ЗАШТО ЈЕ
ИСТОВРЕМЕНО,
ЗАПЕЛО ИМЕНОВАЊЕ
ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА
И КАНДИДАТА ОПОЗИЦИЈЕ
И једни и други су на Туђој Сиси.
Узбуна је на обје стране.
Француз, кандидат Брисела, путује у Америку, тако кажу
сарајмедији, да покуша да издејствује неку подршку.
Опозиција, предвођена Балоначелником, који је у
међувремену, свој рејтинг са АА дигао на ААА, Анархист Аналфабет Аматер, враћа
се Уличном Анархизму као политичкој технологији коју једино знају, какотако, да
практикују.
У априлу је отишао Шмит.
Цијела БиХ 23 и сви српски Шмитовци, унередили су се
до грла а нема ко да промијени Пелене.
Због тога је у Издајничкој Опозицији Српске, опште
расуло.
Кормило је преузео најнеспособнији међу њима, Балоначелник,
и елиминисао Ерцег Макакија а покренуо офанзиву на Десетара Бланушића.
Партизанске Јединице, Цицко горе, Форест Љубиша доле,
пружају отпор на својој Територији.
А као подршка Балоначелнику, чује се Урааа, крај
ограде Сарајевског Аеродрома. Бори се Маринико ко нико.
Да је Шмит овдје, он би поредао те Пиљке, Пионе и
Судоку.
Овако, свако од њих тражи подршку својих Ментора, неки
их имају трајно, по основу минулог рада Младена УИОванића, неки су имали једнократне
аранжмане.
Балоначелник је путовао у Инглеску и Брисел, што је
очизначно за његову подршку.
Букан путује углавном на Сједницу Народне Скупштине.
А Стевандић чека из врата, са Грабово Маљче.
Расуло око Високог Представника и расуло око Кандидата
Издајничке Опозиције Српске, завршиће се лоше по БиХ 23 и по Опозицију Српске.
То су спојене посуде.
Расулом Издајничке Опозиције Српске, коначно се
потврдило да су на сиси Запада и да раде против Републике Српске.
Да су нормална Опозиција, да имају Политички Програм,
да имају, барем, националну Мирисну Ноту, не би били у расулу.
Ишли би на Изборе припремљени, организовани и добили
резултат који одговара подршци.
Овако, само срамоте и слабе Републику Српску.
Неће им помоћи ни нове изборне Технологије Манипулације.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
ОТРЦАНИХ ИДЕЈА
ПРИГЛУПЕ
ОПОЗИЦИЈЕ
У СРПСКОЈ
Да се не ради о Републици Српској, било би смијешно и жалосно.
Да је Опозиција на некој Вршдиби Шенице Талијанке,
били би занимљиви и у току посла, и послије, кад се касно руча, па мало запије
уноћ.
Па, некога на дреш, неког иза сламе.
Ну.
Ради се о Политичкој Сцени. О Опстанку Српске.
Није изговор то што Опозиција не схвата да је то борба
за Опстанак, или што налази јевтине аргументе да је за Српску све у реду и да
не треба стварати конфликте (треба слушати и извући Свитњак).
Опозиција у Нацији и Држави, гдје је питање Опстанка,
а то питање није од јуче, већ од Турака, од Аустроугара, од Нациста Хрвата, од
Дојч Нациста, од НАТО Пакта, од неоотоманског Територијалистичког Нацизма, од
Ешдауна, од Шмита... мора да буде способнија, политички квалитетнија,
националнија од Власти.
Шта ми имамо.
Имамо неартикулисани, аналфабетски, аматерски Булументаријум.
Групу незрелих, недојебаних, непотврђених, неизграђених Личности које се
манифестују час као Анархисти, час као Издајници.
Када је дошло до Распада СФРЈ, овдје се формирао свенародни
Покрет, означен као Српска Демократска Странка.
Ту су били Академици, Љекари, Правници, Професори... Националисти,
скоро без икакве везе са Социјализмом и Комунизмом. Мада им не би шкодило мало
Социјализма у организационим, кадровским, економским и системацијским
пословима.
Када је Есдеес уништен с вана и изнутра, појавила се
Странка
Незавинсих Социјалдемократа.
Ту су били разни референтни Актери, Кадрови, који су
имали резултате иза себе. И у Привреди, и на Политичкој Сцени. И на ратној и
рововској вјетрометини.
Есенесде није побиједио само својом заслугом и
способностима.
Био је то паралелан процес са слабљењем и копњењем
Есдееса.
Шта се сада догађа.
Есенесде не слаби. Добро, организационо је мало
посрнуо кад сам ја нестао. Али се опоравио.
Како да побиједи Опозиција ако нема рефенретни тим и
није на узлазној путањи.
Па, Операцијом Давид.
Другог начина нема.
А ни тај начин није успио.
Данас имамо Опозицију ко Курчеви у Врећи.
Нико ни са ким. Јер немају око чега.
Немају Програм, немају Организацију, немају
Технологију Политичког Дјеловања.
Од почетка, већ двадесет година, користе Скрипте Џин
Шарпа и Интелектуалегу НВО скрибала.
Интелектуалега је покушај Балеге да се
интелектуализује.
Сад су се вратили Дисплеју на Јавном Мјесту.
То се се догађа зато што Запад, ЕУ Неонацисти, и не
мисле да Опозиција Побиједи. Пробали су да је инсталирају и одустали.
Сада су се вратили назад, у фазу конструкције плана.
Ко у оном старом Цртићу.
Опозуција служи само да премости и попуни вријеме до
новог озбиљног западног удара на Српску.
Ко она порука Хаси у Космосу.
Ти само нарани Цуке и ништа не дирај.
Само будаласајте, не радите ништа озбиљно.
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА
„БиХ“,
НОВА САРАЈСКА ЛАЖ
О ДРЖАВИ
Само је Кулин Бан имао успјешнију фудбалску
Репрезентацију БиХ од ове данашње.
И код Дубровчана се залагао да му је признају као
Државну Имовину.
Након Свјетског, Џеко ће бити проглашен Државном
Имовином а Репрезентација кад се изгради Национални Стадион.
Сарајевска суманутаа помама са Репрезентацијом Наше
Државе, има исту подлогу као и одушевљење Високим Представником, Бонским
Овлаштењима, Уставним Судом, Државном Имовином, Завнобихом... Државом БиХ.
Перманентно Самозаваравање.
То је Пројект.
Уперен је против Срба и Хришћана уопште.
Читавој овдашњој Јавности, и осталима по Свијету,
лажно се представља Репрезентација и проноси лажи о постојању Државе БиХ.
Не постоји никаква Репрезентација БиХ, јер не постоји
БиХ.
Све иза чега не стоје Срби, Хрвати и муслимани, овдје,
не постоји.
То је муслиманска Репрезентација.
Нека освоји Свјетско Првенсвао, само нека се прије
тога декларише као муслиманска, Репрезентација Бошњака.
Самозаваравање служи и Политичкој Унитаристичкој
Елити,
и свакодневој Сиротињи Раји.
Унитаристи преко репрезентације шаљу поруке о
исправности своје противсрпске Политике, о поништавању Српске и Срба и Хрвата у
БиХ.
Сиротиња Раја, добија још једну инфузију Државе,
исправности свега што су подржавали, што су чинили и што данас мисле.
Нарочито сада, када је толико неповољних вијести по
Унитаристе и Сарајевски Политичким Круг.
Полет Фудбалера, објашњив је типичним постратним адреналином
који има потребу да подсвјесно оправда сва зла која су се чинила на путу
стварања, отимања, добијања, Државе.
То је забиљежено у Хрватској, на Косову, у Украјини.
Па и у Сарајбих.
У стварности, фудбалска Репрезентација БиХ, само учвршћује
Подјеле у „БиХ“.
А подгријава и Мржњу.
Илузија Репрезентације, пак, само даље растаче и онако
слабашне реалне могућности опстанка „БиХ“.
ЉУДИ КОЈИ
ПРИМЕ ТУЂУ ВЈЕРУ,
НЕ ДОБИЈУ ОСТАЛО
Тако се стварају инвалидни Колективитети Пропасти.
Колективитети Пропасти нису способни да имају Нацију и
Државу.
Без Нације и Државе, немогуће је разговарати са
Свијетом, немогуће је бити Субјект, Актер, Суверен, у дометима сусједства или у
геополитичким размјерама.
Олако примање Вјере главни је извор вишестољетне крваве
нестабилности на овдашњим просторима.
Немогућност организпвања Државе, наравски тражи
тутора, окупатора, колонијатора, управитеља.
Држава није нова Апликација на Мобилном.
Она је концентрисани продукт развоја сваког људског
колективитета, Вјере, Нације, Културе, Борбе, Одбране, Територије.
Држава се не може преузети или инсталирати бесплатно.
Они који су примили туђу Вјеру, послије ће се
показати, нису низашта.
Они су напустили своју Нацију и Националну Територију.
Тако су трајно изгубили могућност да имају Државу. Да би то могли, колико
толико, морају да отму Српску Земљу. То је Територијалистички Нацизам.
Они су трајно изгубили и способност да имају Државу. Да
је организују. Изгубивши Нацију, изгубили су и способност да створе своју
Нацију. Без Нације, као и без Територије, није могуће створити Државу.
У истој ситуаицји су они који, данас, напуштају
Нацију, имајући неку своју Територију, прогласили су се Нацијом, па покушавају
да измисле и своју Вјеру.
Они, исто као и они који су примили туђу Вјеру, остају
без ичега. Не могу понијети ништа са собом. Носе Територију, измислиће Вјеру
али неће имати Његоша.
Они, тамо, пак, узели су Вјеру, или им је наметнута,
али нису узели, добили, Теслу. Јер не могу. Зато Хрвати настоје да им присвоје
Теслу.
Дакле, и једни и други остаје без ичега. Иду даље без
имања, без сјећања, ко Просјаци.
Трећи из те тужне Поворке Самопоништења, јесу они који
прелазе на Вјеру Запад.
Запад долази и представља се као Вјера. Мами Људе.
Паре су Света Водица, Војне Базе су Цркве. Бог је,
исто, негдје далеко, није видљив. Горе је. Има доказ да постоји. Воли да
бомбардује.
Они који примају Вјеру Запада, могу лако да је узму. Али
морају да оставе све своје, да дођу без ичега. Без Историје, Вјере, Културе, Нације,
Државе.
Они ће умјесто свега тога, имати Мигранте као добре
другове.
Добро, имаће и Кају Калас и читаву такву гарнитуру.
---
Људи увијек мисле да је лакше узети туђе, или добити,
него градити и одржавати своје.
НИЈЕ У ПИТАЊУ
НИКАКАВ ОХР,
НА СЦЕНИ ЈЕ
УНИШТЕЊЕ
ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
ПРАВОСЛАВЉА
Мијењају се Идеологије, Системи, Деценије, Вијекови,
чак и Миленијуми а Мета је увијек иста. Мета која је неодвојива од Географије.
Запад је све слабији али на Мету насрће једнаком
офанзивом.
Под притиском дневних информација и манипулација, ми
ћемо рећи да је Мета Република Српска, јер ЕУ подржава Исламску Декларацију, да
је Мета Србија јер Србија неће да призна Демократске Шиптаре, прије тога је била
Мета јер има Милошевића, јер је нешто покушавала у спасу Срба широм СФРЈ... да
је Мета Русија јер је напала Украјину.
То је све појединачно тачно.
Ну.
Мета је цијела једна Цивилизација.
Цивилизација Православља.
Православље није само скуп Вјерника, Православна Црква.
Православљев су цијели Народи, и они који нису Вјерници.
Они су настали на великој Територији која треба
Западу. Али и кад не треба, Запад опстоји само освајајући нове Територије.
Православље не припада осталим Народима, који ће се
подати, препустити своју Земљу, узети мало долара, мало лизала и Богтевеселио.
Стога, јесте Мета Тертиторија, исток, тако и Кина, али
се до тога не може доћи док се као Мета не означи Православље, које окупља све
те Народе, Русе, Србе и даље.
Неки од тих Народа Православља, попуштају након цјеловјековне
борбе.
Руси и Срби су дали највеће Жртве а не попуштају.
Стога ће бити даље нападани.
Ми се морамо спремити за вишедеценијске офанзиве.
Не требамо имати никакве илузије.
Треба схватити да је Нацизам настао као офанзива на
Цивилизацију Православља.
На сцени је МТО, Мултисегментарна Трајна Офанзива.
▪ Напад је на Људе, Појединце, Политичаре,
Интелектуалце, Ствараоце, Медије
▪ Напад је на Културу и Историју. Прекрајање и поништење
свега.
▪ Напад је на Свијест, Колективну и појединачну истовремено.
У првој фази треба достићи Деградирану Свијест. У другој
фази, Окупирану Свијест.
Окупирана Свијест Нације доводи до стања потпуне
предаје. Може неко да се трза, као Орбан, Румунија, Бугарска... али главни ток
је недодирљив.
▪ Напад је на Цркву. На Организацију Вјере. На организациону
мрежу Православља. Или Унијаћење или одвајање од Руске православне Цркве. Након
тога све иде ко полоју. Ко Суза низ Свијећу.
▪ Напад је на Државу, државну структуру, одузимање
Власти Државе над собом. На Судство, Војску, Владине надлежности...
▪ Напад је на сваку везу са Русијом, као највећом
Земљом Православља. Тако ће се сегментирани компакт лакше уништавати.
----
Шта ми можемо да учинимо.
Не можемо се заносити прокламацијама типа, Сви Православци
на једном Фронту.
Пробали смо. Само Слога Србина Спашава. Сви Срби у
једној Држави. Па страдали.
Свака Православна Цјелина, национална, политичка,
територијална, мора да се бори за себе, да опстане, да чува своје везе са
поријеклом, историјом, Културом, Језиком, Писмом, Земљом... тако ће помоћи и
себи и Православљу укупно.
Другог Пута нема.
И на овом ће бити Жртава, најмање један Вијек.
На сваком другом Путу, Жртве ће бити краткорочне и
комплетне.
МОЛИМ УДБУ
И СТРАНЕ СЛУЖБЕ,
ДА НЕ ПРАВЕ
ОПОЗИЦИОНАРЕ
АКО ИМ НЕ УМИЈУ
НАПРАВИТИ СТРАНКУ
Иначе, све личи на Порнић у Фавели, ниђе Љубави.
Мислим, Организације и везе са Гласачима.
Ово што, на опозиционој сцени цртица Буњишту, гледамо,
што ћемо гледати до Избора и послије Избора, мучење је сваког нормалног Људа и
Републике Српске.
Темељна је грешка било уклањање Милорада Додика.
Тако се и Неонацистичка ЕУ самонасамарила рушењем
Берлинског Зида.
Није могуће једном Метом, бескрајно прикривати све
слабости. Чим оде Мета, све исплива.
Балоначелник Балоњуке, убачен као Ебола у Педепе, није
способан низашта.
Упркос томе, Изборна Манипулација и превара Бирача,
додијелила му је два Мандата за уништавање Града.
Потом му је пројектовано Тајно Друштво Осигурача.
То је Тајни Ред оних који ништа не знају а ћуте.
Њему је дато да води Ред.
Сада су се Удба и неке Стране Службе, упрегле да то
Тајно Друштво Осигурача, прождере Есдеес.
Полутрулу Напуштену Имовину, која и таква, симболизује
тешка српска времена.
То прождеравање је такође симболизовано.
Треба да се покаже да ће тако проћи и Република
Српска.
Удба и Стране Службе, знају да Балоначелник не зна ништа.
Ну.
То и јесте план. Јесте Пројект.
Ниси таква будала да нађеш способног који већ сутра
неће да те слуша.
Да ли да се понижавам, још, па да објашњавам Јелену и
Вукана.
Шта је битно.
▪ Нико од Актера Опозиције, ниједан сегмент Опозиције,
нема конструкт звани Политичка Странка и Страначка Организација.
То је све, на ниову претклијентелистичког есдеесовог доба.
Негдје се подмићује, негдје Удба наређује да се
мобилише, негдје НВО мобилише, негдје Медији подјарују...
▪ Нико од Опозиционара, ниједан сегмент Опозиције, не
представља никога. Нема своје Чланство и нема своје Гласаче.
▪ Бирачи који гласају за појединачне Опозиционаре или
неки сегмент Опозиције (сегменти би требали бити Политичке Странке), не гласају
за њих.
Ти гласови се, након Избора, лажно представљају и
лажно користе.
То су Гласови Против, то је подсвјесна процедура
протестног анархистичког политичког чина.
▪ Опозиционари и Сегменти Опозиције, немају никакав
Политички Програм.
Они, скоро, и не знају да су у Републици Српској.
Зато и не помињем Национални Интерес, Националну Политичку
Оријентацију.
▪ ...
Зато се данас, овако кољу.
То није Политика, то је Канибализам.
ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ,
КОАЛИЦИЈА
ЈЕДНОКРАТНЕ
АМБАЛАЖЕ
Тако се према њима понашају Тајкуни, Удба и противсрпски
Неонацисти из ЕУ.
А, они се уживили у улоге, ко да су сви Брандо у филму
Посљедњи Танго у Паризу.
Само су у Тангама, у ствари.
Пошто се ради о великој групи Политичких Аналфабета
Аматера, немогуће је све објаснити.
Играју са двије лијеве без лопте.
Ипак.
▪ Опозиција уопште, а и њени појединачни сегменти, па
и Есдеес, који је поопозиционисан дуготрајним саморазарањем и екстерном употребом,
није ни предвиђена да побиједи као озбиљн политички актер.
Преко ње се разара Политичка Сцена Републике Српске.
Јер је видљиво, и схатили су, да се манипулацијама не
може преокренути изборни резултат.
Конкретно.
Опозиција служи да се сруши Предсједник Републике а не
да побиједи на Изборима.
А са њим, ако је икако могуће, и највећа Политичка
Странка.
▪ За побједу на Изборима, треба много Чланова, Актера,
Активиста, Гласача. Предуслов томе јесте разуђена Организација. Око Бирачким
Мјеста па нагоре.
Они, Опозиција, уопште не знају о чему се ради. Видим
да се сада препуцавају о Мјесним Одборима, ...“ако уопште знаш шта је то“...,
каже му Лик.
Шта они имају.
Нешто својих Гласача и највећи дио Гласача Против.
Гласачи Против ничему не служе и не доприносе. Њихов
једини чин је да једном у четири године, али ни то редовно, дођу на Бирачко
Мјесто.
Четири године или осам година, не постоје.
▪ Опозициони сегменти дудлају различите Сисе.
Које могу бити дуже од обичних, на Вимену.
То су различити Интереси разних западних и српских
Актера према овом подручју. Служби и Капиталаца.
Београда и Брисела.
Зато се њихови Играчи у Опозицији не могу договорити,
уклопити, ујединити.
То није могуће.
Иако и њихове личне неспособности и црвичави
карактери, томе доприносе.
▪ Читав пратећи опозициони Конгломераторијум, истог је
квалитета или још гори.
Опозициони Медији, Интелектуална Логистика, Културњаци,
Невладинићи, њихови изабрани Делегати, Посланици, Одборници, канцеларијске
страначке апаратуре...
нису дорасли побједи на избирима, „рушењу режима“,
освајању Власти, Владавини.
Они не могу да владају собом, Бањалуком, а камоли
Републиком Српском.
Гледам, данас, како јад и биједа по Медијима,
објашњава јучерашњу, латентну, јад и биједу.
----
Није довољно бавити се политиком.