РУКЕ МОЈЕ

КАКО СЕ

ИЗВОДИ

ВЕЛИКА

МАНИПУЛАЦИЈА

ИНФОРМАЦИЈАМА

Постоје само два начина велике, а то значи на нивоу цијеле НДД Сфере, манипулације информацијама.

Један је Апсолутни Мук. Прешућивање. Што није било у новинама као да није ни било. Андрић. Или само пуштање званичне верзије. И тачка.

То је могуће у тоталитарним једнопартијским системима које поданици подржавају у смислу да се не дижу на побуну. А који су довољно јаки у свим елементима Државе да то, побуњивање, и не би могло произвести веће ефекте.

Многи погрешно мисле да је ту ствар у јакој Партији, Идеологији, Тоталитаризму.

Ствар је у Јакој Држави.

Други начин је Апсолутни Хаос.

У медијима који су под контрлом и који су и формирани да буду маниплативни, лансирају се, у високој фреквенцији, информације које нису таблоидног типа, односно нису очигледне будалаштине, али које садрже дио тачности а највећи дио вјероватног и могућег, на први поглед, што треба да изазове упите код конзумената и прекрије онај тачни дио информације а, нарочито, да изазове сумњу у сваку могућу информацију и могући извор. Нову а и стару.

Такве информације се лансирају тоталитарно, у свим медијима. А веома често се излази са новим и новијим.

Класичан такав случај је Информативни Вал након убиства Џона Кенедија.

Објављено је на билионе информација, касније читаве библиотеке књига и студија, али све се, и данданас, држи под контролом.

Чак са цивилизацијске тачке гледишта, а не само са државно друштвене и медијске, то је Савршен Информативни Злочин.

Није потребно извести Савршен Злочин. Потребно је само извести Савршен Медијски Злочин.

Овдје, у Србији, као и у свим малим, ситним, немоћним НДД Сферама, премијењују се упроштене варијанте. Не само код убиства Ђинђића. То су информативне чепаре и чегртаљке.

Најновији је случај Заштитника Грађана.

Неко је рекао таболиду Удри мићу по главићу. Службе ће помоћи. Будала то схватио буковито. Кад је то постало срамота цијеле Државе а када су они којима ће требати, и треба, Заштитник Грађана, видјели да ће Будалаш прогулити кроз живицу, рекли су, Овом, Позови Заштитника и помази га мало. Овај позове Заштитника. Онај испадне будала наизврат. Србија свем свијету покаже колико је мала и манипулативна. Слаба.

И у случају Убиства Кенедија, и у случају посипања Вожда Заштитником Грађана, по глави, ради се о Слабој Држави.

Сједињене Државе Америке су Слаба Држава. У једнакој мјери као и Србија. Размјер је само у питању. Односно умањење. 1 : 0,000000000000001.

САД одавно немају Државу у својим рукама. Писао сам о томе. Морган. Удружење банака за новчане резерве. САД су, у ствари, интереси шездесетак великих породица које посједују, или управљају, свим великим корпорацијама које демократију, људска права, ратове и уништавање Нација Држава Друштава користе у свом џепном, трезорском, интерерсу. Интересу Моћи и Новца, како би даље могли да владају и овладавају.

Србија, ту одскора, нема Државу.

Србија је данас удружење за Платформе о Косову, за Споразуме о Косову и за трпање Поглавља самом себи у гујицу.

Предност има први начин манипулације информацијама.

Након дизања мрачног покрова, кадтад, сазна се највећи дио ствари. И постоји могућност да се оформи здрава НДД Сфера. Да се Нација ревитализује и прискрби себи Државу каква јој доличи.

У другом начину манипуалције информацијама, НДД Сфера нема више никакве шансе. Јер је то и циљ те манипулације. Државу треба уништити, завијек, интеграције и то, а Нацију и Друштво претворити у групу размрвљених појединаца који ће, сви, да дркају заједно са Змајем. Или са Пичк теве.

Јебига.

Неком Џи Пи Морган јави да је изгубио Државу.

Неком јави Змај.

  

СЛОНЧИЋ ТУЖНЕ СУРЛЕ

ДВОРСКИ КОНЦЕПТ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

Књигу Политичка Странка Перманентне Изборне Активности, писао сам годинама. А онда је почело да ми се жури да је завршим. Схватио сам да то никоме не треба. И зато је нисам дистрибуирао ни у странци ни у јавности.

Који ће вам курац.

Има споменика које човјек носи са собом у гроб.

*

Мој концепт организације Велике Политичке Странке, са разуђеном хоризонталом и поједностављеном вертикалом, доживљава слом на свим подручјима.

То је законита посљедица друштвених кретања, која су добрим дијелом продукована из великих странака, као друштвених и политичких генератора, а која, потом, поново, утичу на ширење тих негативних тенденција у самим политичким странкама.

Та двострука спирала, тај пуж завртањ који врти, истовремено, на обје стране, преко заједничког диференцијала, посљедица је и жеља Територијалистичког Финансијеризма.

Темељ тог ТФ, Глобализма, Збигњевизма, Натоизма, Неолиберализма, јесте одвајање Људи од свих битних токова у свијету. Њихово потискивање у слојеве мирног талога историје и цивилизације.

Људи су опасни по историју, моћ, кесу и метак.

Под појмом Људи, подразумијевам Народ, Нацију, Вјеру, Друштво, Државу, Привреду.

Половину половине вијека у БиХ гледам како Међународна Заједница сполно и политички општи са Лидерима. Само са Лидерима и Искључиво са Лидерима.

То оставља болне трагове.

Унутрашња организација Политичке Странке, коначно је почела да трпи посљедице.

Банализујем. Када се Босић слика са америчком амбасодорицом, јасно је да рејтинг свих у странци пада за неколико љестава.

Лидери странака, а лидерима се сматрају и Михајлица и Додик, и они који губе и они који побјеђују, и Златаган и Термин, сви су они убијеђени у то, почињу да прилагођавају Странке тој новој појави и лажној важности.

Кад ти неко у странци каже Оснуј Себи Странку па ради како мислиш, знаш да је бољка непреболна, да је тиквењак изашао из њиве и да је трешњо спао са притке.

Умјесто стално живе организације, која уважава чланство и ту бирачку и гласачку војску, а преко њих и друге бирачке слојеве, Организација Политичких Странака екстрахује се у врхове, концентрише се у Дворске Одаје и под Лидерске Импровизоване Настрешнице.

То се догађа свуда. У Хадезеу Хрватске. У Есдепеу Сарајева. Па је, стога странка и прднула у чабар. У Есдеа, појачано, како је умро Тихић. У Српској Напредној Странци тај процес је високотехнолошки завршен. О томе је говорио Стевандић из Српске Демократске Странке.

То се наслућује и у новом Статуту Есенесдеа. Огроман Главни Одбор а онда уско Предсједништво и Извршни Комитет.

*

Није добар тренд одвајања Људи од Политике.

А то могу да прекину само политичке странке које треба да буду сретне да још увијек бирачи хоће да буду чланови.

Дворска Организација Политичких Странака, корак је до збигњевисаног окупаторског потчињавања НДД Сфере.

*

Коме је добро на двору. Мишевима.

Шта је најефикасније на Двору. Чишћење.

КАКО ЈЕ МАРДОК

ЗНАО КО ЋЕ

ПОБИЈЕДИТИ

У БРИТАНИЈИ

Британски аналитичари избора, трендова и прогноза, бавили су се једно вријеме наизгледним чудом на тему како је побиједио Камерон, конзервативци, а прогнозе су биле веома тијесне па су многи очекивали да побиједи Милибанд, лабуристи. И како је Руперт Мардоков медијски концерн, Таболид Сан, то знао, па подржао, јавно, Камерона и Конзервативце. А у Шкотској, његов истоимени лист, за ту покрајину, подржао СНП, шкотске националисте, референдумовце и независњаке.

Као. Главно питање је Како Мардок увијек зна.

Јер тај његов Таболид Сан од 79е подржава побједнике.

Додуше и Индипендент, у власништву Евгенија Лебедева, подржао је Камерона.

*

У новембру, 1910е, у Америци, Нелсон Олдрич, Рузвелтов предсједник националног монетарног комитета САД, путовао је, у затвореном, тајном, вагону, на Острво Џекил, недалеко од обале Џорџије, које је било у васништву тадашњег Џи Пи Моргана. Путовао је заједно са банкарима који су тада дрмали Америком, па и свијетом, након изрежиране кризе 1907е.

У тајном вагону су још били: Френк Вандерлип, предсједник Нешнел Сити Бенк, Њујорк, Хенри Дејвидсон, старији партнер у банци Џи Пи Морган, Чарлс Нортон, предсједник Прве Националне Банке, Њујорк, у већинском власништву ЏПМ, Бенџамин Стронг, близак Морганов сарадник, потрепдсједник Банкерс Траст, коју је контролисао ЏПМ, Паул Варбург, старији партнер у Кан, Леб & ко, те Абрам Пјат Ендрју, мл, помоћник министра финансија.

Није то све било Морганово друштво. Варбург и Вандерлип су застпали и Рокфелера.

Они су, за случај да новинари нешто сазнају, ишли у лов на патке на острву Џекил.

Новинари нису ништа сазнали а они су на тајном састанку формулисали закон о савезним резервама, односно о удружењу банака за новчане резерве у приватном власништву, чиме би Народна Банка САД, практично постала приватна, као и долар, политика штампања новца и све остало.

То је и остварено. Касније. Тај закон је прошао у Когресу. САД су приватизоване. Устав ј погажен. Новине су подржале тај закон. И бог те веселио.

Како новине.

Па тако што су биле под контролом Џи Пи Моргана.

Оне су, Јунинг Сан, или Њу Јорк Тајмс, нпр, проводиле јавни рат за стварање берзанске панике, већ 1907е, коју су режирали Морган и Рокфелер да би овладали огромним богатствима, неколико десетина пута већим од оног којег су имали.

Удружење приватних банака за савезне резерве, које и данас дјелује, био је наставак и финализација тог пројекта. И припрема организовања Првог и Другог свј рата у сврху Финансијерског владања Свијетом.

Што траје и данас.

Само се у два случаја неки амерички предсједник покушао вратити Уставу и штампати државне доларе, а не приватне, Линколн и Кенеди, и обојица су убијени.

*

Није, дакле, главно питање како је Мардок знао да ће у Енглеској побједити Камерон а у Шкотској СНП.

Већ је питање, гдје је за тај посао, било Острво Џекил.

*

А причице о утицају јавности и друштвених мрежа, за дјецу су из генерације Фејсбук најмл. Суперјуниор.

Извјесни комичар Расел Бренд, који на Твитеру има 10, десет, милиона пратилаца, навијао је за Лабуристе. Па. Трц, курц, прц Милојка.

Као што су за малу дјецу и приче да су Таблоид Сан и Индипендент, утицали на побједу Камерона и Конзервативаца.

Они су само знали унапријед договорено и у друштву режирано побјеђивање.

И о томе су све актере јавности, политике и финансијерства, уредно, унапријед, на вријеме обавијестили.

*

Не треба, сада и овдје, да неки мали медијум помисли да се тај рецепт примјењује и у мравињацима, ситним буњиштима и зечијим јебалиштима.

Па да ухвати богазакурац.

 ДУГА У МОЈОЈ РУЦИ

ЛАСТЕ ПРАВЕ ГНИЈЕЗДО

ПОД МОЈОМ НАСТРЕШНИЦОМ И НА МОЈОЈ ЕПРВ.

САД ЋУ МОРАТИ ДА ОДСИЈЕЧЕМ ОВУ СИЈАЛИЦУ.

САМО НЕКА СЕ ЛЕГУ. ЛАСТЕ СУ МОЈ ЖИВОТ.

НЕУХВАТЉИВЕ, СЛОБОДНЕ, БЛИЗУ ЉУДИМА, НИКАД ИМ У РУЦИ.

ПРОБОСАНСТВО

ЕСДЕЕСА

СТИЖЕ НА

НАПЛАТУ

Када се изузме лични и емотивни однос Ненада Стевандића према Есдеесу, што није неважно, јер је он у том политичком филму од ратних дана, остаје неколико крупних чињеница из његовог писма Скупштини Српске Демократске Странке.

Чињеница, у које је Есдеес заглибила из из којих ће тешко изаћи. Или ће их тешко прескочити.

Генерално, може се закључити да је Есдеес постала једна манипулативно-приручна Сарајевска Политичка Странка.

Такође је јасно да је Есдеес и даље остао подијељена Странка. На одметнуто руководство и активан слој присталица у организационој структури. Што није неки оригиналан Есдеесов проналазак.

Јасно је још и то да сам био у праву када сам писао о односу Есдеес према Бањалуци. Бањалука је, у том односу, симбол ширег појма. Не само општине или града или пункта за локалне изборе.

Стевандић је прошао тежак пут. Од Уличног Црвенобереткаша до страначког концептуалисте који сматра да се нико не смије одбацити, ни сенилни Оснивачи, ни посјетиоци годишњице у Градини.

Избацивање Ненада Стевандића из Статута, даљи је знак Одбањалукизације Есдееса, једнако као и његове Сарајизације.

Јасно је да је Босић пристао да Српску Демократску Странку преда на употребу Сарајским и Међународним Унитаристима.

Без обзира што се то сада не види.

Јер тај комплот ради на дуге стазе и своје потезе увијек замазује нечим ситним, пресвијетлим за очи или јавност.

Ђаво није у ситницама. Како су многи насјели на то. Ђаво је у Крупним Стварима. А тај Ђаво, само, нама, јавности, странкама, нацијама, побаца, повремено, ситнице, да се њима бавимо.

Како не би видјели шта се Иза Брда Ваља.

То Иза Брда Ваља, показује да је Народ паметније од свега.

Али и да је, у тој глобализацији и осталом, доспио ту гдје је доспио. Курцу За Уши.

Шта иза брда ваља Есдеес.

Отприлике, оно што ИБВ и Есенес у Србији. Само је то овдје још у минијатурним лабораторијским размјерима.

Коначан циљ Странаца Усранаца је предаја Срба. И у Србији и Овдје. Сарај је ту, као и Санџак тамо, само у улози лешинара и паса око месаре.

Ако Збигњеву буде требало, и Сарај, као и Санџак, биће употријебљени као задње мрљине.

Оно што Стевандић наводи, одуство из Градине, шутња око Зворника, унутарстраначка депресијација Бањалуке, искључење органа странке, само су знакови предаје Есдееса.

То је та народњачка, пробосанска оријентација.

То је оријентација изолације Републике Српске. Која се одвија на малим и експерименталним сценама свакодневно. Иванић прима рапорт испред Српског пука, односно ВРС. А он је Члан Предсједништва БиХ. А ту је и Суљагић, отворени мрзитељ Републике Српске.

Та драперија почињу да сметају Есдеесу. Јер Руководство Странке и Странка, не морају увијек да буду иста ствар.

Република Српска је доспјела у једну још недовољно видљиву али тешку ситуацију. Есдеес, као опозиција и Велика Политичка Странка, не значи у Републици Српској много. Јер, намјерно, своје дјеловање и значење, пребацује у Сарајево. Њима је важнија важност Мектића у Сарајеву него посланичког клуба у Бањалуци.

Истовремено, Есенесде све мање значи на нивоу БиХ а и у Републици Српској је у дефанзиви. Не чује се. Ниочему нема става. И политике. Влада је, рачуна се еснесдеова, у дефанзиви, такође.

И Есдеес и Есенесде треба да воде рачуна да је лош знак ако пси ходају око месаре. Али да може да буде још горе, да пси уђу у месару.

ИЗНАД ПРОЗОРА

ГРАКЋУ ВРАНЕ,

ИСПОД ПРОЗОРА

ШКЕВЋЕ КУЦАЊА,

У КУЋИ СУЖИВОТ.

Има неког црног егзистенцијалног лошег предзнака у томе да се налазимо на подручју које посјећују велики поглавари а о коме свакодневно литају ситни пијачари.

Путин, Папа, па чак и Ердоган.

А овамо, о БиХ серу разне протуве типа Дорис Пак, Кацин, Ифимес, па и нешто већи бриселашки бирократи. Данас је Овилданеђење, сарајске новине, пукло двостранични интервју са извјесном Чихан Султаноглу. Помоћницом Генераног секретара УН. ЖТЈС.

Она је множное читателственије обавијестила да је овдје милион људи било погођено поплавама, да је до данас уложено више пд 62 мил долара, да је на помолу петогодишњи програм вриједан 265 мил долара.

Наслов је предизборни. Остало је још много посла у БиХ.

Без обзира на титулу госпође Султаноглу, не видим никакву везу са БиХ.

Као што са Хрватском никакву везу не видим у реформама које предлажу Нијемци. Нити видим везу такозваних њемачких захтјева Србији на ЕУ путу.

Цијело подручје бивше Југославије премрежено је неборојеним куцањама које на очи овдашњег свијета, од најнесретнијег појединца до најјачег лидерског дркаџије, навлаче мрене дехоризонтације, анархотранспаренције и деперспективитета.

Мрак на очи.

Крв на земљу.

Јер. Само су Мрак и Крв видљиве посљедице тридесетогодишњег свјетског бављења овим подручјем.

Искључиво Подручјем а не Људима, Народима и Нацијама.

Да не будем безобразан, па да културу, традицију, вјере, не помињем.

Политички одговорни људи, на свим овим просторима, просторима која су процвјетала и продемократисала након распада највећег зла на планети, СФРЈ, морају да одјебу једном ову куцању испод прозора. Да је смање на разумну мјеру, на двије, три, џукеле нешто сјајније длаке, и да почну да размишљају у интересу и ових Простора и ових Људи.

Да покушају нешто да учине у складу са тим интересом.

Иначе. Тонемо у Крв.

Као што се Непалски Земљотрес сутра може догодити овдје, тако може и Сирија.

ЗАВРШЕНО

ЗМИЈОКО

С ЈЕДНЕ И СА ДРУГЕ СТРАНЕ

 ЦРКВИЦА

НА БРИЈЕГУ

(МАРЈАНОВИЋИ, ЧЕЛИНАЦ)

РЕЦИ ШТА ИМАШ

РАДЕ СЕ

РУКЕ МОЈЕ

ПОЛИТИКА

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

На сајту Есдееса нема скупштинских докумената. Па не могу да детаљно анализирам та опредјељења која се цитирају по разним медијима.

Али. То толико и није важно. Има тамо и Декларација из 2013е, о заштити интереса и унутрашњем јачању Републике Српске, као и Споразум о  дјеловању са СНСД.

Па је, опет, Есдеес изабрао Иванића за Члан Предсјендиштва БиХ и ушао у коалициону и програмску сарадњу са Народњацима Сарајева. ЖТС Јебем.

Неки истичу, као сарајски портали, да Есдеес није за политику државности Српске, док се Сарајево не сложи, неки истичу да је главна ствар Босићева теза да нема сарадње са Есенесдеом док је Додик на челу, неки кажу да је главна битка у коју креће Есдеес битка против Криминала и Корупције, неки истичу да је Босић одлучно рекао да креће у унутарстраначку Сјечу Кнезова јер више се њима не жели да прави труле компромисе.

Проф Савановић, на фронтал.рс, успоређује Двије Декларације. Двије политике. Двије суштинске разлике.

Плитко то професор чини. Све су то оплазе. А њива узрана оплазама није ни за зубаче, ни за тањираче, ни за сијање, ни за ваљање. Није низашта.

Мада је опасно да кажем да је и таква Декларација, или шта већ, Есдееса, која је усвојена на бањалучкој скупштини. Јер је нисам видио.

Међутоа.

Босићева теза да нема сарадње са Есенесдеом, док је Додик на челу странке, америчка је теза. Теза, Налог, Америчке Амбасаде.

То, копирајући оплазе проф Савановића, лако може да се доведе до тезе да Босић не жели срадњу са бирачима који су од 2006е гласали за Есенесде и Додика.

Есдеес је обавезан да учествује у креирању Политике Републике Српске.

Политика Репубике Српске не препознаје Додика и Босића.

Есдеес је, као опозиција, и обавезнији у креирању те политике. Јер не мора да се бави практичним дневним проблемима власти.

Есдеес је, да му не набијам све на нос, учествовао, углавном, у креирању негативне Политике Републике Српске.

Пошто само народу, борцима, а нарочито погинулима, признајем заслугу за стварање Републике Српске.

Есдеес је, за своје ере, увео анархични, институционализовани и организовани криминал на ово српско подручје.

Есдеес је доводио Републику Српску, и Србе Овдје, на рубове пропасти.

Есдеес је више пута показао непотребан колаборационизам са Странцима и Сарајевом.

Есдеес је, док му је Чавић био предсједник, оптеретио Републику Српску Сребреницом.

Због свега тога, Есдеес је обавезнији да учествује у креирању Политике Републике Српске.

Теза да Есдеес није за жртву Мира ради Државности Српске, ако је неће признати вањски фактори, и унутрашњи, сарајски, фактори, мртвачки је босанскохерцеговачки сандук за Републику Српску.

То је, такође, под наводницима, америчка теза. Теза да се купи вријеме. Да се покопа било каква самосвијест Срба и о Републици Српској.

Јасно је да времена која иду нису повољна за стабилност ни Балкана. Па је јасно да политика, национална, Политика Републике Српске, креирање њене НДД Сфере, не може бити статична.

Ништа није ријешено.

Па тако није ријешен ни трајни положај Републике Српске у БиХ, на основу Дејтона.

Једина политика која гарантује коликитолики сусрет са будућим догађајима и какавтакав маневар јесте Политика Самосталности Републике Српске.

Свако политичко закивање у једном смјеру, или останка у БиХ или утапања у Србију, опасна је игра у којој ће нестати Српски Народ у БиХ.

Почела је деценија нових домина на Балкану.

А и без тога је јасно да на овом подручју ни једна држава не траје дуже од пола вијека.

Стога је Политика Републике Српске неопходна.

Дабоме, да за њу нису задужени само владајући и опозициони фактори. Али они су најодговорнији јер су добили скоро све гласове на изборима.

Есдеес мора да се изјасни. Да ли је за Самосталност Српске. Без обзира што не постоји формула о томе. Самосталност је жива политичка категорија.

Ако није за Самосталнст, за шта је.

Есдеес мора да бјежи од политичке плиткоће. Јер, тако, увлачи и Власт у њу. Као што Власт мора да бјежи од политичке плиткоће јер, тако, увлачи и опозицију и циелу НДД Сферу у њу.

А ти проф штосеви проф Савановића, да је Есдеес, учешћем у власти на нивоу Бих, у значајној мјери овладао правосуђем БиХ па се Есенесде боји да ће, преко тог правосуђа да похапси Додика и Есенесде па они, зато, бјеже у Референдум ко хајдуци у шуме, доиста је за ниво Михајличине странке а не највеће опозиционе.

БОСИЋЕВ

ЕСДЕЕС

ТРАЈНО

ОСТАВЉА

СРПСКУ У БиХ

Мање битна је чињеница да је Босић поново изабран на мјесто Предсједника Есдееса, него што је то претходних дана изгледало или се представљало.

Не би много значајнији био ни избор Миће Мићића.

Јер се не би много промијенило.

Најбитнија чињеница са страначких избора за Предсједника Странке јесте њихов политички проглас.

Декларација Есдееса, коју одмах преносе сарајски портали, и извлаче оно што је њима мило и њима на воду, има веома опасну срж која се сажима, отприлике, овако. Едеес неће подржати авантуризам ни жртвовати Мир, на тему државности Републике Српске, која не би била подржана од политичких фактора изван и унутар БиХ.

Прије свега, поразно је за једну велику, мада и губитиничку, странку, да у свом политичком прогаму полемише са политичким опредјељењима других великих странака.

Поразније од тога јесте то што Босићев Есдеес шаље поруку Странцима и Сарајеву о томе да са њима, са Есдеесом, неће имати проблема.

Есдеес је овим постао софистицирани Нудигуз Пројект.

Штета за странку, која постоји још од прије рата, да никако не успијева да уобличи свој Политички Програм којег ће се држати а којег ће Српска Јавност препознати.

Српска је издаја обраћати се Сарајеву и Странцима.

Државност није оно што Босић и Братија замишљају. Није питање једног тренутка и једне одлуке. То је процес. Тај процес су проводиле неке данас независне државе још док су, у облику социјалистиких самоуправних форми, биле у СФРЈ.

Никада Сарајево и други политички фактори неће доћи и рећи Ми сад подржавамо Српску да се осамостали и издвоји, на основу Дејтона, у независну државу.

Нити је то признање од Сарајева, које помиње Есдеес, битно. Као што Косову није битно признање и сагласност Београда.

Ја могу, у име Сарајева, да кажем резлутно Ми, никада, али никада, нећемо признати Републику Српску као државу.

Па шта. КБК због тога.

Есдеес је данас демонстрирао Политички Фатализам.

Који је и карактерна политичка особина самог Босића.

Есдеес се данас даље Босићевао.

То значи да је веома чврст договор Есдееса и дијела међунардне заједнице из троугла Сарајево – Есдеес – Неке Амбасаде.

То, даље, значи да ће Есдеес имати подршку на локалним изборима, да даље територијализује свој простор као потку моћи за свргавање Есенесдеа и за валидизацију учешћа у власти на нивоу њихове омиљене Државе.

Ну. Треба признати да је Есдеес у некој мјери демократизовао избор Предсједника Странке.

Та демократизација је била одраз њихове унутрашње организацијске конфигурације. Њихови Кнезови су толико ојачали да могу да се кандидују за Предсједника Странке. Они су самониклице, Мићић је ортодоксни примјер, који имају подлогу у изборима и локалној моћи. Есенесдеови Кнезови су, пак, изникли одозго, посављени су, и зато је њихова унутарстраначка политичка моћ равна нули. Што не значи да нису штеточине.

Процес Кнезовања у Есдеесу ће се даље наставити.

Тако Есдеес улази у затворени круг. Кнезови јачају, политичко програмско ткиво слаби. Слабо програмско политичко ткиво, нудигушво, производи и јача Кнезове. Кнезови настављају да слабе Политички Програм Странке.

Али. Да не мудрујем.

Есдеес се данас између Босића и Мићића, опредијелио за Обрена Петровића.

За његов програм Заједнице Турских Општина.

ФЕДЕРАЦИЈА БиХ

ЈОШ НЕЋЕ

ПАСТИ

Дабоме да мој Велики Аналитички Ум, не може са ове раздаљине, ради се о другом континенту, да прецизно детектује политичке силнице у Федерацији.

Неке ствари су, ипак, видљиве.

Прљаве бошњачке послове, као некад Чабарабдић*, обавља Комшић. Један од најбољих студената Факултета за Маскирну Бошњачку Доминацију.

Стога се у јавности може и видјети да је главна линија сукоба у свему, а нарочито у Влади Федерације, повучена између Хадезеа и Деефа.

Јавности се подастире јевтина прича. Они, Мрски Хадезеовци, хоће само да своје кадрове поставе у фотеље а Ми, Мирисни Деефовци, желимо да професионалци управљају привредом. Они, Мрски Хадезе, то су окорјели Фотељашки Националисти, а Ми, Бехар Деефџије, чисти смо Експертски Еуропејци.

Хадезе је одлучио да њихови министри не долазе на сједнице Владе Федерације.

Колико се види, Влада Федерације, Новалић, није се ни зачешала по гујици.

Навикли су Сарај Мајстори да одржавају те сједнице без једне нације. И у већем обиму и на важнијим нивоима и у тежим временима.

Углавном. Осмогодишња депресијација Хрвата се наставља и у овом мандату.

Бошњаци неће дати Федерацију.

Хладни рат и Ливањски Зид, настављају се.

Бакир, као симбол тог Сарајског Бошњаштва, које нема везе са народом, Бошњацима или муслиманима, па чак ни, много, са Есдеа бирачима, води главну ријеч у тој тактици и стратегији. Комшић је само тактички политички пајац.

Бакир се, тренутно, опредијелио на два чекања. Једно краће, једно дуље.

Ово краће је да стабилизује Странку на начин да нема видљивих подјела, да он буде главни на сећији а остали око синије.

Дуље чекање је урушавање Републике Српске.

То се очекује од Међузаја и од Колаборативних Сарајских Срба, Промјенаша, Сазаповаца. Они то, морају радити спорије, зато ће чекање бити дуље. А треба чекања и за потискивање Есенесдеа. Јер су, најмање двије ствари јасне. Начин борбе против Републике Српске програмом Харис 1.0, чак и уз садејство Међузаја, не доноси резултате. Боље је уништавати тамошње јастребове, оголити Додика а по могућности ухапсити га. Истовремено, у Сарај доводити Наше. Пробосанце.

И друга ствар која је јасна. Није довољно нападати Додика. Есенесде се показује као велика структура. Иако је у силазној путањи. Али њена снага је у томе што се лако може зауставити и поскочити. За двадесет година одњегована је Есенесде свијест и широка структурална организација коју не могу локални феудменаџери, шефиди и лизолизи да пониште. Могу да је притаје. Један јак аплауз на Сабору говори о томе.

Зато Бакир и Бошњачки Сарај, морају да чекају.

То им добро дође и у случају Човића и Хадезеа. Прво. Мрцвари га слаби противник, Дееф и Комшић. Друго. Његови ће рећи Јебига Човићу, ништа не уради а мандат пролази.

Даклем. Овај мандат се може, у Федерацији, окарактерисати старом политичком реченицом.

Испецидер, ба, још једну кахву.

*Чабарабдић је Лагумџија који је прднуо у чабар