ДА ЛИ СУ У СДА

БАР ПОЧЕЛИ ДА

СХВАТАЈУ, КАКО БАКИР

ЖЕЛИ ДА ВЛАДА БОСНОМ

Они, у СДА и Сарај Чадору кажу Босном а ја мислим на Босну и Херцеговину.

Дакле. Како влада Странком Демократске Акције тако би Бакир Изетбеговић да влада и Босном и Херцеговином.

За њега нема разлике између Четири Посланика и Хрвата у Федерацији. Или између Зенице и Републике Српске.

Али, опет, драга Себија најбоље зна.

Први Мај је, у БиХ, доба када се традиционално буди Љевица, Никшић, Комшић...

Комшић не размишља о кандидатури. Преферира јединствен наступ Љевице.

Па и јесте. Сви ми они личе као да имају Двије Лијеве.

СДА је Странка која почива на секти Чадора, лози Изетбеговића и Џамијској инфраструктури.

То, дакле, није Политичка Странка и никада се из тог муслиманског вјерског покрета није трансформисала у тај проналазак Индустријске Револуције.

Као ни СДС.

Једино је то успјело Хадезеу БиХ. Пошто их је Хрватска нагузила.

Нестабилност СДА изазива идеје о Новој Скупштинској Већини на нивоу БиХ.

Мада такво нешто не постоји.

То је, у ствари, интересни мозаични комплот, инструсан из Једне Амбасаде.

У тим идејама бацају се бомбе да Нова Већина не би обухватала СДА, ХДЗ и СНСД.

О чему се ради.

О новој Импровизацији на којој почива цијели простор бивше СФРЈ.

О Импровизацији која је темељ константне нестабилности. Пријеко потребне за екстерну владавину цијелим овим простором.

Та Импровизација доводи до сталне нестабилности Хрватске. Србије. Црне Горе. Македоније. Босне и Херцеговине.

Македонији је најбоље да се одмах подијели. Али то није могуће јер Македонце нико неће пустити саме на њиховој земљи која им је преостала.

БиХ је најбоље да се одмах подијели. Али Српску нико не пушта саму, на Српској Земљи која им је преостала у БиХ. Потребно је узети цијелу њиву. Као и Црногорску.

Хрватска није дио Европе и тешко ће се стабилизовати.

Србији тек предстоји права, вјеродостојна Дестабилзација.

Република Српска мора да у дугом времену, до програмираног распада БиХ, плива у таквој спољној и унутрашњој ситуацији.

Брзо оформљење Националног Програма ће јој помоћи у томе.

Стога би СДС морао да се из Сарајева врати у Републику Српску.

А котлински сарајски вршај препусти тим Иванићима, Комшићима, Никшићима. Већини у Пећини.

 СИТНЕ КУЋЕ ПОДНЕБОМ

ПОЛИТИКУ

ТРЕБА ВРАТИТИ

НА ЦЕНТАР

А ПУБЛИКУ

НА ТРИБИНЕ

Владика Григорије је некидан, у великом интервјуу, рекао да смо од Политичара начинили Полубожанства.

То је, нажалост, тачно.

Јер смо, исто тако, и од Даре Буба Маре начинили Члана Жирија.

Како нам се то догодило.

Тако што смо помислили, и то и урадили, да ми сви, на трибинама, можемо да играмо боље од оних двадесетдвојице на фудбалском игралишту.

Сишли смо на Игралиште, и почели. А немогавши примијенити њихова правила, нити видити и чути Судију.

А и који ће нам курац Судија. И Правила. Битан је само Директан Пренос.

Тако су се створиле двије велике групе Играча.

Једни мисле да је Политичар Бог и да је само случајно био у реду испред њега. Да ће и он то сутра постати. А то се најлакше ради Обожавањем Бога.

Обожавање је вјерски, дакле, а не политички рјечник.

Друга група види да Бог то не умије да ради и мисли да он није способнији од њих већ да је ту дошао прекореда. И завиди му. На тој зависти гради све своје опозиционе болести. Са поруком Оћу и ја.

Апсурд је да и ова друга група, од Бога даље чини – Бога.

Тај силазак Публике на игралиште ни у најфантастичнијим романима не може од ње створити ни играче ни судију.

Силазак Римљана у Арену, не би могао од њих начинити ни Гладијаторе, ни Лавове.

Код нас, на згариштима каквих таквих Држава, као што је била СФРЈ, то је, међутим, могуће.

Наша Публика, Јавност, обје групе, зна све. Она је и Политика. И Суд. И Економија. И Црква. Ако баш нису талентовани за нешто од тога, онда су Медији, Политички Аналитичари и Економски Експерти.

Апсурд те Масовности јесте у томе да Политичаре не само чини Полубоговима и Боговима, већа да им снижава критеријуме уласка у тај Божански Круг.

Политику су, овдје, преплавили Натуршчици.

А Политика је, овдје, на свечетири стране, Национална Политика. Једни треба да истријебе другу Нацију, и узме њену Територију, а друга Нација треба да се спаси истребљења.

Ми, никад нећемо имати друге Политике, осим Националне Политике.

Успон и пад Тодорића је такође Национална Политика.

Зато свуда имамо поплаву Натуршчика. Мост, Заштитиник Керовођа, Савез За Промјене, Бакир и Четири Одметника....

Сами Вучић је Натуршчик. Пленковић. Николић. Колинда.

Натуршчици воде поријекло од Првих Демократских Вишстраначких Избора.

То је, дакле, скоро три деценије.

Ако имало имамо образа да погледамо себе у огледалу а видимо њих, схватићемо да је тешка цијена плаћена.

Ово што сада Натуршчици чине, а они су знатно нижег квалитета од оних првоустоличених, платиће генерације кроз двије, три, деценије.

Хрвати у БиХ сада плаћају Мртвоузицу заставе са Шаховницом и заставе са Љиљанима. И типичну олујашку синтагму Шаховница на Дрини.

Муслимани у БиХ ће тек платити Алије Изетбеговића, једног од Првих Натуршчика, Жртвовање Мира за БиХ.

Срби и Српска, ако их се на Изборима 2018е, политички не ријеше, за двије и три деценије ће платити сарајевско дјеловање Савеза За Промјене.

Натуршчици то, јер су Натуршчици, не могу да схвате. И никад, и нигдје, нису схватили.

Њихова погубност је и у том несхватању али у томе да, као мравље трутуше, под земљом, рађају све веће и веће Натуршчике.

Бирачи, Народ, Нација, у могућности је да схвати даље од носа.

Али им се, најчешће, живо чеше гузица због свега.

У таквој ситуацији сваки Политичар мора бити Рационални Националист. И мимо својих убјеђења.

Да не би дошао у ситуацију да те Изборна Воља зависи од Бакира, Држава од Тачија а Република Српска од Пишуље из Америчке Амбасаде.

НЕБО, ТАЛАСИ,

ДАНАС ИЗНАД БАЊАЛУКЕ

ИВАНИЋ ЈЕ

КРЕИРАО

ПРВУ СРПСКУ

ПОДРЕПАШКУ ПАРТИЈУ

Код Иванића увијек нешто прелетим.

Креирали су му је.

Синтагма Партија Демократског Прогреса је тако стари српски, црквенославенски израз.

Па ме чуди како је то, испочетка била Партија фокусирана према ученијим, урбанијим и интелектуалнијим људима а не Масовка.

Тада су Педепеу и приступали такви. Али су врло брзо увидјели сву празнину и фолушку Мудрог Вође, па су остали углавном они који мисле да су урбани, паметни и интелектуални.

За разлику од Сељака Есенесдеа.

Данашњи гласовни и бирачки положај Педепеа добрим дијелом почива и на гласовима Против Есенесдеа. Односно оних који не прихватају да гласају за Есдеес. Врло мало подршке Педепеу, међу тим бирачима, јесте стварна одлука За.

Јер се немају зашта ухватити.

Пошто је Педепе Партија Без Програма.

То је једина Партија на свијету која је, са Есенесдеом, била у Власти Српске и која је изашла из те Власти, да би се против Есенесдеа борила да дође на Власт.

Антрфиле. Дјед Томан. Видиш да су будале. Или их неко држи за муда и за памет, истовремено.

У том силном Урбанизму, Педепе је, избором Бореновића, и пријемом Др Оњка у своје редове, из Бутика изашао на улице и тротоаре. Акција Бореновић Снијег. Акција Копилад. Гдје је наивна бруцкошкиња Ценић искориштена за манипулативне протесте.

Сада је то Партија којом њено руководство управља на уличарски начин.

То је Чаршијанерско Руководство.

Од памети тог Мудрог Руководства остала је само наднаравна способност Видјелице Вицке.

Њима се, некидан, указао рајко васић. Повратак стратега и оперативца.

Њихов глобални Министар Иностраних Послова, Црнадак, иначе већ одређен за насљедника Кисинџера или Бжежинског, овиси ко први рикне, бави се ситним Мектићевским Чаршијањем и стварањем Афере Ари.

Док Почасни Предсједник, СТЈ, Ким Ил Ив, протура чаршијанерску тезу како су Бакир и Додик коалициони другари.

То су, дакле, домети те несретне Партије. Њеног руководства.

Док Есдеес из пуког незнања о улози Политичких Странака у НДД Сфери, одлази, наивно, у Пробосанство у Сарајеву, Иванић, и Руководство Педепеа, свјесно и програмирано оријентише Партију Демократског Прогреса против Републике Српске.

Против.

Иванићева теза, коју стално провлачи, о компромису за који је он, о непокретању питања око којих се не слажу, о немогућности измјене Изборног Закона, о недирању у Уставне Промјене, о наредних двадесет година у којима се ништа у БиХ не може промијенити па ни Република Српска не може да рачуна на Самосталност, теза је, и Политика, која ради за Сарајево.

За Сарајевску Окупацију Босне и Херцеговине.

Сарајеву, Бакир Чадор Чаршији, Странцима који су против Српске и Срба, одговара Статус Кво.

Тај Статус обухвата све отете Надлежности Српске. Обухвата нелегалне, недејтонске, неуставне сарајевске кобива Заједничке Институције, Обухвата бујање Сарајевске Администрације. Обухвата даље сакаћење и накиљање Републике Српске. Обухвата даље депресирање Хрвата у БиХ. А нестанком и политичким уништењем Хрвата у БиХ, Република Српска је на корак до провалије.

Коликогод апсурдно било, Република Српска мора да подржи Хрвате у БиХ. Иако су они са муслиманима везали заставе и имали пројект Шаховнице на Дрини. Изгона Срба из БиХ.

Иванићева политика обухвата наредне деценије Ропства Српске у БиХ. Јер се рачуна да ће за то вријеме да се Србе сломи. Као што се сломило Црногорце. Или као што је сломљена Србија, формирањем Есенеса.

Зато Иванић, и Педепе, раде Против Републике Српске.

Против.

ПДПЦ,

ПАРТИЈА

ДО ПОСЉЕДЊЕГ ЦРНАТКА

Јуче начиним три грешке.

Кобива, браним Милорада Додика.

Дирнем у Почасног Предсједника Педепеа.

Поменем, клипом, Црнатка.

Ноћас нисам спавао, чекајући саопћидбу из Партије До Посљедњег Пања. Кад, стиже и у моје крмељиве и ненаспаване очи.

Па је преносим у цијелости прогреса и инетелктуализма.

Саопштење за јавност


Један од најзанимљивијих тренутака јучерашње дневно-политичке сцене у РС био je повратак у јавност Рајка Васића, једног од главних стратега и оперативаца СНСД-а.
ПДП подсјећа јавност да је Рајко Васић највише познат по три ствари – по томе што је радио у тв-емисији посвећеној комуналним услугама „Локомобил“, по томе што је на СФОР-овим тенковима рушио институције Републике Српске и по томе што је са својом приватном штампаријом добијао озбиљне буџетске послове.
Након тога, у својој сљедећој блогерској фази, Васић је постао познат по томе што је јавно позвао Милорада Додика да поднесе оставку на мјесто предсједника СНСД-а и по томе што, судећи по његовим јавним наступима, патолошки мрзи предсједника Владе Србије Александра Вучића.
Најкомичнији дио његовог јучерашњег наступа био је покушај да, на свој приземан начин, полемише са Младеном Иванићем, почасним предсједником ПДП-а, о интелектуалним темама.
Очигледно је да су Милорад Додик и СНСД у крајње очајној позицији кад су тражили од Рајка Васића да изађе на свјетлост дана и да их брани, те да му се уступи простор у режимским медијима.



Бањалука, 25. април 2017.                                                                Информативна служба 
                                                                                                                            ПДП-а

Почасно Саопштење рајка васића:

Подрепашима из Педепеа могу да поручим сљедеће.

1. Емисија Локомобил се емитовала за цијелу БиХ а била је видљива и гледана у Славнији, Далмацији и Србији.

2. Ни на каквим тенковима Сфора нисам био, осим на тенковим и у рововоима Војске РЕпублике Српске. Имам више Рововских дана него сво руководство Педепеа од 2. Свјетског Рата.

3. Штампарија чији сам сувласник био никада није добијала послове из Буџета.

И могу да кажем, у погледу љубљног им Почасног Предсједника, да сам мало прелетио. Није се бавио Интелектуалним Пословима. Лелемудачио је по Бањалуци.

 САМОЋА СА ТРИ ДАМЕ

 ПОЧЕЛА ОБРАДА КАМЕНЕ ДАМЕ

СВИЈЕТ ЈЕ ДАНАС

КАО И МРАВИЊАК.

НЕМА ИДЕОЛОГИЈЕ,

САМО ТЕХНОЛОГИЈА.

Мрави нису свјесни онога што раде.

Зато то и раде савршено.

Прва фаза Либералистичке Глобализације учинила је много на градњи Глобалног Мравињака.

Није то Глобално Село Мак Луана, нити Интернет.

То је директна деструктивна Деетатизација, Денационализација, Декултурација и Деисторизација. 4Д.

Зато су на сцену и ступиле припреме о  Крају Историје, о Слободи Кретања Рада и Капитала, о Интеграцијама.

НДД Сфера, Нација Држава Друштво, престала је да буде Организам, једно тијело, са слојевима, кожом, салом, мишићима, костима, са очима и умом.

Слобода и Демократија, наметнуте Либералионске Глобудалаштине, претвориле су људе у хомогенизоване и пастеризоване Потрошаче, Конзументе, Кориснике, којима перфекционистички управља невидљива елита која не располаже ничим осим финсијским токовима.

У таквом општем стању, на самртну постељу пале су и Политичке Странке.

Које су много времена у Политичкој Историји, играле улогу трансмисије од онога што се догађа у НДД Сфери ка ономе гдје се одлучује о путевима и начинима.

Одумирање Политичких Странака није само по себи штетно и сумрачно.

Али јесте сумрачно непостојање одговарајуће друге политичке свијести, процедуре и технологије.

То утире пут владавини Синтетизованих Политичких Дркаџија. Или, владавини благо стилизваног и површински каналисаног масовног незадовољства. Које пати од нејасноћа а свеобухватно је.

Незадовољство свим постојећим. Без могућности набрајања више од двије ставке.

У Француској су већ јутрос констатовали да су резултати Макрона и Лепенове означили пораз Политичких Странака.

Мало дубље анализе говоре о томе да је Ле Пен Екстремна Десничарка, да је Макрон Центрист а да је, трећи, Фијон, Десни Центар.

То значи да се НДД Сфера помјера удесно. Десница увијек значи затварање. Љевица је отварање. Пролетери свих земаља, уједините се.

И они су се уједињавали. Док их нису нагузили и разгузили.

Ну.

Политичке Странке су Тјажолаја Пушиона и у САД. Трамп није из Политичке Странке.

И у Турској. И у Русији. Чак и у Србији, која није примјер низашта.

Јасно је да је Ле Пен симбол незадвољства класичне француске НДД Сфере.

Као што је јасно да је синтетизовани Макрон, поријеклом из елитних банкарских и финансијских кругова, по формули стерилисан и пропуштен кроз уобичајене фазе политичког успона, симбол Глобалистичког Либерализма, односно, Територијалистичког Морганизма.

Константин Косачов, у Листу Известија, пише о три идеологијске пријетње савременом свијету. ДАЕШ. Сјевернокорејски Комунизам и Либерално-глобализаторски Фундаментализам.

Туитамо.

Али. Ни једно од тога није Идеологија.

Све је најбезочнија Тоталитура Невидљиве Мањине.

Која је ступила на сцену усљед разарања Политичких Странака, разарања НДД Сфере и разарања Здравог Тијела Друштва.

С тим што опасности, поред те Три Иделогије Косачова, има много више.

Јер су посљедице уништења Политичких Странака вишеструко комбинаторне и још ни изблиза искориштене.

ЈАСЕНОВАЦ

ОСТАО

СРПСКОЈ

Вјечно ће да лебди Туга изнад Јасеновачких Жртава Фашиста Хрватске.

Сам Јасеновац, почетак је Уништења Срба у тој земљи агресивног католичанства.

И тачка на крају те реченице.

Останком Јасеновца у Неовисној Хрватској, етнички стерилисаној и усташки рехабилитованој, симболично је закључено Српско Питање у Хрватској.

Срби нису никада значајније постављали питање Јасеновца. За вријеме Тита и Компартије, поготову.

Кад кажем Срби мислим на Српску Кружницу са Србијом у центру.

Данас је стање Србије опасно и по саму Србију а камоли за Српску Кружницу. У којој је још само Република Српска.

Данас у Србији су све Веберови Пријатељи, Фактори Региона, Хиперинтеграционисти. Али, безазлена Резолуиција о НДХ и о Јасеновцу, не може да уђе у Народну Скупштину Србије. Зато може да се признаје непостојећи Геноцид Сребреница.

Има их, у Србији, које лако могу инсталирати за Вођство Србије, који би за једну Сребреницу дали Три Јасеновца.

Србија никада више неће Хрватској поставити питање Јасеновца.

Хрватска ће све учинити да се Јасеновац умањује и заборавља.

Република Српска, као дио несретног гравитационог жртвеног подручја Јасеновца, као Држава на чијој земљи леже гробнице Јасеновачких Жртава, има обавезу да ту Душегупку достојно обиљежи и чува.

Република Српска треба у Градини подићи убједљив споменик. Тако да се то организује са највишег мјеста а не преко неке усране комисије неког министарства и преко пројектних бироа за паркове.

И од тог подручја, и манфестација уз годишњицу, Српска треба да начини Оду Слободе.

На другом неком мјесту, погодном за цијели простор Републике Српске, треба подићи такође убједљив споменик Војницима Рата Опстанка, Рата Настанка Српске, и цивилним жртвама.

Нема убједљивих Људи и убједљиве Нације, без убједљивих Споменика.