ПРОГОН СРБА.
ТРИ ВЕЛИКЕ АРМИЈЕ
НЕПРЕСТАНО НАДИРУ
НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.

 
Прогон Срба на подручјима Босне и Херцеговине, траје од доласка Турака и првих прелазака са Православља на Ислам.
То је била показна вјежба за све будуће Истребитеље Срба.
Аустроугаре, Беч, Њемачке Нацисте, Хрватске Нацисте, Комунистичку Ортодоксију, Њемачке Неонацисте, Нацисте НАТО Пакта, Креаторе Ешдаунизма, Сарајевске Усране Унитаристе.
Мали турци не чине много, не умију много, немају снаге за много. Они увијек, током цијелих Вијекова, чекају да неко други истријеби Србе и обави посао за њих.
Они ће послати Принципову Плочу Хитлеру. Ево, и ми нешто радимо.
Послаће Воз Срба из Сарајева у Јасеновац. Ево, и ми смо Усташе.
Они ће клати Дјецу и Нејач око Сребренице. Ево и ми смо нешто радили док смо чекали да неко прогласи Геноцид. И Закон против негирања.
Данас, такође, чекају да за њих, те муслиманске Унитаристе, који имају 23% а желе сто, неко други обави Унитаризацију  и муслиманско преузимање подручја БиХ.
Добро још нису исказали аспирације на Боку Которску и Плитвице.
Чекају
▪ Суд БиХ, цијели апарат судства
▪ Уставни Суд БиХ
▪ Апарат Ешдаунизма.
----
Те три Противсрпске Армије организују и омогућују данашњи Прогон Срба.
Они третирају Србе као људе другог реда.
То се види у судским поступцима, у медијима, у односу политичара Сарајева.
То прате дужносници ЕУ и Амбасадаши Запада.
● Судство је потпуно неуставно, наметнуто, недејтонско.
Да се може овдје назријети зрнце Међународног Права, то би било укинуто а све пресуде, одлуке, дјела, поништене.
То Судство нико не контролише. Може да ради шта хоће и да образлаже како хоће.
Затварање Петра Кочића, у Црну Кућу у Бањауци и даље, била је златна бечка демократија у односу на ово што се данас проводи над Србима у Републици Српској. Од стране Суда који није уставан и нема никакву дејтонску надлежност над било чиме у Републици Српској.
● Уставни Суд БиХ, јесте уставан али дјелује мимо правних постулата, са три Судија који нису држављани БиХ и не припадају ни једном Конститутивном Народу. Дјелује, у задње вријеме, без Судија Срба.
Дјелује на банализованој правној платформи, бавећи се оним што није надлежност Уставног Суда једне Земље.
Он је на нивоу допуне неуставног Судста БиХ.
● Апарат Ешдаунизма је цијела мрежа наметнутих неуставних и недејтонских одлука, регула и закона, које, сада Судство и Уставни Суд користе за своју дјелатност против Срба и против Републике Српске.
----
Јасно је да су ове три Армије Рата против Срба и Српске, дугорочно ројектоване.
Зато се и напада широк фронт, од Начелника Власенице, РТРС-а до неког учесника на неком скупу који је подигао Три Прста или Слику Генерала Младића.
Да је пројект озбиљан и дугорочан, треба погледати да исту технологију примјењују, сада, према Русији и према побједи Црвене Армије над Њемачким  Нацизмом и придруженим.
Забрањено је помињати Црвену Армију. Као и Генерала Младића.
И Русију треба уништити. Као и Републику Српску.
-----
Према тој дугорочности Истребитељства, Република Српска треба прилагодити своју дневну и дугорочну Политику.
Ради се, прије свега, о Опстанку.

 

ЈАВНА МРЖЊА
КОД СРБА ЈЕ
НЕАРТИКУЛИТИС
У СХВАТАЊУ ТРАЈАЊА

 
Понекад ми се чини да су Људи, овдје, своју мржњу сакупљали стољећима али нису смјели да писну и да је покажу, ни у кафани, ни на њиви, ни на свадби, ни на сеоском збору код Цркве.
Сад, кад су дочекали прилику, претварају се у својеврсне Животиње Морбидне Мржње.
Потребно је само да нешто радиш добро, може и нормално, да нашто ствараш, и Људи ће да те мрзе. И то јавно исказују.
А имају гдје.
На Изборима, у Медијима, на Славама, на Уличној Анархији.
Ако нема довољно разлога за мржњу, измислиће.
Тако цијелу Јавност претварају у Трач.
Постоји Колекција Симбола Мржње.
Неко ти је Кум, у некој си Странци, Крађа Пара, Мјешовити Брак... ништа од тога не мора да буде тачно. Пожељно је да није тачно јер ће се лакше оптуживати за прикривање.
Ако заиста крадеш Паре, ако си се обогатио на ратном профитерству, ако си шверцовао годинама, без плаћања пореза, ако си се окористио о државно предузеће, заједно са нутарњим лоповима... нико те неће мрзити.
Нема потребе, кад може да мрзи обичног гољу из Политике, Јавности, Рада.
Подсвјесно би и он радио то исто што и Профитери, Шверцери, Мајкуни.
Неће на своје.
Не ради се о већинском слоју Мрзитеља и Морбидаша.
Али довољном да загади Јавност.
То је отпад Друштва и Нације.
То су потомци Људи који никад ништа нису створили и учинили. А нема ни доказа да су имали чврсте намјере.
Они су деценијама уназад жила Мржње.
Мржња им је само одјећа њиховог незадовољства собом.
Подсвијест ту служи као префабрикант, рециклатор.
Људим мрзе Партизане, Четнике, Титу...
Нико не мрзи Нацисте, Турке...
То није дневно профитабилно.
Мржња је дневна егзистенцијална подлога Мањкавих Људи.
Они не спадају у категорије Обични Човјек, Мали Човјек, како ми волимо да понижавамо припаднике Масама, умјесто да кажемо Свакодневни Људи, Људи који живе свој Живот.
Они спадају у категорију Мањкави Људи.
Њима је током потомства нешто некад откинуто од Личности, Карактера, Свијести... или им никад није ни укалемљено.
Мањкави Људи су у основи, Деструктори Нације и Државе.
Они могу да се намноже и премреже све. Јер им се прећутно, придружују и други, класични Болесници, Витоперци, Анархисти, Аналфабете...
Мањкави Људи су опасни јер не схватају Вријеме.
Не разликују дневно и вјековно.
Дјелују  против Дневног Времена и тако га контаминирају за Будућност.
Тако ће девастирати сваку Српску Жртву, која је дата ради Опстанка, а све су Српске Жртве дио нашег Опстанка, и жртве Четника и жртве Партизана, Жртве Нациста Усташа, Нациста Нијемаца, Нациста муслимана, Турака, Аустроугара... не треба ни помињати, девастираће је јер ће је банализовати са дватри опиљка која су крајњи домет њихове Свијести и Ума.

 

НАЦИОНАЛНО
И ДРЖАВНО
НЕРЕФЛЕКСНА
ПОЛИТИЧКА ЈАВНОСТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
 

Политичари, Јавносници уопште, Интелектуалци, криви су што Колективна Свијест, Политичка Јавност, Јавно Мнијење, немају српски, национални, оптикум на постратне догађаје у БиХ.
Нису Свакодневни Људи.
Они свој задатак обаве на Изборима, према Програму или „програмима“, према својој оријентацији. А на Странкама, Лидерима, заступницима Програма, лежи одговорност да их примијене како су обећали.
Исто је и са Борцима, Војницима Војске Републике Српске.
Они су свој задатак обавили у Рововима, у Траншејима, на Фронту, у Одбрани, у Опстанку.
Одгворност је, даље, на изабранима.
Ну.
Ни Борци, ни Свакодневни Људи, нису дужни да се непрестано образују, обавјештавају, да се распитују и гледају шта и како.
То им се, свакодневно, мора објашњавати са званичних мјеста. И директно и са Медија.
Пошто се то не ради, постало је нормално да се Издајничка Промуслиманска Опозиција у Српској, бори против Републике Српске, против њених националних и државних инттереса. А да се бори за Унитаристичко Сарајево, за Муслимански Унитаризам. Да се бори за Противсрпску Политику самозваног протектора Шмита.
Барем у овој години, изборној, то треба понављати.
Срби, Војска Републике Српске, Државне Институције Српске, ни једног минута се нису борили за БиХ, ни за какву БиХ, ни да буде сва српска.
Муслиманске снаге и политичари, борили су у Рату, да освоје цијелу БиХ. Против Срба и Хрвата.
И данас се боре да покоре цијелу БиХ.
Са својег огрмног Територијума који је на 23%.
Срби се и данас боре за Српску. За Опстанак Српске.
Стога је свака дјелатност Опозиције, Издаја и ратне и поратне, међународно признате Државе Републике Српске.
Није само Издаја.
То је дјелатност на поништењу, укидању и нестанку Републике Српске.
То се мора разјаснити Јавности, Србима.
Разјашњавати сваког божијег дана.

 

НЕМА ФАВОРИТА.
НА ИЗБОРЕ ИДУ
САМО ДА СУДИЈА
ОДСВИРА КРАЈ.

 
У Републици Српској, ствара се привид тешке предизборне политичке борбе између Опозиције и Власти.
Највеће жариште је унутаропозициони крмокољ са неколико тема. Као да је све извјесно, као да су све побједе готове.
▫ Ко ће бити Кандидат за Српског Члана Предсједништва а ко за Предсједника Републике Српске
▫ Која ће од гигантских Странака дати којег Кандидата
▫ Како спријечити СДС да дадне оба Кандидата или како постићи да не дадне ниједног а узети му све Гласове. Који нису у Бањалуци.
Та борба дјелује јадно и понижавајуће.
На столу су четири имена.
Балоначелник, Блануша, Јелена, Вукан.
То је све што су успјели постићи за четири године, односно за Мандат и по. С тим, да се Блануша појавио недавно, ниоткуд.
Када се рацинално разгледа и разабере све, лако је закључити да нема ништа у корист Опозиције.
▪ Нико од тог Квартета није постигао ништа у протекле четири године Мандата Општих Избора. Ништа што би га избацило испред осталих троје.
Чак ни Балоначелник, који има изабрану функцију, није постигао ништа више од Јелене, која нема ништа.
▪ Стање у Бањалуци је катастрофално. Влада преузима започете послове а издвојена средства за Вртиће, нпр, не користе се, да не би поени били приписани Републичким Властима. Дјецу и Родитеље ко јебе.
▪ Квартет Опозиције, поред тога што нема резултате, нема ни Програм па је окупљање могуће на основу Личности или сугестије Суфлера. А ту су највећи проблеми. То су политички мањкаве Личности, њихове позисиције су поптуно некомпатибилне, стартују са различитих степеница. А интереси Суфлера су још различитији.
Онај ће да каже, Ја сам Градоначелник највећег града. А нема ниједну Страначку Структуру иако има двије Странке.
Онај ће да каже, Ја сам постигао много на превременим неуставним и незаконитим Изборима. А нема ни Странку која скоро не постоји, цијелу иза себе.
Она ће да каже, Мени су отели Изборе за Предсједника Републике. А сада јој отимају и Осмаке.
Онај ће да каже, Иза мене не стоји ни Миле ни Аца. А Савјет Министара га чека ко озебо сунце.
Њихов највећи проблем, поред недостатка Странака, Организације и Гласова, јесте одсуство Милорада Додика.
Без Додика, они нису ништа.
Будале су убудале потрошиле још један Мандат.
СНСД ће побиједити.
Изгубиће само ако оде у Бразил, у Амазонију, и тамо залута.

 

СДС ЈЕ, ОНОМАД,
РАЗБИЈАН ЈЕР
ЈЕ ТРЕБАЛО ПОНИШТИТИ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.
ШТА ЈЕ САД.

 
Све што Запад, Неонацистичка ЕУ и Сарај Унитаристи, раде према Србима, према Дејтону, према појединим Институцијама, мора се гледати кроз Републику Српску као мету.
Сваки сљедећи Србин, за њих је гори од претходног.
Сваки је већи Злочинац од претходног.
И да је данаас сто година од Дејтона, Срби би били Ратни Злочинци и Геноцидаши.
Да се такав Педаљ примјењивао на Постратну Њемачку, данас не би постојала Њемачка, не било ни једног Нијемца а ниједно Дрво у те четири Зоне не би било старије од десет година.
Ну.
Нијемци и Њемачка нису кривци за Геноциде, разарања и десетине милиона живота.
Срби и Српска су кривци јер су опстали и нису почишћени у Распаду СФРЈ.
У БиХ, послије Рата, Срби, СДС, били су главни кривци, мање су кривци били Хрвати и ХДЗ БиХ. Муслимани, СДА, били су побједници, слављеници, миљеници.
СДС је одмах нападнут. Уклоњен је Караџић а потом и Биљана Плавшић. Уз десетине других Актера.
Истовремено, трајало је унутрашње разарање Есдееса, на разне начине и са разних страна.
Циљ је био уништење Есдееса и поништење њених Гласова као темеља Власти у Републици Српској.
Есдеес је требао да буде замијењен лепезом малих Странака. Зато је Цензус био низак а Фондације су се утркивале у финансирању нових Странака и свакојаких Будала.
Шта је, данас, у питању.
Есдеес није темељ Власти Српске.
У Бањалуци нема ни једног Одборника.
То је циљ.
Да Есдеес нема ни једног Одборника у Репубици Српској.
Циљ су Гласови Есдееса.
Постоје двије опасности по Издајничку Промуслиманску Опозицију у Српској.
▫ Да Гласови Есдееса, који су константни, иако су драстично смањени, који су национални, иако Руководство Есдееса стално иде према Издаји, остану компактни и уз Есдеес.
▫ Да Есдеес промијени страну и пут и да иде уз Национални Компакт, уз Власт и у Власт.
Креатори и Кројачи Опозиције, настоје потчинити Есдеес, оставити га без Појединачних Кандидатура, у овој фази, како би задржали Гласове уз Опозициони Блок.
То су једини вриједни Гласови у Опозицији.
Они су конкретно за нешто.
Сви остали Гласови, нису ни за шта, ни за коју Странку, већ су само Гласови Против.
СДС се не може сам спасити и одупријети.
Нешто је, већ, требало да се учини, да се СДС придружи Власти и да се тако сачувају Гласови и то име, које је уграђено у Републику Српску.
Остали из Опозиције, њихове смијешне Скраћенице, нису уграђени ни у обалеговани Плетер.

 

СРПСКА
ДЕМОКРАТСКА
СТРАНКА,
ОД КРТИЦЕ
ДО ЦРВИЦЕ
 

Нико се озбиљно неће бавити пропашћу Српске Демократске Странке.
Политичке Странке све мање значе и утичу, све су мање и незанимљивије.
Уобличићу само неке кратке скице о Пропасти Есдееса.
Јер ће и њихова важност трајати кратко.
Главни узрок Пропасти Есдееса, налази се у Српском Колективном Бићу. А за таква образложења, потребне су Књиге или, барем, Студије.
Ну.
Како никоме не треба Есдеес, не требају ни Студије.
СДС је, након „првих демократских вишестраначких Избора“ у БиХ, код Срба преузео све.
Срушио је мрачни Комунизам а није имао с ким да преузме комунистичко насљеђе.
Преровао је сву земљу, институције, позиције, предузећа, установе, администрације.
За Есдеесом су ишле хорде халапљивих Актера и гледали да заузму Управу прихода, Радио Станицу, Трговину, Шверц, Богаћење... све.
Те хорде су биле поптуно различите од оних колона које су регрутоване у Војску и отишле у Рат.
Ту су два главна узорока данашње пропасти Есдееса.
Друге двије Демократске, Националне Странке, уз такву дјелатност, бавиле су се и Националним Интересима.
СДС је то пустио Караџићу и ужем Руководству, Србији, Службама... а сам СДС се бавио непрекидним теренским кртичарењем.
Послије Рата, Срби су колективно схватили о чему се ради. И Есдеес је почео да пада.
Радован је одстрањен. А и док је водио Есдеес, није могао да контролише „организацију“ на терену. Како би Масовни Покрет прерастао у Странку, у Организацију. За то је требала огромна енергија, технолошка структура и координација.
Нико од њих о томе није знао ништа.
Биљана није могла да одстрани Криминал из структура Есдееса па је одвојила неке дијелове.
У Есдеесу је остао једини жив Ген Позиција.
То их је, данас, и прије два три Мандата, довело до сарадње са Педепеом.
Који није формиран ради заузимања Позиција већ ради разарања Политичке Сцене Републике Српске и разарања саме Републике Српске. Све до њене предаје аждајама бриселског Неонацизма и крволоцима сарајевског Унитаризма.
СДС и данас, са оним аматером Бланушом, трчи за Позицијама и Влашћу. Трчи за Педепеом, Осигурачима.
Док они, Брисел и Сарајево, раде свој посао, као ономад СДА и ХДЗ БиХ, од којих су страдали Срби цивили.
У свакој Странки има тај слој Љубитеља Позиција и Власти. Којима Организација не значи ништа. Умијеће је наћи баланс.
Док сам иргетовао у СНСД, бавећи се Организацијом и Изборима, Људи су, послије сваких Избора, говорили: Васић опет није ништа.
Људима из Власти, Људи из Странке не значе ништа.
У Есдеесу је било Људи који су то могли да схвате.
Одстрањени су, нестали, отишли.
Данас, тамо, нема ко да схвати ни најобичнију релацију а камоли значај Страначке Организације или Национални Интерес, Опстанак Српске, Државу Републику Српску...
Свака Власт поједе своју Странку и изгуби и Странку, и Власт, и Државу.

 

ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
У ОПАСНОСТИ ЈЕ

 
Ствара се клима да су за Изборе у октобру само два озбиљна Играча.
Есенесде и Осигурачи.
Истоврмено, ничу нове Странке Једног Лица. Кобива, Актери имају своје Гласове који неће никуд, само хоће њему.
То може да објасни Јелена Тривић, Ноћна Тица Предсједница.
Она је имала „своје“ Гласове, у Педепеу и на Лешинарској Хистерији. Кад је отишла из Партије, од њених Гласова није остало ништа.
Политичка Сцена Републике Српске има још сарих малих Странака. Највећи дио у Власти.
Вјероватно ће се појавити још нека, до пријаве за Изборе.
Све то на једну страну. А на другој је Есенесде, као једина права Странка. И остаци Есдееса, као некад једине Националне Странке.
Све друго су приручна средства на привремено заузетој територији, политичкој сцени.
У таквој ситуацији, Политичка Сцена Српске није двополна.
Али, Власт може да се сруши.
Мобилизација Бирача Против, може приближити Опозицију резултату Есенесдеа. Рачунајући и деструктиван рад Спавача у Власти и са Властима.
У таквој ситуацији се активирају мале Странке и са Опозицијом начине Већину.
Осим ако Есенесде не освоји четрдесет посланичких мјеста у Народној Скупштини. Што је предалеко.
СНСД и оваква Република Српска, једини је проблем на цијелом простору, од Зиданог Моста до Софије.
Срећа је што нисмо у ЕУ. Иначе би се искористиле бриселске алатке, као против Мађарске. И преко ноћи би се све преокренуло, у Власт Послушника Измећара.
То је дугорочни циљ, најдаље у току два, три, Мандата.
Пад Мађарске и останак Вучића на Власти, наше су тужне Црне Птице Крешталице.
За Републику Српску је погубно да се Политичка Сцена конфигурише на тај начин.
Да су на другој страни манипулатувни услужни аматери, педери и болесници.
Не само због Избора, већ зато што они дају „легитимитет“ Шмиту да уништава Републику Српску.
Власт ништа не схвата. Власт се бави собом. То је конгломерат, мало везан за „владајућу Странку“.
Владајућа Странка је остављена по страни и не може сама много да учини.
Не можете сви да будете Хегели.
Неко мора да буде и Филозоф.