ШТО НИСАМ

ЗАКЛО АЛИЈУ

СЕДАМДЕСТ ТРЕЋЕ

У ЗЕНИЦИ

Дошло прољеће испред мог Атељеа Сусјед Миле позво Љубу Трактористу да узоре њивицу Њивица није његова али нема живих насљедника Боље да неко оре Боље је Тако дајем Мили дозволу и потврду да није кажњиво и осудљиво орати туђу запуштену земљу

Чујем трактор Иемте тритритри Знам да је Љубо Сусјед наш Љубо је познат по томе што има Фићу и што је недавно набавио још једног за резервне дијелове па га преко цијелог града шлепао својим личним Фићом Кажу сви сликали телефонима Ја се три дана јео како ја нисам сликао

Двапут размислим и изађем из Атељеа Ђе си људино Зауставља Љубо трактор у по бразде Обраћа се Мили и жељезничкој прузи Ово је најбољи чојек на свијету дао ми литру бензина кад ми је Фићо овде осто без горива Тако сам сазнао да се за литар бензина може постати Најбољи Чојек

Изнесем  тад бензин Имао сам за моторку Платићу ти кад будем имо паре не мораш Кад будеш продаво Фићу мени продајеш Кад умрем твој је

Здраво људино Здраво Љубино Јој сто пута оћу да станем овде код тебе и да ти испричам како сам био у затвору и ћио заклат Алију Ког Алију Алију Изетбеговића Чуј Миле Ког Алију Па заборавио сам га Откуд ти у затвору у Зеници Имо несрећу погино чојек шта ћу Откуд Алија у затвору Правим се наиван Нешто националистички срао А то Шта те нервиро Ма ми дођемо да гледамо телевизор а они распростру неке папире немаш ђе сјест Ко они Још један Србин и један Хрват Какве папире Карте цртрају јебо им ти матер Каже Алија Вас католика је мало мало вам и треба а православних има више не знам шта ћу с њима па се свађају Тада седамдест треће цртали карте Ја тад цртали јебо им ти матер Који Србин који Хрват Не сјећам се јеби иј заборавио би ја и Алију да није посто политичар Шта је Удба радила јел знала Удба да они цртају Како није знала немој бит будала Знаш какве су собе за мучење биле у Зеници ја радио струју Зар је у комунизму било мучења Серем ја Ма ти си будала Био стуб у неком простору под земљом па га завежу немере мрдат ничим па чучну пред њим а вода му капље на главу кажу извини пукла цијев неђе горе Оћеш признат Он неће Добро одошмо да видимо ђе пукла А њега оставе цијелу ноћ да га туче она кап по кап Предзору он урличе ко три међеда од мука Немогуће Јакако А гледо сам и ону за растезање муда Сједеш гологуз на шупљу столицу Кажу завежи јајца па протури канапу доле Онда окаче тас ко за кантар вако на три ланчића па ставе гивит мали Јеси оно ти призно Немам шта признат Они додају још гивит па пуше и причају међусобом Па опет додају Кажу да су неком додавали до седам кила и није призно а муда се отегла па тас лего на бетон Јесул Алији везали Не знам јебига али знам да је карте стално носо и црто Седамдест треће Седамдест треће Иди Љубо потроши трактор нафту а ја имам само бензин Јој фала ти за бензин Нема бољег чојека од тебе Рече Љубо Жељезничкој прузи пошто није имао коме Миле већ отишао

КАД КАКАВ СРБИН

ТРЕБА БИТИ

Дабоме да пуштам муданца низ бритве. А наилазе и кривине.

Ризикујем да ме се оптужи још не знам за шта. Пошто нема шта нисам или шта нисам био. Да ме се оптужи за унутарнационални расизам или чак раскол.

Посљедњих недјеља Срби су, у Федерацији, и у Сарајеву, постали политички хит. Ко да их има двјеста милиона.

Досад су увијек, рачунам и непосредно предратно вријеме, рат и поратни Шехер Бехар Вакт, кориштени као накурњаци. Јован Дивјак. Генерал тзв Армје БиХ. А само је једна сриједа дијелила Југословена Ејупа Ганића од изјашњавања Србином.

Сада су Срби у Сарајфедерацији постали инфлацијска роба. Има их вишка. У министарским кандидатурама за Владу.

Није ни чудо. Кад су напреднији Срби од Срба из Српске. Који не знају ни формуларе да попуне.

Ако прихватимо условни реципроцитет, да је Хадезе добио једно мјесто у Влади Српске, па да има право да предложи и једног Србина у Владу ФБиХ, нејасно је зашто је толико Срба истресао Дееф, ФОК, Фронта Оног Комшића.

Јасно је. Пошто не може да заступа Бошњаке, јер је Златни Љиљан мало за фес, не може Хрвате, јер је својом глупом дуплом кандидатуром дигао из пепела Хадезе и Човића, а и Трећи Ентитет, а потопио еуросарајперспективног лидера Деведесетке, Рагужа, може само да заступа непостојеће Србе.

А помаже и код гласања. Фронта ће тако омогућити Бошњацима, у власти, не људима, дакле, Бакиру, увијек прегласавање Хрвата у Влади Федерације.

И ту долазимо до главног проблема.

Није проблем Комшић.

Човјек ће сутра да постане Крмача, ако му то омогућује неку кандидатуру. Шта Крмача. Слон.

Није проблем ни Сарај Бакир. Они имају жељу да владају над Србима у БиХ. Која је одавно промовисана. И легализована.

Проблем су Срби који прихватају такву игру.

Није то проблем, нити синдром Јован Дивјак. ЈНА Заставник је тако видио ситуацију. Сви смо браћа. Сви смо за једну армију. Кад већ ЈНА одлази низ Добровољачку.

Срби за Владу Федерације не виде суштину проблема.

И они су проблем.

Они распродају Српство.

Они пристају да доносе одлуке у име Срба у Федерацији. Као да је све нормално.

А пошто тамо нема Срба, они ће да учествују у доношењу одлука у корист, и у име, Бошњака. Бошњака власти.

Свако може да се изјасни како жели. Може, што се мене тиче, чак и као Србин, да иде у џамију. Може да буде и За Дом Спреман.

Али. Кад у Власти треба да представља Србе којих нема, онда мораш да будеш Потврђен Србин. Мораш да будеш мало више Србин него што је то уобичајено.

Па нека те онда, као освједоченог борца за права Срба, као Конститутивних у Федерацији, за недискримнацију, Комшић Крмача узме у Владу.

Овако, са овим курвањем на путу Србин – Остали, или Остали – Србин, и прихватањем да се буде Нако Србин, даље се уништава српско национално ткиво на подручју Федерације.

Срби, у постојећим гарнитурама, у Сарају, гдје их просијавају од онога што је остало, нека се и увриједе и неувриједе, нису дорасли калдрмашкој политици и сећијашењу Сарајевског Политичког Круга. Они немају никакве шансе да се издигну изнад најприземније синијске употребе. Са њима, са калдрмашким Сарајевским Политичким Кругом, посљедњи који је знао и умио јесте Момчило Крајишник.

Сваки политички поштен Србин треба да са гнушањем и јавно одбије учешће у Влади Федерације. Ако за њега нису гласали Срби у већинској бирачкој вољи са српских подручја. 

ФЕДЕРАЦИЈА БиХ

ПРЕТРПАНА

СРБИМА И ОСТАЛИМА

Кад трагичност и безизлазност постану константе, онда се поједине секвенце могу посматрати и као комедије.

Мени, нпр, БиХ у појединим данима изгледа доброћудно смијешна.

Као Индијанско село, са вигвамима, и гологузом прашњавом дјечицом, коме су испоручене бошове веш машинен а шатори још нису разврстани у кантоне па се скво почупале за плетенице док храбри ратници посматрају како сијевају сисе и гузице.

На крају дана, Поглавица је дигао руке па су звали Врача. Да каже шта је најважније. Број шатора у кантонима, Веш машине или Додоле за кишу.

Ратник, звани Ждријепчев Реп, каже Најважније је дупе Њежног Маслчака из шатора број седам. Њежни Маслачак је ћерка поглавичиног брата.

У то се појављује Џон Вејн. Шта ће вам Веш машине кад немате водовод. Немаш ни ти водовод, Бијела Балего. Рече Залеђени Гром и одапе му стријелу у лијеви гуз. Џон рече Јој.

Много отопљених сњегова касније, у Сарајеву, Жељко Комшић рече Јој. И прихвати приједлог Драгана Човића и непријатељског племена Хадезе. Иако пола Предсједништва племена Деефа није схватило шта је Матановић а шта Мандиловић.

Као, ономад, кад су постојали шахсти Матановић и Матуловић али их нико није разликовао па су сви знали Глигорића.

Фарса и Фасада са формирањем власти у БиХ, у Федерацији, која је постала Деефедерација, заробљеник Деефа, и на нивоу Заједничких Органа, знак је систематског губитка имунитета који угрожава и умртвљено постојање Босне и Херцеговине.

Једна изборна карикатура опредмећује се сада као постизборна трагедија.

Након свих Савеза за промјене, британско-њемачких иницијатива, историјских изјава и потписа свих четрнаест лидера, мада их у стварности нема више од два, након ССП, све се свело ба бискање Срба и Осталих.

Као кад два мајмума, на грани, један другом тријебе буве. Ево Србина.

У Федерацији БиХ, као и у Заједничким Органима, Политичке Странке и Сарајевски Политички Круг, не формирају власт. Они се играју Срба.

Конститутивност свих на цијелом подручју БиХ овдје је дошла до свог крајњег апсурда али и до тачке када је јасно да је цијели пројект смишљен ради Бошњачке Доминације у БиХ.

То се мора елиминисати из Политичког Система. Никакве формуле 8 + 5 + 3, за владе Српске и Федерације, нису прихватљиве. Јер не одражавају Дејтонску уставност и босанскохерцеговачку стварност.

Српска је у БиХ инкорпорирана као Држава Српског Народа а Федерација, у коју су претходно инкорпорирани Хрвати, као МуслиманскоХрватска Федерација.

Генерална уставна одредба о равноправности довољна је да заштити Србе у Федерцији и Хрвате и Бошњаке у Српској.

Све изнад тога, као Конститутивност Свих Свуда, доводи до исмијавања и понижавања Срба и Осталих.

А о Србима који пристају да буду књиговодствени Срби у таквим условима, беспотребно је и расправљати.

СРБИ.

НАЦИЈА

СА СПИСКОВА.

Запјенушано Жртварење муслимана, Бошњака, Мрцварење нације, вјере и народа, непрестаним самоубјеђивањем у улогу Жртве, изван које не постоји никакав други свијет, као и непрестано сатанизовање Срба и Српског Народа као колективног и појединачног злочинца, што је једина егзистенцијална суштина српског постојања, почела је да се захуктава пред обиљежавање двадесете годишњице злочина у Сребреници.

Пропагандни гејзири су активирани и у Београду, најављује се обраћање Мрског Клинтона на мостарској манифестацији печаћења, хорде бошњачких политичара ниже средње класе утрукују се у изјавама о Сребреници и Србима Злочинцима, све како би их Предсједник Странке, иначе Мој Добар Пријатељ, запазио, и кад затребадне, наградио. Само што није још најављен долазак Обаме.

Интернетом и медијима круже познати спискови Срба за које се сугерише да су умијешани у злочин у Сребреници. Ради се више од 800 имена. То је у ствари попис запослених у војсци и полицији на тим дринским подручјима током 2005е године.

Данас, након десет година, та чињеница блиједи пред Пописом Злочинаца.

У прављењу тих сискова учествовао је и представник Владе Српске. Што је директна посљедица Чавићевог Признања.

Списак је био много шири а Охаер је по њему и поступао. Људи су шиканирани и прогањани па онда, када се установило да нема основа, враћани на посао.

Основи никога и не занимају.

Битна је представа о Србима као Злочинцима.

Та представа ће трајати, као жалосна сауница, све док се за сваку жртву, и која има везе са Сребреницом и која нема, и за оне који су живи а леже на списку мртвих, не испише по десет Срба директних извршилаца.

Најбоље је да цијела Република Српска буде на Списку Злочинаца. Тако би било јасно шта је геонационалистичка политика Сарајевског Унитаризма и дијела међународне заједнице.

НА ПУТУ ЗА ЕУ,

НЕ ГЛЕДАЈ

У БРИСЕЛ,

ВЕЋ У ГРЧКУ

Западноевропска пропаганда жели да представи да је Грчка једна неодговорна заједница, да је то народ који не ради ништа и устаје из ладовине само кад треба отићи по плату, да се држава таквих неодговорних људи непрестано и неодговорно задуживала и да је дошла до 320 млрд еура дуга, када Европска Унија не може више да толерише стање и мора да наложи окрутан систем мјера.

Систем мјера је усмјерен ка сиротињи, оној која не ради ништа, ладује и узима тринаесту и четрнаесту плату.

Та политика је прије свега њемачка. Шпаргресе.

Иако сва сила врхунских економиста годинама говори о томе да систем мјера, назван Штедња, не може донијети опоравак и напредак, јер је либерални и тржишни капитализам и финансијеризам саздан само на потрошњи, сталној потрошњи и све већој потрошњи, Берлин Меркел не одустаје од штедње.

Иако више никоме није јасно шта људи у Грчкој још могу да уштеде.

Ну. Чак и да се прихвати да је све што се догађа искључиво у кривици Грчке и Грка, то је тешко одрживо, пошто има још земаља које су у тешкој ситуацији. Нису баш пропале као Грчка али су доста близу.

Све те земље смјештене су по ободу ЕУ.

Када се успореди механизам функционисања једне државе и ЕУ, лако је установити да је ЕУ државама чланицама узела многе прерогативе државног маневра и тако их осакатила а себи, ЕУ, није прибавила довољно полуга да би могла да рјешава проблеме који сада нису ничији.

ЕУ је узела валуту земаља чланица. То је сада ЕУ валута.

Чланице више немају валуту и не могу преко ње да маневришу у сложеним економским и међународним финансијама. Нпр девалвација. Што појевтињује домаће робе и повећава профитност извоза.

ЕУ, пак, добила је валуту али нема могућност да њоме помогне појединим земљама чланицама. Пошто се не може штампати заједничка валута, нпр само за Грчку. Односно девалвирати.

У таквој ситуацији мед лиже онај ко држи кашику. Онај који је најбогатији.

Еуро је алатка Берлина за покоравање, исцрпљивање и сиромашење других земаља ЕУ.

То је, дабоме, пројект САД. И сама Заједница за угаљ и челик, била је то. Прије тога, вртоглаво постратно јачање Њемачке.

Грчка, и земље Еурозоне, доведене су сада у безизлазну ситуацију. Њихова сувереност практично не постоји и потпуно су у вољи ЕУ и Нато Пакта. Бирачи могу да одлучују како им воља, то неће помоћи. Пошто на самом улазу у ЕУ увијек стоји једно велико Најн.

Други битан једносмјерни колосијек Њемачке у који је Берлин претворио цијелу ЕУ, јесте Политичка Недовршеност.

Земље чланице су остале без многих политичких прерогатива, без права на многе одлуке. Оне су премјештене у Централу ЕУ. Али не у класичне демократске и бирократске институције него у неке Тројке и невидљиве лавиринте. А политичка архитектура ЕУ је намјерно остала недовршена и неефикасна. Па тамо негдје, у Стразбуру, може да се декларацизује и гласа до миле воље, то неће стићи до конкретног економског и политичког потеза.

У таквој ситуацији, а то је само скица ЕУ Монструма, Грчка, или нека друга Грчка, мора пропасти.

Она је, и све земље чланице, сведена на територијалне јединице које више не могу никуда.

Та парализа убија европске нације, убија Европу.

То треба да буде наук свима које сада ЕУ и Нато колијенче и припремају за тамничење у ЕУ. Називајући то еуроатлантским добровољним интегративним путем.

ОБРЕН ДОБОЈОГЛУ,

ТУРСКИ СВИЈЕТ

ДРВЕНА ТАБАКЕРА

ПОКОЛОН МЕНИ ОД ДРАГИШЕ СВОРЦАНА

(ИЗРАЂЕНА У РАТУ)

НЕКАД,

СКЛАДИШТЕ ГОТОВИХ

ЧАЈАВЕЦ ТЕЛЕВИЗОРА,

САДА, ПАРКИНГ

БУТИК СКОРОЈЕВИЋА

КАД ИМ ГА, САД,

ТВИТНЕМО, ТРИ БАБЕ

ГА НЕЋЕ САПРАТИ.

КРСТ

СТИГАО НА СВОЈЕ МЈЕСТО, МЕЂУ

РАЊЕНИКЕ И ИЗБЈЕГНИКЕ

СРБИЈА.

ИЗБОР ИЗМЕЂУ

ВАЗДУШНИХ КОЉАЧА

И ЗЕМАЉСКЕ РУСИЈЕ

Ако Србија буде инсистирала на неутралности, поделиће је.

Делиће је и комадати све дотле док не пристане да јој се Запад обраћа као псу у синџиру.

Треба се надати да није касно да се одустане од смешне политичке игре и практике која прича о неутралности а крадом и кришом, намерно и ненамерно, предаје земљу у загрљај Нато Пакта из кога се неће више никада ишчупати.

Данас се Србија, углавном, сакривала. Сама од себе. И од датума који говори о годишњици варварског антихуманог и нецивилизацијског бомбардовања земље и људи, само зато да би им се отео један њихов и њен део.

Вучић био у илегали у Бечу. Па кад је видео да је то смешно, причао своје патегирике. И објављивао сточетрдесетке на Твитеру.

Николић је положио цвеће у Алексинцу.

Србија се данас орамотила.

Србија је данас у страху.

Она не сме да каже ништа о себи а што је тачно, тужно и неопходно за памћење.

Србија је из фазе самопроглашеног косовског губитништва, иако тај Бој није изгубљен, дошла у фазу да убрзано заборавља дивљаштво над њом.

Србија дошла у стање даје буде срамота што је бомбардована и уиштавана. Што су јој деца убијана.

Бомбардовање и уништавање Србије, од стране Нато Пакта и САД, обавило је своје вишеструке и дугорочне задатке.

Србија је понижена.

Србија је отрована уранијумом.

Србија разлуђена и нема вођство.

Србија разљуђена.

Србији је трајно промењена свест.

Извјесни, тамо познати, твитераш Крле, написао је да треба рећи које су то властите грешке које су довеле до бомбардовања Србије а не кукулелекати над тим датумом.

То је неразумљиво.

Осим као дијагноза да Србија не треба да постоји.

Јер само њено постојање захтева бомбардовање.

Пошто је притисак на Србију енорман. Да призна Косово, да уведе санкције Русији и с њом прекине све везе занавек, пошто ће се тражити самосталност Војводине и Санџака, и пошто је она у ситуацији да се определи, мада ја мислим да је тај уски временски међупростор већ ишчезао, крајњи је час да Србија престане са игром Аске и Вучића. Где је Аска Србија.

И да се окрене Русији, разумно, интересно и прагматично.

Не постоји стање да Србија бира између Нато Пакта и Русије. Под Нато Пактом подразумевам и ЕУ.

Јер Нато Пакт тражи промене живота, људи и ствари у Србији. Постављају ултиматуме у виду фамозних Поглавља, тражи да командује војском, да Србија распрода све што домаћин у кући има, тражи да Србија за њега ратује кад затреба. Тражи да земља буде потпуно покорна а на крају ће завршити као Грчка и провидног дана неће бити ни за њено стото колено.

Русија ништа од тога не тражи. Дабоме, да има интересе. Али без тога нема савременог света.

Интереси Русије неће Србији узети Слободу, Душу и Будућност.

Нато Пакт и ЕУ хоће.

Да ли може, Србија, и да ли има времена, да се врати и окрене у Будућност. Русији. Кини. Свету рада а не Свету мрака.

3645.

БОРКО

ПРОТИВ

ВУЧИЋА,

СТАНИЈА

У ФИНАЛУ

ТРОСКОКА

Вучић је Готов.

Брани га Вук Драшковић а напада Борко Стефановић.

Ниједан нормалан политичар из тога не може изаћи преживео.

Борко је подузео једну опсежну офанзиву по Србији и износи свој програм, иако је у Пајтићевој Странци. Не знам која је то странка, неки 17и дериват бивше Демократске Странке политички почившег Бориса Тадића. Имао је и велики интервју у Полиици. Било би занимљиво из Љиљине главе прочитати како је до тога дошло.

То, са Борковом турнејом, потуно је небитна политичка акција али је занимљива за анализу и за посматрање са стране.

Јасно је да се нека невидљива рука приближила јајцима Први Пут Председника Владе у Србији. Као што је јасно да је Шешељ намерно и плански пуштен на њега, Вучића, као мелем на сопствену рану да не знају шта ће са њима, Шешељем, а не желе да дођу у ситуацију да не знају шта ће са Вучићем, кад за то дође време.

Шешељ, пак, као лукава Хашка Лисица, засад напада само Николића. Да се Вучић не дсети.

Невидљива Рука тако ствара политички агрегат по Србији у коме се Вучићу све теже кретати. И припрема ону Клацкалицу коју сам некидан помињао, Мало Гори, Мало Доли.

А друге офанзиве, са Блером, Железаром, Нато Пактом, Помором Срба на Северу Косова, одвајају Српски Народни Савез од њега.

Када сви то буду видели, за Вучића ће већ бити касно.

Не треба сметнути са ума да је Борко живео и радио у Америци, у Амбасади СРЈ.

Такав Борко је дошао и на Атеве у Бањалуци.

Такођер, плански и са намером.

Било би занимљиво из Маринове главе прочитати како је до тога дошло.

Ништа квалитетно није рекао. А и нема. Просерице у смислу Да ли смо грешили, Грешили смо, Да ли је било криминала, Било је, Ко је у криминалу нека одговара, Да ли Вучић не испуњава обећања, Не испуњава, Да ли ћемо ми да испуњавамо обећања, Испуњаваћемо их.

То је научена трабуњаљка за неуке политичке грађане.

Да ли је вода мокра. Мокра је.

Ну. Одмах је покопао Додика. Нема га у емисијама. Његово определење према Русији погубно је за њега. Вучић је радио против њега у кампањи. Когагод је Додик загрлио, тај је изгубио. Вели Борко.

Белодано је да Борко има комплетну логистику иза себе и да је имао задатак да саопшти то што је саопштио о Додику.

Из те мале чињенице треба разлагати анализу кроз призму односа у Србији.

Јер то више личи на оно што Вучић мисли а неће да каже и што Американци не могу да смисле и очима виде.

Врло је могуће да Србијански Политички Конгломерат има још и циљ, за који не зна, да се у погодном тренутку прикључи Вучићу на власти, или да Вучић буде приморан на то, а да се истисне Дачић јер је Подмосковскиј Маљчик. Који се јавно захваљује Вучићу што га је извукао из Живог Блата а што мени личи на покшај да стигне пре до чешкајућих јајаца од оних који желе да их уврћу а већ су близу.

Какогод буде у Безмудског Троуглу Вучић Дачић Шешељ, силазна линија Србијанског Националног и Политичког Вођства, наставиће се.

РАДНИЧКА КЛАСА

ИДЕ УКРАЈ

НАКОН

ДВОДЕЦЕНИЈСКИХ

ТРУДОВА,

МЕЂУЗАЈ РОДИЛА 

НАДЧОВЈЕКА КОМШИЋА

Видим. У Сарајеву се поубијаше анализирајући Дееф и Жељка Комшића. Укључени су медији, политичари, аналитичари, универзитетски професори. Још се нису огласили писци Службених Забиљешки по амбасадама.

Ни безначајније протуве, ни веће штетуве.

Жељко Комшић, и тај његов Деформанс, јер то није ни Странка, ни Партија, ни Идеологија, ни Практикум, можда Хербаријум, законит су продукт двадесетогодишњег насиља над Босном и Херцеговином.

Чак и ако апстрахујемо чињеницу да је признавање и стварање дражаве БиХ, на оваквом простору, између онаквих простора и са оваквим простиркама и људима на њима, све друго је, након тога, опет, насиље над овдашњим људима и сваковрсним њиховим колективитетима и колективним свијестима.

То меандрирање узбрдо, кориштење појединачне и колективне свијести у насилном лому једног времена, кориштење интерегнума као простора за стварање пресудних фактора једног друштва и поднебља, може бити само пројектовано и намјерно стварање Хаоса.

Јер је подлога томе колективни и појединачни хаос у главама у Босни и Херцеговини.

Социошизофренија, по којој су стотине хиљада људи жалиле за релативно уређеним социјализмом а исте те стотине хиљада све учиниле да преко ноћи постану жестоки и искључиви националисти, и сруше, убијајући, успут, друге, Социјализам, није могла произвести ништа друго осим колективног и појединачног хаоса у главама.

Сада се у тим истим главама, у стотинама хиљада њих, јавља грижосавјестје, петинговано Унитаризмом, па би да се пребришу нације и национализми и да све ресетујемо и почнемо испочетка и из љубави. Да будемо Социјалисти а да нам не уђе.

Из таквих глава рођен је Жељко Комшић.

Жељко Комшић Политичар.

Један од најшизофренијих колективних продуката на просторима Бивше Југославије.

Амбасадлијама Сарајевским и другим Интернациналним Џизлијама, Комшић је дошао ко кец на једанест.

У све може да се мијеша а нисачим да се измијеша.

Има гласова а нема програма, нема идеје, нема људи, нема визију а нема ни перспективу.

Има скупштинска мјеста а не зна шта је демократија и власт.

Коубио се за даљу социополитичку шизофренију.

Која се у пракси евидентира као Дерегулација. Аморфистичност. Неефикасност. Безвлашће.

Морам признати да је та Политика Стварања Неполитике, у случају Комшића, дала болтовске резултате.

Након осам година рушења хрватске политичке артикулације, од стране и Комшића, када се Хадезе и Човић дигоше из пепела, наступа Комшић који руши још и више и шире, само још на значајнијем нивоу.

ОВАКО СЕ

ЈА НАМРГОДИМ

А ОВАКО СЕ

У ДЕВЕЉАЦИМА

ДЈЕЦИ ПЕРУ ЧИЗМЕ.

МОЈ ДРУГ УРОШ.

3642.

ПРУЖАЊЕ УСЛУГА

ВЕЛИКИМ ЛИДЕРИМА

Како пропадне Велика Политичка Странка.

Лако.

Треба ти 150 гр медија. 750 гр ТМЛ, тајкуна, мајкуна и лопова. 150 гр гласова за лидера. Колико грама гласова треба за Странку. То не треба, не иде у Ови Рецепт. Треба ти два килограма Шефида, ситније сјецканих а распоређених равномјерно. Треба ти најмање 12 артикала, за сваки мјесец по један, који ће бити топ тема у Јавности и у Медијима. Медије и Гласове за Лидера измијешаш са Истраживањима јавног мњења и Јавности дајеш у слуђеним кашичицама, на сешце. ТМЛ позовеш на Тајни Доручак и једном од њих, кога не волиш и који не воли тебе, уврнеш муданца тако да сви чују а не морају да виде. Окружиш се блентовима а повремено доведеш и неког Блента из свијета, па заједно каките у Јавности.

12 артикала не трошиш Кобудала. Распоредиш по мјесецима. А кадгод имаш нешто што је убједљиво за Јавност, нека полава, мећава, искористиш а уштедиш један артикл запослије.

Какве везе то има са Политичком Странком.

Нема.

У том и јесте драж Рецепта.

Политичку Странку избациш из Рецепта.

И чекаш. Ко ће прије да попизди. Рецепт или Странка. Док ТМЛ раде посао грицкајући све изнутра.

Једино треба да пазиш да ти се не сажали па да почнеш да плачипичких над Странком. То ће се онда сматрати Вучићевим Синдромом. Који је плачипичкио у неким другим јавним ситуацијама. Кад је требало.

А кад поменух Вучића. Ето. Железара Смедерево.

Потписан уговор о пружању услуга менаџмента за Железару.

То је прави примјер. То је као кад градоначелник Шумдурлице потпише уговор о пружању услуга дератизације подрума.

Једним потезом Вучић је ставио на страну и Српски Народни Савез. И Владу Србије. И нерођене Деливери Јунце. И Целу Србију.

Железара Смедерево један је од симбола Србије.

Добро. Јесте пропала. Али је још увек у бољем стању него Србија. Њој нису отцепили димњаке. Као Србији Косово.

Шта је Бата Алек поручио овим потезом.

Не треба ми Странка. Не треба ми економска памет Србије. Не треба ми Железара.

Шта му треба, СМЈ.

Треба само он сам себи.

А Странка ће, у међудобу, да прође као Тадићева. Да се расцепка на ситне комаде. Као душа Мамурног Џеја. ТМЛ сегмент ће да се разбежи за својим парама и за другим лидерима. Понеко ће да буде упуцан или ће отићи у иностранство. Бирачи и Чланови Странке, то су двије категорије које никад неће да нестану код Срба, одаће ко слуђени Преко Земље Србије. Док невдљиви амерички авиони не спусте неког другог Лидера. Још Горег.

Или ће да прође као Лагумџијина. Да дође у стање у коме и Лагумџија, онако глуп за Политику и Странку, увиди да мора да оде. Па да се онда појави Рашчупани Човек из Хаџикуратоваца, да уједињује Љевицу у БиХ. СТЈ. А да му помаже илегалац Љиљан Шуњалица с Требевића.

Ипак, моје скромно знање о Политичким Странкама, препоручује праћење Вучића. Он је жива ходајућа експертска легенда за уништавање Великих Политичких Странака.