ШТА
РАЗАРА
ТРИ
ВОДЕЋЕ
ПОЛИТИЧКЕ
СТРАНКЕ
У
БиХ.
ЛИДЕРИ.
Велика Четворка
Есдеа, Шемсудин Мехмедовић, Садик Ахметовић, Сенад Шапић и Салко Соколовић. Тај
СМАШ клуб у Представничком Дому Парламентарне Скупштине БиХ, дјеловаће убудуће,
кажу, по савјести а не по страначком рецопису Есдеа.
То нису
шукализовани посланици и ствар није безазлена.
Сличан процес
се одвио код Српске Демократске Странке. Славко Дуњић, трипут потковани
Есдеесовац и Ненад Стевандић, каријерни вишестраначки национални Србикал,
напустили су Есдеес у Народној Скупштини Републике Српске. Неки други, Мићић и
Петровић, одавно су напустили Есдеес и гледају своја посла и гласа.
У Есенесдеу,
који је вртоглаво узлијетао као лидерска широкопојасна странка, Организација је
надрасла лидера и проблеми почињу да се детектују. Есенесде, иако субверзивни
елементи, бабе нарикаче и бабе снилаче, лицитирају о шест, седам, осам, а и
шире, посланика који ће поћи за Радојичићем, има проблема само са Радојичићем,
много више него он са Есенесдеом. Мада категорија Само може да прерасте и у
Засад.
Неке друге
странке су се већ препроблематизовале. Есдепе. А у Србији Тадићеви Демократи.
Занимљиво
је, међутим, да двије странке из Републике Српске и једна из Сарајева, имају
страначку тектонику истог поријекла.
Код Есдеа
се не ради само о скретању Бакироваца удесно, нити се код Есдееса ради само о
напуштању Српства као структурне генетске оријентације.
Главни коријен
потреса, у светри странке, јесте одвајање Врха Странке, Руководства, ако ћемо
да му тепамо, од ткива, здања и конструкта странке, односно прелидерисани
токовни и организациони процеси који законито генеришу незадовољство на свим
нивоима. А оно се покаже гдје је најочитије и најусијаније.
То значи да
Врх Странке не уважава све слојеве страначког тијела, представнике свих
сегмената, што Бакир у Есдеа најочигледније ради. Он проводи Ердоганизацију
Странке. Чадоризацију. И посве је друкчији лидер од Тихића па и од свога бабе.
Ако је Ердоган Ердоган, Бакир је Миди Ердоган а Босић Мини Ердоган. Додик је,
пак, више наклоњен Путин Concept One.
У Великим Политичким
Странкама, то је опасан тренд. Јер може да значи почетак неуважавања друшвених
слојева, њихових тежњи и интереса и генерисање самовлашћа у друштву а не само у
Политичкој Странци.
Тај процес
и тренд одговара једино Зифту и Странцима Усранцима.
Концепт је
тестиран на Милошевићу. Од Америчког Фактора Мира трансформишеш га у Накурњака
Чеде Либерала.
Ако су
Велике Политичке Странке вертикално и хоризонтално добро отрганизационо и
интересно структурисане, Стабилност НДД Сфере има много веће шансе. А тиме и
отпор Зифту и Станцима Усранцима.
Поготово,
веће шансе има Самосталност и Опстанак. Јер се темеље на Стабилности.