НЕМА ФАВОРИТА.
НА ИЗБОРЕ ИДУ
САМО ДА СУДИЈА
ОДСВИРА КРАЈ.

 
У Републици Српској, ствара се привид тешке предизборне политичке борбе између Опозиције и Власти.
Највеће жариште је унутаропозициони крмокољ са неколико тема. Као да је све извјесно, као да су све побједе готове.
▫ Ко ће бити Кандидат за Српског Члана Предсједништва а ко за Предсједника Републике Српске
▫ Која ће од гигантских Странака дати којег Кандидата
▫ Како спријечити СДС да дадне оба Кандидата или како постићи да не дадне ниједног а узети му све Гласове. Који нису у Бањалуци.
Та борба дјелује јадно и понижавајуће.
На столу су четири имена.
Балоначелник, Блануша, Јелена, Вукан.
То је све што су успјели постићи за четири године, односно за Мандат и по. С тим, да се Блануша појавио недавно, ниоткуд.
Када се рацинално разгледа и разабере све, лако је закључити да нема ништа у корист Опозиције.
▪ Нико од тог Квартета није постигао ништа у протекле четири године Мандата Општих Избора. Ништа што би га избацило испред осталих троје.
Чак ни Балоначелник, који има изабрану функцију, није постигао ништа више од Јелене, која нема ништа.
▪ Стање у Бањалуци је катастрофално. Влада преузима започете послове а издвојена средства за Вртиће, нпр, не користе се, да не би поени били приписани Републичким Властима. Дјецу и Родитеље ко јебе.
▪ Квартет Опозиције, поред тога што нема резултате, нема ни Програм па је окупљање могуће на основу Личности или сугестије Суфлера. А ту су највећи проблеми. То су политички мањкаве Личности, њихове позисиције су поптуно некомпатибилне, стартују са различитих степеница. А интереси Суфлера су још различитији.
Онај ће да каже, Ја сам Градоначелник највећег града. А нема ниједну Страначку Структуру иако има двије Странке.
Онај ће да каже, Ја сам постигао много на превременим неуставним и незаконитим Изборима. А нема ни Странку која скоро не постоји, цијелу иза себе.
Она ће да каже, Мени су отели Изборе за Предсједника Републике. А сада јој отимају и Осмаке.
Онај ће да каже, Иза мене не стоји ни Миле ни Аца. А Савјет Министара га чека ко озебо сунце.
Њихов највећи проблем, поред недостатка Странака, Организације и Гласова, јесте одсуство Милорада Додика.
Без Додика, они нису ништа.
Будале су убудале потрошиле још један Мандат.
СНСД ће побиједити.
Изгубиће само ако оде у Бразил, у Амазонију, и тамо залута.

 

СДС ЈЕ, ОНОМАД,
РАЗБИЈАН ЈЕР
ЈЕ ТРЕБАЛО ПОНИШТИТИ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.
ШТА ЈЕ САД.

 
Све што Запад, Неонацистичка ЕУ и Сарај Унитаристи, раде према Србима, према Дејтону, према појединим Институцијама, мора се гледати кроз Републику Српску као мету.
Сваки сљедећи Србин, за њих је гори од претходног.
Сваки је већи Злочинац од претходног.
И да је данаас сто година од Дејтона, Срби би били Ратни Злочинци и Геноцидаши.
Да се такав Педаљ примјењивао на Постратну Њемачку, данас не би постојала Њемачка, не било ни једног Нијемца а ниједно Дрво у те четири Зоне не би било старије од десет година.
Ну.
Нијемци и Њемачка нису кривци за Геноциде, разарања и десетине милиона живота.
Срби и Српска су кривци јер су опстали и нису почишћени у Распаду СФРЈ.
У БиХ, послије Рата, Срби, СДС, били су главни кривци, мање су кривци били Хрвати и ХДЗ БиХ. Муслимани, СДА, били су побједници, слављеници, миљеници.
СДС је одмах нападнут. Уклоњен је Караџић а потом и Биљана Плавшић. Уз десетине других Актера.
Истовремено, трајало је унутрашње разарање Есдееса, на разне начине и са разних страна.
Циљ је био уништење Есдееса и поништење њених Гласова као темеља Власти у Републици Српској.
Есдеес је требао да буде замијењен лепезом малих Странака. Зато је Цензус био низак а Фондације су се утркивале у финансирању нових Странака и свакојаких Будала.
Шта је, данас, у питању.
Есдеес није темељ Власти Српске.
У Бањалуци нема ни једног Одборника.
То је циљ.
Да Есдеес нема ни једног Одборника у Репубици Српској.
Циљ су Гласови Есдееса.
Постоје двије опасности по Издајничку Промуслиманску Опозицију у Српској.
▫ Да Гласови Есдееса, који су константни, иако су драстично смањени, који су национални, иако Руководство Есдееса стално иде према Издаји, остану компактни и уз Есдеес.
▫ Да Есдеес промијени страну и пут и да иде уз Национални Компакт, уз Власт и у Власт.
Креатори и Кројачи Опозиције, настоје потчинити Есдеес, оставити га без Појединачних Кандидатура, у овој фази, како би задржали Гласове уз Опозициони Блок.
То су једини вриједни Гласови у Опозицији.
Они су конкретно за нешто.
Сви остали Гласови, нису ни за шта, ни за коју Странку, већ су само Гласови Против.
СДС се не може сам спасити и одупријети.
Нешто је, већ, требало да се учини, да се СДС придружи Власти и да се тако сачувају Гласови и то име, које је уграђено у Републику Српску.
Остали из Опозиције, њихове смијешне Скраћенице, нису уграђени ни у обалеговани Плетер.

 

СРПСКА
ДЕМОКРАТСКА
СТРАНКА,
ОД КРТИЦЕ
ДО ЦРВИЦЕ
 

Нико се озбиљно неће бавити пропашћу Српске Демократске Странке.
Политичке Странке све мање значе и утичу, све су мање и незанимљивије.
Уобличићу само неке кратке скице о Пропасти Есдееса.
Јер ће и њихова важност трајати кратко.
Главни узрок Пропасти Есдееса, налази се у Српском Колективном Бићу. А за таква образложења, потребне су Књиге или, барем, Студије.
Ну.
Како никоме не треба Есдеес, не требају ни Студије.
СДС је, након „првих демократских вишестраначких Избора“ у БиХ, код Срба преузео све.
Срушио је мрачни Комунизам а није имао с ким да преузме комунистичко насљеђе.
Преровао је сву земљу, институције, позиције, предузећа, установе, администрације.
За Есдеесом су ишле хорде халапљивих Актера и гледали да заузму Управу прихода, Радио Станицу, Трговину, Шверц, Богаћење... све.
Те хорде су биле поптуно различите од оних колона које су регрутоване у Војску и отишле у Рат.
Ту су два главна узорока данашње пропасти Есдееса.
Друге двије Демократске, Националне Странке, уз такву дјелатност, бавиле су се и Националним Интересима.
СДС је то пустио Караџићу и ужем Руководству, Србији, Службама... а сам СДС се бавио непрекидним теренским кртичарењем.
Послије Рата, Срби су колективно схватили о чему се ради. И Есдеес је почео да пада.
Радован је одстрањен. А и док је водио Есдеес, није могао да контролише „организацију“ на терену. Како би Масовни Покрет прерастао у Странку, у Организацију. За то је требала огромна енергија, технолошка структура и координација.
Нико од њих о томе није знао ништа.
Биљана није могла да одстрани Криминал из структура Есдееса па је одвојила неке дијелове.
У Есдеесу је остао једини жив Ген Позиција.
То их је, данас, и прије два три Мандата, довело до сарадње са Педепеом.
Који није формиран ради заузимања Позиција већ ради разарања Политичке Сцене Републике Српске и разарања саме Републике Српске. Све до њене предаје аждајама бриселског Неонацизма и крволоцима сарајевског Унитаризма.
СДС и данас, са оним аматером Бланушом, трчи за Позицијама и Влашћу. Трчи за Педепеом, Осигурачима.
Док они, Брисел и Сарајево, раде свој посао, као ономад СДА и ХДЗ БиХ, од којих су страдали Срби цивили.
У свакој Странки има тај слој Љубитеља Позиција и Власти. Којима Организација не значи ништа. Умијеће је наћи баланс.
Док сам иргетовао у СНСД, бавећи се Организацијом и Изборима, Људи су, послије сваких Избора, говорили: Васић опет није ништа.
Људима из Власти, Људи из Странке не значе ништа.
У Есдеесу је било Људи који су то могли да схвате.
Одстрањени су, нестали, отишли.
Данас, тамо, нема ко да схвати ни најобичнију релацију а камоли значај Страначке Организације или Национални Интерес, Опстанак Српске, Државу Републику Српску...
Свака Власт поједе своју Странку и изгуби и Странку, и Власт, и Државу.

 

ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
У ОПАСНОСТИ ЈЕ

 
Ствара се клима да су за Изборе у октобру само два озбиљна Играча.
Есенесде и Осигурачи.
Истоврмено, ничу нове Странке Једног Лица. Кобива, Актери имају своје Гласове који неће никуд, само хоће њему.
То може да објасни Јелена Тривић, Ноћна Тица Предсједница.
Она је имала „своје“ Гласове, у Педепеу и на Лешинарској Хистерији. Кад је отишла из Партије, од њених Гласова није остало ништа.
Политичка Сцена Републике Српске има још сарих малих Странака. Највећи дио у Власти.
Вјероватно ће се појавити још нека, до пријаве за Изборе.
Све то на једну страну. А на другој је Есенесде, као једина права Странка. И остаци Есдееса, као некад једине Националне Странке.
Све друго су приручна средства на привремено заузетој територији, политичкој сцени.
У таквој ситуацији, Политичка Сцена Српске није двополна.
Али, Власт може да се сруши.
Мобилизација Бирача Против, може приближити Опозицију резултату Есенесдеа. Рачунајући и деструктиван рад Спавача у Власти и са Властима.
У таквој ситуацији се активирају мале Странке и са Опозицијом начине Већину.
Осим ако Есенесде не освоји четрдесет посланичких мјеста у Народној Скупштини. Што је предалеко.
СНСД и оваква Република Српска, једини је проблем на цијелом простору, од Зиданог Моста до Софије.
Срећа је што нисмо у ЕУ. Иначе би се искористиле бриселске алатке, као против Мађарске. И преко ноћи би се све преокренуло, у Власт Послушника Измећара.
То је дугорочни циљ, најдаље у току два, три, Мандата.
Пад Мађарске и останак Вучића на Власти, наше су тужне Црне Птице Крешталице.
За Републику Српску је погубно да се Политичка Сцена конфигурише на тај начин.
Да су на другој страни манипулатувни услужни аматери, педери и болесници.
Не само због Избора, већ зато што они дају „легитимитет“ Шмиту да уништава Републику Српску.
Власт ништа не схвата. Власт се бави собом. То је конгломерат, мало везан за „владајућу Странку“.
Владајућа Странка је остављена по страни и не може сама много да учини.
Не можете сви да будете Хегели.
Неко мора да буде и Филозоф.

 

КОЛЕКТИВИСТИЧКА
ФИЛОЗОФИЈА
ПОЛИТИЧКИХ
СТРАНАКА

 
Народни Збор у Селу, код Старог Раста и Цркве.
Цуре одају подруку а једну држе на стомаку, удебљале се па да неко не мисли да су трудне.
Момци носе бијеле Перлон Кошуље, виде са са тамне стране Мјесеца.
Армоникаш, Шаргијаш и Виолиниста, почињу да свирају, маса се шири око њих и вата се у Коло, сви се ватају у Коло. Коло иде око Цркве и кроз Народ.
-----
Народни Збор у Селу, код Старог Раста и Цркве.
Момак, ко јабука, почиње сам да игра, ко да неко свира Ужичко.
Цуре и Момци га заобилазе, ко да је губав или улитан.
Нико се не хвата с њим, нико не покреће Коло.
Они који га знају, помисле, Јуче је био здрав.
-----
На овим подручјима, успијева Колективизам.
Чак и када је царевало Сиротињство, чак и кад је било Турско Доба, било је Колективизма. Некад практичног, некад телепатијског. Кокективизам је и Свадба и Слава и Сарана.
Политичке Странке, овдје, Велике Политичке Странке, мале нису довољно узорци, концентрисани су изрази колектистичких гена Народа.
У неким другим поднебљима, таква манифестација Колективизма се не практикује.
Овдје је Колективизам страначког типа још увијек толико јак да Људи масовно могу да насједну на класичну превару и пођу за Издајником.
Потреба за Колективизмом, па и Политичким Колектизмом, искрена је људска потреба.
Шта Људи траже у Колу.
Да буду уважени, да их се прими у Коло вез претходних питања и разликовања, да буду повезани, да се држе за руке, да покажу да могу исто што и други, не ватају се у коло да скоче у даљ десет метара, да се виде, да играју по музици јер су Армоникаш, Шаргијаш и Виолинист, Политички Програм Кола, да допринесу Колу, да буде полетније и радосније а да не траже паре за то...
Онај ко ствара Политичке Странке, и води, може да погријеши у свакој секунди више пута него што се у колу одигра корака.
Армоникаш, Шаргијаш и Виолинист никад неће усред кола почети да свирају Равелов Болеро нити Каљинку.
Људи у Колу су неизмјерно важни и безгранично крхки.

 
ПДП,
РАЗБИЛА СЕ
ИВАНИЋЕВА
ТУТА

 
Покрет за осигураче је Ноша.
Педепе није пројектован да буде велика Политичка Странка. Пројектован је да разара Српску Политичку Сцену и да манипулитавним комбинаторикама држи Власт.
Пројектован је да унитаризује БиХ. Што је Иванић успјешно радио.
Једна од тих закашњелих, аматерских, комбинаторика је и Куглица Делегат у Дому Народа БиХ. У Народу познат као Мудо Марјаново.
Нико се, данас не сјећа Рајка Даниловића, који је први схатио Превару Педепеа.
Након тога су Позиције у Педепеу, и у Власти, заузели Позиционири, болесни и жељни функција.
А, на основу тог увида, у Партију су похрлили бројни примјерци Полусвијета и Аматера.
То су све били Велики Лажни Политичари.
Посљедњи примјерци од њих су Бореновић и Црнадак.
Како се комбинаторика трошила а Партија, параорганизационо, атрофирала, јер никад нико није градио Организацију Педепеа нити је ко знао шта је то, Кројачи Инглези су пронашли Пајаца Будалаша, реверс Иванића Интелектуалца.
Он, природно, не може да наслиједи Педепе. Јер је свако већи зналац од њега.
Кројачи су смислили Покрет са хрватском ријечи. Покрет Сигурности.
Рачуна се на амрофно Бирачко Тијело Против.
Покрет није Странка, не мораш да радиш ништа на организацији. А то је и главни Цуљ. Да Срби не буду колективизирани, лакше се утјерују у Торове.
Рачуна се и на неуспјешне Болеснике Политичке Сцене, као што се у почетку Педепеа, рачунало на неуспјешне Интелектуалце, уз које су ишли и стварни, а главна рачуница је Изборна Манипулација и постизборна комбинаторика.
Углавном, Покреташи не морају ништа да раде. Довољно је да буду Будале.
Да СДС није био наиван, да није ушао у комбинаторику са том Булументом Демократског Прогреса, данас би још увијек био Странка која може добити изворне српске Гласове и тако се и понашати.
Овако, коликогод је Покрет Осигурача амрофна прозукла дружина, Политичка Сцена Српске је у опасности.
Рачунајући и Београдску Удбу која овдје има Политичке Артефакте који ће ускочити у постизборну комбинаторику чим буде нек шансе.
Политичке Националне Снаге Републике Српске, морају да буду перманентно мобилне.
И веће Државе и Политчке Сцене, сруше се за један Изборни Дан.
Мађарска.
 

 

СРБИ ИМАЈУ
ТРЕТМАН
РОБОВА У ЕВРОПИ
 

Европа је у својој сржи, нацистичка, истребљивачка, колонизаторска, поробљивачка.
ЕУ не може да буде оправдање за Европу.
Европа је данас у хаосу, економском, културном и цивилизацијском.
Она се бори за забрану свега руског, и кинеског, прогон свега суверенистичког, хоће да развија Војску и Оружје а црно иза нокта су дали у Рату против Русије и изгубили, боре се против Православља а милионе исламских Миграната угошћују и примају.
Што се Срба тиче, да се не враћамо у далеку прошлост, потребно је нагласити Нацизам и Геноцид Хрвата и Нијемаца у 2СР, над Србима.
То се не може прескочити.
Па третман Бауштелаца из бивше СФРЈ...
То је био статус Најамне Радне Снаге.
Некад је, овдје, Сиротиња давала Дјецу у Најам, код других Породица, да раде, за храну спавање.
Нико није говорио о интеграцијама, култури, различитостима.
Онда је дошло вријеме Распада СФРЈ јер је требало сузбити Србе са великог географског простора.
Са њихове Земље.
Срби су постали Мали Индијанци Европе.
Све што се догађало у Ратовима Распада, чинили су сви Народи и Народности.
Али, у Хагу, само су Срби.
Хаг је и основан ради Срба.
То су све познате чињенице.
Суђења у Хагу, нису само правна насиља већ и нацистичка манифестација.
Тај третман Срба у Хагу, и у Распаду СФРЈ, уопште, остаће једно од најмрачнијих раздобља Европе. Ако ишта остане од Европе.
Стога је однос према Ратку Младићу, команданту Војске Републике Српске, док је у затворској болници, а већ је годинама болестан, раван средњовјековном третману када затворенике баце у камену влажну јаму, покрију дебелим решеткама, понекад баце комад крува и чекају да цркне.
А, најчешће, забораве на њега.
Србија и Српска, не могу ништа да учине.
Јер не постоји међународни пут за било какву правну или хуманитарну интервенцију. Адвокат и Породица предају Захтјев, Молбу... и то је све.
Постоји Механизам у Хагу.
Ријеч Механизам је противсрпска.
Овдје је та Европа наметнула закондоавство да не смијеш ни поменути Генерала Младића. Идеш у Затвор.
Тамо, у Србији, наметнула је Механизам који је испоручио Младића Хагу. И не само Младића.
Непојамно је шта ће Срби, Србија и Српска, у таквој Европи, у таквој ЕУ.
Биће добро ако не зађу по кућама да прегледају Црквене Календаре.