МУСЛИМАНИ И
СРПСКЕ ИЗДАЈИЦЕ,
КУРИРИ УСТАВНОГ СУДА
Уставни Суд једне Конфедерације, каква је БиХ, чак и
кад је дејтонисана, присилна, не може да има надлежности над Законима које
доноси једна Чланица Конфедерације, Република Српска.
Јер.
▪ Република Српска има комплетан систем Власти, са
својим Уставним Судом на крају.
▪ Односни Закон, овај пут Закон о финансирању
Политичких Странака, не задире у Десет Дејтонских надлежности Институција БиХ и
не односи се ни на шта што је изван Републике Српске.
Ну.
Уставни Суд доноси одлуке, мјере, забране...
Уставни Суд у коме нема Судија Срба, Судија из Српске.
Апљувацију Уставном Суду, о том Закону о финансирању
Странака, поднио је неки Бабаљ, Сарајбосанац.
Испред тог јуначког уставног чина, Актери из Есдееса и
Опозиције уопште, предавали су разне поднеске Уставном Суду. И другим Институцијама,
као што је ЦИК, ради поновног бројања Гласова.
Муслимански Политички Актери Сарај Чадора, такође
редовно кампују пред Уставним Судом и чекају да предају своје Апљувације.
Уставни Суд БиХ, окупаторски је, протекторски, Инструмент
ОХР-а и ПИК-а.
Уставни Суд се не бави својим уставним послом, који је
веома малог обима.
Уставни Суд БиХ један је од најважнијих пунктова
уништења Републике Српске.
Све његове одлуке срачунате су на девастацију Дејтонског
Споразума и Устава БиХ, као његовог дијела.
Девастација Дејтона и Устава, значи нестанак Републике
Српске.
Добро што су се турци прихватили писмоноша од Охаера
до Уставног Суда.
Али тог нечасног посла прихватили су се и Српски
Издајници из Опозиције Републике Српске.
Јер Бабаљуше ће добити неко мјесто у муслиманској
комисији.
А понеко ће им, од Ага Сарајлија, рећи, Ђеси Паша.
Бабаљуше, Блануше, Сунеткаруше, Аналфабетуше... треба
да знају да могу да представљају Републику Српску, само ако ће их Бирачи и
Гласачи повезати са Српством, са Српском.
У ономе што раде задњих двадесет година, ни Хабл не
може да пронађе такву везу.
СРПСКЕ ИЗДАЈИЦЕ,
КУРИРИ УСТАВНОГ СУДА

