ГРАНИЦА

НИЈЕ

ЗАЈЕДНИЧКА

ИНСТИТУЦИЈА БиХ,

ГРАНИЧНУ ПОЛИЦИЈУ

ТРЕБА УКИНУТИ

А НЕ ДАТИ ЈОЈ ЈОШ

1.300 РАДНИКА

Босна и Херцеговина је једина Земља на свијету која нема своју Границу.

Све њене Границе, ентитетске су.

Граница у Дејтонском Споразуму није евидентирана као посао Заједничких Институција.

Гранична Полиција је неуставна, недејтонска, унитаристичка категорија.

Формирана је, као Гранична Служба, за вријеме прве Додикове Владе. Република Српска је глупо пристала на такво рјешење.

Послије је то преименовано у Граничну Полицију.

То рјешење је и функционално беспредметно. Не можете отићи у Финску и чувати њену Границу.

Као што Гранична Полиција не може да чува Границу Републике Српске.

Сада Независне Новине, унитаристички лист једне амбасаде, протура вијест о захтјеву да се запосли нових 1.304 полицајца у Граничну Полицију. Сачињен је, кажу, и Правилник. У који су Независне имале увид. Превод: достављен им је.

БиХ каже да има 1.605 километара Границе.

Лаже, дабоме.

А Гранична Полиција има по 20 километара, просјечно, на једног Полицајца. Када би се запослило нових 1.300 УУ, Униформисаних Унитариста, сваки Полицајац би чувао 9 километара.

Гранична Полиција БиХ, не може да чува Границу, чак и када би их било на сваки километар по један. Границу само може да чува војска.

Поред Граничне Полиције, сада је пролазило шта је коме пало напамет. Шверц Текстила, шверц Миграната, шверц Оружја, шверц Пичке, шверц Дроге...

По подацима Фахрудуна Радончића, сада је у БиХ 10.000 илегалних Миграната... а ко зна колико их је, укупно ушло у БиХ.

Њих је пропустила Гранична Полиција БиХ.

Зато Република Српска треба поставити питање укидања Граничне Полиције.

А у Полицију Српске запослити људе, који ће овдје добити радно мјесто, плату и овдје трошити паре, плаћати порезе и школовати дјецу.

Републику Српску треба учинити одговорном за своју Границу.

Онда неће функционисати миг из Сарај Чадора и будаласање Мектића, као ни веза Бакир - Пакистан.

БИТКА

ЗА БАЊАЛУКУ

-РУСИ У БЕРЛИНУ

А ОНИ ЈОШ ПЛАНИРАЈУ

ИСКРЦАВАЊЕ У НОРМАНДИЈИ

Добро, то ће за Опозицију бити Испрцавање, ал нема везе.

Као и свуда, ни у Бањалуци не можеш побиједити ако немаш изграђену Странку, Организацију и Структуру.

Треба се сјетити свих протува, као и Великих Политичара, који су били Кандидати за Начелника Бањалуке, па попушили. Њих све повезује властити плитак ум и несвјесност о томе шта је Организација и да њено непостојање не нуди никакве шансе.

Избори за неки Град, коликигод био, увијек су нека врста Изолованих Избора. Зато се не могу узимати у обзир шири контексти и услови, као код Општих Избора.

Иванић је данас објелоданио да неће бити кандидат за Градоначелника Бањалуке.

Само је будала могла да мисли да хоће.

Ипак, све нам сузе, низ гузице бијеле, теку.

Иванић наводи да је на Општим Изборима, прије двије године Опозиција побиједила у Бањалуци.

Да је побиједила и у Републици Српској, Радојичић, сада, не би имао никакве шансе.

Што значи да Бањалучку Оганизацију СНСД треба очистити од Удбаша, Службаша, Манипуланата. За своје а не за СНСД-ово добро.

Општи избори у Бањалуци су покрадени и изманипулисани. Од стране СНСД-ове Организације.

У њу су се, давно инфилтрирали манипулативни спавајући елементи. Спавали су док се нису стекли услови око Давид Анархије. Која није доносила Гласове али је требала бити покриће за крађе и манипулације. О томе су знале Амбасаде и Београд.

СНСД се, на нивоу Републике, одржао захваљујући, искључиво, Организацији која обухвата сва Бирачка Мјеста. И која није иницирана Службашима, тако као Бањалучка.

Радојичић нема противкандидата. Опозиција нема никога ко може да буде озбиљан кандидат, и за много мању функцију у Бањалуци, од градоначелничке. Једино Бореновић, за чишћење црвеног снијега. Али, Чистоћа је приватизована.

СДС и ПДП немају никакве шансе да изграде Страначку Организацију у Бањалуци. Ни у наредних два мандата. А нико им неће, за сваких Избора креирати Давида, да би они, јалови, били Голијати. Службе које су им организовале Давида, осрамотиле су се. Њихове анализе су дефинитивно прекрижиле Иванића, Бореновића, Гацкоту, Шаровића, Тривићку, Станивуковића.

Прошли пут, осрамотиле су се Амбасаде, Службе и Београд.

Ових Избора, у Бањалуци ће се осрамотити само СДС и ПДП.

Видићемо, само, која Будала ће пристати да буде опозициони кандидат за Градоначелника.

Ну.

То Радојичића не треба да уљуљкава.

Како је Организација СНСД искориштена против СНСД, може да буде искориштена и против њега.

Он, Игор Радојичић, мора ту Организацију да узме уруке и усаврши. У СНСД то нема ко да уради, нити се било коме то ради. И да је осавремени и очисти. Да преузме одговорност за њу.

Јер. Неће владати два мандата.

ДОБРОДОШЛИЦА

НЕЛЕГАЛНИМ

МУСЛИМАНСКИМ

МИГРАНТИМА,

ТАКОЂЕ ЈЕ

ВУЧИЋЕВА

ВЕЛЕИЗДАЈА

Мигрантска Криза, што се тиче ових приеунијских простора, а и саме ЕУ, пажљиво се диктира, подјарује и успорава.

Као што се то догађало са Косовом. Још од прије силаска Стипе Шувара у Трепчине јаме, међу рударе штрајкаче.

Онај ко врати хронологију уназад, схватиће да је Косово осцилирало, мировало, кад треба Србе уништити у Хрватској, букнуло кад је завршен Дејтон...

Тако се ради и са Мигрантском кризом.

Наивно је мислити и анализирати да је то масло, посао или пројект Сороша, или једне НВО.

Нелегалне Миграције из исламског свијета, дио су великог Пројекта Запада против Хришћанства, Против Европе, против Срба.

Власти у Србији, Вучићева Србија, дјелују као да не схватају о чему се ради.

Ну.

Вучић се тако прави наиван и пичкаст, јер зна о чему се ради.

Вучићева Власт и Сарајевска Власт дјелују на исти начин и синхронизовано.

Мирно угошћују Муслиманске Мигранте у Српска Подручја.

Вучићу није пало напамет да их смјести у Рашку, у Санџак. Већ у Српска подручја, са нагласком на Војвдину.

Гдје су Срби ионако угрожени Сепаратизмом.

Сарајево стално покушава да Муслиманске Мигранте пребаци на подручја Петровца или на друга мјеста, или да их утрпа Мостару и Хрватима.

ЕУ држи границе затворене. А, и ако не држи, држе их Мађарска и Хрватска.

Тиме су Српска Подручја још угроженија.

Легална депортација, видили смо на случају Радончић – Пакистан, није могућа. Нико неће да стане из БиХ и Србије, да тај проблем ријеши.

Напротив, кад буде јењала Корона, пустиће мигрантску славину.

А за све ће кривити Турску. Која, дабоме, није наивна и самостална у цијелој причи.

Ердоган је од оних са Четири Прста.

То никад не треба заборавити.

Вучић не мисли на Српство и Србију.

Он се већ етаблирао као Велеиздајник.

Није потребно, чак, ни набрајати све акте на том списку, да би се то доказало.

Вучић ће, ради останка на Власти, испунити све захтјеве Запада. А они се не завршавају са Косовом.

Ту је Санџак, Војводина, Република Српска.

Вучић за своје опстајање на Власти, и за Велеиздају Српства, користи Јалову Националну Србију и Агресивни Противсрпски Запад.

Он ће владати док не цркне.

Или, док га Запад не уклони. А Запад нема разлога за то. Он је њихов савршен продукт.

Ови Избори су доказ за то што тврдим.

Мислим на укупно понашање и стање Србије, Власти и Опозиције, ЕУ, Запада и Русије.

СРПСКА

СВАКОДНЕВНА

ПОВРШНОСТ

ОДНОСИ

НАМ ВИЈЕКОВЕ

- ИЗБОРИ У СРБИЈИ

Да би Политичка Странка била успјешна, не мора да има Милорада Додика или Александра Вучића.

Успјех се мјери бројем Чланова, а нарочито, бројем Гласова.

Мора да има изграђену и технолошки устројену Организацију по Бирачким Мјестима.

Или, мора да има Мрежу Удбаша, и других Службаша, по цијелом подручју. То је за мање Странке, са мањом калибрацијом и мање постављеним досезима.

Дабоме да ће и Додик и Вучић рећи да је довољно да Странке имају само њих.

За Јавност ће рећи да је довољно да имају, само, један другог.

Мада, ниједан тако не мисли.

Ову скицу више пишем за Србију, него за Српску.

За Српску, што сам писо, писо.

Протеклих дана је, у Србији трајала Фарса са скупљањем потписа за Изборе.

Па се оглашава. Данас скупљамо овдје, сутра ондје, од тад и тад, до тад и тад. Кикирики, Кокице, Пржено Кестење.

За мене, који сам петнаест година уложио у градњу Организације Велике Странке, ово је коначан слом човјечанства, политичке артикулације и цивилизације.

СНС и Дачићевци имају страначку организацију, условно речено. Јер је та мрежа комбинована Удбашима, Интересима, Намјештеницима, Плаћеницима...

Да ли има још неко, Јеремић, могуће је, али је велико питање. Али, они и не излазе на Изборе. Излази 20 Странака, од којих се само двије могу назвати Странкама. Остало су локалне или површинске Групе Грађана. Шандор овај, Шандор онај.

Више од 8.000 Бирачких Мјеста је у Србији.

Страначки Одбор, који је везан за Бирачко мјесто мора да броји десет до петнаест сталних активиста, цијеле године активних, да би се „опслужило“  Бирачко мјесто до 1.000 Бирача на Бирачком Списку. Ако је калибрација на више Бирача, број активиста мора да буде већи.

Дабоме да се претпоставља да на том подручју Бирачког Мјеста има и Чланова. Иначе, активисти дјелују у окружењу, они су опкољени и подложни губитку Рова.

Рецимо да је, у Србији, потребно 15 активиста у Мјесном Одбору. Од њих се регрутују и Посматрачи и Чланови Бирачких Одбора.

То је Војска од 120.000 Страначких Активиста. По Целој Србији.

Без тога не треба ићи на Изборе.

Правиш и себе и Бираче, будалама.

Помажеш Властима да добију и оне гласове који им не припадају.

Зависиш од Власти.

И да ти скупи Потписе. И да ти удијели Гласове на БМ, да те пусти у скупштину општине или у Народну Скупштину... а служиш само зато да ти твоји ситни Гласићи, не оду некој стварној Опозицији.

Дакле, Површност, код Срба, а и код других, рађа Диктаторе, Узурпаторе, Апсолутисте... какав је Вучић.

Или Макрон, свеједно.

Омогућава да Вучић влада, практично без Странке. Јер, ни он нема Странку. А кад нема он, нема нико. А кад нема нико, нема ни Парламент. А кад нема Парламента, нема ниједне Институције. А кад нема ниједне Институције, нема ни Државе. А кад нема ни Државе, увијек имате Вучића.

Површност у градњи Странке је погубна, дакле, за Државу и Нацију.

Запад је Србима огадио Странке и Политику. Срби то једва дочекали. Само површно, као и у свему. Свака шуша са Фејсбука хоће да има Странку и да иде на Изборе.

Страначки Мозаик се у теорији, које више нема, зове Политичка Артикулација. Артикулише интересе различитих слојева Становништва. Интереси су од практичних до националних.

Актери Политичке Артикулације дају снагу Лидеру и Политичком Програму. Когод нема Велику Странку иза себе, не може да се бави државним и националним пословима. Нема покриће. Као Валута. Нема Златно Важење.

Кад нема Политичке Артиклулације, нема ко да артикулише, окупља, каналише Интересе Држављана, Маса, Јавности.

Онда, Вучић ради шта хоће.

Обзиром да и Вучић није аутентични, аутохтони, српски или барем србијански пројект, већ страни, и да нема Странку, СНС је социолошки и политиколоши, посебан појам за изучавање, тако српски, Србија је у ситуацији да нема ништа од Страначког Мозаика и Политичке Артикулације.

Зато, законито, пропада Држава и Нација.

Вучић само глача лед, испред оних камених шерпи, које је неко, давно, отиснуо у Пропаст.

ДА ЛИ ЋЕ БиХ

УМЈЕТИ ДА ИСКОРИСТИ

УДАР

ФАХРЕ РАДОНЧИЋА

Дабоме, да неће.

Након донкихотовског покушаја да рјешава крупна питања из ресора Безбједности, у БиХ, након јавног муслиманског, сарајског, понижавања, Фахрудин Радончић је поднио оставку и изашао, са СББ, из Власти на нивоу Заједничких Институција.

Тиме је покушао да спаси политички углед и добру намјеру.

О чему муслиманска јавност у том Чадору, а ни около, чак ни у Бихаћу, нема довољну представу.

Стога му то, на Изборима, неће донијети неке проценте и користи.

Данас је објавио да њега, СББ, Странку за Бољу Будућност, не занима учешће у Влади Федерације.

Рекао је да СДА са својим прирепцима и са својим традиционалним партнерима, ХДЗ, има довољно руку да формира Владу Федерације и цијелу ентитетску вертикалу.

Радончић је ушао у тај муслимански корпус не да промијени нешто за добробит БиХ, већ да ојача СПК, и да не испадне из Сарајсвског Политичког круга, муслиманског блока.

При томе, као неко ко је нешто значајно створио, није могао да лелемудачи около и глуми Будалектића.

Бакиру је, такође, одговарало јачање муслиманског блока, да нема никога јаког против себе и да ХДЗ остаје изолован и ван власти.

Сада сва та таблица сабирања пада у воду.

Остају двије ствари, као посљедица Радончићевог уласка и изласка из Власти. У шта рачунам и данашње одбијање колача у Влади ФБиХ.

● Радончић је разоткрио, оно што политички посленици знају а што шира Јавност, чак ни Авазова, није знала.

Утицај екстерних исламских фактора на Сарајево.

Разоткривена је цијела планирана и технолошки разрађена линија утицаја на долазак Миграната из Исламских Земаља.

Разоткривено је да је БиХ важан пункт који дјелује као Базни Логор за исламску најезду на ЕУ.

При чему ће и сама БиХ, претприти катастрофалне промјене и посљедице, у наредном добу. Ако се питање Нелегалних Миграната не ријеши Легалном Депортацијом.

Што се неће десити. Јер је Пакт Сарајева и Пакистана чврст а доброћудни свједок је Америчка Амбасада.

Радончић је разоткрио да свака Коалиција, сваки Мозаик Власти, на ниову БиХ, свака тронационална троравноправност, сваки Устав и сваки Дејтон, свака Реформа, немају никаквог смисла и сврхе.

Јер је, за Власт, Заједничке Институције, пресудна Коалиција Сарајево-Пакистан.

А ко зна колико их још има.

● Радончић је отворио тај Сарајски Трап. Ту Котлинску Чадорску Ћумурану.

У којој Сарајевски Политички Круг угљенише Србе и Хрвате, пуштајући их да пригоријевају и тињају, док не доће Вријеме Исламске Декларације.

Када је Радончић у Власти, у СМ, позиција Комшића у Предсједништву, вишеструко је ојачана. А позиција ХДЗ, знатно смањена.

Сада је, овим изласком, Радончић отворио могућност да ХДЗ, и Човић, даље затегну проблем Комшића и Изборног Закона. Затегну Власт у Федерацији. Учине нешто за Хрвате и Хрватске Жупаније.

Ако не буду превише лажни, снисходљиви и оптимистични. Као што стално и јесу.

Отворио је могућност и Републици Срској, да издајнички СДСПДП, утјера, видљиво, у Тор Потуриштва, гдје су већ, сами, ушли, и иду сваку вече, послије зелене испаше.

Ну.

Не треба бити оптимист.

У БиХ, никада, не треба бити оптимист.

Дубинско инсталирање деструктора, обавља се, овдје, више од три деценије.

Треба видјети, да за Члана Предсједништва БиХ, и Пакистан бира једног. Из реда Осталих, барем.