ПРЕДНОСТ ВЕЛЕПОСЈЕДНИКА

И НАС ЛАТИФУНДИСТА И ВЛАСНИКА УМЈЕТНИНА СУМЊИВОГ ПОРИЈЕКЛА, ЈЕСТЕ У ТОМЕ ШТО МОЖЕМО У ПАРКУ СКУЛПТУРА ДА АРАНЖИРАМО КАКО ХОЋЕМО И ДА ИМАМО ГДЈЕ ПАРИКИРАТИ ОЛДТАЈМЕРСКИ ВОЗНИ ПАРК.

 НЕМОЈ ДА ГА УПАЛИШ.

ГЕНИЈЕ.

ИЗЛЕГЛЕ СЕ ЛАСТЕ

ЧИНИ МИ СЕ ДА ИХ ЈЕ ТРОЈЕ. ОНА БИЈЕЛА МРЉА ДЕСНО, ЈЕДНО ЈЕ ОД ЊИХ. ЈЕДНО ЈАЈЕ ЈЕ ИЗБАЦИЛА РАНИЈЕ.

САХАРА ЈЕ ПОД КРОВОМ. МАМА САМО ПАЗИ НА ЊИХ И НА ЧИСТОЋУ ГНИЈЕЗДА. ТАТА НЕШТО ПРЕСПОРО ДОНОСИ ИНСЕКТЕ. 

ШТА РАЗАРА

ТРИ ВОДЕЋЕ

ПОЛИТИЧКЕ

СТРАНКЕ

У БиХ.

ЛИДЕРИ.

Велика Четворка Есдеа, Шемсудин Мехмедовић, Садик Ахметовић, Сенад Шапић и Салко Соколовић. Тај СМАШ клуб у Представничком Дому Парламентарне Скупштине БиХ, дјеловаће убудуће, кажу, по савјести а не по страначком рецопису Есдеа.

То нису шукализовани посланици и ствар није безазлена.

Сличан процес се одвио код Српске Демократске Странке. Славко Дуњић, трипут потковани Есдеесовац и Ненад Стевандић, каријерни вишестраначки национални Србикал, напустили су Есдеес у Народној Скупштини Републике Српске. Неки други, Мићић и Петровић, одавно су напустили Есдеес и гледају своја посла и гласа.

У Есенесдеу, који је вртоглаво узлијетао као лидерска широкопојасна странка, Организација је надрасла лидера и проблеми почињу да се детектују. Есенесде, иако субверзивни елементи, бабе нарикаче и бабе снилаче, лицитирају о шест, седам, осам, а и шире, посланика који ће поћи за Радојичићем, има проблема само са Радојичићем, много више него он са Есенесдеом. Мада категорија Само може да прерасте и у Засад.

Неке друге странке су се већ препроблематизовале. Есдепе. А у Србији Тадићеви Демократи.

Занимљиво је, међутим, да двије странке из Републике Српске и једна из Сарајева, имају страначку тектонику истог поријекла.

Код Есдеа се не ради само о скретању Бакироваца удесно, нити се код Есдееса ради само о напуштању Српства као структурне генетске оријентације.

Главни коријен потреса, у светри странке, јесте одвајање Врха Странке, Руководства, ако ћемо да му тепамо, од ткива, здања и конструкта странке, односно прелидерисани токовни и организациони процеси који законито генеришу незадовољство на свим нивоима. А оно се покаже гдје је најочитије и најусијаније.

То значи да Врх Странке не уважава све слојеве страначког тијела, представнике свих сегмената, што Бакир у Есдеа најочигледније ради. Он проводи Ердоганизацију Странке. Чадоризацију. И посве је друкчији лидер од Тихића па и од свога бабе. Ако је Ердоган Ердоган, Бакир је Миди Ердоган а Босић Мини Ердоган. Додик је, пак, више наклоњен Путин Concept One.

У Великим Политичким Странкама, то је опасан тренд. Јер може да значи почетак неуважавања друшвених слојева, њихових тежњи и интереса и генерисање самовлашћа у друштву а не само у Политичкој Странци.

Тај процес и тренд одговара једино Зифту и Странцима Усранцима.

Концепт је тестиран на Милошевићу. Од Америчког Фактора Мира трансформишеш га у Накурњака Чеде Либерала.

Ако су Велике Политичке Странке вертикално и хоризонтално добро отрганизационо и интересно структурисане, Стабилност НДД Сфере има много веће шансе. А тиме и отпор Зифту и Станцима Усранцима.

Поготово, веће шансе има Самосталност и Опстанак. Јер се темеље на Стабилности.

СРЕБРЕНИЦУ

ЖЕЛЕ

ПРЕТВОРИТИ

У КОНАЧНИ

СРПСКИ ГРОБ

Просто је несхватљиво како су Срби одиграли лоше то задње свјетско првенство у Балканским Ратовима.

Како ништа нису схватили на вријеме. И прије него је Титу забољела нога. И прије него га је заболио курац за све.

Како нису могли да пројектују догађаје који нису ишли ка успјеху малих већ ка поразу великих и битнијих.

Како нису разумјели а је Распад СФРЈ пројектован као уништење Срба, Српског Фактора на Балкану. Једном заувијек.

Па су свима, Зифту* и другима, Хрватима, Шитарима и Муслиманима, здушно помагали.

И у Територијализацији. И у Државизацији. И у Нацијализацији. Чак и у Жртвизацији.

Сада иде двадесет година Сребренице.

Двадесет година Срби, Српска и Србија, висе на конопцу Геноцида који није постојао.

Геноцид је само реклама за Сребреницу.

Срачунат да искористи вине и невине жртве за трајну Сатанизацију Срба. За трајно обиљежавање и дисквалификовање. За све будуће генерације. Шта си. Србин. А то су они из Геноцида.

Срби су својом глупошћу и небеским курчењем упали у тај филм из којег сада нема излаза.

Али су упали и у Самогеноцидизацију па од Сребренице творе црњи и тежи покров за Србе, Србију и Српску од оног којег твори Сарајево. По службеној патриотској и националној дужности а у сврху стварања Државе БиХ. И укидања Републике Српске.

Тај Здружени Сребренички Подухват, у којем међународна заједница, њени територијални планери, програмери крволочности на дуге стазе, јер балканских ратова ће увијек требати, тајне службе, здушно помажу и унапређују, има један веома опасан циљ.

То је циљ уништења српске супстанце. Кроз уништење достојанства, самопоштовања и поштовања од других, кроз проскрибовање и трајно обиљежавање у будућности, кроз привођење сваког српског лидера или интелектуалца, поклоњењу Сребреници и у Сребреници, кроз уцјене и условљавања, кроз понижавања, кроз онемогућавање Србима да имају Државу док се не Суоче Са Злочинима.

По тим мјерилима и параметрима, да се радило према Нијемцима, данас ни Гете не би постојао у библиотекама а камоли да би било малих Нијемаца.

Николић, унапредњачени радикал, предсидетељ Сербије, понизно иде на Башчаршију. У званичну посјету.

Вучић, Први Пут Предсједник Владе, цмиздри о тешким временима за Србију. Као да зна да ће ићи у Сребреницу и да ће га тамо спустити у неку од необиљежених рака.

Умјесто да захтијевају ревизију чињеница о том злочину стријељања ратних заробљеника.

И да кажу Нема више Оргијања са Србима и Србијом док не рашчистимо све злочине. И да ниједан није рашчишћен док сви не буду рашчишћени.

Српским Подаништвом, а Срби то не умију да раде и кад су имали најискреније намјере и најочигледнију корист, неће се ништа постићи осим од многих жељеног Пројекта Сребреница Српски Гроб.

Косово Српски Гроб.

Хрватска Српски Гроб.

То један овакав народ не може преживјети.

*ЗиФТ – Збигњев и Финансијерски Територијалисти

Овдје објављујем наставке мог новог Романа, онако како их пишем а завршеног ћу га поставити на овом Блогу, као и претходне.

КИШЕ

И ДУША

РАТНИКА

роман

Смрт је тако лако и брзо дошла у ова тјелеса, ко да је била с њима.

Доброчојек је опипао своја прса испод мокре јакне. Несвјесно тражећи нешто што не треба да буде ту.

Мора да је са нама. Или нас прати, или нас води.

Како би изабрала ове који леже а прошла крај мене.

Киша и Смрт. Пратиће ме Киша и Смрт кроз цијели овај Рат.

Сестре су оне.

Смрт пада по нама. Ко и капи. Нека погоди, нека промаши.

А ми, ако се тако задеси, мирно идемо испод њих. Не знајући која ће да те удари у чело.

Тако и неке невидљиве смрти падају по нама. А ми мирно ходимо кроз њих. Па кад стигне стигне. И кога стигне. Капне.

Кад би људи знали да не иду По Смрти, као што могу да не иду По Киши.

Како нас је овдје Смрт сачекала. Како је знала да ми идемо у тој колони а ми нисмо знали да можемо да упаднемо у засједу.

Неко је требао да зна. Није Рат да одамо ко будале. Неко рачуна да је ово наше а може да уђе ко оће.

Устани, људино, отле, искиснућеш.

Добрица је сједио на том пању толико дуго да му је одјећа постала црна од влажности и кише.

Бољи су били они шињели. Натопе се али су топли. Само су дуги брате, нису за трчање и камионе. Ово се натопи, прокисне и ладно је.

Камиони који су одвезли рањене, враћали су се.

Добрица је устао и пошао асфалтом према њима. Неколико корака. И стао.

Кад се зауставио први од њих, искочио је један од пратилаца. Звао сам дежурног. Одмах су послали војну полицију, неку јединицу, специјалци, шта ли, да дођу и да нас одведу гдје треба. Могли су одма, мајку им јебем. Неки ће остати да чувају ове мртве док не дођу камиони по њих. И они су кренули, рекао је дежурни.

Доброчојек се опет вратио на свој пањ.

Као неки мокри чувар мртвих тијела.

Нису то мртваци. То су мртва тијела. Нема ту више никога. Нема ничега. То више нису људи. То су празне кутије. Сад ће тамо да причају да су то Погинули Борци. А ми ништа нисмо видјели. Само смо чули и изгинули.

Кише и Смрти однесу све, све саперу.

Оно што остане, та празна тијела, то су ко неке кесе које се наватају по врбацима и обалама послије поплаве. Само што их ми сарањујемо, да не прља очи и не шири смрад. Да се тичурине и пси не купе.

Добро смо смислили та гробља. За празна тијела ратника. А за њијове Душе нисмо смислили ништа.

Онда му се учинило да је чуо неки глас из шумарка крај пута.

Људи, људи, рањен сам, рањен. Помозите, оставили ме.

Јесте, неко запомаже.

Доброчојек је устао и откочио пушку а за њим је пошао један од пристиглих пратилаца камиона са рањеницима, ни сам не знајући зашто.

Ишао је према мјесту гдје му се учинио глас. Овај други војник је некако застајкивао и сваки час друкчије хватао и окретао пушку. Радо би одустао и вратио се али му се чинило да сви гледају у њега. Па није смио ни да се окрене.

Људи, људи.

Ђе тражиш људе, пиздати матерна.

Зенга је лежао у блату и води, крвав по једној страни, блијед у њиховој црној униформи.

Ко да си оџачар, мајку ти јебем усташку.

Нисам усташа, мобилисало ме.

Доброчојек је подигао пушку према прсима рањеника.

Немој, немој. Не сери ти. Ако ти се не гледа врати се на пут.

Не пуцај, брате, не пуцај. Све ћу испричати, ићу у вашу војску.

Нема браће откад је умро Тито.

Дошо си овде да убијаш. Да буеш Хрват. Шта да будеш. Нисам ништа дошао, само ме довезли.

И одвешће те. Јебо ти своју војску. И своју државу. Оставило те. Саћеш бит мртав ко и они моји.

Кратак рафал је одјекнуо равницом и одбио се неколико пута па изгубио у влажном ваздуху.

Нађи још једнога. Вуци пса на цесту.

ПОКЛАЛИ СЕ ЗА

ДЕМОКРАТИЈУ

А ЗАЛУТАЛИ У

РЕФОРМСКУ АГЕНДУ

Потврђује се оно што сам рекао а што сам небројено пута искусио. Кад Странци Усранци инсистирају да се нешто потпише, увијек се иза брда ваља нека подвала.

Велика политичка фарса са Изјавом која је потурена Предсједништву, дошла је, сада, на наплату у виду Реформске Агенде.

Иначе, синтагма Реформска Агенда први пут је употријебљена у Калесији 687. године, уклесана у једном камену.

Реформска агенда садржи два циља. Један је прикривен а други је отворен.

Први је Унитаризација.

Други је Окупација.

Први жели да оствари Сарајевски Политички Круг и бошњачко вјерско и политичко вођство, што би било важан корак у потчињавању остатака друге двије нације, Срба и Хрвата. Јер, они нас никад неће признати за Нације, сматрајући да су Срби и Хрвати у Србији и Хрватској а ово овдје су остаци, босански.

Други циљ жели да оствари Збигњев и Финансијерски Територијалисти. ЗиФТ.

Њима је потребна окупација земље и они је проводе немилосрдно.

Срања о социјалним и економским реформама, умотана у бирократовштину типа Покретање процеса опоравка и модернизације економије, Отварање радних мјеста, Боља циљана расподјела социјалних давања, Одрживо и правично друштвено окружење, Побољшано корпоративно управљање, Ојачане праксе управљања ризиком ради побољшања приступа финансијама... само су магла за будале.

Реформску Агенду није писао нико у Босни и Херцеговини. То је папир који је добијен и преведен. Или је писан по диктату.

О намјерама Сарајева овдје нећу говорити, јер је то позната тема.

А о намјерама Зифта, Збигњева и Финансијерских Територијалиста, ЗиФТ, говори шест области које се настоји запосјести.

·        Јавне финансије, опорезивање и фискална одрживост

·        Пословна клима и конкурентност

·        Тржиште рада

·        Реформе социјалне заштите и пензија

·        Владавина закона и добро управљање

·        Реформа јавне управе.

Све су то области у којима треба отворити пут потпуном економском, финансијерском и територијалном покоравању Босне и Херцеговине.

Пошто је јасно речено да све треба продати, до електропривреде, Зифтовцима треба отворити све путеве како БиХ, и Република Српска, не би ни трунком свог суверенитета и свог интереса, сметале.

Реформска Агенда земљу предаје ММФ-у.

Само на другој страници Агенде, Емемеф је поменут четири пута иза ријечи „договорено“.

Чак и када би се проводили само неки дијелови Реформске Агенде, врло брзо би имали краткорочне посљедице. А то је социјална несигурност много већа од садашње, социјалне турбуленције, много ломова па и социјалне немире. Тај миље Зифтовцима, а и Сарајеву највише одговара. Јер даје највише могућности за брзе потезе који се не могу разазнати, протумачити и спријечити.

Дугорочно, Република Српска би изгубила сваку Сувереност и Самосталност и претворила би се у пореску канцеларију за рачун Сарајева и Странаца Усранаца.

Добро, имала би обавезу одржавања семафора и путне сигнализације, право на кажњавање прекорачења брзине и отчепљавање сливника.

Експерти у Влади Српске, мада их тамо нема, треба да протумаче намјере и предвиде трендове из Реформске Агенде, да то пред Народном Скуштином образложе и одбију.

А да Јавности, питко и разумљиво, то објасне.

Сада се показује сва погубност непостојања домаће, говорим о Републици Српској, дугорочне и краткорочне политике која иде ка стабилизацији.

У тај празан простор, онда, улазе, Зле Намјере.

ТИХА

УНИТАРИЗАЦИЈА

ПЛАВИ

РЕПУБЛИКУ

СРПСКУ

Психолошки карактер Сарајева, данас, јесте латентна жеља да буде мало средиште балканске отоманске империје. Мали Стамбол.

Ако ништа не знате о Сарајеву, у његовом политичком и демографском смислу, довољно је да знате да је то колијевка Унитаризације, какву није имао ни КПЈ, СКЈ, ни Тито, ни цијела историја бивше СФРЈ.

Сарајево је Микрочистионица Нација. Само ју је Загреб надмашио.

Најновији политички догађаји над Босном и Херцеговином, а и по Србији, иду наруку тој Унитаризацији.

Сарајевска Унитаризација је посебна категорија. То није класична форма Унитарне Државе. То је Церићева Верзија Унитаризације у којој се тражи држава за Босанце под којима се подразумијевају припадници Исламске Вјере.

По принципу Словенци, Хрвати и сви други су од СФРЈ отели етнички чисту територију. Заслужили смо и ми. Концептивни темељи те Церићеве Унитарне Босне су у Исламској Декларацији.

Стварање Народњачког Конгломераторијума на нивоу БиХ, Босићева и Иванићева Пробосанштина, Наивно Српско Пробосанство, веома су неопходан зупчаник у том механизму.

У цијелом пројекту, који је прецизно вођен, једино се догодила грешка да Есенесде добије толико гласова у Народној Скупштини Републике Српске. Да је добио мање мандата, Коалициони Мозаик, и Мозак, данас би изгледао посве друкчије.

Света Организација Есенесдеа.

Пробосанство Есдееса, Босића и Иванића, већ дјелује. Необјашњиво се убрзавају процеси са реформским агендама, изјавама, роковима.

Настоји се по сваку цијену заобићи ентитете, са нагласком на Републику Српску.

Оно што је Сарајево учинило Федерацији, потискујући Хрвате, сада жели да учини цијелој БиХ.

У ту сврху, пролаза цијелог вала Тихе Унитаризације, дигнуте су све бране. А вјештачки се ствара политичка криза у Републици Српској, па и у Федерацији, како би се реализовали планови из агенди и изјава.

Влада Републике Српске мора отворити сто очију и подићи сто ушију.

Јер је општи напад на надлежности Републике Српске већ кренуо.

Декларација Есдеа је дошла са малим закашњењем јер се токови из ње већ одвијају.

Многи појединачни пројекти из области пољопривреде и образовања, нпр, већ су на столовима и у расправама. Тамо се надгласавају српски представници који се и иначе формално зову. А ради се све на неколико колосијека, рачунајући на непостојање координације и консултације. Рачунајући и на многе ниже нивое дужносника који и не знају шта раде, који су ту дошли шупљим страначким, непотистчким или неконтролисаним именовањима и постављењима.

Таквима се бацају мамци типа Странци Дају Паре. Само.ба да прихватимо. Наивни Срби, који прије тога никад нису били у Сарајеву, не знају за егзистенцијално искуство Са Бара се неко и враћа али Пара из Сараја никада.

Та нижеразредна булумента, од помоћника министара па наниже, мора да буде добро контролисана. А и субјекти изван Владе.

Под Реформском Агендом, крије се читав арсенал Смртних Самопресуда Републици Српској.

Објављујем овај текст с краја 2013е јер ме је мој друг подсјетио.

ОПКОЉАВАЊЕ
 

Већ су издали они који ће издати кад дође вријеме. Прва је грешност Добре намјере поплочавати лошим људима, протувама и копилади. Моћ се отима и из најбољих руку. А њена главна особина је да, у једном тренутку слабости, извуче сву снагу дивова и њихових руку, жила и костију, и присвоји је себи заувијек. Протуве су природно надарене да велику моћ претворе у невидљиву снагу која влада и онима код којих је некад била. Треба се увијек држати десет заповијести против протува. Никад не учи неукога ничему, пусти га да сам научи. Не пењи га у седло док свог стављаш под седло. Не улази у тајну с њим. Не даји му јавност у руке јер ће је претворити у раље. Не чини га важнијим од свих твојих за столом. Не дозволи да ти завирује у џеп и кесу. Не показуј страх пред њим. Не дозволи да ти чини добро. Не примај савјете. Не чекај кад ће те надрасти јер те већ надрастао када си с њим ушао у опанак.

Када твоја моћ једном постане велика а невидљива, постаће невидљиве и раље оних који ће те издати кад за то дође вријеме и у којима се налазиш као у привиду властите моћи. Они које су уплашили и учинили несигурним, те раље зову Туђи Центри Моћи. То је наговијест да се дани претварају у ноћи, да је у току опкољавање, да су протуве сплетене у омче, да стјенице пију крв и мозак.

Никад не пуштај близу себи лажне свеце који су ускоци у твоје календаре. Ни тајне службаше. Ни туђе слугаше. Ни паре не пуштај близу себи. Онај ко ти доноси паре има девет леђа а иза сваких леђа крвав гркљановад. Онај ко ти тражи паре, чини те немоћним и прави ти носила.

Ако ти је Бог дао моћ, прво види да је, можда, ниси ти сам себи изградио. Ако установиш да је тако, извиди ко ти је у томе ваљао. У великој моћи удјела не може да има један бог. Биће да у њој, твојој моћи, исе има њих на хиљаде. Не дижи им споменике, води их са собом. Не гради пут ако ћеш сам њиме ићи. Не остављај крај пута оне који имају кораке. Јер ћеш на леђима носити све оне који имају све друго. Твоји ће кораци, временом, упадати у газ, све дубље и дубље, биће све тежи и тежи. И, на крају, то више неће бити кораци већ ропци.

Кад ти такав пут изгледа прав ко стријела, то је знак да су га ТЦМ савили у круг и опколили. Па, сједе у шумарцима и шибљу, на младој трави и у доброј хладовини, лижу и милују моћ која је некад била твоја и коју, још увијек, сви, па и ти, видиш као своју. А она преде код других.

Протуве у тајној кружници опкољења чекају да сам увидиш да немаш куд јер ако ти они то кажу, одаће се.

Окрутност судбе у томе је што, и кад ноге потпуно западну у газ и кал, изнад тебе стоји мисао да пута још има и да је прав ко стријела. И што у том кружном путу неће бити ни споменика, ни искреника, ни вјерника.  

Кад станеш, протуве ће мирно да промијене поткове, копите, петокраке и кокарде, крстове и прстове, и да оду за неким другим моћноликом. Да га понизно слиједе за шаку моћи док она не постане громада а стријела кругопут.

Они који су твоју моћ већ претворили у громаде, сачекаће нове путолисце, дати им лажна весла, точкове без осовина и полуге без ослонца. Као што су дали и теби.

Моћ је, синко мој, неуништива, неокрњива и недјељива. Она није ни створива. Она постоји мимо нас. Њој се служи, она покорава и подробљује. Протуве су се извјештиле да је преотму а други су способни да је пронађу, уобличе, пригрле  и, на крају, изгубе.

Ко се моћи лаћа, од немоћи пада.  

БАГИ

ИДЕ НА ЦЕСТУ

СА СУСЈЕДОМ МИКИЈЕМ, РЕПАРИРАО САМ КОЧНИЦЕ, ШТО ЈЕ НА БУБИ, ОД ЧЕГА ЈЕ ОВО НАПРАВЉЕНО, СТАРОЈ 40 ГОДИНА, ВЕЛИКА ЈЕБА.

ЈОШ ДА СЕ ТЕСТИРАЈУ, ШТЕЛУЈУ И УЈЕДНАЧЕ.

МАДА СЕ ОВО ВОЗИ ПЕДЕСЕТ, ШЕЗДЕСЕТ. ОНО, ГЛЕДАЈТЕ СЕЉАКА КАКО ЈЕ ИЗБАЦИО ЛАКАТ.

КАКО СУ

ФРОНТЕ, ПАПЦИ

И КРИМИНАЛЦИ

ПОСТАЛИ

ПОЛИТИЧКИ ХИТОВИ

ДОК НАМ КРОЗРУКЕ

ПРОЛАЗЕ КИТОВИ

Србима, а у овом случају Србима сматрам све около, АИШ, А И Шире, лакше је утјерати стољеће у гробове, него један тренутак у главу.

Писао сам о томе како је Џи Пи Морган, прије сто година јебавао финнсијске але и Младу Америку, уз помоћ контроле медија.

Тада је на тој сцени био и извјесни Бернејз, неки род аустријског психоаналитичара Зигмунда Фројда, који је код њега учио па се онда преселио у Америку. Па радио тамо шта је радио. И написао књигу Пропаганда. По којој је, наводно, практиковао и Гебелс.

Ту књигу су Срби, Србијанци, недавно превели. Након, дакле, Стогодина.

А то што је Пропаганда, у току тог стољећа, неколико пута крајње квалитетно јебала Србе, то ником ништа.

Тај маћехински однос према Пропаганди, а под тим подразумијевам цијели сплет дјелатности и наизглед неизазваних околнсти, посљедица је једне друге бољке Срба, и свих околних народа. Споро, тешко или никако примјећују трендове. А и кад их примијете, не умију да их прочитају. Да им виде смјер. Да разазнају ко ће платити а ко ће златити.

Нпр Масовни Фолк Кич.

Када је Баба Јула певаљке прогласила Уметницама, на сцену је ступио страшни Новокомпоновани Мелос по Србији. Након тога Србија је добро најебала. Више него сви заједно на простору бивше СФРЈ.

Сада је Србија, а то се прелијева и на Македонију и на БиХ, такође под плаштом самозачињавајућег грленог, сисијег и гузног кича.

Неко ће добро најебати.

Али не у музичком већ у политичком и националном смислу.

Овдје, у Републици Српској, па и у Насеобини БиХиС, постоје и домаглице, које комплетирају маглу која се прелијева из Икс Фактора у Ботокс Крмачу.

Овдје се већ годинама простире Кримилизација Свега Постојећег. Овдје се Опозиција бави Папцима приљежније него Власт Влашћу. Овдје Опозиција све зна о Два Папка а о Политичком Концепту ништа. Јер, клањање пред Бакиром није Политички Концепт. То је породични одгој. Овдје се мјесецима лансира лажна теза о нестабилној већини и о опозиционом монолиту који само што није 42.

И све се то преноси на Јавност.

Све то слуђује људе. Па они, несвјесно, кад хоће а се одморе о Сиса и Гузица, прате политику коју лансирају опозициони аматери и још опозиционији и аматерскији медији.

Тако су једнократна замјена за Змаја, Гузицу и Пинк, Комшић, Папци и Криминалци.

Док Влада Српске треба да усвоји неки План Реформи

о коме Политичке Странке, Јавност и Елита, не знају ништа.

У том плану може свашта да стоји а Странци Усранци ће се ухватити за то и сваку ријеч тумачити онако како је неко од Збигњева или Великих Кројача, замислио.

Дабоме. Све је усијано вјештачким роковима.

Тај План Реформи, или како, срачунат је да даље разграђује НДД Сферу.

Стога би то требало одложити па мало проучити, расправити, растумачити, подискутовати. Јавно, дабоме.

Док ја, на миру, погледам, какво дупе има Маца Дискреција.

ОТКУД И ШТА ЗНАЧИ

ИДЕЈА

О ПРЕЛАЗНОЈ ВЛАДИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Свака идеја која долази из Србије, у погледу Републике Српске, треба да се, овдје, погледа кроз карлцајсову оптику. И то ону прије рушења Берлинског Зида.

Што се тиче осимесдеесовске политичке сфере, претежно Есенесдеа, те идеје су увијек имале за циљ потапање и депресирање Есенесдеа.

Та идеја се јавила још прије Бијељинске промоције Додика Мандатара, од стране Предсједнице Републике Биљане Плавшић.

Тада је Младен Иванић ишао код Милошевића и тражио подршку за формирање Владе од свих српских странака.

Сада се та идеја, прошле године, па и послије избора, у оном Београдском Писму Преко Дрине, ревитализовала. Да Есдеес, пошто је инсталиран у Сарајеву, треба да буде у Влади Српске са Есенесдеом.

Некидан је Цвијетин Миливојевић, из Бгд, лансирао исту идеју назвавши је Прелазном Владом Српске, која би владала до избора. Ту Прелазну Владу би формирали Есенесде и Есдеес.

Главно оправдање је да је Већина у Народној Скупштини лабилна и дневно под упитником а да Есдеес и булумента само што немају Већину. Можда, чак, неки час или два у току дана и имају је.

Бирачко тијело у Српској није подијељено. То је варка.

Српски Народни Посланици су у већини. Да би јој се приближила Опозиција мора да убухвати све остале. А они нису сви Српски Народни Посланици. Има и у Већини оних који нису али нема Бошњака.

Опозиција мора да скупи 42 српска народна посланика. Све остало је Пробосанска Народна Већина а није Српска Већина.

Ништа дакле није подијељено у смислу да је изједначено. Чак ни то да је овдје Коалиција добила Предсједника Републике а Сазаповци, горе, Члана Предсједништва.

Јер Иванић је добио дириговане Бошњачке Гласове.

Циљ опозиције није формирање Српске Већине већ увођење Пробосанске Политике у Републику Српску. И Пробосанске Већине у Народну скупштину Републике Српске.

То Коалиција око Есенесдеа треба да растумачи Јавности, а не да килави.

Пошто се непрестано ствара утисак да недостаје још само два ти српска бирача па да Опозиција потопи Есенесде и Коалицију.

Шта би значила Прелазна Влада Републике Српске, са Есенесдеом и Есдеесом.

·        Значила би предају Есенесдеа без губитка гласова.

·        Значило би увлачење Есенесдеа у Пробосански конгломерат.

·        Значило би признање пораза током десет година владавине што није у складу са чињеницама.

·        Значило би изневјеравање бирача који су на толиким изборима, комада седам, гласали за Есенесде и Коалицију, као побједнике.

·        Значило би потоп Есенесдеа на сљедећим општим изборима.

·        Значило би задњи ексер у мртвачки сандук Самосталности Српске.

·        Значило би одријешене руке Младену Иванићу да у Предсједништву пропусти и оно што је ишло Старини Новаку и оно што је ишло Дели Радивоју.

·        Значило би капитулацију пред онима који немају никакав политички концепт као алтернативу за Републику Српску.

·        Значило би отворена врата Укопницима Републике Српске, који осуђују Резолуцију о Референдуму а не осуђују Резолуцију о укидању ентитета и формирању регија.

Трагично је да ово Јавност, и бирачи у Републици Српској, не знају. Већ им се само сервира прича да ће обарање Есенесдеове коалиционе владе значити прекид опште криминализације.

Есенесде мора изаћи из зимског сна, мора ускочити у свакодневни политички активизам, стање се неће промијенити шутњом, мора престати да буде Међед Који Хрче, мора јасно рећи шта је на ствари.

Мора рећи да ће, ако се манипулације наставе, расписати опште изборе па нека бирачи кажу своју суд.

Да ли дајемо Републику Српску Пробосићима или је и даље Моја кућа, Српска.

ДЈЕЛА МИЛИВОЈА БОКИЋА

АРТ ГАЛЕРИЈА БОКИЋ

ТРЕБИЊЕ