СРБИ СРПСКЕ
ТРЕБА ДА СЕ ОДМАКНУ
ОД ФУДБАЛСКЕ
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ „БиХ“
 

То је Унитаристичка Навлакуша.
Дају неку функцију, мјесто, па онда дивљају и бошњакују, након неке обичне побједе.
Вијају Ратне Заставе.
И баш у Брчком.
Брчко је увијек било срце муслиманске Босне.
Феноменологија Фаличности, показује да Репрезентације незавршених Држава и Нација, нерегуларно стечених, накриво насађених, сакатих и килавих, искомплексираних прошлошћу и настанком, увијек играју ко да је глава у питању.
Те мале празноглаве јединке, а не постоје, у Спорту, празноглавије од Фудбалера, подсвјесно лијече широке проблеме свог колективитета.
А кад се дода индукована представа, на Западу, о тим тобожњим Жртвама, онда добијемо и тетошене Велике Звијезе Фудбала.
Тако је Косово прошло у сљедећи круг а Албанија није. Ако сам добро пратио.
Тако је Завнојебина прошла Велс, и са Италијом, треба да се бори за одлазак на неко првенство.
То кориштење фудбалске Репрезентације БиХ, за бошњачко, унитаристичко, парадржавно, дивљање, класичан је образац.
По њему су Цркве и Катедрале остављене у Сарајеву недирнуте а Срби и Хрвати протјерани.
По њему се неком из Српске да функција у ФС а Лагумџија и други, дивљају по Уједињеним Нацијама.
Зато, Зељковић и сви, треба да на пусте то.
Срби Фудбалери из Српске, ако има таквих, да не помишљају да играју за Репрезентацију, свих узраста, јер служе само за покриће.
Зар сте остали гладни Браства и Јединства.
Спорт није у надлежности БиХ.

 

САРАЈЕВСКИ
ЧАРШИЈСКИ СОКАКЛУК
КАО ОЗБИЉНА ПОЛИТИКА

 
Бакир: У наредним данима ба, у Бањој Луки, нешто ће се лоше догодити за нашу државу а Дено и Дино не знају.
Водитељица: Реците, ефендија, шта ће се догодити, јел плахо опасно.
Бакир: Јест опасно, посве.
Дино: Ја, какви си, ја да знам нешто плахо опасно, ја би тебе одма назво и реко...
---------
Валтер брани Сарајево.
Бакир брани Државу.
Дено и Дино се зајебавају.
Бакир је у кампањи за муслиманског Члана Предсједништа а остали се баве украденом Хагадом коју у Вашингтону представљају као благо које су муслимани спасили.
Сад, Хагада није ствар Државе БиХ, иако се чува у „државној институцији“, већ је искључивои ствар муслимана.
Пошто Срба и Хрвата никада није ни било у Сарајеву.
Најближе Сарајеву, гдје је неки Србин виђен, 1576е, јест онај Сиротан у Немилој код Зенце.
Синбакир, тако, показује муслиманској сиротињи раји, да води рачуна о Држави које нема.
Он сазнаје на вријеме гдје ће бити опасност.
А опасност долази из Бањалуке.
Срби су опасност.
Ну.
У Бањалуци се не можде ништа опасно десити за „БиХ“.
Бањалука, Република Срска, има дејтонске уставне темеље Самосталности и Државности. И кад тад, врло брзо, то ће се и материјализовати.
Све опасно по „БиХ“, све што је могло, већ се догодило у Сарајеву.
Сарајево је све то продуковало.
Сарајево је разбило Федерацију БиХ, Хрвате прогласило Агресорима, још само да им нађу Геноцид.
Сарајево је разбило „БиХ“. Раставило је не на два Ентитета већ на Републику Српску и Сарајево.
Зато Дено и Дино ништа не знају.
Они су унезвијерени примјер муслимана, Сарајмуслимана, који ништа не знају о Држави а лажу себи и другима, да имају Државу и да владају њом.
Не зна ни Бакир, само фолира.
Не зна шта му Себија ради а да зна шта се ради у Бањалуци.
Са таквом чаршијско – сокачком технологијом Политике, муслинани у БиХ не могу стићи до провидног дана.
То је типична махалска координаторија, ни корака даље.
Обични Међусокачки Трач.

 

КО САВЈЕТУЈЕ
ДНЕВНО
ПОЛИТИЧКО КРИЛО
ВЛАСТИ СРПСКЕ

 
Постоји очигледна разлика између спољњег и унутрашњег понашања.
Док су релације са Кином, Русијом, Америком, Мађарском стабилизоване а односи са Вучићем охлађени и сведени на хладну братску коегзистенцију, дотле се на унутрашњем плану, непрестано понављају грешке.
Оне трају од предаје Бањалуке у руке уличним Анархистима.
И трају и данас, када се Балоначелника брани од крвожедних Граничних Хрвата.
Ту су се упрли Предсједник Највеће Странке и Предсједник Треће Владе.
То су неразумљиви потези.
То је дизање репа Аматеру који руши Бањалуку и има амбиције да руши даље, на ниову Републике Српске.
Тог Балоначелника треба класификовати као Политичког Непријатеља Републике Српске.
И тако га третирати на Политичкој Сцени.
Искључиво Дератизација.
Он је експонент Западашких Служби.
Оваквим потезима, када се Балоначелник тобоже штити од Хрвата Хрватске, а цијели пројект, од његовог смијешног србовања у Лици, планиран је и изведен уз подршку тајних служби, међу којима су, највјероватније и загребачка и београдска, Бирачи се доводе у забуну.
Бирачи Анархије се осокољују а Бирачи Есенесдеа, дио њих, доводи у забуну.
Бирачи и Јавност, нису АI па да у саком тренутку имају пред очима милијарде информација. И правилно их селектују и распореде. Они, њихова Политичка Свијест, функционишу по принципу „болнијек засјека“ на кожи.
Једна таква неприродна информација побије хиљаду претходних, уобичајених, позитивних по Српску.
То крњи Национални Монолит који је темељ досадашње вишедеценијске Политике Републике Српске.
Подршка Балоначелнику не може да се оправда неким страхом. Замјериће Људи што не бранимо Србе од Хрватске.
Потребно је провјерити ко је у медијским тимовима Челника Српске. Којег су поријекла, шта су радили раније, с ким су повезани...
У дневној трци, лако се подметне погрешан савјет.
Политичко Вођство Републике Српске, треба да сједне, разабере и схвати огромну опасност Случаја Бањалука, по Опстанак Републике Српске.
 
 
 
 

 
 

ОПОЗИЦИОНА
ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
КО МАКАКИ
ТРАМБУЛИНА

 
Избори у Републици Српској, биће тако озбиљни и важни, да ће Људи већ крајем августа ходати са прстом на челу, по цијеле боговетне дане.
Мртва ће трка да буде, између Позиције и Опозиције.
Оће, АЛУК.
Република Српска стално проживљава Голготе.
То је систематско дјеловање на дејтонском поништењу Републике Српске, на кршењу Дејтона и дејтонског Устава, који су међународни темељи Државе Српске, на националној елиминацији Срба, по рецепту Хрватска, на Територијалистичком Нацизму, гдје треба присвојити Територију Српске, Српску Земљу а Србе претворити у Грађане Босанце или их протјерати са мало блата на опанцима...
За све Националне Политичке Снаге то је несрећно али повољно вријеме.
Могу да се избрусе Национални Програми, да се окупе политичке структуре, да се ојача Држава, институционално и у Свијести.
Опозиција може да предлаже боље националне путеве. Јер је у бољој политичкој позицији.
Власт мора да се бави дневном политиком и доноси одлуке које нису увијек погодне и добре за политичку слику.
Опозиција ништа од тога не мора.
Осим да има Национални Програм и да иде међу Људе.
Ну.
Опозиција Републике Српске, није српска, није за Опстанак Срба, није за Републику Српску.
Српска Опозиција је Сарајевска Пљуваоница.
Опозиција је Циркус Малих Животиња.
Она Републику Српску схвата као Циркус.
Циркус се, након неког времена, премјести, оде, нестане.
Озбиљна Политичка Сцена допустила је да Западашки Акцелератор, регрутује и селектује Макакије на политичкој сцени.
Српска Демократска Странка, такође је регрутовала такве протуве који су преплавили Политичку Сцену.
СНСД није радио на такав начин али је одустао од градње Организације, која је једини озбиљни Регрутант и Селектив квалитетног политичког и националног кадра.
Есдеес никад није ни имао Организацију.
На тако плодно тло, варијанту шешељизованог хумуса које се огледа у лажном српству и будаласању по сваку цијену, Западаши, Инглези, пикирали су читаве кордоне Прилуда, Ћоркана, Будалаша, Онанистичких Воајера, Макакија...
Погледајте како су им препознали карактере. Није важно да ли је Професор или је бивши Дновинар, да лије Педер или Жонглерка, да ли је озбиљан референтни актер или тотални Аналфабет Аматер.
Па у једном дану имамо, у Јавности, Ћирко Републико.
Моира Орфеи.
Херцеговачки Давитељ Међеда, Давитељ Народне Скупштине, на државној Телевизији, себе кандидује за Српског Члана Предсједништва.
Јебо га онај ко га је позвао у Емисију.
Балоначелник Бањалуке, иде на курсеве и обуке, можда је и словна грешка, и ужива у задржавању на Граници, у Хрватској.
То му је ове године највећи политички догађај који је генерисао.
Од тога ће да прави представе за своје мало политичко позориште.
Џејлен Болоњезе, пробуди се однекле, и трвољи о Акцизама, знајући да свакодневни људи о томе не знају ништа. Као и она.
У таквој ситуаицији долазе Избори.
О унутарсарајском политичком хаосу, који је противсрпски, не треба ни говорити овом приликом.
Република Српска, њен Национални Монолит, зазидан је из свана и изнутра.
Борба ће да буде непрестана.

САРАЈЕВО,
КОТЛИНСКИ
МАСКЕНБАЛ

 
Прво су били Срби па се маскирали у муслимане.
Остало су Вијекови.
Али, како тад, тако и данас.
Данас, из Сарајева носе Хагаду у Вашингтон, Њујорк, гдје ли, да је покажу и кажу како она борави у Сарајеву.
То је Сарајевска Хагада, на 142 странице, илустрована.
Ради се иначе о Причи о обреду за Седер – Вече, за Песах.
Везана је за излазак Јевреја из Египта.
Сарајевска Хагада је из средњег Вијека.
И није ту настала или дошла, заслугом муслимана.
Али, они је данас носају, као транспарент.
Хагада треба да буде доказ да су Јевреји увијек били најравноправнији у Сарајеву.
То је стари мајсторлук Сарај Ћаршије.
Оставиш Православну Цркву а протјераш Србе.
Оставиш Катедралу а протјераш Хрвате.
Када је Бањалука постала НДХ, када су дошли Нијемци, када су бомбардовали Храм у Центру Града, између Банске Управа и Банског Двора, и наредили Србима да све то уклоне, тада су се муслимани појављиваи у модерним европским одијелима али са црвени м фесом на глави.
Постоје фотографије.
То је била Лажна Порука, такође.
Ми смо Еуропаљни и Интелектуалци а Црвен Фесић, само је модни детаљ.
Ти Еуропаљни су, сви завршили у Нацистишким Хрватским Усташама.
Тито Добрица је, послије, многе примио у Партизане.
И то је била Лажна Порука.
Која је функционисала до Распада СФРЈ и покушаја да се Срби, на подручју Насеобине БиХ, истрјерају или побију.
Сада су Сарајмуслимани у тешко  геополитичком тренутку.
Имају Споменик захвалности Ирану за помоћ у покушају Истребљења Срба али Американци и Јевреји скрвили на Иран.
Шта сад. На коју страну скинути Гаће а на коју Фес.
Та Политика Лажних Порука, у ствари је замјена за Нацију и Државу, које муслимани у БиХ немају. А никад нису ни настојали да изграде Државу, за нацију је касно.
Ратни и послијератни покушај узимања хришћанске Територије у БиХ, није био уперен ка градњи Државе већ ка затомљавању Неоотоманских Носталгија.
То је Територијалистички Нацизам.
Фаза виша од Отоманске Територијализације.
Та Политика Лажних Порука непрестано ограничава бивствујући простор Сарајмуслимана.
Данас су, након свих трагедија које су произвели, сведени на 23% посто животног простора.
Америку више не могу да обмањују. Америка неће ни Амбасадора да пошљање у Сарајево.
Јевреји нису наивни ко Срби па да милионити пут повјерују у Добрину.
Иран зна шта се ради а цијели Исламски Свијет се не чеше ни по гујици за Сарајмуслимане.
Брисел и НАТО имају својих брига и неће се вратити у Сарајево јер БиХ, подручје БиХ не може да користи као Полигон за напад на Русију. Барем у овом времену.
Хагада, Твртко, Завнобих и Кулин Бан, не могу спасити Сарајевску БиХ.
  
x

 

СМРДЉИВИ
САРАЈЕВСКИ
НАЦИЗАМ
 

Двоје усраних сарајских „новинара“, још усраније телевизије, називају званичне, изабране Србе, у Парламентарној Скупштини БиХ, „правим четницима“.
Они, дабоме, нису никакав узорак, репрезентатив. Нити интелектуалне и политичке јавности, нити раје на улици.
Ну.
Они су концентрисани угљеник сарајевсве Колективне Свијести, антидијамант, не дијамант, већ концентрисани Смрад.
Тако мисли Сарајево, тако живи.
Зато су пошли за Алијом, у сулуду Жртву Мира.
Муслиманску Страдију.
БМК што нас овдје зову Четницима.
Али Срби, на том простору Насеобине БиХ, прошли су све Голготе, под другим ознакама. А не под четничким.
Највише су страдавали због обичне ознаке Србин.
У Јасеновцу нису клали Четнике. На Козари нису опкољавали и истребљивали Четнике.
Нису Четнике бацали у Пребиловце и у Дрину.
Није то Усрано Сарајево Четнике возом слало у Јасеновац.
Већ Србе.
Када усрани новинарчићи у Сарајеву титулишу неког правим четником, они испољавају свој свакодневни егзистенцијални борбени поклич у непрестаном рату изгона и истребљења Срба. Свој перманентни Нацизам.
То је Територијалистички Нацизам.
Не требају им Срби, треба им Српска Територија.
Због тога су Срби, након Дејтона, отишли из Сарајева.
Колективна Свијест Срба, носи у себи сва страдања и има непогрешиву детекцију опаснисти.
Може неко говорити да је то наредио Крајишник, или онај српски изрод издајник, да је све то „ноторна лаж“.
Република Српска треба прекидати све односе са Сарајевом. Бити тамо само кад се мора и коликмо се мора.
Треба колективно, сви са Националне Политичке Сцене, да одмах прекину контакте са Сарајмедијима. Не бојкот, трајно прекинути контакте.
Нека им иду класични мали српски смрдљиви Издајници из Опозиције.
И тако раде за Сарајмуслимане.
 

 

ЗА ИЗБОРЕ,
ИНГЛЕЗИ МОГУ
ДА ОБУЧАВАЈУ
САМО СРПСКИ ШЉАМ

 
И други. Фондације, Ириси, Недови, Штифтунзи... легализовани пункотови деструкције, илегалног плаћања и дугорочног разарања.
Иргетујући у Странци, са свима њима сам долазио у дотицај. Важно ми је било да изнутра видим технологију тог рада.
А некима сам отео челне кадрове и формирао Страначки Тим за перманентно обучавање Организације, са едицијама и приручницима.
Сви ти западашки пунктови, инсталирани овдје, базирају се на дјеловање према онима који немају Организацију.
Зато, нпр, имају Фокус Групе, да се сазна шта Бирачи мисле.
Шта ће ми Фокус Група, ако имам 200.000 Чланова.
Овдје не треба да се заварамо. Ако има Гласове, не значи да има Организацију.
Фокусирају се, дакле, на оне који су мање вриједни, мање способни, пање политички утемељени уопште.
У свој тој западаној литератури, која је у Хрватској и Србији, углавном, преведена и штампана, нема ништа суштински за политичко организовање, за градњу трајног политичког фактора, на основу Политичког Програма, Чланства, Гласова... Никада вам неће разложити примјере страначке структуре у Инглеској или у Америци.
Истражујући Странке, одлазећи у многе земље, одмах сам схватио да овдје не обучавају за тако нешто већ за најобичнију дневну и једносезонску деструкцију.
Та Џиншарповштина, потцјењивачки је знак према Земљама у којима се проводи ентеризовани списак досјетки и перформанса.
Они све нас, све те земље које нису Запад, гледају као бића ниже врсте, као осакаћену интелигенцију, као неспособне индивидуе и инвалидне колективитете.
Таква им је обука и такве Политичке Личности бирају за обуке.
Добијају, углавном, једнократне производе а ако се неко одржи у више Избора, искористиће га за практичну манипулацију.
Случај ПДП један је такав примјер.
Шта може научити неко из Српске, Балоначелник, нпр, за кога се шири да је отишао на Обуку.
Не може ништа.
Осим што ће усавршити Деструкцију, у стварности или у јавности. И добити финансијска и друга обећања, која ће га привући на још агилнију Анархизацију Политичке Сцене.