ХРВАТСКИ БОЈКОТ
ИЛИ НЕОДРЖАВАЊЕ ИЗБОРА,
БОЖИЈА СУ РЈЕШЕЊА ЗА
СРБЕ И ХРВАТЕ

 
Сарај Чадор ништа не мисли. Они се једино боје промјена Изборног Закона који би Хрватима омогућио да буду равноправни у Предсједништву и Домовима Народа. Да имају своје изабране представнике.
Не гледају даље од носа.
Друге двије варијанте
▫ Хрватски Бојкот Избора и
▫ Неодржавање, одлагање, Избора
повољније су за Хрвате и Србе, односно Републику Српску.
А погубније по Сарајево и његов празни политички концепт.
Да, најприје, размотрим Бојкот.
▪ Код Хрватског Бојкота не може се рећи да је била смањена излазност или да неки Грађани нису испунили своју грађанску дужност.
Постоје Бирачки Спискови за свако Изборно Мјесто.
Па се, у случају Бојкота, постотак Хрвата поклапа са постотком оних који нису изашли.
▪ У том случају није могућ ни Комшић. Нико нема покрића за било ког стварног или прокламованог Хрвата на мјестима која су уставно резервисана за Изабране Хрвате.
▪ Власт не би имала легитимитет и легалитет и не би могла да буде призната.
▪ Хрватски Народни Сабор би добио могућности за одлуке и потезе који би водили ка Херцег Босни.
▪ Непризната Власт на нивоу БиХ, јача Самосталност Српске.
Њени кораци се више не  могу оцјењивати спектрометром сецесије, рушења БиХ и сличним просерицама.
Одлагање Избора, а о томе данас прича и Пленковић након боравка у Бриселу доноси
▪ Даље мучење о промјенама Изборног Закона гдје ће се Сарајево понашати неартикулисано, свјесно да губи позиције које су преотете неуставном и вјештачком унитаризацијом на нивоу БиХ и мајоризацијом унутар ФБиХ.
▪ Недогледно и неизвјесно продужење тог процеса.
▪ Потпуно непостојање Институција Федерације.
▪ Животарење ПС, СМ и ПБиХ. Радило би се, у ствари о непостојању Парламентарне Скупштине и Предсједништва БиХ. Иако би Запад инсистирао да „институције функционишу у интересима грађана“.
▪ Република Српска би добила још шири пут да формира своје Институције и преузме функције и надлежности а све у складу са Дејтонским Уставом.
То је за Републику Српску боља варијанта од Хрватског Бојкота.
И једну и другу варијанту Српска може боље искористити него Хрвати било коју.
А Хрвати.
Ако сада попусте, неће више никада имати шансу.
Српска ће се спасити, они неће.
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА ПИШЕ ЕУ И УН
А ДА РАДИ СВОЈЕ,
ЈЕР, И ОНИ РАДЕ СВОЈЕ

 
Сви који требају да знају шта је и како на ствари, у питању Срба, знају.
Али не желе да ми знамо да они то знају.
Док сам дјеловао у Есенесдеу, многа је западна мрака долазила код мене.
На њима се види да их не занима шта ми причамо, да су дошли да обаве обавезу а да знају чињенице.
Најжалосније је било кад они који знају Српски Језик, воде преводиоца.

Република Српска је писала Институцијама ЕУ.
Република Српска годинама пише извјештаје УН.
То је представљање чињеница на лажне извјештаје које им шаље ОХР и Високи Представник.
Коликогод то не имало везе са Републиком Српском, треба обратити пажњу на Малу Бочицу.
Разлика између њих и нас је у Малој Бочици.
Праљак је попио Малу Бочицу.
На основу чега је умро.
Пауел је само показао Малу Бочицу.
На основу чега је Америка попила Ирак.
Запад ће Србе, и друге Мале Народе, увијек тровати а свијету увијек показивати Малу Бочицу.
Без обзира на све, Република Српска мора да пише Џелатима.
Иако ће они, увијек, било коју уставну позицију Репубике Српске, Дејтонску Позицију, јер је Устав БиХ саставни дио Дејтонског Споразума, или захтјев за ту уставну позицију, представљати као Сепаратизам, кршење Устава, Отцјепљење, Иредентизам, рушење БиХ.
Запад је потписао Дејтон да га не поштује.
Срби немају другог избора већ да га поштују и да раде за себе.
Па макар нестали.
На примјеру Србије, све нам може бити јасније.
Потписали су Бриселски Споразум.
И дозвољавају Шиптарима да га не поштују.
И приморали су и Србију, а нису морали много да се зноје, да га не поштује.
Србија је већ толико загазила у тај одвратни глиб Запада, да се  не може вратити.
Штагод подузме, што је на основу Резолуције 1244, у којој је Запад учествовао да је не поштује, биће оптужена за Агресију на независно Косово.
А пошто је на Косову и Бонд Стил, САД ће покренути Члан 5.
Србија није смјела ништа подузимати, ниушта улазити, ни са ким разговарати, ништа потписивати, изван 1244.
Ну. Србија има Пичке на свом Пријестољу.
Република Српска мора бити опрезна да не начини гршку Србије.
Сваки разговор са ЕУ и САД, има замку за сомове.
Сваки разговор са Сарајевом је разговор са Лисабоном.
Само Дејтонска Уставна Позиција Републике Српске.
Па ћемо бити мирни.
Док БиХ труне.
Имамо стрпљења.

 САРАНА 
ЗА КОМШИЋА

 
Најприје ће Плави Воз, са жутим прозорима, да вози Грађанско Тијело, од Сарајева до Бихаћа и назад.
Воз ће да иде споро, двије ноћи и дан.
Дуж пруге, постуте свим врстама жутих цвјетова, палиће се ватре за узнос Драге Грађанске Душе у небо.
На подручјима које насељавају удруженозлочиначки Хрвати, пругу ће чувати припадници Оружаних Снага БиХ, у лежећим и стајаћим Рововима.
На Башчаршији ће бити седмодневна жалост.
Са разгласа ће се, по Жељиној жељи, пуштати пјесма Гагане Мирковић, Лагао си лепо.
Аваз ће излазити свака два сата са цитатима великих мисли Нежељка Комшића.
Данијал Хаџовић ће морати да буде у кућном притвору, брез Интернета.
Само укопно подручје биће посуто црним угљеним пепелом, са Жутим Пластични Столицама (сценографија Харис Пашовић).
ЕУ ће послати велику делегацију ЛГБТ, Г значи Грађани, са Црним Заставама и ситним бијелим звјездицама.
Опозиција Српској, предвођена Великим Лидерима малих група, у чијем саставу ће бити и Јеленџа, Мирџо, Борџо, стајаће подигнутих рукува са Три Прста.
И попријеко гледати Делегацију Косова.
Војин ће их исто гледати попријеко, крволочно, и, у себи, помињати Матер четничку.
Бројни хрватски дужносници који током дванаест година никада нису поменули Комшића, ни саопћили нешто против, носиће транспаренте на Б1 картону, са цитатом Драгана Човића: Изражавам Сућутни Оптимизам.
Велика Делегација СДА, на челу са Бакиром, опремљена је и лаворима за ватање суза.
Бакира и неколицину челних активиста СДА, посебни страначки активисти, чешаће по гузици.
Ивана Марић и Срђан Пухало, од раних јутарњих часова, бацају се на земљу и јече.
Пет Западних Амбасада издале заједничку Приопћидбу под насловом, Оде наших дванаест годиница.
Евлија Челебија је написао Путопис.
Жељко Комшић је био Инсан од четирипометра, на њему су расле мушмуле од килу и по, зерделије од по киле и бамије по леђима, ко лубенице.
*
Тако се завршио Средњи Вијек Сарајева.
Тако је отишао највећи симбол Лисабонских Лажи.
Нестао је Инсан који је могао све Џамије да претвори у Грађанске Диско Клубове. Ил у Гласачке Кутије.
Штета за Земан.
Јеби се, Комшићу.

 

КАКО РОДИТИ
НАЦИОНАЛНОГ ВОЂУ
ИЛИ ДРЖАВНИКА.
СЛАБЉЕЊЕМ ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ,
ТО ЈЕ ПОСТАЛО ПРЕСУДНО .

 
Лансирао сам Твит, Жао ми Србије. Са фоткама политичких асова пред Предесничке и Парламентарне Изборе у Србији. Мариника, Фараон, Генерал... Даница, Вучић.
Има impressions далеко изнад просјека.
Као и, рецимо, Твит о Усташком Покољу у Дракулићу код Бањалуке.
То значи да Јавност, према овом узорку Твитера и пратилаца и виђача, зна гдје је проблем.
Зна да Србија нема никога дораслог Србији и Времену.
Зашто је то тако.
Постоји Круг, у политиколошкој, социолошкој, националној... анализи, који се мора обићи.
Јавност, дакле, и Твитераши, Мрежаши, Бирачи... нису задужени да нађу, роде, створе, Вођу или Државника.
На Кружници иза њих су Политичке Снаге, Политичка Артикулација, Странке и Партије.
Оне имају Програме, Оријентације Путеве. Окупљају Чланство на том основу. Из тог Чланства и Присталица може да се регрутује Вођа или Државник.
Може, али то је веома тешко, и у идеалним условима.
Ну. То се не догађа.
Даље, низ кружницу, налази се стање Друштвених Поља.
То су сегменти друштва из којих проистичу Странке, Универзитети, Црква, Медији, Интелектуалци, Култура, Стваралаштво, Слобода...
Сва та Поља, крахом Државе, Система, Реда, Поретка, Скале Вриједности... не улазећи у њухове оцјене, изгубила су подлогу и оријентацију.
За било какав успјех и неуспјех, потребне су стабилна подлога и претходне процедуре.
Друштвена Поља не могу то сама себи да обезбиједе.
Иза, на кружници је Јавност. То је, већ, близу пуног круга.
Јавност је таква каква је.
Медијализована, фејкована, лајкована, банализована, балканизована, ријалиташка.
Она не може да бира. Није способна да бира.
Она не разликује Кристајана од Вучића.
Њој, умјесто Ане Брнабић, можеш подметнути Кију. Или обратно.
Она, Јавност, нису у стању да се запитају, Откуда и Кија и Ана, ту.
Зато имамо такву слику, од Маринике до Ацике.
Круг се завршава са Вођом, Државником.
Са оним који је на том мјесту а то није.
Он мора да буде одговоран и свјестан.
Што, готово, није могуће очекивати.
Један је Орбан.
Цијели систем, регрутовања, утицаја, подземних струја и вода, пројектован је тако да се умјесто Државника, инсталира Вучић.
Србија је изгубила шансу да икада роди Вођу Државника.
Њен пут је Пут Неуспјешне Земље.
Србија је постала Расути Терет.
Милошевић је био привид Вође Државника. Јер га је Запад ту инсталирао и тако третирао. Док је требало.
Сарајево не може да роди Вођу Државника.
Алија Изетбеговић је био потпуни привид, сто скала испод Милошевића. Али га је Запад третманом и Медијима, држао на „нивоу.ба“.
Туђман је, такође био привид Вође Државника.
Типични комунистички испрдак бирократизоване каријере.
Хрватска, сада, такође, не може да роди Вођу Државика.
У каквом је стању и третману у ЕУНАТО, и не треба јој.
Српска Демократска Странка, пливајући на свенародном покрету опстанка, није  била снага таквог квалитета да роди Вођу Државника.
Радован је био политички аналфабет. И платио је огромно несразмјерну цијену у односу на грешке. Али је платио онима пред којима није крив.
Посве случајно се појавио Додик. Који покушава да крене на посао Вође Државника.
Додик је, или неки други Додик, продукт је Војничке Борбе за Српску. И Народног Страдања.
Одговорност је, сада, на њему.
Симптоматично је да га инструисана, индукована, накурњачка Опозиција, не напада за Државност. Већ за Криминал.
Запад не допушта ни да се неко тако и покуша назвати.
Дакле.
Књига је спала на одговорност и жртву изабраног или именованог.
Велика Политичка Странка, па и Црква, ту могу помоћи.
Остали не могу. Јер су потпуни крајпуташи и аутсајдери.
 

 

НЕМА ПОЛИТИКЕ
АКО ДРЖАВА И НАЦИЈА
НЕМАЈУ ИЗЛАЗА

 
И затворска Самица мора имати барем врата. Иначе је то Мртвачки Сандук.
Република Српска ће опстати јер има Политички Излаз. И Национални Излаз.
Опозиција Републике Српске неће опстати. Јер нема никакав Излаз који би понудила Бирачима, Србима и Српској.
БиХ неће опстати јер нема никакав Излаз. За било шта у БиХ и унутар БиХ.
Србија неће опстати, онаква каква је била као Социјалистичка Република у СФРЈ. Даље ће се комадати.
Јер, одавно, а нарочито сада, нема никакав Излаз.
Вучић је трасирао Србију као Једносмјерни Тунел.
Он не смије да се супротстави Западу ниучему. Иако није члан ни НАТО ни ЕУ.
Такав стерилитет не може да обезбиједи ни апсолутна нула, ни температура језгра Сунца.
Мађарска, само на два часа возом од Београда, има Излаз.
Иако је у ЕУ и НАТО, иако економски добро стоји, жели да задржи Националну Државу. Жели да има Излаз.
Украјина нема Излаз. И неће опстати.
Излаз је, дакле, услов Опстанка Нације и Државе.
Излаз је главни и најважнији Педаљ за мјерење Националног Вође, Лидера, Државника, обичног Предсједника.
Онај ко се преда матици, не види рукавац или тишак, једнак је као и окупатор.
Он обавља окупаторски и поробљивачки посао, обавља посао нестанка Државе и Нације.
Они који Јавност обасипају небитном јаловином и наплавином, такође раде за Поробљиваче, домаће и стране.
Излаз, државни и национални, никад није на Западу.