И тако, Срле, ситније, Срле, црније, међу Интернетлије, напиши нам најбитније.

УКИНУЋЕ СЕ УЛИЦЕ,

ТРГОВИ И БУЛЕВАРИ.

СВЕ ЋЕ СЕ ЗВАТИ

ПРОМЈЕНАДЕ.

Сречко Латал био је у оној фамозној Међународној Кризној Трупи. Још је он и фин човјек. Каквих је све протува ту било. Био је тамо и неки Лајо, Лајавац, Лајон, како ли. СБУ. Сами Божији Ужас.

Али његова биографија не баш валерише финоћу. Све кризне земље. Дописнички посао. Сарадник овога и онога. Аналитичар. Афганистаничар. Пакистаничар.

Пошто, дакле, није добровољни давалац крви у мјесној заједници Кврговрљци, у општини Здрмашница, требало би узети у обзир његову насловну изјаву у унтервјуу порталу Вијести.ба.

Без већих нових социјалних немира, политичари се неће посветити Реформама.

Реформе су страна ријеч за Промјене.

Не могу да читам интервју. Али могу да поставим неколико питања и дам неколико аналитичких прогноза.

·         Да ли Срећко/Сречко Латал ради на НВСН, Новим Већим Социјалним Немирима, или зна неког ко ради на томе. Пошто су евидентне његове везе са удружењима пчелара у Пелагићеву, љубитељима превртања сеоских снаша на класури, у Домаљевцу, и сакупљачима великих гљива буковача по шумама и горама, мислим да најмање зна неког ко ради на томе у туземној Области 51.

·         Да ли међународне прогресивне, демократске и људскоправне институције и механизми, знају ишта урадити без Великих Немира.

·         Закључујем да су Избори 2014е били посљедња шанса дата грађанима БиХиС да бирају на биралиштима. Одсад ће имати шансу да бирају на улицама.

·         Реформе подразумијевају да се са сцене морају склонити Човић, Изетбеговић и Додик. Мада се свима лијепо представља како је то само Додик.

·         Бирачи у БиХиС изутетно су глупи и некооперативни. Умјесто да повале, у овој рунди, барем двојицу од Тројца ЧИД, они повале Лагумџију.

·         ВНСН би били добар увод у исте такве, само још веће, у Србији. Шта. Мислите да тамо нема потребе за тим.

·         Знате онај виц кад је Бијелац, по прилици из Хрватске, пошто је имао пимпек, питао Црнца откуд му тако велики Уд. Сваког дана сам ишао у Циглану. Какву Циглану. Па, ви идете у теретану и от тога вам расту мишићи. Ја сам са двије цигле, овако, уздуж, мјесецима, у Циглани, тукао овај свој шлауф и зато је данас такав какав јесте. Након неколико мјесеци Црнац опет види Бијелца. Како иде. Боју сам постигао, дужину још нисам.

·         Хоћу да кажем. Ватру и паљевину смо постигли, масовност још нисмо. Зато кука Срећко Латал.

3467.

БЕСПИЛОТНА

ЛЕТЈЕЛИЦА

НАТО ПАКТА

КОЛИНДА

ГРАБАР

Побјеђује.

Нато увијек побјеђује.

Јер никад не сиђе с војском на земљу и никад не крене на Русију.

Колинда Грабар је беспилотна летјелица јер је политички празна. Долази директно из Нато канцеларија, без политичког програма, без државничке идеје и без логистичке програмске подршке Хадезеа, јер је и он празан и чека да Есдепе и остали пијевци, сами себе поједу, долази без политичког пилота али перфектно обавља посао. Нарочито у ситуацији када је ухапшен Бандић.

Ну. Разлози успона Колинде Грабар, иако су сва манипулантска истраживања јавног мнијења говорила о предности Јосиповића, под другом су сукњом.

Иако је мјесто Предсједника Хрватске фигуративно и фикусативно, Иво Јосиповић се није трудио ни да га украси. Он је, дакле, само био Предсједник. Нешто као остављена ствар и покривена бијелим платном. Да не пада прашина.

Друго. Влада Хрватске и њени веома лоши резултати, са пратећим аферама. Сва та хапшења сугеришу да се живи у лошој лоповској Хрватској Јосиповића и Милановића. Бирачи брзо забораве претходне пљачкаше. Да није тако, Есдеес никада више, послије 2006е, не би добио ни један глас.

Напримјер, Бандић. Ако ухапсиш градоначелника главног града у коме сједе и Влада и Предсједник, да ли то бирачима шаљеш поруку да ви годинама гледате како вам Бандић под носом чини криминал. Врло лако могуће. Јер нема механизма који ће истражити како бирачи преводе конкретне поруке у своје гласачке одлуке. За то не постоји агенција за истраживање. Личног и унутрашњег мнијења.

Треће. Цијела та лијева опција, за коју су потребни огромни наводници, невјероватно је салонска и напудрана, углађена и напарфемисана, у неколико слојева тако да они старији већ одавно смрде, коубила се за манипулацију од стране Хадезеа. Понижења власти у Ћирилици, у Вуковару приликом обљетница, у Книну, у монетизацији цеста, у референдумима, показују да цијела та лијева власт бивствује као и Јоспиповић. Само нека се рачуна да је ту. И на списку и на лицу.

Четврто. Маниуплативни Интеграцијски Оклоп, МИО, у којег се увије неки нови неовисни државни земљичурак, много је ефикаснији и пројектованији него што се то може и претпоставити. А често га није могуће ни детектовати на лак начин.

Тај Манипулативни Интеграцијски Оклоп око Хрватске, која је чланица ЕУ и НАТО, тоје тај оклоп, дакле, помогао је Љевици да дође на власт. Они то неће никад признати. Да би дао предах Хадезеу. И очистио га од разних санадера.

Хрватска је усташокорна, ортодоксна католичка, десна земља. Каква Љевица. Какав Ђуро Ђаковић.

Стога Беспилотна Летјелица Нато, Колинда Грабар Китаровић, извјесно иде ка побједи.  Сада, када је сужен спектар, нелогично је да се Хрватска опредијели на страну још празнијег и неподржанијег Есдепеа.

Сачекаћемо други круг.

3466.

КАКО

ПОВЕЗАТИ

ПАПКЕ

И НОВИНАРЕ

Ствар је постала озбиљна. Једна Држава, Федерација, дозволила је Полицији сусједне Државе, Српске, додуше братско-дејтонске, да врши претрес у тамошњој медијској кући. Добро, кућици.

Тај портал Klix.ba, иначе монструозносрпски, први је објавио тонски запис о папцима.

С тим у вези, дигла се новинарска, медијска и полуполитичка заједница. Многи појединац је пао на блатобран одлучан да босих прса и голих табана брани Слободе Новинара и Слободе Медија.

Не дирајући у права медија и онога што се у њима зове новинарство, а мнијући да своје слободе и права морају сами да оформе и за њих да се изборе, што никако није краткотрајан процес, не улазећи у то да ли је Запис о Папцима цјеловит или је монтиран, а надајући се да је свима, од папака до новинарака, циљ боље демократско и процедурално друштво, било би добро да се неке чињенице узму у обзир.

·         Неовлаштено и недопуштено снимање, и објављивање, тонских записа, кажњиво је. То се односи на једну ријеч, двије ријечи снимљене без прекида или двије спојене ријечи снимљене на различитим мјестима или у различито вријеме. И све остале варијанте и комбинације.

·         Тонски запис, његово прибављање и објављивање, као и потоње преузимање, нема никакве везе са Новинарством. И није Новинарство.

·         Случај Снимак Папак спада у сферу политичке манипулације и режиран је тако да се најприје објави у иностраном медију надајући се да се неће моћи издејствовати судска процедура која се данас одиграла. И надајући се да ће, ако се то и деси, дотле рачунарџије успјети да избришу трагове.

·         Случај Снимак Папак имао је за циљ не да докаже куповину посланика, поткивање папака или компромитовање премијерке, већ је имао за циљ да омогући други мозаик власти у Републици Српској. Дакле, да поништи резултате и мозаик избора. То се не мора декларисати државним ударом али се мора означити као Антиизборни Политички Удар.

·         Без обзира да ли је снимак цјеловит или монтиран, у цијели случај добро је упетљана једна страна обавјештајна служба. Не треба полиција да упада у мој лаптоп. То се види из авиона.

Зашто онда Новинари, који се лажно представљају као они који су објелоданили Снимак, и други Новинари, укључив Рудићку, не истраже како је настао, ко је снимио, ко је, ако је, монтирао, изнио из Бањалуке и Републике Српске, или ко га је снимио на екстериторијалан начин, ко га је доставио Кликсашима. И зашто не објаве која тајна служба стоји иза свега.

·         Слободу Пара, мада она иде рукуподруку са Слободом Медија, овом приликом не бих помињао.

3465.

ИСТОРИЈСКА

СИНТАГМА

*ЕКОНОМСКА

ПОЛИТИКА

СРПСКЕ*

Јучер је сарајски портал објавио вијест из Народне Скупштине Републике Српске, прије усвајања Буџета, и употријебио синтагму Економска Политика Српске.

Сарајевски однос према Републици Српској, према њеном имену и према њеној суштини, увијек је пропуштан кроз пар боја неостварених ратних циљева муслиманског агресивистичког политичког, вјерског и паравојног вођства, потпомаганог иностраним кројачима Бурда Шнит Државица и планерима девастације српског националног територијалног и уставног бића.

Те зраке су се кретале од Геноцидна Творевина, четнички, агресорски, великосрпски, караџићевски, злочиначки ентитет, преко Шумска, Ерес, Они из Ереса, до мањи беха ентитет, што је било тепање и умиљавање, у склопу цијелог спектра нерегуларних, потцјењивачких и девастирајућих назива.

Нису само бошњачки јавносници зборили тако. И Наша Браћа, јебо их ћаћа, у Београду, имају кордоне за понижење. Плаћене улизице и потпиздице из е говнина, нпр, редовно оперишу одредницом Шумска.

Портал Вијести.ба, поступио је нормално и коректно. Република Српска, по својим дејтонским, дакле и уставним, позицијама, има, поред осталог, Економску Политику. Има надлежности над Економском Политиком.

Па је најлогичније употријебити синтагму Економска Политика Српске. И Буџет Српске. Какви су такви су, они постоје. И усвојени су прије почетка сљедеће године.

Ну. Не ради се само о Сарајевским Надсрбицама и Београдским Потпиздицама.

Постоји и читава галерија домаћих болесника.

Они који су мали у својим микрокалиновичким визурама, или велики у својим екранским инчима, они су против Републике Српске потцјењујући је заједно са њеном влашћу, коју су бирачи бирали на изборима, јер је то In.

На тај начин се, у пролазности, поистовјећују са влашћу. А сваки мислећи човјек требао би да буде трајнији од сваке власти, сјајне и усране.

Они комплексаши који немају коме да се додворе па очајнички шаљу знаке о томе, нападајући све што има везе са Републиком Српском, они су ситна мајданска копилад, жељна велике историје бацања каменица на излоге и сличних анималних пробоја цивилизованог електрицитетног штита.

Они који се убрајају у политичку номенклатуру, најчешће изабрану на изборима, или провучену кроз иглене уши испросјачене компензације, а који су у политици да би пред својом тетком и њеном јетрвом, били нешто, да их њих двије виде на телевизији, такође су против Републике Српске. Они Власт Републике Српске, изабрану на изборима, са много већим бројем гласова него што је њихов гласовни лончић, називају Режимом. Што је вриједносно и потцјењивачки једнако као и кад се каже Република Шумска.

Читава та пјешчана олуја ситних ликова, којих није мало, има потпуно одуство поштовања према себи па онда и према Републици Српској и цијелој НДД Сфери. Њихове умне способности још нису досегле могућност раздвајања битног од небитног.

А политичко сагледавање данашњег дана кроз пројекцију неког будућег дана нових генерација, њима је недокучиво.

Зачине свему чине и новинари, медијаши, комедијаши и јавни писци разних текстова, интелектуалци, бјесомучном употребом скраћенице РС.

Стога је тако драгоцјена синтагма Вијести.ба.

Скоро двадесет година је требало да се Република Српска избори за прве знакове коректног јавног третмана.

3464.

МОЖЕ ЛИ

ОПОЗИЦИЈА

ДА СЕ ОДМАКНЕ

ОД ДВА ПАПКА

Када су улазили на њихове листе, ишли су у шимикама. А када су одлазили набадали су на папке.

Тако је Опозиција добила велику постизборну тему.

Да није било снимка или монтаже са премијеркиним гласом, не знам шта би радила Опозиција. У Јавности и у Парламенту.

Као да је прелазак посланика или одборника нека новина у постизборном процесу. Као да је Осмо Чудо да неко иде ка јачем и већем. Као да се на листе не иде из интереса. Био он Лова или Положај и Моћ.

Тај процес, Процес Папковања Опозиције, кориштења Случаја Два Папка у јавном политичком процесу и комуникацији, наставиће се. И по Хегел-Марксовој технологији, довести до финала у коме ће Опозиција прерасти у Папкаре. И у коме ће се згадити и јавности и бирачима.

Таква садашњост и таква прогноза посљедица је двије чињенице.

·         Опозиција у Републици Српској, већ годинама и мандатима, нема шта да каже. Нема никакву политичку идеју, платформу или барем путоказ. Њихова главна идеја пронађена је у неком џепићу страних Аналнитичара и названа је Промјене. Што уопште није никаква идеја. Свако, осим мртваца, жели у сваком тренутку нешто да промијени.

·         Есенесде не умије да се опере ни од једне наметнуте или стварне афере или случаја. А, изгледа, и не жели. Што Папкарима, онима који стално причају о Папцима, даје огроман простор за бављење маглом и разарање Јавног Мнијења, Јавног Простора и претварање Републике Српске у један велики таблоид. И посљедњи случај са 6/10 милиона марака из трезора Бобар Банке, које је наводно изџепарио Есеснеде, па наводно вратио, да би замазао ствар, говори о томе. Док се Додик бави Евроазијском Унијом и осталим васионама, нико не каже ни једну ријеч о афери коју таламбаса РТВБН. Или демнатовати. И ухапсити дезинформаторе. Или истражити и казнити кривца. А пуштати да се десет милиона марака, као велика врећа перја, просипа по Јавности, погубно је. У кампањи сам потписао свако божије Есенесдеово плаћање. И у цијелој овој години. И свако је ишло са рачуна Есенесдеа. О свему постоји документација, од законских уплата Странци до донација. И све ће то бити послано Цику на увид а они ће доћи да то контролишу. Ни у једном папиру и папирићу нема Бобар Банке. Есенесде нема везе ни са каквим Бобар Милионима. Неко званичан то треба да каже. Сунце Му Јебем.

Иначе ће Опозиција да се храни таквим заразама до бескраја.

Једино што та несретна Опозиција.РС не схвата да тако неће никад побиједити. Да постаје проточна гусјеница која на уста грицка лист а на гузицу га избацује. Без варења.

Политика и политичка борба није низ афера. Биле оне стварне или васковиране.

Опозиција не може да схвати да мора да побиједи Есенесде. Није довољно побиједити Додика. Кад би пажљивије анализирали резултате из 2012е и ове године, видјели би да су страначки гласови чврсти. Иако се много фасаде осипа под налетом времена. А Есенесде Странка може се побиједити само Квалитетном Идејом и Квалитетним Новим Људима. Ти Нови Људи Опозције су једина Промјена која им треба. Па ће, можда, они да створе Нову Политичку Идеју. Која је друга Промјена која је потребна. Па је потребна Велика Странка која ће ту Идеју објаснити Јавности и Бирачима.

И све то они мисле обавити са Два Папка и љубљењем скута Бакиру у Сарају.

Ендепапци.

3463.

РЕИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

И ДРУГИ МИТОВИ

На овим просторима смо за релативно кратко вријеме стигли од Златне до Зарђале Кашике.

Обрнут пут је много дужи.

Ако, претходно, Радна Група установи да је могућ. Мислим, Студија Изводљивости. Физибилити, СТЈ.

Октобарски Фешн Вик креирао је колекцију за овај мандат. Колекцију посланика и министара које ће бирачи носити током четири године.

Модна ревија ће се одвијати, изгледа, под слоганом Реиндустријализација.

Не зна се да ли нам је још само то остало или остало није успјело.

Срамота је помињати Реиндустријализацију у присуству Кинеза Ђуре, у тенутку када је умрла Бобар Банка и у времену док траје Првобитна Акумулација Џипова.

Индустријализација подразумијева

·         Тешки крвави и знојни рад. Од којег смо се ми одвикли. Наш најтежи рад је Рушење Режима.

·         Истовремено отварање фронтова у неколико индустријских грана. Нпр Индустрија челика, Дрвна индустрија, Текстилна индустрија.

·         Производњу машина. Од абкант преса до роботизованих тешких линија.

·         Државни механизам или приватну иницијативу. Која не обухвата самоперионице аута, играонице и кафиће.

·         И једну ситницу. Тржиште. Инжењере, организаторе, образовање и искусне раднике, можемо занемарити.

На овим просторима прву, једину и задњу Индустријализацију провео је Друг Тито и Другарица Партија.

Био је то вијек у којем још није било посве касно за индустријализацију. Цементаре, жељезаре, рафинерије, коксаре, ливнице, хидроелектране, машине алатљике, квалитетан ексим сектор.

Ово је вијек Територијализације а не Индустријализације.

Мале земље, као Република Српска, немају могућности за Индустријализацију. Јер немају Тржишта, Државног капитала, Приватног капитала нити Радника.

Мале земље, као Република Српска, морају да се дугорочно оријентишу да искористе све своје мале шансе. Којих је веома много.

Али, и за то треба крвав рад. Зашто нико неће да производи дрвене типле или природну ужад у Републици Српској. Па то стиже из Турске.

Да ли је Турчин гладан а ми нисмо. Каквом он кашиком једе. Или струже по дну.

Заборавили смо шта је Струга.

ЗАГРЛИ МЕ, ЗАГРЛИ

3461.

ИВАНИЋ: НАС ТРОЈИЦА

ТРУДИЋЕМО СЕ ДА

ПРИВУЧЕМО БАРЕМ

ЈЕДНУ ОЗБИЉНУ

ИНВЕСТИЦИЈУ ЗА

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ.

Треба одмах расписати ванредне изборе за Предсједништво БиХ.

Мада се ништа не би постигло.

Само се надам да неки други чланови не би давали овако јадне изјаве.

Вилдана Ослобођење непоправљиви је новинарски оптимист. Док је на двије стране начинила интервју са сарајевским српским чланом Предсједнштва.

А Иванић искористио столњак, срећа није то више столњак Хрвоја Иштука и Хасана Грабчановића, за простирање својих општих политичких флоскула и салвета које је усавршио у протекле двије деценије. И за примјерисање како је могуће опстати у политици толике деценије а не учинити ништа конкретно.

Након овог примјера, могу да повјерујем да човјек може да сједи двадесет година у пољском нужнику. А да из нужника никад не засмрди.

На крају интервјуа, пошто је Иванић рекао Ја имам своју визију, гдје усијецате те Визије, Сунце Вам Јебем, Оптимистична Вилдана ускликне Да чујемо.

А Иванић наниже реденик просерица.

И помене ту Једну Страну Инвестицију за Четири Године.

Нешто као Хајделберг цемент, Митал Стил и то.

То су, дакле, те Промјене.

Којима су нас, овдје у Републици Српској, убијали двије пуне године.

Прво. Шта Предсједништво БиХ има са Страним Инвестицијама.

Друго. Стране Инвестиције су обична синтагма да се не би морало рећи Шарена Лажа, Србима, или Фата Моргана, Бошњацима.

Треће. О Страним Инвестицијама одлучује интерес капитала. А у оваквим земљама Експлоатациони Интерес Капитала. А не Нас Тројица.

Четврто. Кад је у историји БиХ, или ово подручје, имало користи од Страних Инвестиција. Да не идем до Ахднаме. Да поменем аустроугарски Шип.ад.

Предсједништво БиХ, као и Савјет Министара, небитна су тијела за тако озбиљне послове као што је интеграција овог простора у европску економију, при чему бесцаринску продају роба Овдје не сматрама европском економијом.

Али, свједено, требали би да знају да је неки садист прогласио Насеобину Државом. И да она под собом има неке људе. Да је задатака сваке Државе, МЈЈ, да прво вјерује у своје људе и да њима да шансу. А не Великим Страним Инвестицијама.

То је политика којој се треба окренути. То је једина дугорочна политика која је могућа.

А те просерице по Ослобођењу, пред нову годину, нису ни за Интерни Информатор Педепеа. Иначе Велике Партије. И Визије.

СТИГЛА ШЉИВОВИНА

БИЋЕ ПОСЛА

3458.

ТУЗЛАНСКИ

РАДНИЦИ

САМИ СЕБИ

НА СПРОВОДУ

Само кад изађу на улицу, Радници уђу у Вијест.

Дабогда имао па немао.

Некад су Радници имали Радничка Права, Збор Радника, Раднички Савјет, Радничка Одмаралишта, Синдикат, Партију, Социјалистички Савез Радног Народа, Радничко Самоуправљање, Раднички Диспанзер, Хатезе, Радничку Мензу.

Данас имају Ранку Мишић. Свако своју.

Тузлански Радници мисле да им је остало само Орашје.

Та тужна, а истовремено и гротескна, смијешна и вјештачка, Колона Протеста, у ствари је само једна од закашњелих јавки Протока Времена и знакова његовог несхватања.

Тузлански Радници још нису схватили да је Вријеме прошло. Не тако што нема њихове државе, њихових фабрика, њихове партије, већ нису схватили да нема ништа.

И у тој колони, дабоме, нема Радника који су имали оно што сам набројао. И још свашта.

Проток Времена је једна од најопаснијих неелемнтарних непогода за људе. Појединачно и заједно.

Ситне варке их доведу у заблуду да они учествују у томе, да они одлучују о нечему, да се све ради због њих. А када учине неку од тих учесничких ситница, врло брзо схвате да је Проток Времена намијењен неком другом, да је окренут у неку другу страну, да су људи, појединачно и заједно, остали негдје на одроњивим обалама и срмдљивим врбацима и да више никога не могу стићи. Нити кога има на видику.

Ситно је објашњење да су сви из Тузланске Гротескне Колоне, или њихови, гласали за Проток Времена. На Првим Слободним Демократским Вишестраначким Изборима.

То могу да им, сада упутим, као јевтин подјеб.

Ето вам, није вам ваљо Тито и Социјализам, југословенски пасош и велике фабрике. Није вам ваљала Аида, нек вам сад ваља Немаида.

Јер, Аида је постојала прије рата.

Као што сам пред рат ушао у бањалучки аутобус. А возач, огромни брко, не као ова данашња прцомљчад од возача, видјевши да нико неће да излази на станици, прође не смањујући брзину. За кога сте гласали, пизда вам матерна.

Послије сам годинама размишљао о тој Политичкој Реченици. Нисам много могао да закључим. Није Брко ништа више рекао а изашао сам на оној сљедећој.

У Социјалистичком Самоуправљању, Радници су црнчили ко робови. Али су живјели добро. Живјели су редовно. И сигурно. Имали су и Правобраниоца Самуправљања. А од незаконске замјерке Раднику само је горе било у кафани јебати матер Тити.

Данас Радници немају прилику ни да црнче.

Некад су имали Четверобригадни Систем.

Данас немају ништа.

Некад је неко други мислио за њих. Они су требали само да буду Радничка Класа.

Данас нико не мисли за њих. Ни на њих.

Мораће то сами да раде. И да, кад смисле, црнче стопут горе него у Социјалистичком Самоуправљању.

Да ли би било другачије да су другачије гласали, не умијем да одговорим.

Али да су се сви добро знојили, и крв пролијевали, да сруше све што их је држало ко мало воде на длану, јесу.

Без обзира што Тузланска Колона има правац и смјер, и одређен циљ. Орашје. Граница. Одлазак. То је само Колона Лутајуће Свијести. На просторима Бивше Југославије. А и шире.

И није та хаотична свијест само у главама радника.

У свим је главама.

3458.

КАКО ВЛАСТ

ОСОКОЛИ

БЕЗМУДОВЦЕ

Младен Босић се разгоропадио. СТЈК. Калајисано.

Напада Петицијаше. Раније Ствараоце. Додика. Владу.

Чим неко оде у Сарајево, почне да диже курац на Србе.

То, изгледа, нема везе са нацијом, вјером и политиком.

Младен Босић Пробосанац нема неког жироскопског стабилизатора који би му омогућио да се обрачунава са свима. Он је један од учесника у Бакировој композицији власти у Сарајеву. Нешто мало значајнији него Лијановић у Лагумџијиној. Он је изгубио изборе у Републици Српској. Он први, јер се није кандидовао за оно што га је следовало у што му је било обавеза. А онда је изгубила и његова странка. Па је изгубио и Огњен Тадић. Њему, Босићу, и неколицини, припала је утјешна награда, нешто као пакет синдикалне змнице, која је дошла уз побједу Младена Иванића и Босанаца.

Стога његово поповање, паметовање и горопађење према и над свима у Републици Српској, а и у Расејању На Води, може само да изгледа као Сарајевски Поглед на Србе. А никако као опозиционо дјеловање. Што му је, можда била намјера.

Или му је, уз то, и намјера да учврсти свој положај предсједника странке. Који је потпуно девастиран свим поразима и зимницама које сам набројао.

Дијелом ће тај положај повратити давањем сарајевских мјеста које је добио од Иванића. Али незадовољство које тиња, и локални избори који му предстоје, а на терету су му силне општине које је Есдеес преотео од Есенесдеа а ништа у њима није урадио, не носе му ништа добро.

Њега, и Есдеес може спасити само пад Есенесдеа.

Платформа са које он, Младен Пробосић, дијели лекције Петицијашима и Ствараоцима, није валидна политичка и национална платформа.

То је прије платформа унезвијереног и несигурног и од реалитета одвојеног полуполитичара, какав је у задњим годинама био Златко Лагумџија. Кад је осјетио да пада, и да му пада, потегао је Валтера Јебача.

Босић је у ситуацији тражења спаса од Валтера.

Он је требао да у изборној ноћи каже Сад ће Младен неког јебати. А предзору да дода Мислио сам на Иванића.

Дабоме да од Иванића нема користи.

Стога Пробосић покушава да створи слику да он није у Сарајеву. Већ да је у Републици Српској и да је Љута Опозиција.

То је лажна и јалова политичка платформа. Као и његов прошломандатни ангажман.

3457.

ШТА

СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ

ЗНАО О ПРИПРЕМИ

ДРВА ЗА ЗИМУ

У СКЕНДЕР ВАКУФУ

Јуче је Робин Даниган, госпођа са ланцем око врата, иначе замјеник помоћника америчког државног секретара за енергетску дипломатију, ЈТК, Јебем Ти Калорију, јест компликовано, у пријатељским независним новинама Насеобине, показала завидно знање о енергетским проблемима Украјине, Европе, Бугарске, Истре и Африке, укључујући и Америку.

Само није стигла ништа рећи о припреми дрва за зиму у Скендер Вакуфу, Челинцу и Шековићима.

Фасциниран сам.

Кад стигну да ратују кад толико уче.

Зашто ратују, кад све знају.

Кад све знају, што и нама не кажу.

Зашто стално лажу.

Госпођа са ланцем открива сву суштину Америчке Политике употребе Европе у америчкој борби против Русије. Она то ради нехотично. И открива многи од наредних потеза и корака САД према Европи.

Госпођа из Енергетске Дипломатије, предлаже Европи да гради гасне терминале, прича о исплативости експлоатације шкриљаца и на цијени нафте од четрдесет долара за барел. Нема шта не зна.

Нама се тај други пут истог гаса, истом купцу од истог продавца, не чини добром инвестицијом у дугорочну енергетску будућност.

Рекла је Робин за Јужни Ток.

Послије ове констатације, ништа у свијету, свемиру и универзуму, није необјашњиво.

Волио бих да знам да ли је тај разговор енергетске диплматске госпође, са демократским и независним бихновинарима, плаћен, наплаћен.

Иначе би те новине требало означити као најцрњи пропагандни пункт Терористичке Територијализације Европе, и приступничке околине, од стране Збигњева.

Ако је текст наплаћен, било би ми лакше.

СТИЛОВКА ЈЕ СТИЛ

 СПАЈА, СЕ СПАЈА

ДИП УХОНА

(ЏИП УХОЊА)

КАО РУЧНИ РАД,

ИЗАЗВАО ВЕЋИ ИНТЕРЕС ОД

КОНФЕКЦИЈСКИХ ИГРАЧАКА СА

БАТЕРИЈАМА И ПОКРЕТИМА

3454.

БОБАР

ЦРВЕНО

УПОЗОРЕЊЕ

Никаква вијест није да Бобар банка иде у ликвидацију.

Нарочито не у овој насеобинској мјешавини ратног профитерства, неолиберализма и девијације јавноприватног полуилегалног партнерства.

Панични ватромет о томе да без посла може остати 1000 људи, да остаје 200 људи на улици, да се остаје без депозита, да овај или онај субјект губи толико и толико милиона, потпуно су неважне чињенице.

Промјена цијелог друштвеног, економског и политичког система, сјетимо се да комунизам, повлака самоуправљање, никоме није ваљао, да су сви гласали за Данашњицу, омогућила је и мени да имам банку. То што ја то не знам, или можда нећу, то је срећа свих око мене. То што су многи вјеровали приватној банци, то је њихов ситнокапиталистички проблем.

То што тржиште и неолиберална економија у пеленама, немају механизме да ме спријече да и ја отворим Банку, то је проблем НДД сфере која није у стању да схвати да је бољи систем у блату него анархија у цвату.

Зашто, дакле, Ликвидација Бобар Банке није вијест.

·         Зато што је та банка већ одавно пропала. И што су вјестоноше то требале знати и објавити. Кад већ толико воле истраживачко новинарство.

·         Зато што се случај Бобар Банке користи за крволочну борбу против Власти, Режима, како воле да му тепају, а не анализира се са економске и друштвене стране.

·         Зато што су Власти требале на вријеме пустити да та банка пропадне. Кад имаш чир не стављаш преко њега нову кожу да он не би пукао.

·         Зато што је ово упозорење да Власници, Приватници, не требају да флертују са Властима. А да Власти не треба да играју улогу свемоћи и лијечења комплекса незнања и немоћи, па да се петљају у оно што не знају и у шта не требају да се петљају.

·         Зато што нико није смио да каже да економски није нормално јавна средства држати у банци инокосног приватника.

·         Зато што није било механизма да се спријечи Приватизација.

·         Зато што је ономе ко не зна нешто да ради од продати му, горе само нешто дати на поклон.

Бобар Банка је прича о пљачки јавних, државних, народних пара. О противприродном економском блуду Провинције и Власти. О меандрима Политичког Феудализма. О погубности заразе Екстерном Моћи. И о улози у којој се, не својом кривицом, нашла Бијељина, и то подручје и људи, у рату и послије рата, а којој нису дорасли.

Списак сљедећих ликвидација и пропасти, који сам одавно сачинио, закопан је код шесте шљиве у осмом реду, у мом воћњаку који је. Пропао.