САРАЈЕВО
НЕМА ОДГОВОР
НА НОВО ВРИЈЕМЕ,
СЕЦЕСИОНИСТИ,
ЧЕТНИЦИ, ГЕНОЦИДАШИ...
МАЊИ СУ ПРОБЛЕМ

 
Никада није имало одговор ни на једно Вријеме.
Сарајево је појам којим означавам Сарајмуслимане, политичку муслиманску нит, јер се ту одлучује и у име Бихаћа, Тузле, Мостара... све друге средине са концентрацијом муслимана никада нису имале глас ни право гласа.
Вријеме у Сарај Чадору не постоји. Оно стоји.
Свако ново Вријеме, ко да намјерно и дириговано, заобиђе Котлину и оде даље.
Караван Сарај разумије вријеме само по доласку Каравана и одласку Каравана. Између се напоје и поткују Коњи.
Сарајево није разумјело ни једно вријеме.
Ни Вријеме Распада Југославије.
Зато данас говоре о Споменику Фердинанду и Софији.
Распад Југославије избацио је Сарајево и Сарајмуслимане у сам врх. Зато што је требало уништити Србе у цијелој Југославији, по формули из Хрватске.
Сарајево је схватило да се Распад СФРЈ организује због њих и њихове жеље за Исламском Државом.
Та епизода само је продужила и продубила њихову способност да увијек некоме служе а никада да буду актер и учесник.
зато су потрошили три деценије у Ћаршијском Готованству, чекајући да Ешдауни и Шмитови учине све за њих.
Сав Сарајмуслимански активизам сводио се на позиве и кукњаву Високом Представнику.
Данас, кад се Вријеме преокренуло и знатно узјебало, опет су надувени и укочени, ко говече кад се преједе росне младе дјетелине.
Само Будале ђакуд изникну. Никшић: Додик ће у НАТО, Хелез: Купујем имање од Додика...
Ако досад није јасно, сад би требало да буде.
БиХ, више, не треба помињати у јавним, политичким и медијским трансверзалама Републике Српске.
Што многи српски дужносник и јавносник чини.
Да би БиХ била ово и оно, треба ово и оно.
Не треба ништа.
Тој “БиХ“ коју је створило сарајевско сећијање, нема помоћи.
Потребно је само говорити о Републици Српској, обраћати се Републици Српској... БиХ не постоји.

 
СДС И ПДП (ПСС),
ДВА НЕКАЛИБРИСАНА
КОНГЛОМЕРАТА

 
Добра је америчка унутарстраначка борба за Кандидатуре, скупљај Лову, приклони се моћницима... па, онда, у демократски бој за Президента.
Добра, јер није важно ко ће побиједити на Изборима.
Пошто постоји скривена Политичка Моћ која у континуитету управља свиме.
Има једна важна ситница.
Амерички Бирачи, цијели тај Публикордонијум, и демократски и републикански, не мора да брине о Опстанку „Нације“ и Државе.
Република Српска је у непрестаној Борби Опстанка.
И, овдје се не могу организовати Политичке Позоришне Игре.
Посљедице таквих паганских политичких игара, погубне су.
Бањалука је очигледан примјер.
Бањалука је за пет година претворена у политичку Хирошиму и то се одржава на све сегменте функционисања Града.
Сада је Опозиција Српске у стању Стршљеника.
У коме је највише Комараца и Мува Зунзара.
Борба је за двије промотивне кандидатурне позиције, Предсједника Републике Српске и Српског Члана Предсједништва БиХ.
Кандидата за Кандидатуре је много.
А квалитета ни под микроскопом.
За толико времена, нико се, барем један, није изпрофилисао као оријентирни политички, стратешки, национални актер на политичкој сцени.
Путања је ишла стрму, као да је и био циљ да се квалитет што више снизи.
Формирање Покрета Српских Осигурача, десет ампера, уништило је и оно мало потенцијала појединаца какве су Громаде, Бореновић, Црнадак... и она Ања око пања, која је иступила.
Како је Есдеес начинио грешку прилазећи Педепеу, тако је Педепе начинио самоубилачку грешку прилазећи Тајкунима Мајкунима и узимајући Балу за Гласовођу.
Сада Есдеес врви од тихих сукоба на тему Кандидатура.
Нико то неће да каже, али ради се о томе да Есдеес не имадне ни једног Кандидата.
У ту сврху је Кандидтура на неуставним предсједничким Изборима, дата Блануши.
Па је на сцену ступила и ислужена гарнитура, присарајска проунитаристичка легија и нешто нових Незнамкудовића. На бранику је, кобива, Градски одбор Бањалука, који не постоји и не значи ништа.
То је Стршљеник.
У Педепеу је Мравињак. Борба је са Осигурачима. А Осигурачи, између себе су такође у борбама.
Малим мачевима, у гузице, са страна, боцкају Јелена и Вукан.
Такав Опозициони Миље, уситњен и међусобно завађен и подијељен, не може донијети никакву политичку линију на Изборну Сцену.
Такво стање опасно је по групне актере Опозиције, СДС и друге, али је опасно и по Републику Српску.
Траје невидљива понуда, од њих, према сваком Странцу Усранцу и Сарај Унитаристима... Све ћемо учинити ако будемо изабрани.
И они и Странци Усранци уздају се у Изборну Манипулацију, која се припрема. И која је највећа опасност по Републику Српску.
Манипулација се може продужити на цијели Мандат. Поништавање и понављање Избора... Прије тога елиминација Кандидата...

 

СПОМЕНИЧКА
ШИЗОФРЕНИЈА
ДЕЗОРИЈЕНТИСАНИХ
ИЛУЗИОНИСТА
 

Није јасно по ком је основу Франц Фердинанд добио право на Споменик у Сарај Чадору.
Ако је по хронологији, има их много прије њега. Ако је по важности, има их, још више, послије њега.
Његов значај је само у томе што је убијен.
Они који су поткивали и напајали Коње у Караван Сарају, много су значајнији за ту географијалију.
Они који су Сарајмуслиманима стварали Илузије, предратне и поратне, они су најзначајнији.
Иако им је у недостатку властитог значаја, тешко одредити чији и какав је који значај важан или важнији.
Пресудно је, у једном времену, било то што је Гаврило убио Фердинанда.
Да није било Гаврила, како би ону Плочу однијели Хитлеру.
Споменици су, у недостатку властитог трајања и рађања артефаката, најбољи ако су скорашњи.
Млади немају појма о Францу.
Али би Спомменици свим Високим Представницима, на челу са Ешдауном, били убједљиви и утицајни на Колективну Свијест Сарајчадораша.
Ешдаун би требао да буде највећи и на челу те колоне Споменика Хај Презерватива. Шмит на крају, без Гаћа. Нема Мухур Ћаге.
Вестендорп би требао да има споменик испред Споменика БХРТ-у.
Затим Споменик Клинтону. А Моника у димијама...
Споменички Хаос у Главама Сарајчадораша започела је она Жаба Карић.
Тај споменик Твртку је неразумљив али није разумљиво ни како ће се све завршити.
Дезоријентација Сарајева, Сарајмуслимана, трајна је категорија.
То у Дејтону, писци Споразума и Устава БиХ, нису схватили. А и схватили су.
Са тим дезоријентисаним колективитетом, у дугом времену трајања, и подсвјесног кајања и мржње, није могуће начинити било какав облик Државе, нарочито не Државе БиХ као братства и јединства тројног Рата.
То их онемогућава да и сами имају Државу.
Дејтонописци су схватили.
Зато су начинили лабаву необавезујућу асиметричну Конфедерацију, са међународним границама и унутар „БиХ“ и унутар Федерације Хрвата и муслимана, границама Жупанија и Кантона.
Политички глупи Хрвати то нису искористили. А могли су веома лако изборити Самосталност и за Херцег Босну и за Републику Српску.
Урођени Нацизам се не лијечи.
„БиХ“ је потенцијални нуклеарни реактор који се може лако запалити а тешко се може угасити.
Он може крваво утицати на цијело ово подручје, од Вардара до Триглава.
А није потребан ни Принцип ни Фердинанд.
Република Српска треба убјеђивати Велике Силе, Кину, Русију и Америку, да је миран разлаз по унутрашњим дејтонским границама, дугорочно најоптималније рјешење.
Иначе, нећемо живи остат од сарајевских споменика.

 

АКО У МИРУ ЋУТИТЕ,
НЕКО ЋЕ МОРАТИ
ДА РАТУЈЕ ЗБОГ ТОГА

 
У Рату, не можеш да ћутиш.
Мораш да пуцаш.
Ако ћутиш, оде глава.
Зато Рат није за Пичке.
Али, Мир, јесте.
У Миру, сви покажу све људске особине. Неке су добре, неке подношљиве, а највећи дио су лоше.
У Рату су само двије. Смијеш или не смијеш.
У Миру, исплива Конформизам, Посластице, Повластице, Нарцисоидност, Грамзљивост, Нељудскост сваке врсте...
Апсурдно је.
У Рату је твој задатак једноставан. Да сачуваш.
У Миру, много је комплексније и много опасније.
У Миру треба градити Државу и чувати је.
Поред свих оних набројаних и непоменутих особина.
То је веома тешко постићи.
Свако ће се прије опредијелити за своју Бољку него за заједничку Државу.
Једино Националисти могу да сачувају Државу.
Они, у Миру, морају да се чују.
Није довољно да неколико страначких Лидера, или државних функционера, понекад, дају националне изјаве и промовишу националне платформе.
Приликом овога, заборавите на комунистичко тумачење Национализма и Националиста. Мада оних који то памте, нема још пуно.
Национализам значи Опстанак.
Није довољно да Владајућа Странка промовише Национализам. Или њен Лидер.
Може да помогне али није довољно.
Упоредите Србију и Републику Српску.
Тамошњи Предсједник Државе, онај Бљузго, бјежи од Национализма ко Ђаво од Крста. Бјежи од свега што је Национално.
Овдашњи Предсједник Државе је страдао због Национализма.
Али то није довољно.
Сарајевски Унитаристи и Западашки Неонацисти, надиру даље.
Њима се мора супротставити  много више Националиста, поред једног Предсједника. Или групе из једне Странке.
Колико је у Рату било Бораца, толико у Миру, мора бити Националних Гласова.
Нико од вас не тражи да погинете. Само да кажете.
Ако не кажете, Непријатељ сматра да сте се усрали.
Нисте се усрали, али сте ко усрани.
Ако данас ћутимо, или ће Република Српска нестати. Или ће неко, опет, морати да ратује за њен Опстанак.
 

 

НАСИЉЕ
НАД БАЊАЛУКОМ

 
Ако је велика Политичка Странка, може да има Будале у својим редовима, и на функцијама, али, не смије да дозволи да Будале које немају никакву Странку, побиједе на Изборима.
То је СНСД дозволио у Бањалуци.
Може се правдати тајном операцијом страних Служби, Давид, Тајкунима, Манипулацијама, београдском Удбом... али то неће попити много воде.
Већ други Мандат се над Бањалуком проводи урбано, саобраћајно, финансијско и политичко насиље.
Балавац који је инсталиран за Градоначелника ће, на крају уништити и сваку могућност поправке.
Град ће, на крају, постати непроходан Модел Соцреалистичке Стамбене Кошнице и Бувљак Празних Пословних Простора.
У таквом Граду, послеземљотресни социјалистички Борик, изгледаће као врхунско умјетничко дјело.
Основне функције Града, већ сада су уништене.
Водовод, Чистоћа, Електромрежа, Саобраћај, Одлучивање...
Бањалука је постала Бувљак Интереса Беспризорних Мајкуна, и у Мандату и у Изборима,
У томе учествује и СНСД, што га онемогућава да постигне стварни резултат спрам Гласова које има у Бањалуци.
У таквим условима, када се велика количина Гласова, на једном мјесту, препусти Мајкунима и Провинцијалцима, веома је тешко успоставити Страначку Организацију.
Политички Полусвијет, кад једном преузме пунктове, позиције и релације, не може да се уклони деценијама. Они не знају ништа о прошлим Мандатима, о томе како се управља Градом, нити имају на стотине стручњака који ће обезбиједити функционисање те сложене Структуре, они се само брину за своје Позиције.
То им олакшава посао. Ни Странке, ни Знања.
Идеална шифра за успјех Будала.
Ако СНСД не поврати своје Гласове и позиције у Бањалуци, на овим Општим и на сљедећим Локалним Изборима, биће то почетак краја.
И Власти и Националног Компакта.
 

 

УЈЕДИЊЕЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ!!!
НЕМА УЈЕДИЊЕЊА
У БОРБИ ЗА ВЛАСТ.

 
А, пошто је Власт тешко освојити, може у Бањалуци, уз вишеструке манипулације и садејства, ради се о уједињењеу за Паре. Што је још мање могућа операција.
Било какав политички Разгледак, захтијева редање формалних артефаката.
Да би се неколико политичких фактора ујединило, око било чега, око подјеле позиција у Власти, или око доприноса и кандидатура на Изборима, са пројекцијом освајања Власти и подјеле позиција, потребно је да свако од њих има неки политички програм, барем формалан. Они већи да имају свеобухватан а они мали, да имају двијетри ставке.
Из тих политичких програма, издвоје се компатибилне поставке и оне се „уједине“.
Остале се прећуткују.
Какав Програм има било ко из тог Опозиционог Мозаика.
Есдеес је напустио све своје, па и Политички Програм.
Сада сви раде за Босну и Херцеговину, за Шмита, за Сарајунитаристе.
Само не смију да то напишу, ни у пољском Нужику, док су унутра, на дужности.
Дакле, на том основу не може бити Уједињења Опозиције.
Не ради се о Политичком Програму, о борби за Српске Гласове, да национални не помињем, већ се ради о Борби за Власт.
Борба за Власт, увијек је прљавија од борбе за останак на Власти.
Они који се боре да остану на Власти, он нешто и раде.
Они који се боре за Власт, приморанису само да руше.
У случају Опозиције Српске, ради се о бори за Позиције унутар Опозиције. Ко ће бити чији миљеник, ко ће постати чији миљеник, ко ће какву кесу дуката да добије. А да при томе не буде видљиво нагужен од других, прљавијих и подмуклијих.
Јер, Пропао Опозиционар, вишеструко је гадљивија и смрдљивија ситуација него Пропала Власт.
Тамо гдје се Паре броје и Гаће скидају, тамо је ситуација увијек на ивици крви и ножа.
Дакле, ни око тога не може да буде договора, уједињења.
Ситуација је тако песимистична, да и Додик позива на Уједињење Опозиције.
И, шта ће на крају да буде.
Балоначелник, на овим Општим Изборима, приредиће им Ритуално Нагуженије, са основним циљем да се добор позиционира и да на сљедећим Локалним Изборима опет побиједи у Балоњуци.
Ако га јалови СНСД не исуче у природној величини.
Они који Балоначелника држе, немају амбиције да владају Републиком Српском. Већ, само Бањалуком.
Ту је могућа Пљачка, Отимачина и Анархија.
Добронамјерно предлажем да Вукановић побиједи у Требињу, Јелена у Осмацима, Црнадак у Неџарићима, па да се онда уједињују.

 

ПЕТНАЕСТ СЕКУНДИ
ХИМНЕ,
ПЕТНАЕСТ СЕКУНДИ
„БиХ“

 
Свуда у Свијету, Спорт раздваја Непријатеље.
Само нека Будала мисли да у „БиХ“ може да их спаја.
Да спаја три Непријатеља на подручју Насеобине БиХ.
У Земљи гдје не смијеш имати Таблице са ознакама свог Мјеста, треба да играш заједничке лиге, купове, да на некој убогој европској сцени, представљаш Државу које нема.
А да болесни Унитаристи, сваки дан извикују како је то репрезентација „наше државе“.
Видим.
Сви подносе тај егзибиционизам западних Неонациста.
Неки и уживају.
Заједнички Спорт је наметнут.
Кажу, КК Босна прегазила Борац у Бањалуци.
Зашто је ико из Републике Српске, уопште играо тај кошаркашки куп.
Зашто је играно у Бањалуци.
Што ће Химна „БиХ“ у Бањалуци.
Шта Спорт Српске има од тога што учествује у таквим такмичењима.
Има понижење од стране Сарајунитариста.
А Српска га, свеједно, финансира.
Онда је боље да га и даље финансира а да се не играју бих купови и првенства.
Не само у Кошарци.
Имамо оптужбе да се ФК Борац намјештају утакмице како би освојио првенство испред Зрињског.
А Зрињски дошао у Бањалуку и одиграо ко ми рекреацију.
Што ће нам таква оптужујућа понижења.
Свака Лига Републике Српске, изазвала би већу посјету Гледалаца.
Спорт није у уставних Десет Дејтонских Заповијести.
„БиХ“ нема надлежност над Спортом.
Кобива, питање је ко ће представљати „БиХ“ у европским такмичењима.
Нек представља ко оће. Вратник.
--------
Јебала вас Химна која нема Државу и Држава која има нијему химну.