„ДЕЗЕРТЕР“ БЛАНУША
У НОВОМ РАТУ

 

У недостатку Теве Дуела, Јавност је узбуђена изјавом члана предсједништва Бораца, да је Блануша би мобилисан и да је након неког времена, отишао из односне Јединице.

То није неки подвиг или мана. Отишло их је на стотине, на хиљаде, или није ни дошло.

Онда су надлежни том Члану, запријетили да ће бити смијењен и искључен јер износи само о једном Кандидату.

Нисам чуо да је рекао да је то нетачно.

Али, није ни важно.

СДС је мобилисао све по реду, све виђеније и изначајније, под фирмом да су Комуњаре.

Сјећам се, у касарни Козара, кад сам први пут мобилисан, за Рат у Хрватској, други пута сам дошао добровољно по Позив, видио сам на десетине Бањалучана, мобилисаних, професора, директора... све Комуњаре. Ти Људи нису за Рат. У Рат се не иде по реду. Највећи дио се извукао. Ја нисам ни тражио да се извучем.

Послије сам виђао Професора Жилета, Филозофа, и он је остао у Рату.

Само Есдесовци нису били у Комуњарама. Зато и нису имали никога вриједнога и способнога.

Постављани су Људи на мјесто нпр Шефа Управе прихода а прије никад нису ни чули за ту синтагму, функцију, посао.

Вјероватно је и Блануша мобилисан по сличном систему.

Есдеес није знао ни питао шта треба Војсци, нити је бринуо о Војсци. Њему је било битно да прокрчи пута за своје.

Есдеес је увео ту техноологију јавног блаћења Људи, Истинама или Лажима. За мене су разгласили да ми је супруга муслиманка. Па ми један тренер, на утакмици, много година након, рече, Добро си ти прошао како ти је жена муслиманка.

А Жена рођена у Београду.

Сад је та есдеесова технологија стигла Бланушу.

Блануша је то морао да поднесе, јер се упетљао у коло које не умије да игра.

Али и због тога што нема никакав Политички Програм. Кад би се кандидовао за Шумара, морао би да има неки Програм.

Он нема ништа. Ни о чему ништа.

То је коубило се за лијепљења на њега свега и свачега.

Ако идеш у Кампању, мораш ти да диктираш и избацујеш Теме, па нек се други чешу.

А не да чекаш шта ће се догодити.

И кад ће проћи та Кампања.

 

 

СТУДЕНТСКО
ПОЗОРИШТЕ ОВЛАШ
СТИГЛО У СРПСКУ
 А ПОЗОРИШТЕ ВУЧИЋ
ОДА САМО ОКРАЈЦИМА

 
Српско Јединство не постоји и никад није постојало.
Српско Јединство се не може градити неједиствено и неједнако.
Ви будите јединстени са нама и гледајте нас као матицу а ми ћемо да будемо Београд. И да вас продајемо, испоручујемо...
Република Српска није страдала као Република Српска Крајина, нити прошла као Срби Косова и Метохије.
Али је кроз деценије, преживила разне врсте пакла са Београдом.
При томе не признајем аргумент, То је Београд, то није Србија, Вучић није Србија...
Србија је онај ко влада и доноси одлуке.
Већ двије године Срби из Србије, на мрежама и у Јавности, понижавају овдашње Србе који имају Држављанство Србије и, понеко, оду да гласају тамо.
Њих се титулише Прекодринцима, Гласачима за Сендвич, криминалцима који се лажно пријављују... Према цијелој Српској то сије мржњу.
Рећи ће, опет, то је Мањина.
Да то је, генерисана Мањина како би убацила упљувке у Свијест Већине. А тај процес се увијек успјешно заврши, барем код Моравско-београдских Срба.
Сада су објавили да Студенти Побјеђују долазе у Републику Српску. Посјетиће многе мјеста. Није јасно објављено шта је циљ тих посјета.
Али знајући њихове досадашње посјете и ходања, то је Мало Студентско Позориште. Они су то практиковали и раније. Кад им треба мало фиктивног Српства. Кад Суфлер процијени.
Студенти Побјеђују је индуковани манипулативни покрет.
Вучић је добровољни манипулативни Владалац.
Али, и он је Позориште.
Србија воли да ужива у Политичким Позориштима.
Тај Вучић, одредио је пуштање неког Моста, према Републици Српској, послије Избора овдје.
Да Власт Српске, у Кампањи, не би имала „користи“ од тога.
То је исто однос као и према Прекодринцима.
Република Српска има неколико национално битних одредница око којих мора да постоји јасно опредјељење и исказ
▪ Муслимаски Унитаризам
▪ Република Српска је Дејтонска Држава
▪ Девастирање дејтонског Устава и Споразума
▪ Геноцид у Сребреници
▪ Младић, Караџић
▪ ЕУ, НАТО
▪ Неонацизам, Украјина
▪ Русија, Израел...
Да би Република Српска неког подржала у Србији, мора да предочи претходна јавна дугогодишња изјашњења и опредјељења.
Република Српска ће, као и друге самосвојне Државе, као и Русија, званично подржавати Власт у Србији.
Република Српска није Странка на Политичкој Сцени Србије.
Поштује Изборе у Србији и Побједника, вршиоца Власти.
Кад се промијени Власт, подржаваће и ту Власт.
И нико не може да тражи да се ми упетљавамо у вишедеценијске кучине Политичке Србије. Да подржавамо некога ко је нејасан, па када изгуби, да са званичном Србијом покопамо све односе.
То би требало да буде јасно и онима са два разреда основне.
Те српскијанске аматерске технологије, нека просипају по Бувљацима Политичке Србије.
Република Српска се бави Опстанком.
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ТВ ДУЕЛ ЈЕ
CIRKO AMERICANO,
ТО НИЈЕ ЗА СРБЕ,
ЊИХ НИЈЕ ДОВЕО
КОЛУМБО

 
Многе ствари мораш да објашњаваш милион пута.
А онда још тристачетрдесеттри хиљаде пута, јер нису схватили.
У Балоњуци, саобраћај је Сами Божији Ужас, ко у Слатини за Петровдан, а они упрли за ТВ Дуел Предсједничких Кандидата.
И то, Кандидат Минић.
Док Кандидат Блануша, бјежи ко Ђавоодкрста и гледа гдје је какво дебело дрво, да се сакрије.
Ту је упро Фаворит а Аутсајдер избјегава.
На другом борилишту, упрли су Аутсаједери против Кандидаткиње Цвијановић. Што је логично, јер тако добију прилику да се излају на Жељку и да их Народ види.
Први Васићев Закон Избора:
Побиједио је онај ко је већ побиједио а изгубио је онај ко је већ изгубио.
Дакле, одлуке су донешене. Ако нема неких драстичних широких потреса, одлуке о Изборима, Бирачи доносе на половини Мандата.
То није само рационална одлука, она је и подсвјесна.
Тада се може угрубо сагледати какав је онај ко влада, какав је онај ко хоће да влада, да ли се исплати ризиковати.
Избори јесу, подсвјесно, о Националном Програму, али су и, свјесно, о ризику за дотад постигнуто у животу и позицији.
Да ли се исплати Лото.
Увијек се пред Опште Изборе наводи ТВ Дуел Додик – Тадић.
Сви ће вам рећи да је због тог Дуела, Тадић изгубио Изборе.
То ни близу није тачно. То је нетачно.
Одлука о гласању за Додика је донијета много раније. Као и о Тадићу.
Тадић је због тог става јавне аматерске јавности, имао проблема разне природе, од понижавања до дисквалификације и искључења.
То је једина посљедица тог ТВ Дуела.
На Изборима, тај ТВ Дуел није регистрован ни оним иглама за Земљотресе.
Природа Српског Политичког Друштва, рурално-скоројевићевског, полујетрвског, безразложно властопоштовалачког, различита је од америчког.
Али, без обзира, нико у ТВ дуелу неће да слуша и анализира некакве Програме, вата биљешке, ћути жено, видиш да записујем. Чак и када би се Програми ту могли изложити.
Свако ће да гледа за затоми своју јетрвску карактерну црту. И да тражи нешто за пљување код онога за кога неће гласати.
Такви су данас и Медији.
Уопштено, то је девастирање Политичке Сцене. Претварање Великог Циркуса у пуно малих циркуса.
Хоће и Вукановић на ТВ Дуел. И онај Маринико. СТЈЖ.
Нема озбиљније Политике од Политике Велике Националне Странке.
Све друго је Бувљак.

 

СТАЛНИ СУМРАК
РЕАЛ МАДРИДА

 
Реал Мадрид је једна од највећих и најдуготрајнијих превара у Европском Фудбалу.
Државни Клуб.
Реал Мадрид се не може посматрати кроз Игру.
Игра је најмањи дио свих његових успјеха.
И највећи дио његових неуспјеха.
Све што је постигнуто, постигнуто је око Стожине Моћи.
Око Моћи Реала, гради се све остало, финансије, куповина скупих Играча, страх и толеранција Судија, наклоност Медија, не само у Мадриду, већ и около, извикани Тренери...
Моје схватање Игре не дозвољава ми да гледам Мечеве Реал Мадрида.
За мене је то негледљиво.
То је уништавање Фудбалске Игре.
Уништавање Фудбала у Шпанији, која је богомдана за Фудбал.
Гледао сам велики дио Утакмице Реала и Атлетико Мадрида. Да бих видио колико то, и једни и други, могу утицати на пут Барселоне током ове сезоне.
Ако би Реал Мадриду, све друго упросјечили, у складу са Лигом, а оставили само Тим, Тренера и Игру, они би се сваке године борили око испадања.
То је Тим који је постао Психолошка Ординација.
Сваког Играча који дође, они ће да изобличе.
Једино им то није успјело са Модрићем и Кросом. Добро, и са оним голефером који их је јавно зајебавао. Валвердеа су тотално деформисали. Кукуреља, живи Стршљен, синоћ код гола стоји док Атлетиковац центрира за Гол.
Очито је да Кукуреља не може да се трансформише у Реал Клинику.
Трент, дошао, сирома, са великим очекивањима, научио шпански... само ће се упропастити.
Реал Мадрид плански себи доводи деструкторе. Роналдо, Мбаба...
Неоспорно је да се постижу резултати, али они нису заслуга ни Деструктора, ни Тренера ни Игре.
Синоћ, против Атлетика, показала се сва неспособност Реал  Мадрида и португалске Преваре, Муриња.
Сви знају како игра Чолов Тим малих двиљих свиња, које довезу у кавезима и минут прије пусте у стадион.
А, кљове се бијеле. Виде се са Ц нивоа Метрополитана.
Чоло је трансформирао, извратио Атлетико, у односу на онај Антићев и Пантићев.
То је веома агресивна и физички спремна екипа.
Тој агресији мораш супротставити посебно креирану Игру.
То Реал не умије, једноставно, то није могуће да Реал изведе.
Није само у питању Атлетико.
Од седам Мечева, два су изгубили а два добили у продужецима.
Све то функционише против много слабијих екипа.
Када се намјери на неког ко је успоставио Игру, грубу, посједну, креативну, ко је приближно јак по саставу, не функционише.
Већ три године су Реалу криве Судије.
Пенал који је суђен Атлетику, увијек је суђен Реалу.
Тражење два Црвена је дванаести Играч Реала, под именом Кукулеле.
Било би добро за Фудбал у Шпанији, да Барса прође Првенство како је пошла, да Чоло оде из Атлетика. Јер би то помогло другим Тимовима. А, могуће, и Реалу.

 

СИГУРАН ГЛАС
ИЛИ КРВАВИ ТАБАНИ

 
Када су почела организациона бауљања у Есенесдеу, и вјештачко ближење са анамо оним, уселила се у унутрашњу страначку комуникацију и синтагма Сигуран Глас.
О коме, сам и тада мислио као и сада о Покрету Сугуран Секс над Српском.
Курац од овце.
Сигуран Глас је Технологија Клијентелизма.
Моћник, не Странка, не Организација, омогућује позиционирање на разна мјеста, која су за Позиционаре преважна јер су незаслужена.
Такве Хорде Клијената добију обавезу да обезбиједе Сигурне Гласове, дају Спискове. То обухвата разне кругове Бирача, од запосленика до родбине и пријатеља. Некада и са подручне организације.
Слабост те технологије, у томе је што није могуће контролисати Гласаче. Да ли су изашли на Изборе и да ли су Гласали за Странку Клијента.
Сви они са Списка, евидентирани су на разним Бирачким Мјестима.
Чак и ако их неко зове на Дан Избора, они ће рећи, Да Шефе, баш сам сад гласао како сам и рекао.
И, Бог те веселио.
Код Страначке Организације постоје Мјесни Одбори, могу да се различито зову, и они су везани за Бирачка Мјеста, за круг Бирача који припада том мјесту и Чланство Странке из тог Круга.
Мјесни Одбори знају сваког лично, имају комуникацију током мандата, имају евиденцију са Бирачког Мјеста ко је кад изашао а ко није. И зову оне који нису, да их подсјете, ако треба да их превезу и слично.
Мјесни Одбори већ увече, поименце, знају колико је Чланова, симпатизера и других Гласача изашло и колико је Гласова убрано.
Они су све то знали и за Ђурђевдан.
Сигурна Глас је технологијам која не може то да ради.
Она мора да примјењује неку врсту силе, присиле, уцјене, пријетње... али ни то не доноси оптималан и максималан резултат.
Мрежа Мјесних одбора не мора то да ради. Њој нико не мора да каже то и то. Понекад се, кад је неки важан Сегмент Гласања, подијеле задаци у броју Гласова. Али они се крећу у оквиру броја Чланова. Дакле, тражи се максималан активизам.
Сигуран Глас је једнократна технологија.
На њој Странка, Организација, не могу да живе.
Сљедећи Избори, и опет све испочетка.
То је несигурно и неприхватљиво.
То одваја Странку од Бирача и Гласача, од Чланства, било оно стварно или фиктивно.

 
АКО МЕ ИЗАБЕРЕТЕ,
ПОСЛИЈЕ ИЗБОРА ЋУ ПРВО
САХРАНИТИ ЦИК БиХ
 

Како им је одведен Марфи а утуко се Шмит, ко да је гром пуко у њиха.
Онај, из Америке, на званичном мјесту, рекао да није далеко распад БиХ.
Ешдаун, устао из гроба, подмазује зглобове и тражи Вратнице на Гробљу, да иде да помогне Усраној БиХ.
ЦИК је симбол неоотомаске владавине.
У Стамболу на Миљацки.
Нема никакву надлежност над Иборима у БиХ.
То није Уставна и Дејтонска, заједничка Институција. Нема Сагласност Страна.
Сви Избори се догађају на Територији Републике Српске и на Територији Федерације БиХ.
Ништа се не бира на Територији БиХ.
ЦИК БиХ је Испрдак ОЕБС-а.
Шеф ОЕБС-а је био на челу Привремене Изборне Комисије.
ОЕБС је једно од нагнусијих оруђа Муслиманске Унитаризације БиХ.
Дејтон говори о Сталној Изборној Комисији.
Не говори о Централној.
ЦИК је савршен примјер како Сарајмуслимани све што мирише на заједничку институцију, присвоје, муслиманизују и унитаризују.
Природно је да ЦИК није ефикасан.
Тако постављена пливајућа Институција не може да буде ефикасна.
Она не може да ради ни за Сарајево, чак.
Не може ни да ради за Опозицију у Српској, због које је и формирана у садашњој постави, у којој је и онај Ј. Бараба.
ЦИК БиХ проводи насиље над Републиком Српском.
Са кажњавањем Људи који нешто објаве на Мрежама, она се укључила и у Прогон Срба у БиХ.
Њена неефикасност, у овим Изборима, веома је опасна пријетња по регуларност Избора.
Могуће је да се сав хаос искористи против Републике Српске, против воље Бирача у Српској.
Власт послије Избора, мора одмах рјешавати питање ЦИК БиХ.
Поставити га као услов за склапање мозаика Власти.
 

 

ИЗБОРНА КАМПАЊА,
ЈЕДНИ ЛАЖУ,
ЈЕДНИ ОКУПЉАЈУ
 

На Изборима учествују Бирачи, међу њима, Гласачи.
Не учествују Политичари, Лидери, Кандидати.
То је скоро немогуће схватити.
И велики и мали Лидери сву мисао врте око себе.
Попну се на замишљену висину, па сиђу и гледају себе на висини. И уживају.
То схватају Будале, као ја.
Који дјелују у Организацији, који се срећу са великим бројем Чланова и великим приливом Нових Чланова.
У СНСД, у години Избора, крене повећан прилив Чланства.
Колико знам, никада није вођена организациона акција за Нове Чланове.
Сада их има 216.000.
Таква ситуација намеће два задатка.
▪ Нови Чланови, као и дотадашњи, морају се некако прихватити, окупити, организовати, уважити.
Није довољно рећи, Постали сте Члан, хвала, довиђења.
▪ Повезати разуђену и разностепеничну Структуру Странке, са Чланством.
Ако се то не успије, једни иду друмом, једни шумом.
Оба та задатка, говоре да Странка мора да се повеже са Људима, не само са Члановима.
Нарочито у Изборној Кампањи.
А ја сам покушао да успоставим Перманентну Изборну Кампању, да томе прилагодима Странку и Организацију.
Будала.
СНСД је сада са Људима.
Та Кампања изгледа класична, утабана, уобичајена, досадна.
Напорна.
Шездесетчетири је Града и Општине, а тридесет дана, два мање.
Имају Сељани Филозофију.
Ако идеш код Чојека, или нешто тражи или нешто понеси. Немој ићи нако.
Онај ко нема шта да тражи или шта да понесе, он иде у Медији.
То је нако.
А са Билборда, малих Радија, Огласа по разним порталским просторима, спотова на ТВ... можеш да причаш шта хоћеш, и оно што не можеш кад изађеш пред Људе.
То су Поплаве Лажи.
Та Кампања је прастара, превазиђена.
У Српској се ових дана непрестано Лаже Људима.
Све што у Кампањи кажеш да ћеш, нећеш.
Јер то није могуће. Нико сам не рјешава нешто нити одлучује.
Најмања ствар мора да прође Процедуре.
Аматери Аналфабети Анархисти, немилице лажу.
Срећа, ово су ко зна који Избори, девети Општи, само, чини ми се, тако да су се Бирачи извјештили.
Али Кампања Лажи оставља посљедице на Политичкој Сцени. Девастира је и снижава критерије. Уништава Процедуру кандидовања. Такве Кандидате, за Листе, мале Странке и Покрете, углавном кандидују Тајна Друштва. Невидљиве групе прикључене на Маркаспираторе.
А, онда, кад они који у Кампањи окупе двјеста или триста хиљада Бирача, у четири недјеље, побиједе, сви ће скочити и рећи да су покрали те Гласове јер су и током Мандата били Криминалци.