ZAGENOCIDAVANJE

Nikakvo obilježavanje teritorije Republike Srpske Genocidnim Biljezima neće sakriti niti preokrenuti istinu da je Bošnjačko Političko Rukovodstvo, tada Muslimansko, uvlačeći i Hrvate u bitke protiv Srba, izgubilo rat za Bosnu i Bosnu. Za jednonacionalnu i jednovjersku državu u kojoj ne bi bilo mjesta za Srbe a ni za Hrvate. To su poslije rata pokazali kada im nisu dali mjesta ni u Federaciji koju su u Vašingotnu lijepo nazvali Muslimansko-Hrvatska.

Stoga inspekcija i treba ukloniti spomenik navodnim Žrtvama Genocida u Višegradu. I treba podići optužnicu protiv svih onih koji su učestvovali u tom projektu.

Lažne optužbe za genocidnost ljudi i teritorija moraju da budu sankcionisane na osnovu zakona.

Nije svaka božija suluda, niti udruga, pozvana da neku zemlju i ljude kontaminira Proizvoljnim Genocidom. Nije to ni sud u Hagu. Genocid može ustanoviti samo kompleksna istoriografska nauka na osnovu dokumenata.

Neka mi bog oprosti, a i žrtve, i neka im je laka zemlja, ali same žrtve nisu dokaz Genocida.

Cilj bošnjačkih avanturista je jasan. Cijelu Republiku Srpsku treba premrežiti Biljezima Genocida i tako, kad dođe vrijeme, oduzeti pravo ljudima da žive na tim navodnim Genocidištima.

Ta primitivna, pretplemenska Politika Kostiju i Biljega vraća BiH u mrak turskog doba.

Sada će krenuti lavina o ljudskim pravima, o diktaturi u Republici Srpskoj, o negiranju genocida, o ponovniom ubijanju žrtava...

A, u stvari, mrtvi spomenici genocida treba da ubiju žive ljude.

Već je postala opšta pojava stavova da SNSD ne može u Srebrenici dati kandidata za načelnika jer je to stranka koja negira genocid.

SNSD i SDS su kandidovali ženu za načelnicu. Ne može biti miroljubivijeg koraka od tog. I ni to stranim diplomata i domaćim genocidopatama, nije dovoljno.

Oni bi simbolu rađanja i života suprotstavili simbole rake i krvi.

I lažnih kolektizirajućih optužbi.

Kuda su se zaputili ti ljudi.

TRANSFORMACIJA

RESURSA

SRPSKE

Odlučio sam da pišem Radovanu Karadžiću. Dragi Brate Radovane, evo dobro smo kao što i tebi želimo sve najbolje u životu, radu i ličnoj sreći. Da prijeđem na stvar. Šume su opet u teškom razjebu. Pilane ne rade, to znači ne kradu, Šegeovi u gubitku a rade, Sveukupne Srpske Šume i Šikare u gubitku ogromnom, džaba nije ponovo imenovan Neđo Ilić. Recesija u Evropi ne kupuje amaterske poluproizvode, takorekuć rezanu građu. Pa sam odlučio da zatražim onih svojih deset duluma šume što si reko da će imati svaki borac. Potpiši mi ZKI. Nemoj samo da bude dračik.

Vita jela, Zelen Hag, čekam odgovor drag.

Šume Srpske, Elektroprivreda Srpske, Oranice Srpske, Voćarstvo Srpske, Povrtlarstvo i cvjećarstvo Srpske, Stočarstvo Srpske, Putevi Srpske, temeljni su i trajni resursi Republike Srpske.

Stanje u svim ovim, i drugim manje bitnim segmentima, najčešće je veoma daleko od optimalnog. A neke tek treba početi da razvijamo.

To će zahtijevati i transformaciju ministarstava i državne administrativne dembelanije.

Ali, za početak, mora se transformisati ono što već imamo na dobrom nivou.

Šume Srpske ne moraju obavezno da budu profitna organizacija. Ali to ne znači da se mogu tolerisati gubici. I znači da sve što je naslonjeno na sirovine mora da donosi profit i porez državi i društvu. Država Srpska će morati da razmisli da ponovo osniva i pokreće drvnu industriju. Da je okrupnjava i tako stvara gigante. Privatni pilanaši nemaju obavezu, a ni pameti, da misle na društveni i državni interes. Njima su Šume Srpske dobre samo ako mogu da kupe F trupac po cijeni rudnog drveta.

Prije toga, ŠS moraju da budu Jedinstven Državni Sistem. Grupnošumski interesi se moraju eliminisati. Čak i šumska gazdinstva. Koja služe za namiještanje tendera i lokalnu i regionalnu moć. Svaka nemoćna stranka misli da će dobiti izbore ako ovlada šumskim gazdinstvom. A ne treba ni pomišljati na predaju šuma na upravljanje opštinama. Najveći dio njih ni svoje smeće ne umije da počisti i odveze. To bi bila direktna feudalizacija.

Jedinstven sistem podrazumijeva i odgovornost Vlade. I menadžmenta. Direktor i Uprava bi morali odgovarati Vladi za rezultate. A ne samo boriti se za poziciju. Šumojević je obećavao kule i gradove, pardon, dobit i balvane, a šta sada imamo. I kome odgovara. Jedinstven sistem bi eliminisao lokalne šumodahije, tajkune i kriminalce udružene sa moćnicima koji su uzurpirali institute poslanika, načelnika ili slično i više.

Jedinstven sistem se mora uvesti i u oblast elektroprivrede. I u sve ostale koji su u povoju ili nešto manje upišani.

Opstaće države koje mogu upravljati svojim resursima. Inostrana neoliberalna sranja o samoregulaciji, tržištu i privatizaciji samo su putokaz za propast. Kad ne upravljaš svojim resursima, prođeš kao Grčka.

Znam da se mnogi humaniodi, demokratoidi, ekonomoidi i kretenioidi ježe na ovu moju zamisao.

Ali ako danas analiziramo uspješne ekonomije, vidjećemo da je među uspješnima najviše blago podržavljenih a među neuspješnima sve neoliberalizovane anarhije. Kina i Rusija.

Najbolji put da propadne Republika Srpska jeste realizacija Radovane ideje. Sve što imaš podijeli i razdijeli. Po deset duluma. Vaučere. I nikad više to nećeš skupiti na jedno mjesto. I nećeš imati ništa a lopovi će se dočepati anarholiberalizma kao ovdašnje verzije neoliberalizma.

UTICAJ ZEČIJIH JEBALIŠTA

NA REZULTATE IZBORA

Picini Dimovi iz opozicije, Picini Dimovi iz Građanskog Buđenja, Picini Dimovi iz Medijuma, Picini Dimovi od Analitičara/ki i Pičkini Dimovi iz Međunarodne Zajednice, gledaju u Picin Park Koozebosunce.

Tolike decenije živim u Banjaluci i mogu posvjedočiti da ta Njiva, koja je ostala Neizgrađeno Zemljište samo zato što je iznenada propao komunizam i došao rat, ne zaslužuje poetski naziv Picin Park. Više je seksa bilo na raskrsnici kod hotela Bosna nego na tom travnjaku kojim je uvijek išla neka dijagonala puteljaka ka onim budibogsnama uličicama ispod Tranzita. Da. I tri kera su, povremeno, imala jutarnja zapišavanja.

Ako je to Picin Park, onda je put ka Slatini, u Rejonu Pivare, Piciland. A parking Drvne Industrije Vrbas Picsvemir.

Sagu o Picinom Parku isforsirao je Čavić i Etno grupa Politics Bolesnics.

U nedostatku bilo kakvog programčića koji bi se mogao nazvati političkim, opozicionim, alternativnim, nezavisnim, bilo čim, oni su od tog Pišališta načinili Front borbe protiv Kriminala, pa kad su vidjeli da je godinama unazad sve prošlo kroz gradsku skupštinu onda su se uhvatili Ekologije. Pa Pičkine Poetike. O Picinom Parku pišu, obilno, i sarajevski mediji. A čega se oni dohvate, to je opoziciono u PLM.

Zbog svega toga nisam htio da pominjem PP. Glupo je da se raspravlja i piše o nečemu što je, svuda u svijetu,  najnormalnija stvar. Nigdje, ni u jednoj metropoli u Evropi, nema Njive u centru grada. Kapital će platiti koliko zineš jer se sve mora izgraditi, čak i vazduh. Drugo, na tom poslu će raditi, godinama, nekoliko hiljada radnika a onda će, kada se izgradi, tu posao imati nekoliko hiljada žitelja Banjaluke.

Protestovati protiv toga jednako je inteligentno kao i onanisati u podvodnom kavezu sa bijelim ajkulama.

Ali kada su rekli da će Picin Park uticati na izbore, morao sam da im kažem da pojma nemaju. I da su to organizovali upravo zato da bi sami sebi predočili šarenu lažu o uticaju na izbore. Fridrihebertičarka Tanja Topić lansirala je tu tezu. Genijalno. Slažeš da je Kriminal. Slažeš da je Ekologija. Slažeš da se Građani bude. I onda lažeš sam sebi da će to Uticati. Oće K.

Vlast u Banjaluci je za četiri godine asfaltirala 700 kilometara puteva po opštini. Čak i do mog ljubimca, Vepra Gileta, u Bočcu, vodi asfalt. Ljudima koji žive oko tih asfalta živo i mrtvo se jebe za neku njivu u centru.

A onima u centru. Takođe. Jedan dio gradskog življa je tradicionalno mrtavladan na izbore. Da li će ih Njiva povećati za dvije, tri stotine, smiješno je na ovakvom biračkom tijelu. Ako SNSD dobije manje glasova u BL nego prije četiri godine to će biti samo zbog toga što vlast, odnosno SNSD, nema protivnika. Nema borbe. Politička borba donosi atmosferu koja izvlči birače. I jedne i druge.

Ali, svejedno, na izbore utiče milion faktora pa je potpuno suludo izdvajati jedan.

Na izbore u Banjaluci će Picin Park uticati koliko i Dragan Čavić.

To je taj nivo.

JEBIHGA

Fahro Esbebe, poletan, svjež i ambiciozan u vlasti, mada će još Tihićevih suza proteći dok se to ne ostvari, izjavio je da će pokušati da pridobije Čovića i Dodika za ekonomski razvoj BiH.

Bolje da je izjavio da je Vukovar bošnjački grad.

Jer, za razliku od Avaz Tornja, u nebo, BiH ide u zemlju.

Ako će se držati te politike, moj savjet mu je da ne prodaje Dnevni Avaz.

Sve bosanskohercegovačke politike u posljednjih dvadeset godina su propale.

Prva je propala ona Alije Izetbegovića pod nazivom Za BiH ću žrtvovati mir.

Zatim su redom propadale sljedeće bošnjačke politike:

·         Jedan čovjek – jedan glas

·         Mi svaki dan ukidamo Republiku Srpsku

·         Sto posto BiH

·         Država za Paltformu

A propale su i bošnjačko-ohaerovske koprodukcije:

·         Reforme za Unitarizam

·         Reforme za Centralizam

·         Reforme za Bosnu

·         Bon

·         Butmir.

Sada se ponovo boriti za BiH isto je kao i Četrdeset sedme natući šubaru i otići u četnike.

Ne znam za Čovića. Mada znam. Toliko ste ga tužili i sudili da me čudi kako neko već nije izbacio slogan Tužilaštvo za Čovića. Ali za Dodika znam. Odnosno za Republiku Srpsku.

Republiku Srpsku su u proteklih petnaest godina, da rat ostavim po strani, tolike guje ujedale u BiH da bi mogla mirno da pusti da se BiH raspadne, šta raspadne, da propadne, a da se po guzici ne počeše.

Pošto više nema oružja, ja na riječ BiH potežem Referendumdumdum.

BiH je prošla polovinu svog političkog vijeka. To više nije treba za kojom bi se neko okrenuo da vidi dobro dupe. Nije momak za ženidbu. Dobre mačke bi za tim momkom mogle da kažu samo jednu riječ. Lešjebote.

Stav američkog ambasadora da su potrebni amandmani na UstaF, Ustav Federacije, što, ovako ili onako, znači Treći entitet, posljednji je pojas za spasavnje BiH.

Da je neko u Federaciji doista za BiH, prihvatio bi to objeručke. Samo bi, možda, Pošteni Ladni Konfederalizam mogao spasiti BiH. Možda bi tri države našle nešto zajedničkog interesa i za ekonomiju.

Mada se ni tu ne treba zalijetati. Titina Konfederacija je uvažavala interese svih država pa su sve one jedva čekale da on tabanima pođe naprijed.

Fahrudinu Radončiću je najbolje da se okrene političkim i ekonomskim interesima Bošnjaka i da sa svima razgovara na toj osnovi. Posljednju Bosansku Maglu neka pusti Zlatku.

Jer o interesima Bošnjaka niko nije vodio računa u posljednjih dvadeset godina. Da ne kažem pedeset. Čak ni Turci se zbog toga nisu češali. Samo su im uvalili Islam i mislili da je to dovoljno.

Interes Bošnjaka nije nikakva Bosna. Čak ni BiH. Ni Unitarizam. Nemam elana da to obrazlažem. Ali oni na koje se to odnosi bi mogli malo da to razaberu. Unitarna država, država sa nadmoći jedne nacije nad drugima, najprije propada.

Zato nije realna ni ekonomska politika za napredak BiH.