СВИ СУ ПРОТИВ НАТО ПАКТА
И СВИ ЋЕ ГЛАСАТИ ЗА ВУЧИЋА

 
А Вучић, Вучићева Србија, додуше, нешто више од претходника, учинио је за НАТО много, премного. Скоро је подвео Србију под НАТО.
Што је виши стадијум од Чланства.
Самим одустајањем од Косова, од 1244, Вучић је Србију увео у НАТО.
Људи се сјећају Нацистичког Бомбардовања Србије.
Сваког дана се сјећају. Исказали су то сад за годишњицу, исказују и на јавном интернету, скоро сваки дан.
Али Вучићева Србија мирно ради своје. Већ десет и више година.
Потписује Бриселски Споразум. Што је директни улазак у НАТО.
Осуђује Русију, уводи Санкције Бјелорусији.
Што је директан знак Чланства у НАТО.
На све то што ради Шизоје, ћути Сисоје.
Повремени изливи нису рушење правила.
Како је то могуће.
Могуће је објашњење само спомоћу моје Теорије Ирационалности Избора.
Сисоје ће гласати ирационално, за Вучића, мада му је олакшавајућа околност што нема ни бољег ни горег, како би прикрио свој подсвјесни страх од вјетрометина, које су традиционалне на овом подручју.
Тај подсвјесни процјеп ће се затворити малом чињеницом – Имамо Председника.
Сад можемо четири године да будемо равнодушни.
То Колективно Равнодушје Србије, Сисоја, националних и политичких Срба, историјски је условљено.
То може промијенити само градња најмање једне Велике Националне Странке.
Србија је већ цијели вијек нема.
Не може то, у Србији, да надомјести Странка Краљ, Странка Чича Дража и странка Антититиста.
Да постоји ВНС, ниједан Вучић не би могао ово да ради и да побјеђује.
Ну. Србија, упораво, иде у супрпотном смјеру.
Она уситњава, дроби, мрви своју Политичку Сцену.
Добро. Те радове изводе западни молери а домаћи се само прикључују.
Тако свако може да буде Председнички Кандидат. А иза себе нема ништа и никога.
Једино ВНС може покренути Чланство, Бираче и Симпатизере, Националисте, на велике протесте или подрушку. Кад затребадне.
Ако немате Велику Националну Странку, имате милион Вучића и једну Лезбачу.
Политичка Сцена вам је преплављена Шерпаџијама.
Тако, Сисоје не гласа. Сисоје сиса.
Што ће бити и сада.

 

СЛИЈЕДИ ЕУНАТО ПРЕСИЈА
НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
И СРБИЈУ

 
С тим што су двије Српске Државе у различитим унутрашњим положајима.
Вучићева Србија је колаборациона, девастациона.
Република Српска је суверенециона, идентициона.
Вучићева Србија је поданичка.
Република Српска је мирнодопско ратничка.
Послије пораза у Украјини, на коју су деценијама бацали све карте, Нато Западњаци ће настојати по сваку цијену да прекрију Српски Балкан.
Ако им остане тај Нуклеус без покрова, то може да буде опасно, јер је Мађарска уз то подручје. Бугари никад никоме нису били вјерни. А Румуни су, као и Грци, Православци.
Што значи да је Русија ту, преко Равнице.
Ако, пак, поклопе Српски Балкан, довољно уврну гркљан и муда, могу бити мирнији.
Србија је добро клекла у неколико недјеља Украјинске Кризе. Руске Кампање у Украјини.
Запад није толико очекивао.
То значи да ће, након Вучићевих Избора, још јаче да притисне Србију.
Знајући да Русија нема кад да се тиме бави.
Република Српска је већ под неколико офанзива.
-        Руководство Српске је криминално
-        Оптужбе за Сецесију
-        Рушење Дејтонског Споразума
-        Санкције
-        Изолација
-        Издајничка Опозиција.
Оне ће се интензивирати.
Већ је на сцени онемогућавање финансијских токова из ЕУ.
Циљ ЕУ, Ам Бриселаша, свакако је одржавање Избора у БиХ.
На било који начин.
Јер. Завршени Избори, које ће они признати, отварају им  могућност „легалног“ дјеловања. Гдје је Сарај Чадор, Босна.тзв, једина адреса и испостава.
Ако се избори бојкотују или се онемогуће, то значајно слаби Испоставу, слаби Унитаризам а јача Српску и Хрвате.
Други колосијек на коме ће дјеловати, гдје може бити и Србија, јесте убрзани кандидатски статус, лажни убрзани пут Еуинтеграција а тиме и стварни пут Натоинтеграција.
Ту се Србија опирати неће.
Што Републици Српској отежава борбу и позицију.
Било којег корака на том лажном путу Еуинтеграција, треба се добро чувати.
То је механизак увлачења у овисност.
Грантови, јевтини кредити, „помоћ“, фондови... само су Систем Санкција. Држање на уздама.
Треба погледати Мађарску.
Има одобрена средства, по уходаном механизму.
Али их Брисел не да.
Сваки корак према ЕУ, губитак је Суверенитета.
Сваки корак ЕУ према Српским Државама, двокорак је Окупације.
 

 

ВУЧИЋ ЋЕ ДА ПОБИЈЕДИ,
СРБИЈА ЋЕ ДА БЛИЈЕДИ,
СИСОЈЕ ЋЕ И ДАЉЕ
СМИРОМ ДА СЈЕДИ

 
Не треба кривити Вучића.
Сисоје, Србија, је таква.
Србија рађа Вучиће.
Док код других пролазе године, код Србије пролазе Вијекови.
То је први искористио Комунизам.
Потом Запад.
Вучић је ту ситна болесна риба.
Али је, послије Распада СФРЈ, учинио највише да Србија дође у потпуно колонијални положај, да немере себи, да не влада собом  и да нема никакав маневар.
Србија је савршено слушала Титу и сада може да слуша кога оће.
На том слушајућем синдрому јахао је Милошевић а ни он ни Србија, нису знали куда јашу.
Сада ће Србија да сазна.
Али ће бити касно.
Србија је доведена у ситуацију да према Западу нема маневра.
Запад одрђује летове за Москву, осуде Русије, креира спољну политику, Пет Квинташа је најважнији политички и уставни орган у Земљи.
Србији се може запријетити блокадом имовине, трансакција и увоза. Као и Русији.
То што се појављују димови око НИС-а и слично, то треба схватити озбиљно.
Шта Србија може да учини.
Веома мало.
Јер није мислила на вријеме.
Курти удара са југа.
Он не да да Срби учествују на предсједничким Изборима.
Он, дакле, може да дјелује агресивније него независна Црна Гора.
Косову, више, и не треба признање Београда.
Србија долази у ситуацију да њој треба признање од стране Косова.
Вучић ће да побиједи.
Све је потчињено Вучићу.
При томе је опасно да је много више оних који су се потчинили Вучићу, него оних које је потчинио Вучић.
То ће довести до апсолутне изолације Србије.
Русија ће давати традиционално склоне изјаве али неће моћи да подузме много.
Кина ће да чека боље вријеме.
ЕУ неће ништа учинити да прими Србију у чланство. А, и ако је прими, Србија ништа од тога неће имати.
ЕУ и НАТО имају од Србије и сада све што пожеле. Зашто би је учлањивали, примали и правили од ње некога равноправног Њемачкој или некој другој земљи.
Циљ је да Србија буде неравноправна, остане неравноправна и да буде све неравноправнија.
Вучић ће да по биједи.
Сва кандидатска предсједничка сцена пакована је тако, од стране Запада, као и он.
Вучићу нема ко да се супротстави.
Пар инетелектуалаца не могу да буду Политички Фактор.
Ништа се неће промијенити.
Пинк ће промијенити формат Задруге.

 

УМИЈЕЋЕ ПОЛИТИЧКОГ
КОМУНИЦИРАЊА СА БИРАЧИМА
 

Бирачи нису Јавност.
Гласање на Изборима није гласање на Еуросонгу.
Највећи дио Политичких Актера, Бирачи не желе да разумију а највећи дио Политичких Актера Бираче никако не разумије.
Стога је Политичка Сцена полигон опште какофоније.
То је неартикулисани оркестар без сврхе и циља.
Причај само нек се прича. Излази са Ставовима о свему и свачему. Лупај ко Максим по дивизији. Мисли да сви једва чекају шта ћеш ти да кажеш.
Право је чудо како неки Актери добију у ту шаку Гласова.
То се догађа само захваљујући чињеници да је Гласање Ирационалан Процес.
Бирач има став и мишљење о свему.
Политичка Странка и Политичар тешко могу то мишљење промијенити.
Могу оно које није везано за Изборе и конкретну политичку сцену.
Уз помоћ других масовних актера.
Нпр, можете некога убиједити да су Руси кровлочни агресори, иако раније није тако мислио.
Али то не значи да би он узео пушку и борио се против Руса.
Слична ситуација је и са убјеђувањем за Изборе.
Можда можете неког Бирача убиједити да је његова или нека Странка, лоповска и криминална.
Али, то не значи да ће гласати за вашу Странку.
Како га убиједити да гласа за вашу Странку.
Скоро никако.
Зато што људи из Странака, скоро никад, не причају о себи, не нуде себе, свој Програм и своје Ставове. Они само пљују по другима, очекујући да ће им се то вратити као Гласови.
Коликогод су Политичке Странке масовне, коликогод процената Бирача излази на Изборе, централна тачка је Појединац.
Његова Свијест и Подсвијест.
Она није само политичка.
То Странке не знају или занемарују.
Укупна Свијест и Подсвијест утичу на политичку одлуку на Изборима.
Укупна Свијест Појединца је подијељена.
Он о општим  стварима и координатама има песимистично или негатовно мишљење, често или најчешће.
Оно што је даље од њега, то му је црње.
Када је у питању његов положај у том координатном систему, он има позитивно или зауставно мишљење.
То је начин да се брани од менталне пресије и сумрачне перспективе.
Онај ко том Бирачу непрестано шаље апокалиптичне поруке о општим питањима, Људи одлазе у иностранство, Власт изолује, ризикује, енергенти и храна ће поскупити, све је пропало и покрадено...
Неће код Бирача, Појединца, постићи ништа.
Странка мора да дође до Појединца и предочи му било шта о његовом положају.
Постигне синхронизацију.
И искористи његово мишљење о томе.
Покуша да га претвори у Глас.
Политичке Странке о свему овом мало воде рачуна или не знају ништа.
Ако је Велика Странка, Лидер зна све, остали не знају ништа. А не смију да га питају.
Агенције које се појављују, као наплаћујуће или манипулативне, могле би да помогну, да окупе стручњаке за Свијест и Подсвијест. Али, оне не знају ништа о политичком спектру. Не знају ништа о томе како функционише Странка. Оне не могу да знају више о томе него Странка. Коликогод Странка мало зна.
Једини излаз је унутарстраначко школовање и тријерисање кадрова на дуги рок. У свим фазама страначког посла. И њихова стална веза са Хоризонталном Организацијом. Појединцима.
Што је могуће код великих и озбиљних Странака.
Остали морају да нађу Мечку, Мало Мајмунче, Нереалну Прилуду... па, шта укупе, укупе.
 

 

САРАЈЕВО ЈЕ ДАЛЕКО ОДМАКЛО,
ТУРЦИ ОСМАНЛИЈЕ НИКАД
НИСУ ИМАЛИ НИКАКВЕ ИЗБОРЕ

 
Жељка Комшића је Султан поставио на чело Санџака Херцеглук Босанлук.
Бакираши, са свом својом историјском и подсвјесном позадином, Хрвате у БиХ сматрају удаљеним Санџаком.
За Главног Санџаклију, Санџак Бега, нису ни предвиђени Избори.
Жељко Комшић је сарајски изборни поклон убогој хрватској Сиротињи Раји.
Зато су „пропали“ преговори о измјенама Изборног Закона БиХ.
Они нису пропали, они нису могући.
Потпуно је бесмислено допустити некоме да ти нешто отме па, онда, са њим преговарати о томе да ти неку шаку од тога, врати.
Хрвати и Срби су у сличној ситуацију у погледу тога.
Само, Срби имају Државу Српску.
Јер су је основали и за њу се борили, и гинули, у Рату Опстанка.
Борили су се, и гинули, и Хрвати. Али не за свој Опстанак, већ за Хрватску и за Сарајевску БиХ.
Јебихга.
Ну.
Ситуација је слична јер Границе Републике Српске су међународне, дејтонске. Као и границе Жупанија, Хрватских Кантона. Оне се могу промијенити само Ратом, након којег ће Велике Силе то да верификују.
Јасно је било, од почетка, да Сарајево неће дати из шака оно што је отело. Чак и ако не кандидују, сада, Комшића, они желе да сачувају ту могућност. Они мисле да вријеме ради за њих, Бакираше Унитаристе.
Пошто је то било јасно, претпостављам да Хрвати, ХДЗ БиХ, ХНС, имају план активности за ову ситуацију која је „пропала“.
Могуће су многе варијанте.
Најцјелисходнија би била она у којој би Хрвати, гдјегод их има око Бирачких Мјеста, потпуно бојкотовали Изборе.
Обавивиши, претходно све процедуре, кандидовања, пријављивања и слично.
То јесте, наизглед, анархистичан потез.
Он није срачунат да обори Комшића, и омогући Човићу мјесто Члана П.
Тај потез треба гледати као важну битку у борби против Сарајевског Унитаризма.
Који је већ прогутао Хрвате.
И чека се само да почне да прежива.
Тада ће се видити, на бирачким мјестима и по бирачким списковима, да Хрвати нису били на Изборима.
Након тога, ХНС може те Изборе прогласити неважећим.
Република Српска може одбити да учествује у формирању Парламента, ПС, и Предсједеништва БиХ. Онда нема ни Савјета Министара.
Република Српска може то објаснити чињеницома да је бесмислено, у БиХ, било шта радити удвоје.
ХНС може да прогласи Херцег Босну, једноставним удруживањем Хрватских Жупанија.
То није противдејтонска дјелатност нити рушење БиХ. Јер нигдје у Дејтону, у његовом Уставу, није забрањена сарадња и повезивање Жупанија.
Потом Хрвати, о свему, могу да разговарају са те позиције. Која је јача и боља од садашње. Јер се све адресира на Човића.
Одбијање Избора, њихово одлагање, продужава садашње стање.
Бојкот Избора отвара могућност да се садашње стање затвори.
Не знам шта ће урадити Хрвати.
Штагод ураде, и њихово пропадање и борба, биће дуге и тешке.
Као и борба за Самосталност Републике Српске.