У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, САДА,
ПОЛИТИЧАР ПОСТАЈЕШ ТАКО ШТО
БУДАЛАШЕШ НА СКУПШТИНИ
ИЛИ ШТО ОДЕШ У НАЈАМ
КОД ЗАПАДНЕ АМБАСАДЕ

 
Траје то неколико Мандата.
Присјетимо се ко је све, у Опозицији, постајао Политичар, ишао на Изборе као ведета и пушио.
Заједно с њима су они који нису у Народној Скупштини.
Они су Посланици код Западних Амбасада.
У владајућем Есенесдеу, Политричари пролазе неке редослиједне степенице. Каквегод су и каквигод су они.
Озбиљан Политичар не можеш постати без Велике Политичке Странке и Власти.
Странка ти налази мјесто у тиму а Власт има степенице којима мораш да се пењеш и на којима можеш да паднеш.
Скупштински Циркусанти, који постају Политичари без Странке и Власти, генетски не могу бити озбиљни политички актери. Они су Самониклице, принуђене да траже подршку, логистику и орму, код неког другог.
Њихов Политички Рудник је углавном један мандат.
Они служе само за манипулативно топовски пуњење.
Они су почасна паљба ниских воајерских и онанистичких страсти Новог Политичког Јадника, који је наједном видио своју шансу, након слома Државе, Система, Скале Вриједности и доласка наплавинског муља Демократије.
Такви еквилибристи, Народну Скупштину, Парламент, дакле, и цијелу Парламентарну Демократију, претварају у циркуски шатор, луткарско позориште, ријалити и таблоидну насловницу.
Кроз Народну Скупштину Републике Српске, прошли су кордони таквих. Од првих Есдеесових Ускока, Шумара и сличних, који су у Представничку Демократију дошли ниодкуд и ниодкога, до данас.
И сам Есдеес је дошао тако.
Он се лажно представљао као Странка. А био је, у ствари, само варничење народне одлучности да више не иде на губилишта и да се не заврши велики територијални пројект српског истребљења, промовисан као Шаховница на Дрини.
Каква је корист од тих Скупштинских Кордона.
Никаква.
Политичка Сцена Републике Српске, имала је штету на квалитету и озбиљности.
Једнако као и од Есдееса.
Стога је, ако се жели подићи квалитет Политичке Сцене, Представничке Демократије и Полиитичара, пријеко потребно цензурисати Народну Скупштину.
Укинути телевизијске преносе, укинути накнадно емитоване снимке и дуже изватке из расправе, извјештавање свести у новинарске технолошке оквире и Народној Скупштини вратити одлучивање.
Дабоме да ће неко рећи да то није демократски.
Можда. Али, ово сада је анархистички.
Са веома дугим и погубним посљедицама.
Погледајте Ометеног, у Бањалуци.
Он је директно пиле тог вишедеценијског Легла Мућака.
 
 

 

ИСТИЧУ СЕ КАНДИДАТИ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
НЕКИ СУ НА ИГМАНСКОМ МАРШУ,
НЕКИ У ОСМОЈ ОФАНЗИВИ

 
Ови, који су у Ћопићевој Офанзиви, они су пошли. Али не знају гдје ће стићи ни ко ће стићи.
Ови, који су кренули на Игман, јер је Врховни Командант тако наредио, имаће тежак и крвав успон.
И једни и други никог нису питали за Кандидате.
У Педепеу нису питали Јелену и Есдеес.
У Есенесдеу нису питали Организацију.
У Есенесдеу Кандидатски Двојац, Миле и Жељка, настоје овом раном кампањом да надокнаде пасивизам Организације.
У Педепеу, настоје да приграбе обје Кандидатуре, испред носа Мирка Шаровића и Есдееса.
Стога водају Ометеног по терену а Бореновић, као Велики Вођа Дугог Марша, на 37 у ладу, у Српцу, каже Наш Народ.
Когод каже Наш Народ, Мој Народ, Ми Срби... има проблема са Гласовима.
Ометени има амбиције да буде све, Предсједник Републике Српске, У Тант, Лајка...
Педепе се томе не може одупријети.
Максимално што може учинити је да са Ометеним утрпа и Британца. А да Амбасаде натјерају Шаровића да стоји у дубини кадра и аплаудира.
Јер, објективно, Шаровић и нема неке шансе.
За њега ни муслимани у Републици Српској неће гласати.
У Педепеу се надају да ће тандем Ометени – Британац, повући и посланичка мјеста Партије.
Шаровић, реално, нема аргумената да се томе супротстави.
Нема Јединство Есдееса. А и што има, занемарљиво је.
Ствар је озбиљнија него што изгледа.
Зато Деенес пишти кано гуја љута.
Не можемо прерано да истичемо кандидате. Превод је, Нас нико не јебе.
Васковић, кодног имена Наруџбеница, пише како је Ометени прдно у чабар и како он ништа није урадио на мјесту Градоначелника Бањалуке.
Тај текст је више Наруџба из Есдееса него што је Амбасадна Брза Пошта.
Иако су Педепеовци у кампањи, по овој сјалици, није им вруће. Ледена језа их облива у чекању шта ће рећи Вукановић.
Јелена ће пријећи у СНСД.
Код Додика, у нападу, ништа ново. Технологија Мило – Филип. Сад ти мало прти а ја ћу за тобом.
Заједничко свима јесте то што зависе од других.
ПДПСДС могу да успију само ако СНСД добро омане.
А СНСД може да успије само ако пробуди Организацију.

 

ЗАШТО ЈЕ СРПСКОЈ ОПОЗИЦИЈИ,
ЛИДЕР ГЛАВНА И ЈЕДИНА МЕТА.
ЗАТО ШТО ЗАПАД ТАКО КАЖЕ.

 
Некад, кад је Црквени Календар, у доба мрског Комунизма, нешто значио, Сељанин је у празну десну страницу тог мјесеца, мастиљавом оловком, уписивао, Опрасила се крмача, Водила Жујава...
Многи Наивац, Генералић и Ливадић, који је добровољно, неким чудом или тајним каналима, убачен у Политику, убијеђен је да данас то са Црквеним Календаром, раде Бирачи. Који једва чекају Изборе.
Па, уписују, Ђуро нагузио Предсједника за Косово, Перо деро Додика за изјаву о Геноциду...
Ну.
Та лагодна тастататурска и фотељачка, климатизована, позиција, у којој се током читавог Мандата не подере ни један Пар Опанака, не доноси користи на Изборима.
НГЛ Аналфабети сматрају да је перманентни напад на Лидера довољан за добијање Избора. А да ће Медији обавити свој посао преноса података до сваког Бирача.
Можда и хоће. Али Бирач то не уписује у Црквени Календар. И не памти.
Да су Медији нешто, Фахро би досад, на основу Дневног Аваза, побиједио и за пласман и Лигу Шампиона.
Не би јавио да се повлачи са чела Странке.
Напад на Лидере је искључиво западна формула.
Тако је страдао Трамп.
Није страдао на основу неког политичког програма. Трамп је барем имао једну реченицу, слоган. Демократи нису имали ништа.
Том тактиком таргетлидерије, постиже се двоструки циљ.
Анимирају се сви они који су Против и руши се кредибилитет Лидера уопште.
Нејасна и недефинисана политичка сцена, нејасна Опозиционарима, може да произведе и обрнут ефект.
Да сваки такав напад јача Лидера.
Када Лидер то осјети, онда и он почне да јача сам себе.
Од тога нема користи нико, али то успјешно продужава Власт.
Ако се, пак Лидер повали, готово је сигурно да на Власт долази неко неспсообан. И за себе, и за Државу, и за Нацију, и за Запад.
Такав им је најбољи.

 

ОД СРБА СЕ
НИШТА НЕ МОЖЕ ТРАЖИТИ,
СВА ОДГОВОРНОСТ ЈЕ НА ВОЂАМА
А СРБИ ЋЕ МИРНО ДА ГЛЕДАЈУ
И ПРОПАСТ И УСПОН

 
Православље је атомизована Вјера која уздиже и даје слободу Појединцу. Не брине се за Нацију и Државу.
Католичанство и Ислам су Вјере које постројавају и хомогенизују, не уздижу никога, ни Нацију ни Државу.
Православце, стога, можеш употријебити да раде против себе а Католике и Муслимане можеш натјерати да раде против себе.
Да Срби, као Нација и Вјера, не постоје као Једно, видљиво је било и у вријеме настајања краљевине СХС. Па, у вријеме настајања ФНРЈ. Па, у вријеме Распада СФРЈ.
Па, и сада се види.
Ти процеси су комплексни, историјски, национално, вјерски, социолошки, политички, геостратешки... и зато требају томови.
Стога нема другог начина него говорити кондензовано уз пратеће механизме подразумијевајућих ставки.
Да су Срби Једно, у филозофском, духовном смислу, а онда би били и у политичком, не би се онако лако као камен мртвацу у води, окачила противсрпска флоскула Сви Срби у једној држави.
Та филигранска игра на немогуће, више је учинила против Срба него многе војске, офанзиве и мрачне силе.
Срби Републике Српске су први, и једини, у цијелој Историји, схватили да су сами. Иако су Срби.
Да нисмо узели Ровове у своје руке, данас, овдје, не би био ни камен на камену.
Други Срби, Косова, Хрватске, Црне Горе, Македоније, нису схватили да су сами.
Гледали су у Србију. И нестали.
Нису схватили да Србија, какогод то уобзирили, не схвата да постоје и други Срби.
Политичари су могли да учине више на стварању Једности Срба.
Који Политичари.
Краљ. Краљ је био курац.
Тито. Тито није био Српски Политичар.
Могли су али и нису могли.
Кад Црква није учинила ништа.
Српска Православна Црква мора промијенити своје учење.
Своју Практику.
Окренути се Људима а не Вучићима.
Вјерницима проповиједати Свето Српско Тројство.
Моја Нога, Моја Земља, Мој језик. На једном мјесту.
Десет Божијих Заповијести има и на Интернету.
Да се учило то ССТ, Срби би данас били на попису Опстанака.
Да су Срби опстали на Косову и у Хрватској, ни једно ни друго не би могли да се понашају као данас.
Да су Срби били Срби у Црној Гори, не би данас Црна Гора била највећа Српска Издајица и забијач ножа у леђа Српској.
Колика је разбијеност Срба, говори и данашња узјава извјесног политичара из Црне Горе, који се због Резолуције признања лажног геноцида Сребреница, извињава Србији.
Кад имате такве неартикулисане, неоријентисане, Будале у Политици и Јавности, не можете да будете Срби.
Не можете да будете било шта.
Срби су такви какви су.
Као и сваки Народ. Не може Народ да води Националну Политику.
Од Народа је, кад га нападну, довољно Рат и Жртве.
И за то, и за све друго, одговорни су Државници, Вође, Лидери, Владе, Представници, Функционери.
Ако је Црква, претходно, створила Подлогу Духа.
Ако побројани, пак, немају одговорност, ништа се неће десити.
Осим Нестанка.

 

ЧИЈИ САМ ЈА,
ЧИЈИ ЈЕ МАНДАТ,
ЧИЈА ЈЕ СТРАНКА

 
Људи мијењају Жене и Пиће а да неће Странке.
Сви су се борили против СКЈ, јер је једина Странка, не можеш је промијенити, и ко Људина, Демократа и Драгуљ, бити у некој другој.
Сад кад су дошле друге Странке, сад је проблем.
Оћетел пишкит ил какит.
Изнијет је податак да је 27 Народних Посланика у Народној Скупштини Републике Српске промијенило своје страначко мјесто боравка.
Не знам да ли се ради о актуелном мандату.
Али није ни битно.
Битно је да је потпуно необјективно и површно сваљивати све на Папке Пелетаче.
Прелетач је мање од површине и индикатора, то је тек један тренутак у животу маслачкове лоптице.
Прелеташтво је потпуно сљедствена појава неквалитетне Политичке Сцене.
А она се, као и све што је тако неквалитетно, не може поправити.
Шта конкретно, на републичком и на општинским нивоима, доводи до Папка Прелетача.
◘ Непостојање Политичких Странака. Нису све Странке, Странке. Као што нису ни све учеснице избора Мис, Мисице.
Група заинтересованих грађана, најчешће, један, оснује Странку. Нема пара, нема чланова, нема програма... нормално је, онда, да нема ни кандидата. Мораш тријебити од оних који су већ прошли. Или на Изборима чекати да се појави неко ко је довољно болестан да има пара и да хоће да буде Кандидат.
Умјесто страначке кампање, коју би платила Странка, плаћа он. Али не кампању, већ Бирачке Одборе и друго особље.
Чији је, дакле, он Кандидат.
◘ Квалитет Људи и Изборног Система.
Избори и Прељуба, не могу се контролисати.
Можете, само, сазнати.
Читаву Историју, према Људима овдје, свако се жив односи непоштено.
Очекивати да се ти Људи, сада, понашају поштено, увредљиво је.
◘ Политичка Неодговорност. Пошто не постоји Политичка Одговорност, према Идеологији, Страначком Политичком Програму, Бирачима који су гласали, или се води да су гласали, према слоју или подручју из којег се долази, као актер Представничке Демократије, не може да постоји одговорност Посланика и Одборника према оној Странци која га је уврстила на Листу.
◘ Паре. Како се овдје, у Политику улази због Пара, таква представа се систематски натура Јавности, од Рата наовамо, логично је да скоро сви улазе у Политику због Пара и Моћи.
Па је нормално да се због Пара и Моћи, промијени Странка.
*
Шта је Рјешење.
Савез Комуниста.
Не можемо сваки дан имати нова а добра рјешења.
Дакле, Мандати припадају Странкама.
То ће ојачати Странке а ослабити Кандидате.
Јер, нико више неће хтјети да даје своје тешко и нелегално стечене Паре, да би прошао а Странка га послије промијени.
То ће ојачати и Предсједнике Странака цртица Власнике.
Све то Запад, који овдје има огроман утицај и много својих људи, неће дозволити. Јер, Запад не воли јаке Странке. Само јак Бајден.
Запад воли аморфну ситуацију. Слузаве грануле стиропора.
Запад ће увијек дати предност Појединцу у односу на Колективитет.
Јер се Појединцем лакше манипулише.
Гдје је Излаз.
Нема Излаза.
 
 

 

РЕЛАТИВНО МАЛИ СЛОЈЕВИ
УРБАНШТЕЛАЦА У ОТВОРЕНОЈ
И НЕКОНТРОЛИСАНОЈ ЈАВНОСТИ
ГЕНЕРИШУ НИХИЛИЗАМ,
АНАРХИЈУ И КРАЈ ПОЛИТИКЕ

 
Највише зла и шкоде нанесу они који се појаве и наступе након рушења зида од цигле.
Они никад нису циглу направили, нити узели у руке, не знају шта је малтер, нити да за зид треба малтер.
Они уживају у рушењу зида. За њих је прашина која се дигла, ватромет великог успјеха у њиховим настојањима за која нису ни знали док нису видили рушење.
Такве Јединке су добри, савршени, смјерни, складни чиниоци друштва, док их се не пусти тамо гдје не припадају.
У Јавност.
Социолошкополитичка анализа, коју неће нико да уради, јер се свакоме јебе за анализу, пошто Свијет почиње од мене и завршава са мном, дакле, све прије мене треба срушити, показала би тачност описа рушења зида у наступу Српских Радикала након пада СФРЈ, Шешељтиваца, Вуковаца и сличних Будибогснамица.
Масовност Шешељ Мунгоса, показује да је проблем стваран и потенцијално опасан.
Данас од тих Рушитеља није остало ништа.
Осим неосноване Мржње и опште гадљивости, коју су навукли на Српски Народ и огрмне стварне штете.
И, осим Српске Напредне Странке, која је филигрански програмирана као неко ко ће бити паметнији, љепши и европскији од Дебелог Шешеља и Танке Памети.
Нова Провалија.
Шта се, дакле, данас догађа.
Од ондашње појаве Шешељеваца, Јавност, Слобода, Медији, постали су вишеструко обимнији, практично неограничени.
Урбанизација се енормно проширила.
Десетине хиљада села одлазе у два , или само један Град.
Вријеме је добило обиљжја Нерада, Слободе и Демократије.
Нерад је уобичајена оријентација. Нико не иде у Град да ради. Са Села се иде да се не ради.
Слобода је лагано ходање преко пјешачког.
Демократија је носање флашице воде по граду.
Да. Имају и Избори.
Избори су добар полигон да се покажу те нове генерације Јаслодемоса, Урбанштелаца, Бауштера, јер Град је за њих Бау. У значењу Затвора.
Они су дошли у Град као у Затвор.
Никада ништа нису створили, нису постигли, нису радили.
То и не желе.
То све треба само да им падне у крило.
Њихово је само да буду дио нечега што не схватају, не виде, јер није опипљиво, и да увеличавају своју важност у томе.
Јер то захтијева њихова неука шизофрена личност.
Све треба срушити а онда то срушено треба да им обезбиједи све.
Такви деценијама имају исту логику и извику.
Само да ови оду, па макар пасли траву.
Само да ови оду а да они не дођу.
Само да овај падне, веселићу се ко паришко дијете Новаковом Рекету.
Такви се крајње потцјењивачки односе према свему.
То не би било опасно, јер њих је релативно мало, нити видљиво, да није Мрежасте Јавности.
Када изађу на Изборе, и када креирају предизборну атмосферу, резултат је Анархистички.
А гласање је низакога.
Тај њихов воајерско-онанистички циклус се тако и завршава. Више их не занима шта су учинили, ко је дошао, тону у бунило свакодневне егзистенције.
Они који имају прилику, одлазе у Иностранство, представљајући то, нама и себи, као одлазак у златну луку, луку златних бродова, златне воде и још златнијих пара.
Наше пафре су усране, туђе су златне. То је крајња одредница те Филозофије Баунихилизма.
Овдје наступају још анархичнији слојеви. Нови Аналфабети свега. Нови поништавачи свега јавног, колективног и политичког.
Тако се множе генерације никоговића које не знају ко су и одакле су, које не зависе од себе, већ од свега другог и туђег.
Те Никогенерације анационалне су, невјерске су, бездржавне су.
Јер нису способне да буду дио Нације, Вјере, Државе.
Они никада неће достићи ни ниво Грађанина као лажне Јединке и дијела лажног, грађанског Колективитета.

 

МАЛЕ СТРАНКЕ СУ
ЈЕДИНА МАЛА СТВАР
КОЈА ЈЕ БЕЗВРИЈЕДНА

 
Шта бива кад Кокошима бацате зрневље куруза.
Кљуцају једно по једно, никад два, три, шаку, зрна.
Тако је и на политичкој сцени.
Бацају Бирачима Мале Странке, Бирачи кљуцају једну по једну. Док се окрену, нема више, готови Избори. Биће за четири године. Никад да се наједеш. Увијек празно Воље Демократије.
Ако хоћеш да Људе сјебеш, да разориш Политичку Сцену, да завадиш Нацију, да еродираш Државу, или Државицу, само им дај Демократију и пуно Странака.
Миран си неколико деценија.
Срби, који цијелу годину могу да гледају Задругу, могу да конзумирају неограничену количину Малих Политичких Странака. Безвриједних.
У Републици Српској, која је мала, једномилионска Држава, али је Држава, коју многи, бројнији, могу само да сањају, пресудно је окрупњавање Политичке Сцене.
Најефикаснији би био Цензус од 10%.
Бирачи ништа не би изгубили, Српска би добила. Изгубили би западни и сарајски унитаристички Људождери.
Јер би нестала могућност манипулације.
Данас, у мозаику Политичке Артикулације, имамо Пљеву, Трице и Кучине.
Сва лепеза малих странака, и у Власти и у Опозицији, безвриједна је и једино што обавља, то је посао Црвоточине.
Разједа НДД Сферу.
Најважнији, скривени, феномен, јесте у томе што Мале Странке никоме не нодговарају.
Оно мало Бирача који гласају за њих, и не мисле да их послије контролишу. А и да мисле, не могу. Уз то, много од тих гласова које добију су манипулативни, гласови Бирачких Одбора.
Мале Странке, на обје стране брвна, служе искључиво за манипулацију и шаку власти.
Кад се томе додају пратећи вокали болесника и прилуда, као што је Вукановић, онда је сценарио несреће, комплетан.
То је штетан процес и за Власт и за Опозицију.
Након толико деценија, уситњавање је захватило и Опозицију, и Власт.
Велика Странка Опозиције, СДС, постала је мала.
Велика Странка Власти, СНСД, принуђен је да око себе окупи Мале Странке, које се једнако штетно понашају, као и оне изван Власти.
За то вријеме се СНСД такође еродира и конгломератизује. Губи снагу. Само спорије него некада СДС, јер је Власт још увијек љепило које лијепи различите материјале.
Подизањем Цензуса, нестало би Консензуса.
Консензус у Опозицији и Консензус у Власти, вјештачки је.
То је само ситношићарџијски свјетлосни ефекат.
Код подизања Цензуса, број Бирача би се драстично повећао. Што би представљало, барем, јавну одговорност. И могло би се, на сљедећим Изборима, казнити или наградити Странку за коју се гласало.
Кад је Странка мала и има мало бирача, пола кад одустане не примијети се.
Јасно је да је лакше турити руку у јаму пуну кобри и тражити зрно пијеска под њима, него дирнути у Цензус.
Ну. Република Српска мора да се одважи да изборне регуле узме у своје руке и да их мијења за своје добро.