ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

УТИСАК НЕ ВАЉА

3247.

НИСКЕ СТРАСТИ

У ПОЛИТИЧКИМ

КАМПАЊАМА

Једна од дефиниција Политике јесте и ова. Политика је легализовани полигон за демонстрацију мржње, дисквалификација, нељудскости и патолошких деформација.

Свако од нас, и без и изван политике, собом носи лепезу болести, болести главе, мозга, свијести и карактера, које га чине нормалним.

Проблем настаје само у два случаја. Када му то љекар званично саопшти као дијагнозу. Или када му се онемогући и минимално испољавање тих болести.

Зато је Политика важна за болеснике. Али и за Јавноснике. Које Унитаристи зову Грађанима, па се ја грозим тог израза.

Политика је једна велика спужва која упија емитовање болести политичара. А кроз то емитовање празне се и цијели слојеви Јавносника.

Сви смо ми пуни наелектрисаних знакова болести и свима нама потребна је нека жичица како би дошло до варничења и пражњења.

Политика и Предизборне кампање коубиле су се.

Дабоме. Нисам необухватан.

Политика укључује цијели низ и племенитих особина. Љубав за себе, љубав за своју моћ, љубав за моћ својих ближњих, сексуални нагон, нагон према пенетрацији у џепове, осјећај за клање противника у својој близини или званичног противника на даљини.

И прве и друге особине нису преовлађујуће. А могу лако да буду. Као и крава која пасе а цијели дан је уједају муве и обади. Док се једном не заобада, прекине ланац, и одјезди у легенду. Мислим, у туђе њиве, преко седам поља.

Тако и политичари, странке, кандидати, могу мирно да пасу годинама, док се у једној кампањи не заобадају. Па новине претворе у таблоиде, себе претворе у државу, на рогове набију кога стигну, свима гаће згуле, а своје лагано свуку само пред једним, кога се боје и коме пућкају, да га прекомјерно не узбуде, инстуције претворе у волунтароиде а утиске у притиске.

Убиоме бог ако знате о коме причам.

Има и оних којима је стало да се нешто створи, да се успоставе процедуралне демократије, да се изгради организација, да се виде резултати, да нам живи, живи НДД Сфера.

То су будале.

У актуелној кампањи у Републици Српској, евидентирам више болести и болесника него што је уобичајено. Неко је донио неку тежу, продужену, дрогу. Уобичајене протуве, под дејством тог опијата, добију привид послања, мисије, нових властитих чаробних способности и права која им не припадају.

Неко им је објаснио да су њихове шансе веће од њихове вечерње сјенке. Неко им је сугерисао да је куцнуо час.

Стога се Требињски Синдром кампањског насиља шири Српском.

То кампањско насиље било би безазлено да није само мали индикатор огромне негативне енергије која се складишти у акумулаторима Политике.

Близу је прага када се треба запитати ко ће се први заобадати.

Плодно тло за то су планови и оптужбе за крађу избора, најаве Петог Октобра послије дванаестог октобра, распитивање званичних странаца о немирима послије избора, пуштање Хилових Димова...

Генерално. Постоји опасност да се заобада свако ко, овдје, побиједи на изборима. Тај негативни набој у кампањи, када пријеђе праг, постаје општедруштвена енергија. Која укључује освету, трајнију мржњу, трајну девастацију противника, наставак рата крвавим средствима, хапшења и уништења сваке врсте.

Тада се древна кинеска политичка филозофија, изражена кроз филозофију ратовања аутора званог и знаног као Сун Це, претвара у српску ратничку философију Сунце Ти Јебем Милосно. Саћеш видит како Гуја Крсно Име Служи.

Да сам на вашем мјесту, не бих дирао туђе билборде.

   

3246.

АМЕРИЧКИ ЉУДИ

И ДЕМОКРАТИЈА

ХАОСА

Сваке друге године у БиХ се појави једна дивизија Америчких Људи.

Пусти се прича о томе како је овај и овај Амерички Човјек. А како су овог и овог Америчани пустили низводу. Пошто су их, Амере, наводно, дотични, пустили нискурац.

Ну. Слушајући шта ових дана, и у дуљем периоду, прича Пичкин Хил, ријеч Наводно није баш потребна.

То, дабоме, може да буде и спин и магла и ракијска. Али Амерички утицај је овдје огроман. Као и у цијелом свијету. За њих не постоји мала и небитна земља. И за Гитљера, кад је освајао Драги Наш Исток није постојао мали градић гдје не треба успоставити тортуру типа Есесштурмбанфирер Лос Лос.

Колико Америчких Људи дјелује у БиХ, ни сам бог не зна. Провокација Усаида говори о једном дјелићу. Сви они, које ангажује та агенција, и не знајући, раде за Амере.

Здравко Гребо Уставотворитељ, неку вече у некој дискусионој просерионици у Федерацији, изрекао је став, не цитирам, да је БиХ од интереса за САД и по основу овдашњег успјешно расађеног тероризма и агресивног ислама.

Ја додајем да је овдашњи тероризам и крволочност ислама такође америчко дјело. То је једна од њихових алатки која злата вриједи на Балкану. За пола године то се може активирати као пријетња овом мирољубивом подручју од Пратера до Прешева. А том пријетњом, и активираном и неактивираном, поред осталих, веома успјешно се управља и подручјем и нацијама и државицама.

Гребо каже да су Американци створили ужас на Блистоку па се боји да по истом моделу и овдје не створе монструме који ће се отети контроли.

Опасност јесте реална.

Али не постоји могућност да се неки монструм, којег је ејаполирао Амер, ејаполат је политички ејакулат, отме контроли.

Отме се он. Али то само тако изгледа.

Пола Америке дан ноћ ради на продуковању и одржавању контролисаног хаоса и ужаса по свијету. Ништа ту није препуштено случају.

Као ни инсталирање Америчких Људи у малој усраној Босни. Који имају дебеле досјее и шифре, мислим, кодна имена, и који су, са том својом торбом, такође употребљиви, управљиви и испушљиви.

ФЕУДАЛНЕ ТРОЈКЕ

СА ИЗБОРНИХ ЛИСТА

Постоје кандидати који бирају странке. Али не постоје странке које бирају кандидате.

Па се на кандидатским листама нађе свако и свашта.

Добар број кандидата, говорим о великим странкама, не говорим о малим културно-политичким друштвима која имају проблема да наватају потребан број кандидата, дође на листу по два основа. Преко Екстерне Моћи, која има своје делегате и изасланике код Шефа или у врху странке. И преко Шефа у директном преносу. Иначе, ко Предсједника Странке зове Шеф, њему је и девето кољено уназад, лоповско.

Други дио кандидата су Сиротиња Раја са изборних листа. Празна џепа и образа чиста. У тај дио спадају и жене. Њих се ставља на листе само зато што постоји законска обавеза. Друго, пето, седмо... мјесто мора бити женско. Иначе Јалове Мудоње никад не би дозволиле да се неко умијеша у ту изборну бодљавину.

Страначке листе и Идилски Рат међу кандидатима највећа су попришта недемократије, насиља, понижавања, трговине, мобинга, дивљаштва, нелојалне конкуренције, пљачке јавних добара и феудалног монопола.

Да се тако боре против других листа, као што се боре унутар својих рођених, МИЈ, имали би по милион гласова.

Тај двоструки колосијек кандидовања разара страначку организацију, убија у појам искрене страначке активисте, читав политичко-породични страначки колективизам чини бесмисленим и доноси и краткоричну и дугорочну штету Политичкој Странци.

Странке гријеше у првом кораку. Писао сам о томе у књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности.

Ако Странка нема Правила и Процедуре, ако није постављен критеријум за кандидовање, ако није устоличен принцип Један Кандидат – Један Мандат, а да се за други мандат може кандидовати само Народни Херој страначке борбе, онда се грешка, на сљедећим праговима, не може исправити.

Свака листа великих странака, у изборним јединицама, има своје Феудалне Тројке Кандидата које проводе изборни зулум над осталим кандидатима.

То су штеточине које уништавају странку и њене потенцијале. Они не доносе ни један једини нови глас у страначке наћве. Они се само боре за позиције како би заграбили што више из наћава за себе.

А кад неко само помене приједлог да Политичке Странке иду на изборе након којих ће, на основу добијених гласова, доставити листу својих посланика, или да иду са унапријед фиксираном листом, сви из бијелог свијета скоче у повике како је то недемократија. Морају да постоје кандидати.

Могу да се сложим. Али нека иду као независни. Па да им видимо наћве.

Не знам колико би их, од оних 54 из првих тројки, видјело Народну скупштину Републике Српске, да иду као независни и самостални кандидати.

Најпогубније од свега јесте чињеница да они који су на том терору стигли у посланичке клупе, након избора немају Другог Бога, осим Себе и Само Себе. За њих није бог ни Странка нити било ко други, укључујући и НДД Сферу. А још ако су, ко међеди, заштићени скупштинском већином, нико у њих не смије да дирне. Ни Шеф Шефова.

Тако се од мале грешке у кандидовању дође до деструкције цијелог политичког миљеа.

Како се неко понаша у кампањи, понашаће се и у држави. Томан, Јеванђеље о Изборним листама.

ЗАШТО

НА БИРАЧКИМ

ЛИСТИЋИМА НЕМА

АМЕРИЧКЕ АМБАСАДЕ

И зашто друге амбасаде, у Сарајеву, не органузују Амба Прајд. У склопу борбе за равноправност амбасада. Кад могу педери да буду равноправни, зашто и друге амбасаде у БиХ не би могле да учествују на изборима. Као и АмАмб.

Добро што дају Паре За Промјене.

Америка и не зна ништа да уради без пара.

Али зашто дају Америчку Заставу за промјене.

Све ми блати, али Америчку Заставу ми не блати.

Молећива реченица Америчке Амбасаде, Потрудите се, изађите на изборе, бирајте промјене, директна је подршка Промјенашима у БиХ, овим Нашима и Радончићу.

Док се све то догађа пред очима поплављене јавности, шути ЦИК, шуте Лидери, шуте Кандидати, шуте Медији, шуте Невладинци. Ко Пичке, шуте.

Није ми жао америчких пара. Нека их троше на прљаве послове, како су и навикли. Жао ми је оних који имају искрене илузије. И само због тога могу да поручим Америчкој Амбасади, Пишате, господо, у шупљу тикву.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

МА. И ЈА САМ 

ЗА ПАРАДУ ПОНОСА 

У БГД. 

АЛИ НЕМОЈТЕ 

ДА ПРОВОЦИРАТЕ. 

СПУСТИТЕ ГА НА ПОЛА КОПЉА.

3242.

ДОДИК ЈЕ

СРБЉАК

А ТАДИЋ ЈЕ

ОГЊЕН ПОНОС

Ако је неко Александар не значи да може да прича и пише шта хоће.

Само један Александар, у једном тренутку, код Срба, може да прича, пише и ради шта хоће.

Александар Савановић, извјесни члан Есдеесовог тима, на Фронталу.си, сачинио је анализу и успоредбу два предсјендичка кандидата у Републици Српској. Додика и Тадића.

Не знам шта је Савановић по катедри. Али у те политичке једнопреге разумије се Ко Мара УКК.

Не успоређују се крушке и јабуке.

Не рационализују се особине и предности једног кандидата над другим.

Бирачи не размишљају онако како се пише, нити како се преписује, докторска дистертација.

Изборна опредјељења још увијек су неразумљива комбинација рационалног и ирационалног, свјесног и подсвјесног, контекстуалног и имагинарног.

Утакмица појединачних кандидата није такмичење у скоку увис.

Сваки бирач може да, као на пијаци, прође крај најбољег парадајза и купи осредњи.

Избори нису статистичка процентуалност већ су више ствар перцепције, паковања и испоруке чињеница, планова и карактера.

Све то је неразумљиво за оне који се деценијама не баве тиме. Не зато што је неко глупљи или неискуснији, већ због неколико фактора које заборавимо. Избори се добијају и губе у првој половини мандата. А кад дође друга половина, нарочито кад дође задњи семестар, пред саме изборе, ми више нисмо у стању да анализирамо протекле ствари. Нису ни бирачи. Али они су одавно одлучили и само налазе још понеко оправдање за своју одлуку. Пребацују одлуку из подсвјесног у свјесно.

Моја перцепција није као перцепција Професора Савановића.

Предности које он види ја не видим. Јер не мислим да су предности.

Ја мислим да је Додик класични Србљак. Србин Дивљак. Који је на тој технологији досад добијао и мандате и стотине и стотине хиљада гласова. Не видим академске потке да му се то узме за мањкавост, као што то ради Савановић.

За Огија, пак, мислим да је примјеренији Паради Поноса, онако фин, уфињен и са невидљивим наочарима на билбордима, него крволочној политичкој арени.

Ну. Да ли такву перцепцију о кандидатима имају и бирачи у количини која може да одлучи побједника.

Савановић окривљује Наоми Кемпбел зато што је постала име и марка за тијело на основу својих дугих ногу и црне боје коже. Да ли је двадесетогодишњи костур, омотан у природну женску кожу, због тога, у предности над Наоми.

Јесте. За једну ноћ у кревету.

Али бирачи не мисле да иду у кревет са Додиком или са Огњеном.

Ако побиједи Додик, неће побиједити због својих особина. Ако побиједи Тадић, неће побиједити због својих предности над Додиком.

Знам ко ће побиједити. Али то се плаћа.

Од свег размотренија Проф Савановића, ипак ми је највише засметала његова површност у једном од реалних сегмената који то не трпе.

Основно правило јавног иступа јесте да не причаш о оном што не знаш а ако мораш онда од тога направи зајебанцију.

Проф Савановић важно констатује да су под Додиковим мандатом економски показатељи РС, и он употребљава скраћеницу за Републику Српску, ко и турци, достигли ниво који ни најгоре прогнозе нису могле да предвиде. Од задужености, каже, БДП, незапослености, спољнотрговинског дефицита итд.

ЈСС.

Разумљиво ми је да лажу Чавић и Иванић. Они се разумију у оно што лажу. Али кад лаже Мара, то ми никако не одговара.

·         БДП је 2005. године износио 5,69 млрд КМ а 2014., према процјени, 8,73 млрд КМ

·         Просјечан број незапослених 2005. био је на подиоку 151.599 а у јуну 2014. на 147.733

·         Просјечна исплаћена плата 2005. била је 465,00 КМ а јуна 2014. 837,00 КМ

·         Извоз је 2005. Покривао 38,3% увоза а у 2014. 56,9%

·         Укупан дуг у односу на БДП 2005. износио је 58,7% а 2013. 53,7%

·         Учитељ и наставник су 2005. имали плату од 441,00 КМ а 2014. 1.000,00 КМ

·         У протеклих осам година издвојено је 37,3 мил КМ за студентске стипендије, студентски стандард и запошљавање младих. До 2005. издвојена је Гола Нула

·         До 2005. На власти је био СДС-ПДП а од 2006. до 2014. СНСД-ДНС-СП.

Мој Проф Савановићу.

Тако, како чиниш у тексту на Фронталу.си, можеш да учиш Босића и Тадића. Али студенте и политичку јавност не можеш.

ДАСЕМЕ НЕПИТА,

ИВАНИЋ,

КАНДИДАТ ЈЕ

САРАЈЕВА

ЗА СРПСКОГ ЧЛАНА

ПРЕДСЈЕДНИШТВА

ДИЈАГНОЗЕ БиХ

Младен Иванић Губар, тај надимак илегалца добио је док је, са својом гарнитуром, газдовао шумским газдинствима, па онда ишао на суд, дао је велики интервју неком Бећирагићу у Сарајеву. Српски портали Бошњачког Сарајева су пошамарали велике текстове транскрипата тог интервјуа.

Неразумљиво је зашто Иванић даје интервјуе у Сарајеву кад је он кандидат за Српског Члана Предсједништва БиХ. Кандидат  који би требао заузети Конфедералну Столицу Републике Српске у том Колективном Центру.

Провидна је, одавно, прича о томе како је у Републици Српској медијски мрак и како Божанствена Опозиција нема приступа ни јавним нужницима а камоли јавним медијима.

Могао је да закупи тридесет минута, колико је недјељно допуштено на РТРС и да исприча цијењеном публикум све. Ако је Додик забранио РТРС да зове протуве.

Али. Пошто је почела кампања, логично би било да Младен Иванић Губар организује један велики митинг, такорекућ народни збор Педепеа, десет до петнаест иљада од, како предочавају, милион незадовољних Влашћу, Режимом, Додиком и Есенесдеом.

И да на народном Збору Педепеа предочи и објасни своју платформу. Коју је тако детаљно предочио Сарајеву.

Мислим. Да предочи Српској Јавности и Јавности Републике Српске.

Иванић, коме сам дао и кампањски надимак Дасеме Непита, јер му је у том сарајевском интервјуу главна поштапалица, и аргумент, била синтагма Да Се Мене Пита, а тебе би се ПиталоК, скицирао је свој претпостављени политички ангажман у Предсједништву БиХ у неколико сличица, које нас могу коштати главица:

·         Интерес Републике Српске је ефикасно доношење одлука на нивоу БиХ. То је најбоља брана било каквим притисцима на угрожавање функционисања Републике Српске. Ову синтагму Притисци На Угрожавање Функционисања треба детаљније превести али немам простора.

·         Дасеме Непита би прогласио мораторијум на ново уставно уређење БиХ. Он је, дакле, за меку трансформацију јер ни Сарајево ни Међузај немају ни у примисли мораторијум пошто је то перманентна тема, тержња, чежња и циљ.

·         Дасеме Непита предлаже да се у Сарајеву свађају иза затворених врата, да не трују народ и да народу сервирају компромисе унутар система. Компромиси подразумијевају само уступке Српске јер нико други нема шта да уступи нити се од било кога другог траже уступци.

·         Дасеме Непита би прогласио мораторијум и на Националне Теме а окренуо би се темама које живот значе како би Насеобина постала позитивна вијест у инвестицијским круговима. ЈММ.

·         Република Српска треба да копира политику коју држи Београд, да буде у добрим односима са Русијом али у врло добрим односима са Бриселом.

Дакле. Младен Иванић, који за себе каже да је једини српски политичар из Републике Српске који је био министар иностраних послова и који је оставио трага, што је чистокрвна лаж, јер се отад догодило десет ратова у свијету и промијенило се на десетине влада и министара, а осим тога био је министар у Терзићевој гарнитури што је неоспорна мрља у каријери, који је оставио само трага у банкарском сектору гдје је једно вријеме био познат под надимком Мистер Један Еуро, има потпуно

·         заокружен концепт премјештаја Републике Српске у Сарајево

·         политички јасан циљ стварања свакодневне суперефикасне Државе БиХ, у Сарајеву

·         свјесно опредјељење за морарторијум на националне теме, односно Мораторијум Над Српством које је једини политички темељ опстанка Републике Српске

·         поданички политички пројект, цариградски за доношење одлука у Сарајеву, и београдски, за предају Бриселу, да би Сарајевска Ефикасна БиХ поништила Републику Српску, као курбан Бриселу, као што је Србија самопоништила Косово

·         опредијељену противруску политику јер је та прича о Добрим Односима са Русијом само магла потпуног сагласја са Бриселом против Русије.

Случајно или не, ових дана политичким странкама у БиХ се шаљу разни Оџини Записи невладиних институција и деструктивних организација. ЦЦИ захтијева поптисивање Политичке Изјаве о спремности на деполитизацију Јавног Сектора. У Дијагнози БиХ. То је пројект шире дерегулације БиХ и свођења странака на ниво удружења пчелара, удружења против амброзије и црва поткорњака.

А Први Март тражи од кандидата да одговоре са Да или Не на питања која почињу признавањем пресуда хашког суда о геноциду и обиљежању мјеста концентрационих логора у Приједору а завршавају унитаризацијом образовања и здравства у Дијагнози.

Непотребно је доказивати да су сви ови, и други, концепти потпуно комптибилни са Иванићевим Политичким Пројектом о Ефикасном Одлучивању у Сарајеву.

Циљ Пројекта Иванић Члан, којим су уврнута муданца Есдеесу, јесте да се Република Српска пребаци у Сарајево, пошто су схватили да нема ко да овдје побиједи Додика, па су жртвовали Огњена, и он је постао курбан, јесте формирање Бошњачког Предсједништва БиХ, у коме ће Хрват заступати Јачање Државе, јер неће имати куд, и формирање Бошњачког Савјета министара.

Са те двије институције, рачунају, може се потпуно одстранити Република Српска из политичког и економског живота.

Предсједништво ће усвојити буџет који ће довести до банкрота Српске а Савјет министара неће чинити ништа у корист Српске. Други ентитет и тако не постоји, пошто је ухапшен њен једини студ и ослонац, Млади Лијан, и Босни су сви насипи отворени. Не само добојски.     

3240.

ДАЈ ДА УБРЗАМО

ТЕ ИЗБОРЕ

ПА ДА ПОЧНЕМО РАТ,

КО ЉУДИ

Ово са изборима постало фарса и фасада.

Лагумџијини нападају Америчане. Онај Капланчић, учио школу у Турској, па се узердоганчио, пријети и пита Америку Да ли ћете нас бомбардовати ако не побиједи Радончић. Неће, дијете, неће, само се Срби бомбардују.

Салкић, Рамиз, из старог сазива Народне Скупштине Републике Српске, узвикује да су Хрвати и Бошњаци грађани другог реда у Републици. Па. На то сте требали мислити кад сте промовисали Шаховницу На Дрини и кад је Бабо Жртвовао Мир за БиХ. Хоћете да живите у Српској а да гледате у Сарајево. Не може. То су Срби већ пробали. Да живе негдје тамо а да гледају у Београд. И. Пушиона. Ако немате шта добро да научите од Срба, научите од њихових грешака.

Један мој добар друг из Источног Сарајева, који је желио да остане добро обавијештен и анониман (име познато Блогу, оп.ја) увјерава ме како је Крст На Златишту подигнут да би се провоцирао Мрски Есдеес и да ће га Есдеес и срушити. Јер. Крст је сметња сарадњи Пробосанског Есеееса са Просрпским Западним Сарајевом. А и земљу су, ту око крста, ти Есдеесови Срби већ продали муџахединима и арапима.

Не знам. Али видим, неки бало из Западног Сарајева дао ријеч нани, нени и треби, да ће срушти Крст На Златишту. При чему се усликачио у бијелој јакни Ралф Лорен. Добро. Знам да је то јакна Ралф Кемо ТШТ, Туркише Шверц Тур, али не иде рушити крстове у еуропејским одорама за модне мачкове.

Колико је Есдеес напредовао у Промјенама види се и по томе што ће, ако побиједи Тадић, Предсједника Републике Српске да вози други Предсједник Републике Српске. Јер његов возач је исто Кандидат. Па кад се негдје појаве, људи стану, Ено два кандидата, Сунце Ти Јебем.

А Промјена је и то што деру и зацрњују билборде. Промјена и деветстодеведесету годину.

Уз све то, многи странци су се размилили по БиХ и зобају каменчиће за свој неки мозаик. Који ће неки невидљиви геополитички гугл да склопи. Тамо далеко.

Једно од питања им је и да ли се њихови саговорници плаше немира послије избора. То чак питају и припадници Комфора. То је специјална инострана војска која ужива у БиХ. За разлику од оних патеника који гину у Стану овом, Стану оном. А ускоро ће и у Идили и Сили. Пошто их је мало прпа да иду да гину у Украјини.

Главно питање је зашто сви, од Ојебса од Еуфора, постављају та питања о немирима послије избора.

Да ли нешто знају што ми не знамо. Или Службе, и Збигњев, неће да им кажу. Или сумњају да билборде и ексцесе у пребијању активиста, па и Крстарење на Златишту, организују Тузлански организатори, Копилад, уз садејство службених долара и невидљивих агената провокатора.

Морам да признам. И мени је нешто сумњиво.

Опозиција За Промјене мртва ладна. Или нема шта да каже. Или зна да ће изгубити. Или им је речено, Инжењер Хусо, ништа не дирај, само нахрани псе, организоваћемо немире и ви ћете доћи на Власт.

Значи, Рат.

У оба ентитета.

Ако код њиха изгуби Бакир, биће рата. Ако изгуби Комшић, неће, они су Пичке. Ако изгуби Радончић, неће, није будала, да му сруше силитере. Ако изгуби Лагумџија, неће. Они су у класи са Комшићем.

Овдје, пошто Опозиција не може да прихвати да стално губи, и неће моћи да схвати да Васковић и Тришић не могу да за њих добију изборе, биће рата.

Ма, неће. И то су Пичке. Може ли неко да замисли Босића да истрчава иза Иванића и командује Јуриш.

3239.

ДЕМОКРАТИЈА

ЗАХТИЈЕВА

ДОСТОЈАНСТВО

ИНСТИТУЦИЈА

ШТО ЕСДЕЕС

НИКАД НИЈЕ

САЗНАО

Опште цивилизацијско достигнуће сугерише да је демократија за свакога.

Логика законске и процедуралне регулативе, међутим, јесте у томе да, на цивилизацијски начин, саопшти да то није тачно.

Демократија није за свакога.

Ако је Демократија могућност да се за Предсједника Републике Српске кандидује Огњен Тадић, онда није Демократија и за његовог кондуктера.

Аматерски инострани правни идиоти, који су писали и натурали Босни и Херцеговини законе, не знајући да постоји и римски правни систем, поред америчког полудивљег, а не знајући ни суштину права и система, не схватајући да мора да постоји веза између њега и тренутних достигнућа заједнице у погледу компатибилности и проводивости, и не размишљајући о томе да је овдје постојало социјалистичко самоуправно право које није лако тренутно укинути и замијенити а нарочито није лако заборавити, у неким су сегментима трајно уништили и оно мало могућности Босне и Херцеговине да буде нормална.

Изборни закон је једно од тих уништења.

Његове одредбе које омогућују директну криминализацију изборног процеса сада је скоро немогуће промијенити јер уз то одмах иду апетити које нико не може затомити. Као и уз зајебанцију Сејдић Финци. Када Сарајево нагло огладни за унитаризацијом и центрлизацијом. И за доминцијом Бошњака.

Република Српска јесте Држава.

Добро. За Огњена Тадића, Есдеесовог кандидата за Предсједика Државе, она је Ноћна Држава. Лаку ноћ, Републико Српска.

За Есдеес, пак Република Српска је држава која омогућује куповину бирачких одбора на килу. А да би се купила два бута Бирачког Одбора, Есдеес је спреман да руши достојанство и највећег појединачног института саме Државе.

Кандидовањем свега и свачега за Предсједника Републике, Есдеес је, и Тадић, саопштио веома ниску цијену којом цијени и којом уважава Институцију Предсједника.

Кандидовањем Тадићевих и Бабаљевих пратилаца, снагатаора, црнонаочараца, кондуктера и возача шинобуса, Есдеес је подцијенио Републику Српску и уставни институт Предсједника Републике.

Есдеес, у ствари, никада није ни знао да цијени тај институт. Јер њихов Радова је и уставна овлаштења Предсједника правио за себе а не за Државу.

Дуг је пут од Есдееса до Државе.

3238.

МАЈКЕ

СРЕБРЕНИЦЕ,

УКОПИ

И РЕУКОПИ

НА ТЕКУЋОЈ ТРАЦИ

И КРСТ

НА ЗЛАТИШТУ

Спојене посуде.

И ту се нема шта више рећи.

Мада мене весели сарајевски попиздитис због тог скулптуралано катастрофалног унакрстја.

И, вјероватно, Бакира Изетбеговића. Који ће, барем, неколико сати престаи да буде главна тема сваког божијег напада.

Весели ме и глупост Драгана Чавића који обзнањује неко саошптење о свему томе. Дајући сигнале сарајским и иностраним менторима да је у шинама, у колосијку, на линији. СТЈ.

Покушава и да веже крст за Есенесде. Њему ће ускоро почети Есенесде да свијетли као и она пластична госпа у Међугорју.

Чавић ће да постане видјелица.

То је први чврст и добар болеснички корак.

Крст На Златишту је, као и сама Босна и Херцеговина, бламажа и девалвација.

Ни у једном од трајнијих објектива не треба тражити објашњење за ову појаву, осим времена у коме је дигнут. У предизборној кампањи.

Стога је Крст На Златишту предизборна категорија. И оних који су га подигли. И оних који на њега лају из Сарајева.

Јер. Он нема никакве везе са српским логорашима Сарајева. Нису они сви били вјерници иако су били у мукама. Неки нису ни данас. А многи се тада нису ни стигли преобратити из Манифеста у Трипрста.

Крст На Златишту је још један лош слоган. Још један лош билборд. Још један неразумљив предизборни наступ. Још један фол о томе како ово или оно добија изборе. Још један лош кандидат.

3237.

СЦЕНАРИО

ЗА ФИЛМ

НЕ ЗОВИ МЕ

ВИШЕ СРБИЈА

.изваци.

Сцена прва. Бина. Позорница. Светла. Сјај. Публика. Овације. Водитељ. Она у жирију. Жири у подрумичку. Велике црвене курвањске фотеље.

Водитељ раздраган, озрачен, полетан.

Она бесни. Попиздела. Из подрумичка. Баритон. Крволочнија од покојног мужа у мртвој униформи.

Не зови ме више Светлана, јебаћу ти, бре, мамицу у пинкицу. И теби и гл и одг ур.

Водитељ. Убледео. Ко покојни Мита три дана пред смрт. Ккккккккако да Вас зовем. Зови ме Цеца, бемти матер. Цела нација зна да сам Цеца. Само се ти правиш будала. Светлана.

*

Теве Пичк је некидан прославила две деценије плодоносног рада. Оснивач, утемељитељ, трасер, власник и гл и одг ур, саопштио је да је то било плодоносно раздобље.

И да предстоје нови кораци у развоју канализације. Канала са специјализованим програмима. И два, три, до осам, великих пројеката. Звезде певају. Деца певају. Јетрве певају. Пунице певају. Баке певају. Деке прде, они не певају. Маратонци певају почасни круг. Сви певају. Само Држава решава проблеме.

Теве Пичк је примарно Политичка Телевизија. Она је настала негде под скутима МирМар. Док је била на врхунцу. У Јулу.

Њена политичка сврха је да на екране изведе Уметнице. Да уметнице залуде народ. Да народ не зна, а и ако зна, да не размишља о томе, шта ради Држава. Односно, онај ко стално прича о Држави. Од Мог Слобе наовамо.

Тај политички посао Теве Пичк обавио је беспријекорно.

Једино су се мало офуцале Уметнице а нестало и фарбе код Лореала. Па се кренуло у производњу нових. Ни највећа несрећа не може толико да кука колико Сербија може да пева.

Сад се дошло до деце.

Што је неоспорно насиље над судбинама.

Деци се стварају илузије да их чека каријера. Као што је има Светлана. Да ли ће баш бити у прилици да буду шаторуше и криминалуше, једнако као дотична, то је упит. Али и каријера је довољна. Те цурице из приградског миљеа признају да им микрофон значи све.

Да и за њих једног дана, као за РМ, кажу Добра пичка, бре, млого добра пичка.

Миркофон, иначе, не служи за певање и појање, већ за стварање друштвеног статуса.

Не само деца. Излуђују се и целе породице. Шири круг, не само мама, тата, сестра, брат, бака и дека.

Колика је власт Теве Пичк, већ сада, видим синоћ у том подрумчету. Где седи жири. У великим црвеним, курвањским фотељама.

Тамо су морали да дођу, да би дали нивеау целој чежњи живаљској, и такви Уметници као што је добри чичица Милован Илић. Волео сам девојку из града. Јеси се усрећио. И Бора Гинис Прњавор Чорба. Седе у жирију са Светланом и Марином. Која не туца орасе али туца текстове за песме. Шта би од онаквог рокера, протестног опозиционара најокорелије врсте. Погледај дом свој, Анђеле. Док је Балаш певао Рачунајте на нас. И Ти, другарице, Јованка.

Што сад не испева Погледај дом свој, Ванђеле. Видећеш беду, јад и Пинк. Београд На Води, Мишка На Слободи.

Лепа Брена, и онај њен брух хармоникаш, петнаест су година показивали како се влада певачком популацијом, уцењује, приморава, експлоатише, а преко њих утиче и на популацију.

Сада је то преузела Теве Пичк. Да ради са целокупном јавношћу. У политичке сврхе.

*

Сцена задња. Пола Неовисне Хрватске празно. Сви они који су покатоличили презиме, ономад, а и многи други, отишли. Остао само Тодорић, са две тезге. Цела Босна, и сав Сребреник, празна. Србија празна. Сви на позорници. У ријалитију Звезде певају. Онај народни седи песник, преправља своје песме. Ој, Србијо, штагод радила микрофон ти био пред устима или у дупету. Деца ти се рађала под микрофоном. Бебе ти плакале у е молу. Бабе ти умирале, веселе, у ритму, иза бубњева. Ој Србијо, гдегод била, омладина ти се мрчила по позорницама и бинама, благо нама.

У даљини, виде се светла и кранови.

Нису светла хоризонта и кранови градилишта.

Жмиркава светла за звездице мрачне таванице и кранови за каблове позорнице.

Мрачни глас са таванице. Не зови ме више Србија, бем тим мамче, овде, на таванче.