ТРИ ОСНОВНЕ

ВУЧИЋЕВЕ

НЕДОСТИЖНЕ

ПРЕДНОСТИ

█ Воља за Моћ.

Политика је, иначе, мјешавина, нарочито на овим просторима, многих подсвјесних, психолошких, комплексашких и настраних момената.

Она укључује у себе и нарцизам, и онанију, и транзицију мањих вриједноси у огромне. Она је замјена за неубједљиву прошлост, прекривка сексуалних страсти и вјечна човјекова жеља да, кад је изашао из Пећине, изађе и из небитности, мрака и непознатости.

За све то треба имати огромну вољу.

Јер би обичан човјек, код друге пиве, реко, Терај то, бре, у курац.

А главна особина Воље је да производи још Воље.

Вучић посједује ту Вољу у већој мјери него што је посједовао Милошевић. Него и Шешељ, који је обични Пајац Јапајајац. И који нема ту Вољу за влашћу, већ само за јавним онанисањем. Поготово него и Тадић. Који је пренарцисодизован. О Николићу да не говорим.

А противкандидати Вучићу, укључујући и Дачића, као једног од страначких лидера Вучићевог доба, нису му у Вољи ни до кољена.

Тако хендикепирани, они не могу да учине много. Осим да се зајебавају, као Бели.

А пошто се не зајебавају, трагичари су.

Бели ништа од овога није схватио али је генијално одговорио на Вучићеву Вољу и на свој, и других, хендикеп.

█ Дугорочна Политичка Робна Марка.

Вучић иза себе има дуг минули рад у Политици. Као што има и цијели спектар редизајна знака и лога. Што се у нашем народу, који то не схвата тако, каже Цео Ђердан Лажи.

Али, Јавност, она коју то занима, и колико  је занима, задржала је неке константе из тог његовог политичког пута. Упорност, Способност прилагођавања, Безобразлук, вјероватно.

Сви други Кандидати су почетници. Осим Вука Јеремића али он није успио да остави  неки траг. Као министар је имао неколицину Националних Изјава. И готово.

█ Незаинтересованост Србије за стварни Национални Квалитет Вође.

Она, Србија, и њена Јавност, Вођу више схвата гао неког киме ће да се бави а не неког од кога се очекује Вођство.

*

Ну све ово, а и много чега још, за једну је озбиљну политиколошку и социолошку анализу обима једне књиге. Коју Србија неће никада сачинити. А ако и неко сачини, неће примијенити и приомијенити се.

*

У комбинацији са том стварном подршком и предношћу Вучића, сутра ће наступити и манипулативни, инерциони, службени, неизбјежни, плаћени, приморани и покрадени гласови и кутија ће бити пуна до пола скале. А, навјероватније, и нешто изнад 50%.

Штагод се деси, то није мањкавост Вучића већ Слабост Србије.

ДАЛИ СТЕ

БУДАЛАМА ДАНЕ,

БУДАЛЕ СУ

УЗЕЛЕ ВИЈЕКОВЕ

Беспослени Поп, понеки, и јариће је крстио.

Ми мо, почели да крстимо сву ситну стоку и живину.

Дане Јавности претворили смо у Таболидне Дане.

Политика је замијенила Препеченицу, Пичку, Лубеницу и Зајебанцију.

Политика је замијенила чак и Паре.

Источно и западно од нас, Тодорић је замијенио и Тисуљетну Свеудржаводиљност а Вучић је постао Најскупља Српска Реч.

У свјетлу, а нарочито у сјени, тих свеукупних предсједничких избора у Србији, од којих зависи све, па и каријара Лазара Ристовског, и тврдоћа Цециних Цица, протиче и посјета Предсједника Србије, Томислава Николића, Кини.

Гдје су Кинези рекли да је Србија за њих Гвоздени Пријатељ.

Кинези много боље мисле о Србији него Србија о самој себи.

Ти истовремени токови, крај Изборне Кампање у Србији и посјета Предсједника Србије великој Кини, то засјењење цијелог Вијека једним Даном, говори о веома суморној будућности Србије.

Србија, а ни Победник Председничких Избора, као ни цијели тамошњи кандидатски и политички булументаријум, не само данас, већ деценијама уназад, не схвата Ток Времена.

Како нису схватили Вријеме Распада СФРЈ, тако сада не схватају Вријеме Кине.

За Србију није битно ко ће бити Предсједник.

Јер је на таквој силазној линији.

Али је битно да се што је могуће чвршће повеже са Кином. Економском и Политичком Силом која ће наредним својим Вијековима, потчинити цијелу Планету.

Ну.

Данас је дилема Вучић или Бели.

Ко Јебе Вијекове.

 РАЂАЊЕ ПРОЗОРА

 цЕКАЈУЦИ МОГА ЛАЈКА

 УРЕЂЊЕ ОБАЛА ВРБАЊЕ

НОВОСТ У ПАРКУ СКУЛПТУРА

ПО СВАКУ ЦИЈЕНУ

СПРИЈЕЧИТИ

ИВАНИЋА

На Политичкој Сцени БиХ само Охаер још одумире дуго и константно као Младен Иванић.

Што се може протумачити као посљедица, у оба случаја, цвјетног аранжмана странаца.

Кад, у БиХ, али и на другим политичким платоима, пропаднеш брзо, лако и тренутно, то је поуздан знак да иза тебе не стоје Странци и Службе.

Командант Почасног Пука, Младен Иванић, одавно је почео своју Кампању Кандидатуре.

Засад је то дупли колосијек.

Још се није дошло до скретнице на којој треба кренути према Члану Предсједништва или према Предсједнику Републике Српске.

Али се ствара атмосфера, прво међу провинцијалним скрајнуцима, као што је Алаџа Фоча Крсмановић, стари Сарајски Играћ, да је Иванић незаобилазан.

Република Српска ни по коју цијену не смије себе довести у ситуацију да Иванић неким од та два колосијека, стигне до кандидатуре и побиједи.

Рационална Национална Политичка Сцена Српске, треба то по сваку цијену да спријечи.

Узимајући само неке факторе у обзир.

► Младен Иванић је увијек био Екстерни Актер Српске Политичке Сцене. Никада аутохтони и аутентични продукт Српске Политичке Сцене, Политичке Сцене Српске.

► За његових мандата, на мјесту Предсједника Владе Српске и Члана Предсједништва, Српска је претрпила највеће штете и највеће нападе. То су продаја банака Српске, поклањање банака, један рачун ПДВ, напад на Дан Републике и покушај Ревизије Пресуде против Србије.

► Младен Иванић нема јаку политичку странку иза себе. Његов бивши Педепе је, могуће, већ сада испод Деенеса. А без јаке Политичке Странке, у оваквој БиХ Лидер и Политичар на важном мјесту, служи некоме другоме. А не Бирачима, Странци и Јавности.

Млден Иванић је Бели Улетачевић.

► Опстанак Иванића значи даљу девастацију Српске Демократске Странке. То може да буде и пожељно. Само ако се дође у тачку без повратка, без ревитализације Српског и Демократског у том булументаријуму. И ако Политичка Сцена Српске има адекватно рјешење у новом фактору Рационаног Националитета.

У овом случају то је даље конгломератизовање, ситно калибрисање Политичког Мозаика а то повећава екстерну управљивост и маниплативност.

► Побједа Вучића ићи ће на руку Иванићу. Односно, Америчкој Амбасади у Сарају, која је главни Штапски Миксер и манипулатор у БиХ.

Та побједа повећаће степен манипулативности политичким странкама у БиХ и у Српској. Не само од Ам Амб. Има ту паметнијих и талентованијих играча од Тетке Морин.

Та побједа повећаће степен Потуричарства Савеза За Промјене, што Иванићу иде наруку, у шта ће се он изванредно уклопити и што ће он, и његови, прецизно да искористе.

► Останак Иванића у Предсједништву, а још горе, долазак у Палату Предсједника Српске, значи потпуну дистанцу од Русије.

Останак уз Русију, коликогод то магловито и виртуелно изгледало, мало је корисно у односу на велику штету која долази дистанцирањем од Русије.

Пуштање ЕУ на Српско Зијемље и окретање леђа Русији, значи Нестанак Српства и Српскијех Држава. На не тако дуги рок.

АЛАЏА КРСМАНОВИЋ,

ЗБИГЊЕВ БЖЕЖИНСКИ

ИЗ ФОЧЕ

Што Она Ствар може да прими и Избори да избаце, то немере нико.

Лидер бивше Странке за Социјализам и Крну Јелу, Посланик Крсмановић, бацио је бомбицу о формирању централног, неутралног блока у коме би били ПДП, НДП и ДНС.

Тај блок би, колико видим, имао неколико циљева и функција.

● Да кандидује Младена Иванића за Предсједника Српске.

То је зато што су се прошли пут зајебали са Тадићем. Јер им је само то недостајало да сруше СНСД.

Али је то и као варка и маска, иза које би се Иванић поново кандидовао за Члана Предсједништва. Ако онемогуће Додика.

● Спашавање Чавића и његове разбијене војске. Вјероватним утапањем у Педепе. Тако би Трио БЦБ био ојачан још неким громадама. ЧЈК.

● Одвајање ДНС од СНСД. Што је стари циљ Америчке Амбасаде и Великих Кројача у Сарај Чадору. То би онемогућило СНСД да буде на власти у Српској, без обзира на релативну побједу на Општим Изборима.

Друкчије се, процјењују, СНСД не може срушити. Јер има огромну организацију и стабилно бирачко тијело.

● Даље искориштавање Српске Демократске Странке, њене структуре и бирачког тијела. За Младена Иванића, дабоме.

То се у народу зове Нагуз.

Крсмановић предлаже Босића за Члана Предсједнштва БиХ. Поред онаквог Говедарице. Окренутог Будућности и Бакиру. Поред Шаровића прегаоца.

Босић, дабоме, не може проћи. Као што није могао ни Тадић.

● Растакање ДНС-а. Који је и раније имао приједлоге и аранжане, који се и раније итао задњим ногама и који је веома добро искористио коалирање са СНСД.

Процјенитељи су, вјероватно, одредили да је ово вријеме до Избора погодно да се таласа и унутар ДНС и унутар Коалиције око СНСД.

 ДОМАЋИНСКИ У ПРОЉЕЋЕ

 ПЛУМ - БУМ ДАЈЕ МИ КРИЛА

 ЈА ИМАМ НЕБО У РУКАМА И НЕ ТРЕБА МИ ДРУГО НЕБО

ВЕЛИКО ЦРНО КОЛО НЕСРЕЋЕ

ШТА ЕСДЕЕС

ЖЕЛИ ПОСТИЋИ

ДЕЈТОНСКОМ

ДЕКЛАРАЦИЈОМ

► Код Странаца Усранаца поново се кандидовати за Промјене. Јер. Јасно поручује да неће дирати у наметнуте, пренесене и отете надлежности. Нити тражити нешто у погледу неуставних институција као што су Суд, Тужилаштво, ВСТС и других.

► Запечатити Садашње Стање. Које не одговара Републици Српској али одговара Бакир Сарај Чадору и Унитаристима. Док се не стекну услови за СДА-Регионализацију и укидање Републике Српске.

► Онемогућити Хрвате у захтјевима према Федерацији БиХ а подржати Бакир Сарај Чадор.

► По налогу Једне Амбасаде, парирати СНСД-Декларацији о Референдуму 2018е.

► Убацити, у Народну Скупштину, линију подјела Политичког Мозаика Републике Српске, како би се припремио терен за подршку оних снага које су против Есенесдеа и за његову елиминацију.

► Стварање предуслова за подложну, кооперативну и пузајућу Републику Српску, по угледу на Вучићеву Власт у Србији.

*

Неоспорно је да се ради о Издајничком Акту.

Самим тим што је Есдеесу на првом мјесту БиХ а не Република Српска.

Зашто би некој српској странци требало то да се противи промјенама у Федерацији БиХ а да се не залаже за Републику Српску.

Али. То је и суштинска Издаја.

Есдеес очито не разумије догађаје који захватају и Свијет, и ЕУ, и Блисток па и Балкан.

Њихова дневна јевтиноћа забрињава.

Забрињава Републику Српску. Јер би Избори 2018е требали бити тачка новог Националног Почетка у Српској.

А са пола издајничке политичке сцене то није могуће.

ВУЧИН И ПУТИН У МОСКВИ.

А КАД СЕ ВРАТИ,

ВУЧИН ЈЕ ОПЕТ ВУЧИЋ

А ПУТИН ПУТИЋ.

У Изборима је све дозвољено.

У Изборима се свашта ради.

Ода се без гаћа, скидају се исте, а, ако треба, и наглаву се навлаче.

На Изборима, лажу Бирачи а још више лажу Кандидати.

Од те силне лажи, не зна се ко је коме дражи.

То је зато што многе жеље и памети није могуће провести послије избора. Па је лако обећавати и причати, са сваким се здравити и сваког подржавати.

И Бирачи и Кандидати, подсвјесно, знају да је сва та представа непроводива.

Па се Избори своде на колектвни ужитак. У распону од мисли Кандидата: Сад ћу мало да вас зајебавам, и одјека Бирача: Сад ћемо мало да се зајебавамо, до мисли Кандидата: Људи ме заиста воле и подржавају, и лажно потврдног осмијеха Бирача: За једну Будалу морамо гласати.

Вучић је данас у Москви.

За ту прилику је постао Вучин.

Путин је одлучио да мало одмори хакере. Убише се од режирања Избора. Њујорк, Париз, Берлин.

Па ће лично дати подршку Вучину.

Који ће, чим се врати у Београд, поново постати Вучић а Путин ће му бити тек Путић.

Јер је, претходно, сваку мраку из Нато Пакта, сваког Злочинца, прогласио за Пријатеља.

А највише је за Вучића учинио Бил. Милујући га по сапима.

Ну.

Шта је у позадини те данашње представе Путин – Вучин.

● Коликогд се Вучић русовао, он је себе, своју политику и Србију подредио Западу. Стога је Запад миран. И у погледу улице, и у погледу кандидата, и у погледу Избора.

Шредер јесте плаћени говорник на Скупу АВ. Али је он и симболички представник Алијансе која и данднас бомбардује Србију.

● Као што нема Рационалног Националисту, довољно јаког да на Изборима игра једну од главних улога, нити Политичку Странку таквог Националног Порграма, Србија нема ни стварног проруског кандидата. Који ће бити мало стварнији од Нас и Руса, триста милиона.

Што значи да Путин, Русија, нема избора у погледу кога да подржи.

● Русија од распада СФРЈ има политику, на овом подручју, Очекујуће и добродошле стабилности.

Она ће користити ту Стабилност много боље него што би искористила Рат.

Случајеви Мигови Србији и Агрокор, то показују.

● Русија ће подржати Вучића. Не зато што је Алексеј Александрович Вучин, За Русију или За Неутралност, већ зато што је бесмислено да подржи некога другог, маргиналца, који је такође само декларативно За Русију.

● Русија зна да пред собом има Десет Вучићевих година. Јер, како Политичка Колијевка Србије сада изгледа, ни за тих десет година неће се родити неко ко ће бити Рационални Националист типа Виктора Орбана.

То јој, Русији, даје могућност да дугорочно ради посао.

Не треба заборавити да је США краткорочна сила а Русија историјски дугорочна константа.

● Русија зна да је Вучић и за Нато. Јер, чим је за ЕУ, безусловно, и за Нато је. Пошто је то јединствен Пакет Национане Смрти. Али, она рачуна да ће се са тако евидетним Лидером лакше борити против Нато Територијализације, него у аморфној, нестабилној и превртљивој ситуацији, са истим таквим промјењивим Лидерчићима.

● Стога није грешка, Русији, што подржава Вучића. То је грешка која даје највише.

● Једина Грешка Русије јесте у томе што није, одраније, одњеговала Проруског Кандидата.

Али. Русија то нигдје, по овом рубу земаља, није радила. Што је, можда, и боље за Србију. Јер би од Запада била третирана ка Украјина. И остављена недопечена на ражњу.

Русија је, очито, ријешила да искористи стање, и Кандидата, у Србији. Јер је то боље него да Запад користи њеног.

● Запад је одавно пројектовао Вучића.

И нема ни трунке страха да ће он, данас, остати у Москви и затражити азил.

Лако се, у дневној мјешалици Политике, заборавља да је Шешељ још предратни производ екстерних сила. И да му је у Хагу омогућена једна од најчуднијих свјетских представа из које је он изашао На Белом Коњу.

Да су хтјели, уништили би га као и Милошевића. И све друге Хашке Србе.

А чим је изашао, почео је да уништава Драгицу и Тому.

Иако је, својим невиђеним талентом, а и искуством, знао ко је највећа мета за било кога ко жели да се бави Политиком у Србији.

Дакле. Вучића се може непоштовати, може неподржавати, може мрзити. Али га се не може заобићи. Јер нема ко да га заобиђе.

А за то, већ, није он кривац.

Стога, што нема ко, скоро сви Кандидати, раде за њега у овим Изборима.

Мада ће многи, Кандидат, своју руку дати да није тако.

● Западу одговара Вучећев одлазак код Путина.

Тиме ће Вучић учврстити и нешто повећати своје изборни проценат.

А та стабилност велике побједе, користиће Западу.

● Након Избора Србија 2017,

► Треба очекивати даљи Запад Србије.

► Руско тражење Агрокора у Србији.

► Најезду Њемачке.

► Дивљање Косова.

► Озбиљне Дане Српске.

 ПРАЊЕ И СУШЕЊЕ ЛАНЦА

ЗА МОТОРКУ

СТАРО БУРЕ

 ЧЕКАЈУЋИ САУНЦЕ

ОТКАКО РТВБН

ЧИСТИ И КОД

АМЕРИЧКЕ АМБАСАДЕ

НИСУ НИ ЗА КУРАЦ

Мектићев Цуко, извјесни Небојша Вукановић, познатији као носач пара Криминалцу Сувари, за неколико реченица потајно снимљених у једном београдском хотелу, као и све боље курве и криминалци, налазе се у Хотелу, на свом блогу и на Порталоиду РТВБН, оптужио је Додика и мене за забрану емитовања и преноса тадашње Телевизије Србије на подручју, ваљда, Републике Српске, како би Срби остали мирни и не знали шта се у Србији догађа. Ваљда.

Добро што је оптужио мене. Ал, кад ми је дирно у Додика, сав сам позеленио.

Ну.

Будалу нити јеби нити с њим полемиши.

Зато ћу само рећи да је цијели текст, вјероватно наручен од некога. Јер, Вукановић о томе нема појма а нису успјели наћи неку другу валиднију Будалу која би писала нешто о томе.

За то бомбардерско вријеме битно је, у Српској, сљедеће.

► У Српској није постојала никаква Независна Комисија за Медије. Постојао је ИМЦ за БИХ, који су инсталирали Странци, као и Супервизора на СРТ. Што је све било посљедица Есдеесовог дивљања по медијима.

► Ја, нити Додик, нити Влада Српске, нисам донио никакву забрану емитовања програма РТС у Српској. Нити сам то могао донијети.

► Као Министар Информација наслиједио сам окупиран СРТ и Релеје које држао СФОР а технику је Крајишник, и његови Бргулаши, био разнио и посакривао по шумама.

► Тадашња Влада Српске имала је циљ да сачува Српску од Бомбардовања Нато Пакта. И да се сачувају Мостови на Дрини. Србији се помагало и јавно и тајно. Сјећам се да су дате расположиве количине Нафта за хуманитарне установе. Неке ствари се неће никада сазнати. Избјегавали смо да се састајемо са мрским представницима Међународне Заједнице.

*

Све то, око Бомбардовања, нема везе. То више никога не занима. Чак ни Вучића и његове Медије.

РТВБН игра своју службашку игру. Одувијек је био о служби Шешељевих Радикала, односно у служби онога код кога је и Шешељ на служби.

Стога су се веома рано окренули Вучићу.

Сада су и у служби Мектића и Америчке Амбасаде.

Тачно се осјећа тај воњ.

Од муљавог смрада поплава су се и опрали али од смрада Копање, којег су угостили у посебној емисији како би мене почео да девастира и тако, као Додиков играч, дао знак свима да и Нато може да ме бомбардује, и због чега сам Тришићу рекао да је то педерски потез, па ме је позвао код Сузане у емисију, а Сузану је звао Додик и рекао да ме не пита ништа о Копањи, што сам правилно схватио, и од смрада оног Америчког Амбасадора који је био код Тришића и БНТВ, задуго се неће опрати.

Главни циљ Манипулативне Информатије РТВБН, сада, је раздвојити Додика и Вучића, односно Српску од Србије.

На тај начин се Српска оставља у Бакировој Авлији а Вучићу се омогућује да мирно гледа како је черече и одводе.

Нуспродукт је рушење СНСД чиме би се Потурицама, Промјенашима и Српским Пичкама, омогућило да владају и овдје, у Српској, и да пуше Сарај Бакиру. Тако би се, рачунају, Срби у Српској, Јавност и Бирачи, превели жедни преко Миљацке, као Срби у Србији, преко Мораву у Напредњаке.

Зато се уништава и Српска Демократска Странка. Чији Актери се растјерују а за Предсједника се доводи минорни лик из провинције. Како би Мектићи имали већу самосталност и прођу а они које ће намјестити када сруше СНСД и ухапсе Додика, већи политички простор.

Тако, да се знамо. И зашто лају цуке.