СТАБИЛНИ И
ВАРИЈАБИЛНИ
ИЗБОРНИ ТРЕНДОВИ
ВЛАСТИ И ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
СНСД за Народну Скупштину
2014е – 213.665 гласова
2018е – 218.201
2022е – 221.549
--------------------
СДС за Народну Скупштину
2014е – 173.824 гласа
2918е – 123.515
2022е – 95.640
--------------------
ПДП за Народну Скупштину
2014е – 48.845 гласова
2018е – 69.948
2022е – 65.861
-------------------
Предсједник Републике Српске
СНСД
2014е – 303.496 (Додик)
2018е – 319.699 (Жељка)
2022е – 300.180 (Додик)
---------------------------------
Српски Члан Предсједништва БиХ
СНСД
2014е – 310.867 (Жељка)
2018е – 368.210 (Додик)
2022е – 327.720 (Жељка)
--------------------------------
И ови Избори зависе од Есенесдеа.
Стабилан тренд СНСД је извјестан.
На три претходне изборне препреке, за Народну Скупштину, тај тренд је био стабилан, благо узлазан.
Прерачун је увијек био 28, 29 Посланика.
Времена не иду лакша, било би пресудно да СНСД сада пријеђе 30, према 35 Посланика. Иако је то прилично нереално.
Код Есдееса, падови су били по неколико десетина хиљада Гласова.
Реално би било да се СДС сада стабилизује на броју Гласова од прије четири године. Одвојио се од Мрмака.
Код Педепеа, након 2014е, било је раста по двадесет хиљада Гласова, угрубо. Шта ће сада бити није могуће одредити јер нико не зна шта је ПДП. А појавили су се и Осигурачи. Са питањем Си гурно?
Код Опозиције, СДС и ПДП, разлика између броја парламентарних гласова и гласова за двије појединачне функције, разлика је много већа него код Есенесдеа.
То значи да њихови Кандидати зависе од Гласова оног другог и од мобилизације перманентних Гласова Против. А, кад је могуће, и од анархистичке хистерије коју индукују западне службе.
Есенесде нема таквих разлика.
Ове године, два Кандидата Опозиције су знатно слабији од пријашњих Избора, гдје су били Шаровић, Иванић (једном је побиједио), Тадић.
Шансе Опозиције за два појединачна Избора, много су мање него за Народну Скупштину.
Слаби и их и суманута кампања, оног Неартикуларца, За Премијера.
Стабилност СНСД ће се сада детектовати на Кандидату за Предсједника Републике Српске. Јер се ради о новом имену.
Резултат Синише Карана, на неуставним Изборима, оптимистичан је преткорак.
Жељка ће, посве сигурно, задржати стабилност.
Послије Избора, Политичка Сцена ће се лакше анализирати и сагледати трендове, након прелома и разлома у Опозицији.
Што ће бити важно за Локалне Изборе и сљедеће Опште.

 

СРЕБРЕНИЦА
НИЈЕ МУСЛИМАНСКА
ЕНКЛАВА
 

Није Заштићена Зона
Никад није ни била.
За Сребреницу је крив онај ко је са великим стратешким намјерама, гомилао наоружане муслиманске снаге у Сребреници, кобива Заштићеној Зони.
Муслиманска Унитаристичка Политика, у предаху до успостављања Алијине Исламске Декларације, као балканске верзије Талибанске Државе, влада помоћу Енклава.
Она има
▪ Енклаву Уставни Суд
▪ Енклаву ЦИК
▪ Енклаву БХТ
▪ Енклаву Два Муслиманска Члана Предсједништва
▪ Енклаву ПДВ, тзв Иванићева Меморијална Енклава
▪ Енклаву ОХР
▪ Енклаву СИПА
▪ Енклаву Суд БиХ, и припадајуће Тужилаштво
▪ Енклаву Министар Одбране
▪ Енклаву Министар Конаковић
▪ Енклаву Лагумџија...
 
Има Енклава, боли глава.
И Сарајево је Енклава.
Досад су муслимански Унитаристи имали безрезервну подршку у Неонацизму против Срба и Српске.
Сада се све окреће, изнад Тешња ни вече не свиће, мој пријеседниће.
Зато је Суљагић тако нервозан.
Све што је Српско, то је Државно а све што није Српско, то је муслиманско.
Сребреница је идеалан лабораторијски примјер за анализму Муслиманског Енклавизма, као сокачког политичког поретка.
Нико не може да завири и дирне у Сребреницу, као и у Уставни Суд...
Што се Закона тиче, МЦ Сребреница је исто као и свака Зема која не издаје Фискални Рачун.
Република Српска, након Избора, код формирања Заједничких Институција, мора кренути у борбу против Муслиманског Енклавизма.
Иначе ће тај Канцер да се шири.
Ни руске вакцине неће помоћи.

 

СРПСКА МОРА
ДА МИСЛИ НА СЕБЕ
КАО ШТО СРБИЈА
НИЈЕ СТО ГОДИНА
МИСЛИЛА НА СЕБЕ
 

Српство је, што се националног, политичког и територијално организованог аспекта тиче, спало на Србију и Републику Српску.
Српство је, ту скоро, било преовлађујући југословенски фактор.
Све остало, изван Србије и Српске, може се подвести под изговорну синтагму, Срби у расејању. Али ће бити ближе истини ако кажемо, Срби у растројењу.
Срби у Црној Гори ће доспјети у стање Срба у Аустрији нпр.
Српство је нападнуто и у Србији.
Очито је да се мора одустати од самоуништавајуће водиље Српског Јединства са Матицом у Београду.
Мора се одустати од Српског Јединства у класи Сви Срби у једној држави.
Спас Српства се мора одвијати у јачању двије Српске Државе.
Било би идеално када би се у Србији изградила Велика Национална Странка, која би могла да побиједи на Изборима, и тако замијени садашње паралиберале, педере, издајнике и пљачкаше.
То се, нажалост, неће догодити.
Осим, можда, ако се, можда, догоди побједа Лепен и Алис, у ЕУ. И то, са великим закашњењем.
Република Српска је утемељена на Међународном Споразуму. Она има чвршћи темељ него Србија. Због издајничке политике Београда.
Иако је Српска у сталној Борби Опстанка.
Рјешење није у одвајању Српске од Федерације и припајање Србији. Чак и када би сви односни то жељели и сложили се са тим.
Јер би Београдска Србија прогутала Српску и начинила је љуштуром.
Србија се национално и државно мора квалификовати за прилазак Српске.
А, то се неће догодити.
Ако Вучић остане на власти још десет година, а и ако не остане, Србија нема изгледа.
Понеко примијети како је сићушна Српска ове године била у Вашингтону, у Израелу, у Москви.
То је плод вишедеценијске Политике Српске.
Можда је и Србија имала такву шансу.
Али су Инглези и Нијемци, одавно, инсталирали структуре које то онемогућују.
Слушао сам сторију, од озбиљних људи, који су предлагали Милошевићу, ономад, да напише писмо подршке Клинтону, послије насиља Монике над њим у Овалној Соби. Па би, кажу, бомбардовање било избјегнуто.
Сумњам.
Џејмс Бејкер је стално био за границе Југославије, док Нијемци и Инглези нису превладали. Америка је изгубила било какву позицију на Сфрјишту. Зато је морала ући у Србију са Војном Базом. Да барем има нешто.
Србија је и сада под Инглезима и Нијемцима.
Студенти и Вучић су њихове индукционе лампице.
Србија се неће извући из тог покрова.
То је Републици Српској знак да мора наставити ка Самосталности.
Троугао у коме је добродошла, може, када се стекну услови, то да подржи.
Српска није под Инглезима и Нијемцима, иако све чине.
То је огроман капитал, једнак капиталу дејтонске позиције Српске.
Само Самосталност Српске.
 
 

 

СВИ ВОЛЕ СТРАНКУ,
НИКО НЕ ВОЛИ
ОРГАНИЗАЦИЈУ

 
А ићи у Изборе без Организације, исто је као и без...
Крвави посао око Организације, један је од првих разлога зашто је мало Великих Политичких Странака.
Кад све имаш, потребна је још само Организација.
А, то је најтеже.
Сваки Сељанин са Њиве, рећи ће да је најтеже са Људима. При томе, он по твом ходу прашњавим путем, зна каки си чојек и оћеш ли му назват Бога ил ћеш само проћи ко олињало Пашче.
Људе се, углавном, организује Присилом.
Радно Мјесто, Уговор, Мобилизација...
То је веома лак начин. Јер, тамо, по разним основама, морају да дођу.
У Политичку Странку долазе добровољно.
Ако радиш како треба и дугорочно, мораш да их уважиш, кад дођу да се учлане, или кад их зовеш да се учлане.
Организација је први и најбољи начин уважавања. Да буду дио нечега. Најлакше, у почетку, Мјесног Одбора. Неког организационог тијела везаног за Бирачко Мјесто.
У Републици Српској има око 2.300 БМ.
Треба ти, дакле, тричетири пута више Активиста који ће то уважавање да проводе.
Они морају да раде без икаквог свог интереса, неколико година, или неколико Мандата.
Они то неће радити ако нису у почетку уважени.
Након тога, Организација се грана.
Има носеће стубове.
Кадровске, Изборне, Извођачке, Кандидатске, Активистичке, разних сецијалности...
За све то требају перманентне обуке, не само за Кампању и Дан Избора.
Организације је хоризонтална, равна плоча великих размјера, са малим уским вертикалним стубом, од врха до ње. Ако је Вертикала масовна, дебела, велика, Хоризонтала је Њива шесте класе.
Обука је потребна јер се Активисти мијењају, неки се удају, неки жене, неки запошљавају негдје...
Идеално је имати организацију прије масовног прилива Чланства. Иделано је јер је најбоље да Чланови долазе на готова Правила и Процедуре. Када окупиш много Људи тешко је успостављати ПиП.
То, унапријед, никад није случај.
Друга најбоља могућност је да ПиП и цијелу Организацију успостављаш паралелно са приливом Чланства и растом Странке.
СНСД је то успио. У задњи час.
Зато сам, док са иргетово, прешао болизу триста хиљада километара у току десетак година. Знао сам колико Гласова имамо на Крној Јели.
Било је и других који су прешли толико и више. Али не на мом послу.
И кад то све обавиш, Странка ће доћи у фазу када Лидерска Моћ почне да расте брже од политичке Моћи Странке, од ефикасности Организације. Лидер постаје кочница.
Организација почиње да млитави, стварају се Атероми, много Чланство и Сегменти су незадовољни...
То се може исправљати али се не смије запустити.
Политичка Странка мора сваког дана да живи као Политичка Породица...
Све је ово многима познато и досадно јер неће да се баве тиме.
Досадно је и мени да пишем, јер ми не треба.

 

НАРОДНА И
ЛАЖНА КАМПАЊА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Нема нових технологија, као у Цикуби.
Цикуба је лажни ЦИК БиХ.
Једна Кампања је класична, једна је већ демонстрирана два пута, као Лажна.
На тржишту, у производњи, ако станеш, готов си.
У Кампањи, ако ниси са Народом, готов си.
Али, могу да те одржавају лажне платформе.
Када се Политички Актери, укључујући и Мале Странке и Власт, одвоје од Људи, од Народа, током Мандата и на Скуповима, њих је преузео Запад.
Не треба ни тражити доказе.
▪ НАРОДНА КАМПАЊА
Народну Кампању је установио Есдеес.
Тачније је рећи да је Народ установио Есдеес.
Тај масовни Српски Покрет за спречавање Геноцида, окупљао се и из страха и из потребе за Политичким Представљањем.
Та окупљања нису била политичка, као што ни састав Есдееса није био политички. Били су Национални.
Руководство Есдееса, и ужи и шири слој, природно се везивало за Народ, за Масе. И обрнуто. Ништа друго нису имали од подршке, осим те међусобне.
Глупи Есдеес је то испустио из шака, одбацио.
Есенесде, који је почео као и сваки маргиналац на Политичкој Сцени, кренуо је брзо да се шири и расте. Брзо, у оквиру десет година.
То је искључиво заслуга Људи, Народа. Који је подсвјесно знао да Есдеес пада, да то није више она структура која је изникла из Народа и била са њим.
Есенесде је успио да сустигне подршку, да се организује. То је био крвави посао.
И данас је Есенесде са Народом.
Вјерорватно ће, током цијеле Кампање, бити на двјеста или двјеста педесет локација.
▪ ЛАЖНА КАМПАЊА
Позната и као КБЛ. Кампања Бањалучког Бале.
То је установљено прије првог мандата Балоначелника.
То је анархистичка нарцисоидна манифестација лажи.
Од бесплатног овога и онога, преко саобраћајних револуција, до Трамваја без трола и самокандидовања за Премијера.
То је Кампања Приватних Споменика и Напуштених Кружних Токова.
То није Политичка Кампања.
То је Циркус, у коме Животиње ПСС-а, ПДП-а и осталих расутих терета, сједе на трибинама под великим кружним Шатором који се зове Бањалука, пише, Cirko Bagnaluca, а Народ, Људи, на земљи бивају повргнути разним дресурама.
Животиње су одушевљене.
Таква Кампања има за циљ да измами Гласове свих који су Против али не и да им приђе, да их окупи, да их организује, да из њих узме структуре које ће их представљати.
----
Кроз све то, пробијају и двије Подкампање.
Медијска и Нарциосидна.
Много је интернетских Огласа. Па се то може означити као Медијска Кампања.
Отвориш Портал из Земље у којој мрзе Србе а на његовим просторима Кампања Српске.
Нарцисоидна, персонализована, Кампања је видљива, толико видљива да смрди, код Балоначелника.
Али је видљива и код Стевандића.
 

 

САРАЈЕВСКО ДИВЉАЊЕ
НАД СРБИМА И СРПСКОМ
ПРЕСТАЋЕ ПОСЛИЈЕ ИЗБОРА,
НА ДВА НАЧИНА

 
Ово што сада раде, посљедица је Шмит – Марфијеве Ере.
Или покушај да се она настави, као да се ништа није догодило.
Дијелом је то и предизборна фолклорија. Али је бољка трајнија, није тако дневна.
Иако све изгледа прилично неумно апсурдно.
У Сарајеву, и Власт и Опозиција, нападају Србе и Власт Српске, мислећи да ће тако добити Гласове. У Српској, Опозиција, нападају Власт Српске, мислећи да ће тако добити Гласове.
Оба начина су погрешна. Непродуктивна.
Све што Сарајево ради према Српској и Србима, неуставно је и недејтонско.
И Прогон Срба на основу Инцковог или Шмитовог „законодавства“. У тронационалној Држави, не можете прогонити један Народ. Не можете доносити, ни наметати, Законе без сагласности сватри Народа. Не можете проводити Закон само против једног Народа.
Комисија за заштиту Националних Споменика, коју је нека Будала убацила у Дејтонски Споразум, БиХ нема Нацију и нема ни један заједнички Споменик, кристалан је примјер сарајевског дјеловања према Србима и Српској.
Па све до Злагумџије у УН.
Након избора, постоје два сценарија.
▪ Постизборни Мозаик у Федерацији, примораће Унитаристе, Сарајмуслимане, да схвате нову реалност и нови распоред политичке моћи. Да схвате одакле долази темељ сваке њихове Политичке Моћи. Пошто сада нема Двојца Смрти, Марфија и Шмита.
Ова гарнитура, Рамо, Хелез, Конаковић, Бећировић, Комшић... понашали су се током Мандата, и сада, тако неартикулисано, довљачки, зато што су иза себе имали Двојац Смрти.
Они више неће ни бити на Политичкој Сцени. А нови ће морати да схвате да нема Двојца Смрти.
▪ Република Српска може потпуно блокирати успостављање Заједничких Институција. Јер њих нема пуно.
И испоставити захтјеве који би, коликотолико, успоставили дејтонски баланс Два Ентитета.
Тако би Сарајево схватило да у БиХ не постији БиХ. Постоје само Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Република Српска ће морати да учини тај корак.
Питање је, само, у ком обиму.
Сумњива је примиреност главних актера Власти у Српској и у Кампањи.
Мада Додик даје сигнале, и данас, у својим изјавама.
Сарајево ће лећи на Дејтон, или ће Дејтон и Република Српска отићи из „БиХ“.
 
 

 

„ДЕЗЕРТЕР“ БЛАНУША
У НОВОМ РАТУ

 

У недостатку Теве Дуела, Јавност је узбуђена изјавом члана предсједништва Бораца, да је Блануша би мобилисан и да је након неког времена, отишао из односне Јединице.

То није неки подвиг или мана. Отишло их је на стотине, на хиљаде, или није ни дошло.

Онда су надлежни том Члану, запријетили да ће бити смијењен и искључен јер износи само о једном Кандидату.

Нисам чуо да је рекао да је то нетачно.

Али, није ни важно.

СДС је мобилисао све по реду, све виђеније и изначајније, под фирмом да су Комуњаре.

Сјећам се, у касарни Козара, кад сам први пут мобилисан, за Рат у Хрватској, други пута сам дошао добровољно по Позив, видио сам на десетине Бањалучана, мобилисаних, професора, директора... све Комуњаре. Ти Људи нису за Рат. У Рат се не иде по реду. Највећи дио се извукао. Ја нисам ни тражио да се извучем.

Послије сам виђао Професора Жилета, Филозофа, и он је остао у Рату.

Само Есдесовци нису били у Комуњарама. Зато и нису имали никога вриједнога и способнога.

Постављани су Људи на мјесто нпр Шефа Управе прихода а прије никад нису ни чули за ту синтагму, функцију, посао.

Вјероватно је и Блануша мобилисан по сличном систему.

Есдеес није знао ни питао шта треба Војсци, нити је бринуо о Војсци. Њему је било битно да прокрчи пута за своје.

Есдеес је увео ту техноологију јавног блаћења Људи, Истинама или Лажима. За мене су разгласили да ми је супруга муслиманка. Па ми један тренер, на утакмици, много година након, рече, Добро си ти прошао како ти је жена муслиманка.

А Жена рођена у Београду.

Сад је та есдеесова технологија стигла Бланушу.

Блануша је то морао да поднесе, јер се упетљао у коло које не умије да игра.

Али и због тога што нема никакав Политички Програм. Кад би се кандидовао за Шумара, морао би да има неки Програм.

Он нема ништа. Ни о чему ништа.

То је коубило се за лијепљења на њега свега и свачега.

Ако идеш у Кампању, мораш ти да диктираш и избацујеш Теме, па нек се други чешу.

А не да чекаш шта ће се догодити.

И кад ће проћи та Кампања.