СРПСКА

СВАКОДНЕВНА

ПОВРШНОСТ

ОДНОСИ

НАМ ВИЈЕКОВЕ

- ИЗБОРИ У СРБИЈИ

Да би Политичка Странка била успјешна, не мора да има Милорада Додика или Александра Вучића.

Успјех се мјери бројем Чланова, а нарочито, бројем Гласова.

Мора да има изграђену и технолошки устројену Организацију по Бирачким Мјестима.

Или, мора да има Мрежу Удбаша, и других Службаша, по цијелом подручју. То је за мање Странке, са мањом калибрацијом и мање постављеним досезима.

Дабоме да ће и Додик и Вучић рећи да је довољно да Странке имају само њих.

За Јавност ће рећи да је довољно да имају, само, један другог.

Мада, ниједан тако не мисли.

Ову скицу више пишем за Србију, него за Српску.

За Српску, што сам писо, писо.

Протеклих дана је, у Србији трајала Фарса са скупљањем потписа за Изборе.

Па се оглашава. Данас скупљамо овдје, сутра ондје, од тад и тад, до тад и тад. Кикирики, Кокице, Пржено Кестење.

За мене, који сам петнаест година уложио у градњу Организације Велике Странке, ово је коначан слом човјечанства, политичке артикулације и цивилизације.

СНС и Дачићевци имају страначку организацију, условно речено. Јер је та мрежа комбинована Удбашима, Интересима, Намјештеницима, Плаћеницима...

Да ли има још неко, Јеремић, могуће је, али је велико питање. Али, они и не излазе на Изборе. Излази 20 Странака, од којих се само двије могу назвати Странкама. Остало су локалне или површинске Групе Грађана. Шандор овај, Шандор онај.

Више од 8.000 Бирачких Мјеста је у Србији.

Страначки Одбор, који је везан за Бирачко мјесто мора да броји десет до петнаест сталних активиста, цијеле године активних, да би се „опслужило“  Бирачко мјесто до 1.000 Бирача на Бирачком Списку. Ако је калибрација на више Бирача, број активиста мора да буде већи.

Дабоме да се претпоставља да на том подручју Бирачког Мјеста има и Чланова. Иначе, активисти дјелују у окружењу, они су опкољени и подложни губитку Рова.

Рецимо да је, у Србији, потребно 15 активиста у Мјесном Одбору. Од њих се регрутују и Посматрачи и Чланови Бирачких Одбора.

То је Војска од 120.000 Страначких Активиста. По Целој Србији.

Без тога не треба ићи на Изборе.

Правиш и себе и Бираче, будалама.

Помажеш Властима да добију и оне гласове који им не припадају.

Зависиш од Власти.

И да ти скупи Потписе. И да ти удијели Гласове на БМ, да те пусти у скупштину општине или у Народну Скупштину... а служиш само зато да ти твоји ситни Гласићи, не оду некој стварној Опозицији.

Дакле, Површност, код Срба, а и код других, рађа Диктаторе, Узурпаторе, Апсолутисте... какав је Вучић.

Или Макрон, свеједно.

Омогућава да Вучић влада, практично без Странке. Јер, ни он нема Странку. А кад нема он, нема нико. А кад нема нико, нема ни Парламент. А кад нема Парламента, нема ниједне Институције. А кад нема ниједне Институције, нема ни Државе. А кад нема ни Државе, увијек имате Вучића.

Површност у градњи Странке је погубна, дакле, за Државу и Нацију.

Запад је Србима огадио Странке и Политику. Срби то једва дочекали. Само површно, као и у свему. Свака шуша са Фејсбука хоће да има Странку и да иде на Изборе.

Страначки Мозаик се у теорији, које више нема, зове Политичка Артикулација. Артикулише интересе различитих слојева Становништва. Интереси су од практичних до националних.

Актери Политичке Артикулације дају снагу Лидеру и Политичком Програму. Когод нема Велику Странку иза себе, не може да се бави државним и националним пословима. Нема покриће. Као Валута. Нема Златно Важење.

Кад нема Политичке Артиклулације, нема ко да артикулише, окупља, каналише Интересе Држављана, Маса, Јавности.

Онда, Вучић ради шта хоће.

Обзиром да и Вучић није аутентични, аутохтони, српски или барем србијански пројект, већ страни, и да нема Странку, СНС је социолошки и политиколоши, посебан појам за изучавање, тако српски, Србија је у ситуацији да нема ништа од Страначког Мозаика и Политичке Артикулације.

Зато, законито, пропада Држава и Нација.

Вучић само глача лед, испред оних камених шерпи, које је неко, давно, отиснуо у Пропаст.