КАКО ЊЕГОВАТИ

И УЗГАЈАТИ

ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ

Када сам почео да рестаурирам Кампањолу АР 55, нисам знао ништа о лимарији, бојама, лакирању, варењу, механици мотора...

Али, мислио сам, научићу. Како сам научио да ратијем, и то ћу.

Почнем да скидам точкове, да направим нове фелге, за шире гуме.

Скинем лијеве, десне не могу.

Узмем дужу полугу, ништа. Улијем веде40 и мало завирим па видим да је навој наопак.

То се некад користило, код војних возила, да се матице не би одвртале у вожњи и вибрацијама.

Али, нисам то одмах видио. Требало ми је неколико дана.

То је тако, кад у рестаурацију аутомобила уђе свако.

Без критеријума и процедура.

Тако је и у свим другим дјелатностима.

Тако је и у Политици.

Највећи дио оних који су, данас, овдје, изабрани и именовани, који се, дакле, воде као Политичари, а људи воле да сваког зову Политичар, зна одврнути два шарафа а два не зна.

Многи, знају само један.

А, неки ће потегнути Повреду Пословника и питати, Шта је Шараф.

Пошто је Политика пракса и технологија управљања НДД Сфером, то је много опасније од моје ситуације у којој сам, евентуално, могао поломити вијке са главчине.

Много опасније.

Јер. Ја сам хтио да се курчим како сам рестаурирао Кампањолу која се не може препознати, како сам ја мајстор, да се возикам по граду а половњаче пишкају кокошанелпет, како сам ја у њој љепши и млађи него што јесам.

Зато што сам то само ја и моја Кампањола од самсто марака на отпаду.

Нисам хтио да рестаурирам Државу и Друштво.

Као ови, који су данас похрлили у Политику.

Јер, њихове особине су опасније од мог незнања о лијевом навоју.

◘ Они не знају да не знају.

◘ Они мисле да све знају.

◘ Неки од њих мисле да су најмлађи и најљепши.

◘ Неки од њих, чак, мисле да су Херцеговци.

◘ Нико од њих не зна шта је Политика.

◘ Сва њихова оптика је јетрвска. Они се боре против Некога умјесто да се боре за Нешто.

◘ Гинеколошки и анатомски речено, њих ко да је павило у дупету а не у пички.

*

Није у питању само Лудотрио СВТ. Који је јуче усмрдио Парламент и цијелу Политичку Сцену Републике Српске. Осрамотио нас пред онако уљудним и намирисаним Сарај Чадором. СТЈЖ.

Има их још. И по одборничким плантажама.

Само ово троје је најлуђе, па то, без стида и срама, и показују.

*

Како спријечити такву девастацију Политичке Сцене, Политичке Културе, Националних Послова и Државих Интереса.

Како спријечити да сутра, они, и такви, па још и гори, не постану лидери, вође, актери... Судбоносци.

◘ Заштитом и чувањем Институција. Зато је Бундало, којег, иначе, не цијеним, јуче схватио ситацију. И није Папак већ је покушао да сачува Институцију Посланичког Клуба једне Странке.

Парламент се мора сачувати. У Парламенту се  срећу Странке. Не на Трговима.

Мора се онај анархолиберални Пословник промијенити. И да се примјењује као да је Упутство Варшавског Пакта или Совнаркома.

Институција Српског Члана ПБиХ, док БиХ постоји, мора се сачувати.

Институт Заштите Виталног Националног Интерерса, мора се сачувати.

◘ Градњом међустраначког опхођења. Градњом политичке комуникације у оквиру Политичке Артикулације и у Јавности.

◘ Унутарстраначком демократијом, процедуралитетом, хијерхијом и путањама кадровског напретка.

◘ Унутарстраначким његовањем расада генерација и ешалона нових нараштаја из којих ће се регрутовати они који и издалека знају Четири Шарафа.

◘ Његовањем Младих Нараштаја у профилу Рационалног Нациалисте.

Јер. Такви нам требају не само у Политици. Требају нам свуда.

Такви нам требају да могу да схате да је овдје у питању Опстанак а не скупштинско воајерство, наслађивање аналфабета, претварање Политике у властито нарцисоидно огледало и кориштење Јавности као властитог Дневног Селфија.

СДС И ПДП

ПАЛИ НА МАРС,

ЈОШ НИСУ ОТКРИЛИ

ДА СЕ ПОЛИТИКА ВОДИ

РАДИ ГЛАСОВА

А ГЛАСОВИ ДОБИЈАЈУ

ДА БИ ВЛАДАО

СДС и ПДП су доиста у тешкој ситуацији.

Који, већ, мандат носи мутна вода СНСД, тих криминалаца, уништавача, издајника, продајника Републике, Властофила... а они стоје на обали и гледају Воз, ко голотрба дјеца, држећи се за блатњаве курчиће. Четересседме, неђе.

Нема којим средствима нису покушали да сруше СНСД.

Само нису покушали да на Изборима добију Гласове и побиједе.

Пељешки Мост је једно од тих средстава.

Само што није, чак, ни средство против СНСД-а, већ нека шпанска вјетрењача у борби против Незнасекога.

СДС и ПДП би морали да схвате

◘ На Власт могу да дођу само ако стално добијају више Гласова. СНСД је тако радио десет година. Од Рата до 2006е.

◘ Гласове могу добити само од Бирача. Не могу отети од СНСД. Јер ни СНСД није отео оних 50.000 које у октобру изгуби СДС. Није отео и није добио, јер није ишао код Бирача да их тражи и убјеђује.

◘ На Власт могу доћи и ако приђу СНСД-у. Али и то захтијева торбу и дарове са много Гасова.

Ако си Гласовни Гологузан, СНСД ће те прогутати.

◘ Дакле. Кад прођу Српске Славе, треба се запутити међу Бираче, тражити јатаке и легаје, сијела и прела. Кад почне Крмокољ, вратити се кући.

И тако пуније десет годиница.

*

Пељешки Мост је Час Анатоније Есдееса и Педепеа.

Разоткрио је сву безизлазност њихове позиције.

У коју су се довели и у коју се доводе годинама, мандатима, деценијама.

Они на том случају хоће да играју Поло а ни Пируз пале нису свладали.

Сами су се уплели у замку из које нема излаза.

Умјесто да су мирно, без расправе, подржали. Нико не би ни примијетио.

Они, међутим,

◘ Крећу у борбу против Хрватске а Српску јебе Сарајево, ко жуну у сепету.

◘ Одбијају да схвате да не само БиХ није могла ништа Хрватској, поводом тог моста. Већ ни ЕУ. Иако су ушли Кинези.

◘ Говоре о Европском путу а прикључују се Сокаклијама у борби против пројекта којег финансира ЕУ.

◘ Хоће да буду за Српску са Сарајевом.

◘ Хоће да Срби у Српској схате да су они бољи Срби јер девастирају Српског Члана Предсједништва БиХ.

◘ Боре се за БиХ, Сарај Чадор, а Српску истурају на радиоактивни отпад у Хрватској.

◘ Гурају прст у око Кини, која једина инвестира, ради, тражи послове, у Српској. Не чине то ни Нијемци, ни Французи...

◘ Боре се за усрани комадић Мора, како би Фате прале упишане Димије а Српску би оставили без Моста на Сави. Како би Аутопут још путовао никуд. Јер им то доноси гласове.

Не схватају да ово није борба за Хрватску, за Пељешки Мост, за Мост на Сави. Већ је борба против Сарајева.

Или их, баш због тога, толико боли.

*

Ни као Политички Филозоф, ни као Умјетнички Дркаџија не могу да схватим овакво схватање Политике.

ХРВАТИМА НИСУ

СВИ МЕТАЛИ ИСТИ,

ПРВО СУ ОНИ СЕБИ МЕТАЛИ

А АЛУМИНИЈ ИМ

МЕЋЕ САРАЈ ЧАДОР

Криминал у Алуминију.

То је као да у шумском пожару, дуваш у гранчицу.

Уопште није битан Криминал у Алуминију.

Дабоме да га је било. Као и свуда.

Криминал се овдје закопитио, кад су Комунисти почели да одлазе.

Прије Ратова Братства и Јединства.

Онда су га Ратови зацуцлавали и његовали.

Па, Странци Усранци, коначно отхранили и школовали.

Шта је, дакле, ако није Криминал.

Алуминиј је борба против Хрвата.

То је Сарајевски Економски Комшић.

Након елиминације Хрвата из Избора за Предсједништво БиХ, дакле након демократске и политичке елиминације, сада је на сцени економска елиминација.

Наставак Мостарске Банке.

Хрвати су се дрзнули не само да траже своја права Избора, измјену Изборног Закона већ и да одустану од заједничке борбе против Срба и Републике Српске.

Док је било борбе против Срба и Српске, није сметала ни неекономска цијена струје, ни криминал, ни Човић.

То је позадина свега са Алуминијем.

У чему Сарај Чадор има прећутну подршку Странаца Усрнаца.

Човић, који је доста храбрих потеза повукао, али и доста млаких, најављује раскид са Коалиционарима.

Мисли се на СДА.

Човићу, и Хрватима, огромно је вријеме требало да схвате шта је Сарај Чадор и његов Политчки Круг.

То је разочаравајућа чињеница за потомке Матан Унд Јаранен.

Дакле.

◘ Хрватима се одузима један важан економски пункт.

◘ Наноси се велика политичка штета Човићу.

◘ Удара се на ХНС. Макар и преко изласка оних које је Сарај Чадор тамо послао.

◘ Блокира се промјена Изборног Законодавства.

◘ Блокира се даља могућност формирања Савјета Министара, чиме се штети и Републици Срској.

*

Корист је, неоспорна, за Сарај Чадор.

Ну.

Добит је, капитална, за Србе и Хрвате.

Сада и Хрвати излазе са тезом да БиХ не може опстати.

И не може.

Кад је успјела да на политичкој сцени, зближи Србе и Хрвате.

ИМАЛА ЈЕ СРБИЈА

ИЗДАЈНИКА,

НИЈЕ ВУЧИЋ ПРВИ,

АЛИ, ТАКВИХ ПОДАНИКА

ЗАПАДУ НИЈЕ ИМАЛА

Могу, угрубо, да кажем да су раније Поданичке Структуре, имале оправдање да кроз Пактове, спасу Земљу њемачке најезде и разарања. Нпр.

Данас, пак, невидљиви Вучићеви Пактови, које он зове Мој Пријатељ, не спречавају ничију најезду и разарње, већ потичу подвлачење Србије под туђи Интерес и стално увећавају рејтинг Понижења а снижавају степеницу стабилизације на међународној политичкој сцени.

Огроман је број састанака и сусрета на врху, које је имао Вучић. И то не са небитним земљама.

Посљедица тога, пак, није ни зауастављање и стабилизовање Србије на одређеном ступњу развоја међународних или европских односа, већ њен све слабији положај.

Србија је са све слабијим породичним благом, са све неозбиљнијим лицем и са све одрпанијом међународном одором.

Србију је Вучић довео у ситуацију да моли своју отету и одметнуту, у нешто самопроглашену територију, за све. И за дијалог, и за споразум, и за голу егзистенцију Срба.

Сад долази Макрон у Београд. Код Вучића.

Сигурно му не долази јер га цијени.

Да га цијени, не би га у Паризу, ономад, поставио у оне редове за Послугу, Коњевоце и Паришке Собарице.

Долази јер га не цијени.

Јер сви у Европи знају да се ради о Српској Плачипизди која ће за своју слику са неким, дати Гузице.

Своје и Целе Србије.

То нико у Опозицији, а ни у Србији неће да постави као питање.

Зато што им је Вучић идол и недодирљив.

То што га људи вијају на друштвеим мрежама, мали је узорак српски поштених јединики. Који немају друге приступе ни могућности.

Лако је израчунати број сусрета, рејтинг лидера и ефекте по Србију.

Тај графикон би био зло за гледање.

Биљана Плавшић, Предсједница Републике Српске, коју мало ко, од тих укупних Вучићеваца, признаје за Српкињу и за Предсједницу, и овдје и у Србији, па и Додик, имали су такође сусрете са великим Лидерима Европе.

Мање него Вучић.

Па је Република Српска, споро, али стабилно, какотако напредовала и дизала се.

Србија се под Вучићем и његовим Пријатељима, стрмоглављује.

Проблем је што ће, она, једном, ако га не заустави, доћи до тачке кад ће повући и Републику Српску, надоле.