КАД СЕ ПОТПИСУЈЕ

КАПИТУЛАЦИЈА

У слабој Србији, прашина се не диже.

Слаба Србија, и кад велике уступке прави, прекрије то малим, небитним, ситним и лажним потезима уназад.

Велики Уступци Србије, видљивији су из Брисела и са Косова него из Србије.

Велики Уступци Србије су једна врста Ријалитија Капитулације.

На сцени је предаја земље у руке Бриселашким Бирократама, Зифтовцима и Финасијерским Територијалистима.

Предаја таквих размјера, да се може говорити о Уничтоженију Сербије.

Кад је, на Балкану, највећа, најстарија, најдуховнија, Србија у таквој ситуацији, може се замислити у каквој су Насеобина БиХ, Црна Гора, Македонија.

Нешто мало пажње, ових дана, у Србији, изазива Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (NSPO) о сарадњи у области логистичке подршке.

Изгледа посве безазлено. Закон о потврђивању споразума...

Стручњаци и антизападна јавност прецизно су објаснили шта све тај закон омогућује Нато Пакту а на шта се све Србија обавезала.

Скраћено. Ради се о потпуној предаји земље, сваког шљивика и богаза, Натопактовцима. Који ће у свакој таквој ситуацији бити заштићени свим међународним правним оклопима. И Србија ће све то да плаћа.

Пошто је Нато Пакт, само алатка З&ФТ, Збигњева и Финансијерских Територијалиста, Србија, након усвајања овог Закона, и не треба формално да буде члан Нато Пакта.

Јер Нато Пакту не треба војна сила Србије и њено наоружање да негдје ратује са њима. Њима треба Територија Србије. На начин званичне, озакоњене, опарламентарисане окупације.

И то су и постигли.

Све то у Србији пролази незапажено.

Као што је и у Републици Српској прошло незапажено много прагова унитаризације БиХ помоћу тихе окупације Републике Српске. Ради се о бројним недејтонским институцијама које су формиране на нивоу Заједничких Органа а за које није проведена процедура у којој би Република Српска, као једна од двије екслузивне стране у БиХ, прихватила пренос надлежности са Ентитета на Заједничке Органе, мимо оног пописа од десет надлежности из Дејтонског споразума.

Како вријеме релативизује чињенице и кораке, негдје у будућности се лако може показати да је једна од тих непажњи, у ствари, била Капитулација Републике Српске.

Тако је капитулирала Црна Гора. Тако је и Србија пред Капитулацијом.

Криминалци, перипаре, лопови, банкари, владини службеници, боготац, треба да одговарају. Чим то надлежне инстутуције установе или основано посумњају да нешто треба истражити или установити.

Али нисам за ситуацију која се непрестано сервира Републици Српској, и у које се она непрестано увлачи, и која има улогу тешких новембарских магли, пустињских пјешчаних олуја.

Сва Опозиција и сва Власт у Републици Српској, баве се, данима, Павловићима у филму Банкари трче почасни круг. И сва Јавност.

Капитулацијом је то предано у руке Сарајеву. Да оно мјери кад ће коме, у Републици Српској, извући учкур из гаћа.

Умјесто да се Банкарима бави полицијска, истражна и судска власт Републике Српске. Ако чињенице налажу тако.

А Опозиција, Власт и Јавност да се баве суштинским питањима НДД Сфере.

Нација Држава Друштво. Опстанак Републике Српске. Самосталност Републике Српске. Држава Република Српска.

Јебо Вас Павловић, све по реду.

Овај пут, Павловић.

ЦИРКУС

ПАВЛОВИЋ ОРФЕИ

Када сам, ономад, предложио да Гаврило Бобар буде кандидат за Начелника Бијељине, иако није био ни члан СНСД нити је имао какве везе са СНСД, осим подјебавања приликом ранијих локалних избора, рачунао сам на пасјалук нових биснисмена, а нарочито на његов, који неће себи дозволити да изгубе. Мада га је тешко било уклопити у страначку организацију и изборну технологију, мислим, немогуће, све је ишло добро док није у  Кампањи, негдје напола, рекао да Јања треба да буде општина. Мићо Мићић, као стари семберски вук, тренутно је престао да буде јање и претворио се у крокодила. Бобар је изгубио све шансе што је показало и телефонско истраживање јавног мнијења које сам наручио а нисам никоме саопштавао јер се више ништа није могло учинити.

Послије, када је Бобар изгубио те изборе, настојао сам да га спријечим у намјери уласка у Општински Одбор Бијељина, и преузимање истог.

Кажем му Шта мислиш, зашто ја немам Банку а ти имаш. Не знам. Зато што не знам а ти знаш, као што ти не знаш шта је Странка, Организација и Општински Одбор. Радио сам у ССРН. Јебо те ССРН.

Ну.

Пјесник се зајебао.

Почивши Бобар није знао ни са Банком.

У потпуно исту категорију, спада и Слободан Павловић.

Само што је у првом случају, Банка и Странка а у другом, Банка и Мост.

Ради се о људима, које избаци ратна наплавина а који не знају да раде оно зашта се ухвате у врбаку.

Новополитика, која настаје послије ратова, прихвати такве људе, јер је претходно све срушено а и они имају жељу да то доруше. Не размишљајући да такви људи воде и себе и њих и друштво у даљи глиб а не на чврсту обалу.

Тако се појавио и Слободан Павловић. Наш Чојек Из Америке. Гради мост преко Дрине. Добро медијски звучи, српски, слободно, слобомирски.

Нико није питао што не гради Мост у Америци. Тамо је тржиште, тамо су идеје скупе, тамо је све исплативије а јевтиније. И Америка, земља велика, треба им Моства. Нама је довољна и каква ћуприја.

Слободан Павловић је основао и Банку.

А на првом часу Академије Комунистички Манифест, учи се Не дај Банку у приватне руке. Ено у шта се изродила Џи Пи Морган. Само испочетка хоће да прави паре. А онда, не само да жели, већи и прави срања.

Људи из Ратне Наплавине, у било ком сектору, не могу да раде по процедурама, по законима, по демократији, у корист друштва.

Не могу да миришу парфемима а изашли су из смрдљиве наплавинске каљуге. Чак и ако опстану, питање је нашта ће мирисати њихови насљедници.

То је полусвијет.

Али. Новополитичари и Новополитика, иако у добром дијелу, такође, долазе из Наплавине, могу.

Они имају у својим рукама Јавност, Изборе, Институције, какве такве, демократију, усрану, али демократију. И не морају да се петљају са Полусвијетом. Који без њих нема ништа и не може да опстане.

Дабоме. Увијек је проблем Сикири објаснити да не усијеца себи Маљ.

Онда цијела БиХ, не само Република Српска, дође у ситуацију да ужива у циркусу Павловић Орфеи. А пошто је човјек дошао из Америке, могао би то да буде и Павловић Колорадо.

Циркус је увијек са постратним банкама. Тако је било и са оном мостарском.

Дезинтегратори НДД Сфере увијек настоје да потпуно дерегулишу земљу која настане након разарања, у нашем случају, СФРЈ. Јер се тако ефикасно а јевтино влада.

Један од дерегулатора је и генерисање, потпомагање и толерисање сумњивих, криминалних послова. Тако се, у цијелој БиХ, регрутују кордони оних који су упетљани у криминал, прислоњени криминалу, знали за криминал, свјесно или несвјесно га потпомагали.

Тако се, у цијелој БиХ, нарочито у њеном проблематичнијем дијелу, Републици Српској, мрежи служби и амбасада, отварају неслућене могућности. Да увијек, кад ти затреба, извучеш неко усмрђено голуждравче из жабокречине и разапнеш за јавни час анатомије.

Свјетина и медијетина, Јаукност, која би да се иментује Јавност, ужива. Стигао је Циркус у наш прашњави сокак. Гологуза медијска дјеца трче около, држећи се за курчиће и праве свакојаку грају и галаму, и ради себе и ради оних одраслих, да их неко види, помилује и да им да какво лизало или дугачку бомбону. Јер вече иде брзо, пада мрак, ко зна да ли ће сутра, опет, бити каквог циркуса.

Тако се од Јаукости прави велики миље малих ћоркана.

А то што Предсједник Републике не треба да залази у такве банке и не треба да има вилу на Дедињу, то је посебна тема.

АВАНГАРДА

ПРВИ БРОЈ ЧАСОПИСА УНИЈЕ СТУДЕНАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

ОБЈАВИЛИ И РАЗГОВОР СА МНОМ.

АПСОЛУТНОЈЕ ЗАХВАЛЕНИЈЕ И ПОДРШКА.

ГРАЂАНИН

БОСИЋ

Некад је то у Совјетском Савезу, Русији Централнога Комитета, била највећа увреда. Кад се неком обратиш са Грађанине Растропијевичу... а не са Таваришћ...

Данас сам принуђен да се Младену Босићу, власнику д.о.о. Савез За Промјене, са сједиштем у Сарајеву, обратим са гађењем.

Друже Босићу Младене.

Мада тај чин, данас, још увијек има неку цијену у односу на тадашњег унутарсовјетског Грађанина.

Разумијем да Грађанин Босић не разумије шта је Опозиција. Да не разумије да се не може копати свој куруз одајући по туђој њиви. Да не разумије да се опозиција власти мора бити на истом мјесту гдје је и власт. Да се опозиција не може бити ловом на вјештице и вјетрењаче, осим ако ниси Политички Кју Клукс Клан.

Али да не разумије шта је Национални Интерес Срба и Српске, то не разумијем.

А није ни прихватљиво за некога ко води најјачу опозциону и велику, а стару колико и Република Српска, Политичку Странку.

Цијелом својом опозиционом мисионарском дјелатношћу Младен Босић је уназадио своју позицију, девастирао Политичку Сцену и унизио Републику Српску.

Баш ме брига што је Додика прогањао за Килу Злата и с помоћу Суваре.

Али његов пинг-понг са Предсједником Републике, у питању Референдума, што је у склопу цијелог пројекта и велике муке Есдееса и Савеза За Промјене, да буду Против Референдума, на страни Сарајева и Сарајевских Амбасада а да се Срби не досјете, који је почео негласањем За у Народној Скупштини и смијешним потпитањима типа А шта дан послије Референдума, девастирао је његову, и Савеза За Промјене, позицију на потпуно провокативно слуганство.

Провокативно Слуганство.

У задњем иступу Босић се обраћа Додику на начин Распиши Референдум ако смијеш. А ја, и Есдеес ћемо обавити своју Грађанску Дужност.

Јасна је улога Младена Босића.

Агент Провокатор.

Жели да Додика начни кукавицом и актером одлуке за коју би од некога могао добити по ушима. А да, он, Младен Босић, ујаше на Бијелом Коњу.

Коликогод му је Додик својим стенмарковским вожњама кроз референдуме, то омогућио, и другима, да се политички иживљавају над Референдумом, није прихватљиво такво понашање Вође Опозиције, Мисионара За Промјене и Предсједника Српске Демократске Странке.

Младен Босић, синтагмом Грађанска Дужност, говори језиком Унитарног Сарајева.

Он се обраћа Грађанима. Не обраћа се Србима.

Он поручује да је Референдум Додик а не борба за право гласа и одлучивања о Самосталности Републике Српске.

Он се стационира као Опозиција Из Сарајева а не Опозиција у Републици Српској.

Он је Опозиција Републици Српској.

То питање, ипак, не може да ријеши ни Референдум ни Додик.

То ће морати да ријеши Српска Демократска Странка.

Јер. Ово што ради Младен Босић, исто је што је Есдеесу радио и Драган Чавић. Само другим средствима и на другим мјестима.

ЉЕПОТИЦА

КАРТОН 50 х 70 цм, СУВИ ПАСТЕЛ, БОЈЕ ЗА ДРВО, АКРИЛИК СПРЕЈ

ЖЕНА

СЛИКА ИЗМЕЂУ ДВА СТАКЛА СА ЖИЧАНОМ МРЕЖОМ, ДИО МОЗАИКА ЗА ВРАТА

МЕХАНИЗАМ

ХИБЕРНАЦИЈЕ

Коначно. Након сто ноћи, спавах ко беба. Ко од интеграција рођен.

Усвојен је Механизам Координације. Неко је Звиздића уватио за муда. И Потекао је бијели дим из Савјета Министара.

Што се тиче Републике Српске, Механизам Координације је прихватљив. Маломало, па за та нека важна тијела, пред крај, стоји регула Одлуке се доносе консензусом присутних и који имају уставна овлаштења за односно огласје.

Сада само Представници Републике Српске, на свим нивоима у Заједничким Органима, а и у тим тијелима из Механизма Координације, морају да буду политички свјесни, чињенично потковани, српски оријентисани и некооперативно одлучни, да се увијек, на свакој ситници и на сваком прагу, поштују или заштите интереси Републике Српске.

Одмах признајем да су то идеалистички захтјеви.

Јер, свакојаки шљам умије да се нађе у Заједничким Органима, по основу Српства или Републике Српске. А онда, из најусранијих разлога, заступа интересе два чамцу који на обалама неког острва у Полинезији, лови ситне рибице за пржење.

Тај слој Србаља је опаснији чак и од Савеза За Промјене. Јер, њихов колаборационизам је јаван и отворен, барем дијелом, а Слој Парасрбља дјелује по ћумезима, биртијама и ћошковима.

Оно на шта се треба спремити Република Српска јесте спорост и неефикасност Механизма Координације.

Он ће, очито, имати улогу умртвљивања, успављивања, вјештачког зимског сна. Иза кога може да се ваља вјечна тежња за Унитаризацијом БиХ. Што је јединствен циљ, из различитих побуда, и Брисела и Сараја.

Из Сараја већ стижу гласови како су, у Мехкору, Кантони изједначени са Државом.

Унитаризација се овдје, у току тог Механизовања Координације, неће појавити као велика, пресудна, капитална одлука. Али двије ријечи, у некој ситници, могу да отворе врата некој унитаристичкој немани које се послије неће ријешити ни три референдума.

Тако је настао монструм Сипе. Монструм Граничне Полиције. Монструм Суда и Тужилаштва.

Друга опасност по Републику Српску, а јебе ми се БиХ, јесте у Паралелизму.

Механизам Координације је обиман механизам. Конструисан скоро као перпетуум мобиле. То је велика кинетичка скулптура коју је потребно само покренути и која може да преузме све процесе у своју утробу. И заузме све путеве легалних и регуларних процедуралних институција.

Постоји опасност да она замијени уставни институционални систем Заједничких Органа али и Републике Српске, Федерације БиХ и Жупанија.

То се може догодити подвођењем свега постојећег под питање Еуинтеграција. Давање свему пресудности за Европски Пут.

Тај Мехкор обухвата широк круг јавносника и по том обухвату, не остаје ништа за функционисање редовних органа и институција утемељених на парламентарном миљеу изборних резултата.

Мехкор не одговара никоме па је и због тога опасан.

Влада Републике Српске не смије ни једног тренутка да се опусти и да нешто препусти члановима овог или оног ад хок тијела Мехкора.

И Бриселу и Сарају ће одговарати да Мехкор постане Паралелни Систем Извршне Власти. Јер се тако на страну ставља Република Српска. Влада Федерације и Жупаније, на Босанском Језику, Кантони, одавно су по страни.

Чувајте се Мехкора. То је зачетак нове праксе Ограниченог Суверенитета Републике Српске.

Све то што ће радити Мехкор, могле су да раде Владе диљем БиХ, ентитетске, кантоналне и она са брчанске малте, уз укључивање Савјета министара. Уз консензус. Ако нема консензуса, нема ништа. Тако би Владе држале све у својим рукама.

Овако, опасности се множе геометријском прогресијом.

ПРИЈЕ ЋЕ СЕ

СРПСКА ОДВОЈИТИ

ОД БОСНЕ

НЕГО ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈА

ОД РЕФЕРЕНДУМА

Већ сам писао да је Миле Додик Ајнштајн Импровизација а Гатузо Система.

Али нисам писао да се стање погоршава.

У Политичкој Позоришној Академији би, међу првим часовима, требало учити да се Референдум не скида са зида ако не мислиш њиме да пуцаш.

Златно вријеме Референдума, које се никада више неће поновити, било је у предвечерје милосног и раздраганог доласка ружне Кетрин Ештон у Бањалуку.

У Бањалуку су долазили и Римљани, и Турци, и Усташе. Али ништа ружније од Кетрин Ештон није дошло.

У политичком смислу, дабоме.

Тад је Брисел, заједно са својим истуреним унитаризмом, Сарајевом, био у стању шока. Док је Ештон потегла мрском Додику на ноге, у предсједничке дворе.

Република Српска је тада требала, без обзира на долазак баронесе, провести Референдум о Суду и Тужилаштву.

Не зато да се Ештон направи будалом већ зато што је на првој линији борбе против Референдума био Брисел. А Сарајево немоћно.

Након тога, Бирократи Брисела и Стратези Унитаризма, у здруженој борби против Републике Српске, обрнули су ситуацију.

На прву линију борбе против Референдума истакли су Сарајево. А Сарајеву придодали Први пјешадијски Савез За Промјене Пук.

Тако ће се Савез За Промјене, Есдеес и оно што је остануло од Педепеа, као и Чавић Сребренички, борити против Самосталне Српске, Додика и Режима, до посљедњег Референдума.

Додик је сам замрсио Референдум да га више ни мачем неће моћи да пресијече.

Марко Павић, мудромир, у склопу своје опште игре подизања вриједности акција у Коалицији која се, са његове стране, зове Бољи ДНС, изјавио је да његова странка не подржава Рреферендум ако нема опште сагласности у Републици Српској.

Онда је Вукота Говедарица иступио и рекао да неће подржати Референдум о Дану Републике Српске док се не проведе Референдум о Суду и Тужилаштву. А Референдум о Медџиди нису подржали у Народној Скупштини Републике Српске.

Из овог става Есдееса види се да су они потпуно окренути против Републике Српске а не против Режима.

А види се и разлика између смислене политике Деенеса и бесмислене политике Есдееса.

Својом импровизацијом и алијанацијом, Додик је довео до распада подршке Реферндуму унутар Коалиције. Мада није тако, али изгледа као савршен тајминг посјета Амбице Кормак Деенесовом Чубриловићу.

Опстанак Српске, који је у опасности од како је у Паризу потписан ООСЗМ, не може се заштитити импровизацијама. Каква је, очито, референдумска.

Како сада ствари стоје, Антисудски Референдум, онај о Дану Републике није толико битан, славиш Дан Републике и Богтевеселио, тешко да ће моћи да се организује у овом мандату.

А сада је најпотребнији. Када се ломе силнице и овдје и у Србији. И у Црној Гори и у Македонији.

Референдум треба одржати након Локалних избора, у мају, 2017е.

Прије тога СНСД се мора реорганизовати, што ће му помоћи и за локалне изборе, окренути се организацији и огромној бази од 175.000 евидентираних чланова.

За референдум ће добити подршку и других. И оних који никад нису гласали, ни помислили, за СНСД. Само им се људски мора прићи. До сваког човјека се мора доћи.

Тај Мајски Антисудски Референдум био би задњи чавао у сандук Есдееса.

Ако Есдеес не би напустио Пробосански Сарајевски Игроказ и посветио се стварном и реалном опозиционарству у Републици Српској. Па колико мора да траје, нека траје.

За шта, Есдеес, са гарнитуром Босић, нема снаге.

Тада би Референдум одиграо позитивну улогу за Републику Српску, за Есенесде и за Националну Политичку Сцену Републике Српске.

Дабоме, ни након Референдума, Нелегалном Судству БиХ ништа се неће десити.

Али.

Био би то непроцјењиви Капитал Опстанка Републике Српске.

За Есенесде би то била добра степеница за побједу 2018е.

Јер Аутопутеви и Термоелектране не доносе побједу на изборима.

Изграђен је Аутопут до Градишке па су локални избори изгубљени ко на поледици.

Иначе је побједа 2018е још увијек упитна.

ДУГЕ ЦИЈЕВИ

ЗА ДУГУ ПАМЕТ

Мировни Покрет Партија Демократског Прогреса, на челу са Далај Ламом Бореновићем, изразио је протесте због најаве опремања Полиције Републике Српске Дугим Цијевима.

Те освједочене Политичке Будале, настављају своју антитехнолошку опозициону борбу искључивим нападима на Власт. И тамо гдје има мјеста и тамо гдје га нема.

Тако нападају и опремање Полиције Републике Српске у ситуацији каква је вишеструко опасна по грађане Републике Српске. Терористи на спавању и организовању. Избјеглички рукавци, у којима има много главосјеча. Обојене револуције.

Додуше, та Партија Демократског Прогреса, као и цијели Савез За Промјене, дволична је, шизофренична, Политичка Неман.

У Бугарској је министар иностраних послова, из Педепеа, Црнадак, пренио топле и искрене тежње БиХ за уласком у Нато Пакт.

Послије су Педепеовци демантовали и извкивали да је и Есенесде учествовао у потписивању МАП-а.

То опозиционарство, фреквентно једнократно скакање у очи Властима и Републици Српској у свакој божијој прилици, говори о непоузданости те политичке булументе за озбиљне друштвене послове.

Као што је, између осталог, а међу мање компликованим и комплексним, питање наоружавања и опремања полиције.

То, овдје, у Републици Српској и БиХ, и у четвероуглу, Србија, Македонија, Црна Гора, БиХ, недовршених америчких послова, није само питање актуелне терористичко-вехабијско-избјегличке орнаментике.

То је питање безбједности садашњег и будућег нивоа Самосталности Републике Српске.

Што се тиче силе, реда и сигурности, Република Српска нема ништа осим Полиције.

Оружане Снаге БиХ, у којима је и Република Српска Пук, пука је кулиса организоване и скупе хорде која има више чинова него редова. И која се бави носањем пластичних кеса у којима су два парадајза и четврт хљеба за доручак. И у коју се нико, ама баш нико, не може поуздати, јер није способна да одбрани ни најобичнију касарну у било ком мјесту у БиХ. Од мало веће и организованије групе навијача, рецимо, неког премијерлигаша у БиХ.

Тај војнички кич служи искључиво за двије ствари.

Да гута годишње 35о милиона марака. И да чува локације док не дође Нато Пакт да их запосједне.

Јер да нема тих губара, Република Српска би друкчије искористила Мањачу или Касарну Козара у Бањалуци, нпр.

Полиција Републике Српске има компликовану задаћу. Поред Јавног реда и мира, саобраћаја, сикиричења око међа и крађе сувог меса, ту је и борба против Терористичких Потенцијала, нове инфилтрације деструкта али и могућа одбрана Граница Републике Српске.

У таквој ситуацији, и у ситуацји Париза, Келна и цијеле Европе, бити против дугих цијеви полиције, једнако је кокошијем политичком сљепилу.

Којег Сазап обилато демонстрира.

ЗАГРЛИ МЕ

ШЉИВОВИНА, ЛИЈЕПЉЕНО.

РЕЈТИНГ И УПОТРЕБА

ПОБУЊИВАЧА

У РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Америчка Геодетска Управа за Демократију на силицијски високотехнолошки начин је развила употребу Домаће Побуне и њену фузију са акцелерованим екстерним честицама.

Све се може анализирати у временском раздобљу од Октобра Петог до Асада Светог.

З&ФТ и Америчка Гео Демократија немају никакве шансе тамо гдје немају ефикасну туземну гарду разних лажних структура, лажних имена и лажног опозиционарства.

Та гарда је позната под разним ознакама, од цивилног сектора, истраживачког новинарства, величање улазника међу хемороиде, центара за развој хуманизма, радионица за демократију и слично.

Њихов главни посао је, прије локалног судњег дана, релативизовање и деструкција јавног миљеа, како би се ојачали њихови окупљачки потенцијали за уличне најезде у првим часовима Ружичасте Демократије. Док не пристигну и не активирају се они који убијају, пале и заузимају парламенте. Након чега ће све ићи само од себе.

Јасно је да је и у Републици Српској инсталирана та Америчка Гео Гарда.

Као што је јасно да је прилично неубједљива, јадна и да је њено основно језгро одавно у одумрању а да је на површини држе околне плутајуће будале, које су се прикључиле из својих искрених накана за промјенама, мада они не знају чега, и за побунама, мада не знају против кога. А нарочито не знају за кога ће бити Побуна. Јер. Побуна је, као и Револуција, љепотица увијек обећана другоме.

Америчка Гео Гарда је у Републици Српској покушала неколико акција које је, углавном координирао Педепе и њен генерал лајтнант Бореновић. Зато је и унапријеђен у чин Генерал Иванића. Што је велика штета по Гео Покрет а никаква добит за Педепе.

Све те акције нису наишле на масовни одјек.

Прошле су тако да је Глупи Босанац Хасо схватио да не треба да слуша Јанеза и да се пење на Триглав да би видио како је, доље, одакле је дошао, лијепо.

Стратези Америчке Гео Гарде у Републици Српској, на основу тих искустава, промијенили су тактику.

Јалове уличњаке, који су јевтиним триковима а малим бројевима протестника, правдали уложена средства и моралну подршку, замијенили су политичком артикулацијом, полиитчким странкама и партијама и њиховим лидерима. Не желећи да учествује у томе, а остваривши своју стару жељу да буде Члан Предсједништва, СТЈ, Иванић се извукао из те практике. Предао мјесто Предсједника ПДП.

Дабоме, политички изузетно глупи јунак Младен Босић, кленирао се ко сом.

И сада руши не само свој углед, унутар СДС, већ и на политикој сцени. Девастира улогу Лидера Политичке Странке. Јевтино продаје Националну Политику, која је, уз све девијације, изњедрене још у Караџићевом времену, обиљежје Српске Демократске Странке.

И девастира, разара и понижава цијелу Политичку Сцену Републике Српске. Што је највећа штета. Јер. Једном спуштена љествица, никад се више не враћа.

Несумњиво је да ће Младен Босић тешко платити свој активизам у Америчкј Гео Гарди.

Мене, пак, занима само општа штета коју ће произвести. А она, већ сада, није мала.

Амерички Гео Гардисти би тебали да знају да ће ефикасност те нове линије фронта и барикада бити тек нешто већа него Дроњак – Бореновићеве командатуре.

Есдеесови чланови и бирачи нису авантуристи уличнога типа.

Па ће крајњи резултат бити даља девастација Есдееса. Или подјеле. Што је једнако лоше по полиитчку сцену Републике Српске. Којој треба Есдеес на здравим крутим нацоналним принципима. Али без Младена Босића. И осталих им Босића По Трњу.

У временима која долазе а која неће бити кратка, завршаваће се посао на Великој Дробилици Југославије. Македонија, Србија, Српска. А запеће трака и у Црној Гори. Прије него се она, Дробилица, демонтира и среже у старо гвожђе.

Стога, Политичке Снаге Реублике Српске треба да се организују и престројавају на средњорочној и дугорочној основи. Есенесде, прије свега. Јер. За Есдеес, касно је.

Есенесде се мора одвојити од лидерске технологије и чвршће се повезати са Широким Сиромашним Слојевима, у трајнији Социјални Савез.

Није довољно да Широки Сиромашни Слојеви само гласају за СНСД. Овојена гарнитура се лако претвои у кајмак и прода се. А празно кисело млијеко и нешто сирутке, лако, неко, послије, проспе крмцима.