среда, 6. јул 2022.

 

БиХ ЈЕ ПОДВОР ДРЖАВА,
ТУРИМ ЈА ТЕБИ, ТУРИШ ТИ МЕНИ,
ПОГОДБЕНА НАСЕОБИНА,
КЛИРИНШКА ПИЈАЦА

 
То може да траје дуго. Овдашњи Народи су навикли на вишевјековно турско подјармљивање, па могу да трпе и своје Власти и бриселске Овласти, курцоладнуводеност својих Власти и зајапурену Сарај Унитаризацију.
Ну. Ако желе да не нестану, да се тргну, створе неку самосталну државну, да опстану, мораће кад тад да прекину са том праксом.
Знам да мало ко зна шта су Подвори и шта је Клиринг, али ми је досадно да то образлажем.
Дејтонски Споразум је зачуђујућа формула, иако су је Америчани склапали.
По двије основе.
Омогућила је двије Државе, Републику Српску и Федерацију. И какавтакав оквир за међународно признату територију између Србије и Хрватске.
Деформације које су се догодиле, најприје унутар Федерације, између Хрвата и муслимана, па и у односу на положај Републике Српске, довеле су до садашњег стања.
За те деформације криви су, прво,Хрвати, друго, Срби, треће, СМУ, Сарајски Муслимански Унитаризам, и, четврто, 5А3, Пет Амбасада Запада.
Сада имамо стање да се мало шта може одлучити на том нивоу БиХ. Јер је то непостојећи Ниво. Нема га у Уставу. Не постоје институционалне демократске процедутре за то.
Зато на Нивоу БиХ функционише само Уставни Суд БиХ. Јер је потпуно муслимански.
Зато се, за све остало, одлучује погодбама. Ви нама Аеродром, ми вама Гасовод. Ви нама тог директора, ми вама овог.
Ако се жели повећати број одлука, рачунице се компликују.
А, свеједно, свако задржава потпуно легитимно право да у сваком тренутку покупи своје играчке и оде кући. Јер све што се ради, није уставно и нико га не може оптужити за рушење било чега.
Република Српска мора да трпи то стање и ради на Самосталности.
Хрвати морају да трпе то стање и практикују оптимистични фелацио.
То стање може потрајати све док Украјина не побиједи Русију и избије на Курилска Острва.
Зато је битно радити на Самосталности. Републике Српске и Херцег Босне.

уторак, 5. јул 2022.

 

ГДЈЕ СУ САДА ЕСДЕЕСОВЕ СРБЧУГЕ,
ИГРА МЕЧКА НАЦИОНАЛИСТИ,
ИЗ РЕДА ПРОДАЈ КРАВУ КУПИ ПУШКУ,
КОЈИ СУ ПРОГОНИЛИ СРБЕ КО БОГ ЂАВЛЕ
А РАТ ПРОВЕЛИ У РОВОВИМА ЏЕПА СВОГА

 
Који су привукли и ангажовали на хиљаде оних који су се понизно подскутили, бјежећи од Рата и Рова, који су, иако неспособни, постали важни, моћни и регулаторски функционални за Свакодневне Људе, окористили се, етаблирали, ситуирали и себе и породицу...
Па кад је Есдеес пао, остали као Мрзохедини сваке Власти која их није хтјела и којој нису успјели да се продају као што су се продали Српским Џепоношама Есдееса.
Те Џепоноше Генерали Есдееса, командујући тим Српским Нудигузима, који су пристајали на све, само да постану нешто и да не иду у Рат, заједно су прогонили Србе.
По било ком  основу.
Измишљали су да су им жене муслиманке, протурали свакојаке приче по Ћаршији, јер и они су муслиманска менатална ћаршијска раја, јавно им лијепили мете на чело, проглашавали их Алијинима, Издајницама, да су против Српске Ствари...
Сјећам се мобилизационог дана.
Зову ме на кућни телефон. Да ли ћете примити Војни Позив. Примићу, јакако. За пет минута је дошао курир. Као да је чекао иза угла.
Одем у Касарну Козара а тамо све што је у Бањалуци било од школованих људи, професора, директора, актера јавног или политичког живота... препун круг.
Јер. Мобилизацију је вршио Бањалучки Есдеес.
Кад је моје име дошло на ред, истакнути Есдеесовац је питао, шта му је ВЕС. Извиђач. Одмах у Западну Славонију. Ивиђачи први гину.
Нема их нигдје. Осим што на мрежама и приватним комуникацијама бљују Мржњу према сваком ко није био у Есдесу или ко има неке везе са влашћу и јавношћу.
Есдеес је те Људе искористио и одбацио.
Никада није желио да од тог свенародно подржаног Покрета, начини странку и систем.
Зато, сада Шаровић ради шта хоће.
Зато, сада, Есдеес личи на неки регионални покрет, За Мањачу и Хан Кола.
Зато, сада, Есдеес, не може да има Нацицоналну Политику а Издјаник Шаровић се састаје са Амамаб.
Национална Политика неке Странке не може да се роди без страначке организације и система.
Који омогућује учествовање, од формалног до суштинског, цијелог Чланства.
Зато, сада, у свему учествује само Шаровић.
Шаровић, који је један од оних Искорисника који се спашаво Рата и Рова и био нешто за шта није дорастао.
 
 

понедељак, 4. јул 2022.

 

ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ
ПУЦА НАЈОПШТИЈИМ
КОНСТАТАЦИЈАМА

 
А кад треба гласати, о нечему конкретном, онда изађу из скупштинеске сале.
Некидан Црнадак извикује да Јелена Тривић има све оно позитивно што Додик никад није имао.
То би требало да буде утицај на Бираче, на оне који нису опредијељени, који први пут излазе на Изборе, који се колебају, који су досад гласали за Додика а сад неће, само што не знају за кога би.
Ево Јелене, СТЈЖ.
Настрану до колико ће то Бирача доћи.
Ну.
Опозиција и Западни Аналитичари, цијелу годину се играју тим општим, широким констатацијама.
Никада нема конкретног политичког и националног опредјељења за теме које стално надиру. Јер су и напади на Републику Српску стални.
Јелена Тривић, која хоће да буде Предсједник Републике Српске, а то је исто као да хоће и Срђан Пухало, поводом Шмита, каже да треба са свим разговарати.
Заборавила је, само, да каже, осим са оним који желе да те потчине и унитаризују. Укину.
Мирко Шаровић је једнако широк.
Додикова Репрезентација у Сарајеву, стално губи, каже.
По тим трендовима, Опозиција, Кандидати Опозиције за појединачне функције, требало би да добију много мање гласова него што је очекивано.
Немогуће је да толико буде оних Против, да би резултат на крају био побједнички, равноправан или приближан.
Ну. Врло вјероватно, резултати Тривићке и Шаровића биће изнад очекиваних и близу Есенесдеовом двојцу.
Ако западне и београдске службе буду ознојено радиле, Есенесдеово мјесто Члана Предсједништва може да буде угрожено.
Најмање три поуке треба извући из овога.
Есенесде и владајућа лепеза нису довољно Бирачима објаснили Издајништо Есдееса и Педепеа, њихово марфисање и шмитовање.
На Изборе утиче још много фактора, осим јавног политичког дјеловања.
Оно што не обухватиш Организацијом Странке, увијек ће бити против тебе.

петак, 1. јул 2022.

 

ИЗБОРИ ЗА ПРЕДСЈЕДНИШТВО БиХ:
ПАРАДА СРПСКИХ
И ХРВАТСКИХ ИЗДАЈНИКА

 
1996а
-        Алија – 730.000 Гласова
-        Харис – 124.000
-        Зубак – 330.000
-        Крајишник – 690.000
-        Иванић – 307.000
1998а
-        Алија – 511.000
-        Јелавић – 189.000
-        Гојер – 113.000
-        Зубак – 40.000
-        Радишић – 359.000
-        Крајишник – 314.000
2002а
-        Тихић – 192.000
-        Харис – 179.000
-        Бехмен – 90.000
-        Човић – 114.000
-        М. Иванковић – 32.000
-        Шаровић – 180.000
-        Радмановић – 101.000
-        Огњен Тадић – 44.000
-        Десница Радивојевић – 41.000
-        Бранко Докић – 41.000
-        Мирко Бањац – 23.000
-        Младен Граховац – 22.000
2006а
-        Харис – 350.000
-        Тихић – 153.000
-        Комшић – 116.000
-        Иво Миро Јовић – 76.000
-        Божо Љубић – 53.000
-        Радмановић – 287.000
-        Босић – 130.000
2010а
-        Бакир – 162.000
-        Радончић – 142.000
-        Харис – 117.000
-        Комшић – 337.000
-        Борјана Кришто – 109.000
-        Мартин Рагуж – 60.000
-        Јерко Иванкоовић – 45.000
-        Радмановић – 295.000
-        Иванић – 285.000
2014а
-        Бакир – 247.000
-        Радончић – 201.000
-        Емир Суљагић – 114.000
-        Човић – 128.000
-        Мартин Рагуж – 94.000
-        Иванић – 318.000
-        Жељка Цвијановић – 310.000
-        Горан Змијанац – 24.000
2018а
-        Џаферовић – 212.000
-        Бећировић – 194.000
-        Радончић – 75.000
-        Комшић. 225.000
-        Човић – 158.000
-        Диана Зеленика – 25.000
-        Фалатар – 16.000
-        Додик – 368.000
-        Иванић – 292.000
 
Дејтонски Споразум није Споразум о БиХ.
То је Споразум о Тројности. Муслимани су га одмах сватили као Наш Споразум. Хрвати као Споразум против Срба.
Срби као прилику за Издају.
 
Генерално, на свим Изборима за Предсједништво БиХ, код муслиманског сегмента, ради се о борби за утицај под Чадором. Уз примјесе страних тајних служби и интереса.
У том, муслиманском сегменту, нема Плурализма. Јер се изјашњавају, програмирају и чине све за Унитарну Босну, Босну без Ентитета и за девастацију Дејтонског Споразума, Споразума о Тројности.
Код Хрвата се такође не ради о Плурализму већ је ту увијек, против Хадезеа, галерија Издајника.
1998е, кренуо је Гојер,
2002е, Младен Иванковић,
2006, Љубић Деведесетка, тада, Иво Миро Јовић, Младен Иванковић. Да је ишао један побиједио би Комшића,
2010е, Рагуж и Јерко Иванковић против Борјане Кришто,
2014е, Рагуж против Човића,
2018е, Зеленика и Фалатар против Човића.
Код Срба било је борбе  двије опције, дакле Плурализма али се врло брзо пробила издајничка линија или они који ће се касније декларисати као отворени Издајници. Иванић и Босић.
1996е, Иванић је ишао на крајишника. Обрлатио је све странке осим СДС-а, да га подрже. Тада је и уочена његова превара.
1998е, код Срба најчистија борба двије опције.
2002е, код Срба двије опције и мало Издајника који су омогућили пролаз Шаровићу.
2006е, Босић наступа као Издајник.
2010е, Иванић као Издајник, све су карте бачене на њега.
2014е, Издајник Иванић, коначно, пролази. Горан Змијанац је помогао Издајнику, однијевши 24.000 Гласова.
2018е, Издајник Иванић губи убједљиво.
*
Код Хрвата, ове године, ако иде Комшић и то је Издаја. Ако не иде Комшић, сви против Борјане су Издајници.
Код Срба, ове године, Издајничко Глуво Гламочко се не маскира и не крије. Наступају отворено а имаће, изгледа, и помоћ још неких ситних кандидата.
Може да буде угрожена Позиција Српског Члана Предсједништва БиХ.

четвртак, 30. јун 2022.

 

НЕКАНДИДОВАЊЕ ЧОВИЋА
САРАЈ ЧАДОР ПОКУШАВА
ПРЕДСТАВИТИ КАО СЛАБОСТ
ХНС-а И ХРВАТА У ФЕДЕРАЦИЈИ

 
Ако је тачна вијест да иде Борјана Кришто, Човић је повукао логичан потез.
Непотребно је потцјењивати Борјану. Она никад није шуровала са Сарај Чадором, као Пендешица нпр. Осим, тога, бањалучки је ђак.
Добро је и што иде Чавара, санкционисан од стране Америчана.
▪ Ако је национални корпус компактан, политичка артикулација, небитно је ко је Кандидат за Предсједништво БиХ.
▪ Нарочито је небитно ако се ради дисциплинованом Кандидату који ће да слуша Националне Политичке Смјернице.
▪ Распоређивање више актера на различита мјеста, доноси већу снагу.
▪ Огромна грешка је да Лидер буде све.
▪ Човић је сватио да би на мјесту Члана Предсједништва, сав притисак био усмјерен ка њему. И као оном ко представља Конститутивни Народ. И као оном ко је предсједник ХДЗ БиХ. И као оном ко је Хрватски Члан Предсједништва БиХ.
У таквим ситуацијама веома је тешко одупријети се на свим пољима. Доводе те у ситуацију да хотимице и нехотимице, почнеш да тргујеш своји положајима.
▪ Сарај Чадор, легло лешинарства у Политици, једва је дочекало објаву.
Сада је главна извика да Човић не смије.
Ну. Чињеница је да, ако ће се укључити СДА Комшић Конгломерат, не може побиједити ни Човић ни било који Хрват.
Ако се неће укључити онда важи оно што сам рекао напријед.
▪ Човић зна да је сљедећи Мандат пресудан за Опстанак БиХ или за Распад.
Зато је боље, и ако Бакираши не играју на Комшића, бити изван дневне машинерије. Лакше се одупријети и лакше изнијети недеформисане ставове.
Сарај Чадор, пак, мисли да сљедећи Мандат није битан. Битно је само да сад некако прејебемо Хрвате.
Било би најбоље да и Република Српска мисли да је сљедећи Мандат битан за Распад БиХ.
У наедних четири године Русија ће стати на Границу, изградиће се Велики Берлински Зид, Свијет ће се друкчије обликовати, Хладни Рат ће да почне. Кина, Русија, Брикс, ће да јача, Запад ће да слаби.
Ко сад остане на Западу, никад више неће изаћи жив.
*
Очито је да Човић зна какве битке иду и какве њега чекају.

среда, 29. јун 2022.

 

ДОКЛЕ ЋЕ ДОДИК И ЧОВИЋ
ДА ПОПУШТАЈУ САРАЈЧАДОРАШИМА.
СРБИ И ХРВАТИ НЕМАЈУ НИШТА
ОД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ,
А НЕМАЈУ НИ ОНИ.

 
Од вјечно оптимистичног Човића дошла вијест да у Бриселу треба, са неким, да се састану Представници Конститутивних Народа из БиХ.
На то је, ко опржен, реаговао Бакир Штаб (опширније у зеленилу, ниже).
Без обзира што се ради о дневној политичкој реакцији, то што је потписао Кењац, треба озбиљно прочитати.
Јасно је да већ цијела три Мандата Комшића, Бакираши, Четирипрсташи, Сарајчадораши, уз подршку 5А3, Пет Амбасада Запада, не признају ни Босну и Херцеговину, ни Србе, ни Републику Српску, ни Хрватски Народни Сабор, ни Хрвате, ни Тројност, ни Конститутивне Народе, ни Дејтонски Споразум, ни Устав БиХ.
То се јасно каже и у овој политичкој извикуљи.
По чему би, онда, требало да се разговара са Бакиром  Изетбеговићем и пристаје на било које идеје о тројном разговору.
Још мање треба пристајати на разговоре са свима који су у ПД ПС БиХ, што укључује и Комшића.
Српска, и Хрвати, треба да престану да разговарају, млате празну сламу, већ да користе све што могу од БиХ, како би чвршће корачали ка расцјепљењу, раздвајању и осамостаљењу.
А Предсједник Изетбеговић нек разговара са ћаћом својим.
 
Рredsjednik Izetbegović ne može pristati na format razgovora ukoliko on podrazumijeva tzv. „predstavnike konstitutivnih naroda“, jer takav format ne poštuje institucije i ustavnu strukturu Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina nije prosti zbir tri „konstitutivna naroda“ i ovako reducirani format ne može donijeti nikakav rezultat, naročito nakon koordniranog djelovanja SNSD-a i HDZ-a u Domu naroda PSBiH na rušenju zakona koji su uvjet za ispunjavanje prioriteta iz Mišljenje Evropske komisije, i dodjeljivanje kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini.
Predsjednik Izetbegović se uvijek odazivao pozivima na sve razgovore koji su u interesu Bosne i Hercegovine, koji mogu doprinijeti poboljšanju njene funkcionalnosti i ubrzanju evropskog puta. Međutim, format u kojem se takvi razgovori vode mora uključivati institucije BiH: Predsjedništvo BiH, prošireni Kolegij Parlamentrane skupštine BiH ili predstavnike svih parlamentranih stranaka. Ukoliko se, pak, razgovori vode na nivou političkih stranaka koje trenutno čine vladajući većinu na nivou države, onda bi razgovorima morao prisustvovati i Željko Komšić, s obzirom da je Demokratska fronta dio koalicije.
Također, želim naglasiti da je Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a, jučer ponovo najavio secesionističke poteze, za „koje će čekati pogodan historijski trenutak“, potvrđujući da ne odustaje od plana otcjepljenja entiteta RS od Bosne i Hercegovine. Takav političar ne zaslužuje sastanke u Briselu, jer se time relativiziraju i amortizuju njegove jasne i opasne prijetnje. Umjesto sastanaka u Briselu sa čelnim ljudima Evropske komisije, predsjednik SNSD-a zaslužuje hitne i efikasne sankcije od Evropske unije, naveo je Genjac u pismu ambasadoru Sattleru.
 

уторак, 28. јун 2022.

 

КО ШУРУЈЕ СА АМЕРИЧАНИМА
ТАЈ РУШИ СВОЈУ ДРЖАВУ
И СВОЈУ НАЦИЈУ

 
Шаровић.
Америчани овдје, и по свијету, не шаљу Дипломате. Шаљу врхунске Оперативце Тајне Геостратешке Службе.
Такав је сваки Амбасадор у БиХ. И у Србији. Гдјегод Срби још гмижу.
Инглези раде друкчије. Они су подземни субверзивни конструкт и њима је њихов интерес пречи од свега осталог. Често је то на дужи рок па се из та два разлога, тешко разазнаје.
Еуропљани, Бриселаши, шаљу овдје Шупљаке.
Глупе уфуране Фајонуше, или Шмитове, или Мишеле.
Дјелатност Америчана је душу дала за наивне Србе.
Они ни један Споразум не поштују.
Они га припреме, они га наметну, али они не дају да заживи.
А други, који није њихов, одмах сруше.
Срби су одушевљени Америчанима.
Ако их ишта доведе до нестанка, биће то одушевљење тим Крволоцима.
Мирко Шаровић се састао са Амамаб у БиХ.
Јелена Тривић, Јела Шмитуша, састала се са Шмитом, Бриселским Празкурњаком који заступа ситни њемачки интерес.
Те двије чињенице много говоре о колосијецима и локомотивама.
Америчани воде главну ријеч и све снаге бацају на Шаровића.
Ко јебе Јелу. Не због Шаровића, већ због мјеста у Предсједништву БиХ.
Предсједништво БиХ мора да се освоји јер је све друго деформисано на противуставан начин а у корист Америчана, Запада, и Сарај Ћенифе.
Предсједништво се не може проширити, не може сузити, не могу му се одузети надлежности. А Српска не да индиректан избор који би пружио бројне могућности манипулације.
Шаровићев сусрет са Америчким Амбасадором, да је ратно стање, био би за Пријеки Суд.
Овако, то нам говори како су Америчани, Запад, уз помоћ Сећијаша, успјели у нашим њедрима, у њедрима Српске Демократске Странке, да одњегују Шарку Издајку.
За то није заслужнаАмеричанска Обавбјештајна Машинерија и Сећија Ћенифа.
Најзаслужнији су Срби, у Есдеесу, и изван њега, који су са много малих, невидљивих, непажљивих, потеза, крчили пут Шаровићевој Велеиздаји.
Недостаје му само још тај један морак да постане уважени и кредибилни Велеиздајник.
А, иначе, безреферентан и неспсообан за било шта.

понедељак, 27. јун 2022.

 

БОРЕНОВИЋ
И ЈЕЛЕНА ШМИТОЈКА
КО ПОПИШАНИ
НА ОБИЉЕЖАВАЊУ КОРИДОРА

 
Ово Шмитојка је одсјај мог сељачког поријекла и сјећања дјевојачких имена. Станојка. Војка. Радојка.
Она је Шмитуша.
А она фотка гдје, међу униформисаним Ветеранима Пробоја Коридора, обоје гледају низнос, говори све, нама а и њима, ако имају имало ума.
У Политици, цијелом Добу Избора, које није само мјесец кампање, изборни дан или изборна година, нико није истраживао Подсвијест. Политички дио Подсвијести.
Увијек сам тврдио, на основу искуства и темељног увида, да у Изборима, код Појединца, Подсвијест игра велику улогу.
Да зато многи, скоро нико, не разумијева процесе и не увиђа резултате.
Та Појединачна Подсвијест, слаже се у Колективну Свијест, видљиву, и показује се у Јавности и на Изборима.
Дабоме да практичне изборне манипулације и махинације, и унутарстраначке и екстерне, замагљују цијели процес.
ПДП, једна од најогавнијих српских странака, није никада пројектована да побиједи на Изборима.
Јер би то значило да ће претходно морати да постане Велика Српска Странка.
Она је пројектована као Манипулатив.
Из тог угла је њено понашање разумљиво.
Само из тог угла.
Иначе, то је небулозни Конгломераторијум, састављен од Почасног Издајника, Површинског Бутикаше, Фројдашице Џејлен и Тајкунског Балоначелника.
Поп Двојац Педепеа, Бореновић – Тривић, појавио се на мјесту обиљежавања Коридора.
Не знам ко их је позвао и којих је припушћо тамо, мада су слободни да дођу.
Ну.
То је у Подсвијести Свакодневних Људи, изазвало тако негативан ефекат да ће он морати да се пробије у Политилку Свијест.
Свакоденви Људи за такве појаве имају нарочиту одбојност.
То је случај са сахрана. Када највећи завадилац дође оном другом на сахрану. Људи га са гађењем гледају.
Да није дошао, једнако би се односили и према једном и према другом. И обојици би једнако дошли на сахрану.
Педепе, Бореновић – Тривић, сваки пут напусте сједницу Народне Скупштине када се гласа о Републици Српској.
Педепе, Балоначелник – Тривић, примају Штурмбамфирера Шмита.
Педепе је родоначелник Стрит Анархије у Републици Српској.
Којићешурац, онда, на Дану Коридора.
Остани Ђубар до краја.

петак, 24. јун 2022.

 

МУСЛИМАНИ,
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
СПРЕМТЕ СЕ СПРЕМТЕ,
ЗА ШАРОВИЋА

 
Један од већих разлога због којих су Сарај Чадор и 5АЗ, подржали Шаровића а не поштеног Миличевића, за кандидатуру у Предсједништво БиХ, јесте већа могућност мобилизације муслимана у Републици Српској, да гласају за тог кандидата за Српског Члана Предсједништва.
Миличевић нема тај магнет.
Миличевић није исказао сећијашку кооперативност.
Та изборна употреба муслимана у Републици Српској није поштена.
То су најбољи муслимани у БиХ. Живе са Србима, остали су или су се вратили. Они признају Републику Српској и дају јој легитимитет.
Муслимани у Федерацији су у борби против Срба и Хрвата који су тамо. Нарочито Хрвата, Србе су ријешили.
Они имају „нешто“, ако прогрурају Комшића. Имају могућност за нову оганзиву против Хрвата.
Муслимани у Српској немају ништа ако прогурају Шаровића. Само се, беспотребно, замјерају изборној већини.
Муслимани Републике Српске су већ употребљавани у сличне сврхе.
Гласали су за Младена Иванића.
Па су послије схватили и јавно изнијели да је то било погрешно и разочаравајуће.
Суштина је у томе што се Иванић или Шаровић, у Предсједништву, не боре за муслимане, па ни за муслимане у Српској, већ за Сарајево и унитарну БиХ која је далеко од њих ко оне црне рупе по Свемиру.
Може у Предсједништву да сједи драги Алах али ти живиш у Врбањи код Бањалуке.
Када прођу Избори, видиће се по Бирачким Мјестима колико је муслимана изашло и гласало за Шаровића.
Нисам убијеђен да ће то бити ни близу толико колико Сарај Чадор и 5АЗ очекују и колико обећавају Шаровићу.
Ну. У случају расипања Српских Гласова, више Кандидата који ће да откину по мало од Кандидата највеће Странке, муслимански Гласови могу Шаровићу да донесу побједу.
То би било катастрофално за Републику Српску, ништа за овдашње муслимане и ништа за БиХ и њен опстанак.
 

четвртак, 23. јун 2022.

 

У НАЦИОНАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ
МОРАШ УВИЈЕК ЗНАТИ ШТА ЋЕШ,
НЕ МОРАШ УВИЈЕК ЗНАТИ КАКО ЋЕШ

 
Нација није лак Иметак.
Да је лак, имало би га и Сарајево.
Срби су најстарија Нација, и Народ, то је познато.
Од Срба су настали Палнктон, Платон и Ескими.
Ал, изгледа ко да су Срби настали јуче.
Срби, као Нација, имају Рефлекс Мртвог Коња.
Након сто година, можда ће неко нешто рећи.
Тако је прошла Краљевина СХС, Комунизам, Браство и Јединство...
Тако је отишла Црна Гора, отишло Косово, отишла Српска Православна Црква Сјеверним Македонцима...
Срби који нису примали туђе вјере, туђе нације, туђе језике, туђе владаре, пропатили су све.
Имали су муке за пет других Нација.
Једино нису имали Национално Вођство.
Да су имали, не би нестали из Хрватске, са Косова...
Не би дозволили да Нације постају по географским одредницама.
Очекујем да се појаве и Шарпланинци. Некадашњи Срби.
И, немају, то Национално Вођство, ни данас.
Само погледајте Вучића и Србију.
Зато је Република Српска у тешкој ситуацији.
Покушава да сачува свој Опстанак.
Себе, Свој Језик и Своју Ногу на Својој Земљи.
Српска Нација је у Распаду.
Више од сто година.
Можемо ми да кривимо Хитлера, Информбиро, Комунизам, Усташе, Амере, Нато...
А и не морамо. Њихови злочини према Србима, не могу се избрисати.
Ну.
Кривили не кривили, то неће промијенити распали цријеп на нашој кући.
Када се Нација распада, распада се и све друго.
Држава, Црква, Вјера, Територија, Култура...
Све се то, данас, догађа пред нашим очима.

среда, 22. јун 2022.

 

КАКО ЈЕ ПРОБЛЕМ
СЕЦЕСИЈА СРПСКЕ
А НАЦИСТИЧКИ УНИТАРИЗАМ
САРАЈЕВА И ЕУ, НИЈЕ

 
Кад иду Инглези, онда је то Брегзит.
Кад би ишли Срби, онда је то Сецесија.
Кад се помињу Срби, Република Српска, и Сецесија, онда се уз то помиње и рушење државе, дивљаштво, геноцид, злочини...
Док, кад се нпр за Шиптаре отима Српска Земља, не помиње се Сецесија, не треба ни међународна правна Процесија.
У БиХ су, Бакираши, Сарајчадораши, политичко настојање Републике Српске да она сама, и БиХ, функционише по Дејтонском Праву и Дејтонском Уставу, у хорском сагласју Пет Амбасада Запада и Бриселских Протува, прогласили Сецесијом.
Сваки политички потез и одлука, етикетира се Сецесијом.
Та хистерија је приморала Политичко Вођство Српске да се свакодневно пере.
Нисмо ми Сецесионисти, ми само хоћемо своје.
Ну.
Нема Сецесије ако се немаш од кога одвојити.
БиХ није ништа. Од ње се немогуће одвојити. БиХ није Држава. У Дејтону је као Држава уобличена Република Српска и Федерација БиХ.
То што муслимани нису хтјели да је граде као Државу а Хрвати се одрекли федеративних права у тој Држави, то нема везе са Републиком Српском.
Република Српска не мора да ратује, да се отима и отцјепљује.
Довољна је једна Свечана Сједница и Проглас.
Од данас Бонтон Дејтон.
И Богтевеселио.
У случају БиХ и Републике Српске, нема нове Државе, нема Државе Претходнице, не треба сагласност Државе Претходнице. Све је међународноправно регулисано.
Читаве Политичке Теорије, на основу богате праксе, постоје о Сецесији.
Нигдје није констатовано да је Сесеција једнако рат, крв, насиље, отимање...
То услучају БиХ, у случају Републке Српске, није ни потребно.
Дејтон и његов Устав су све регулисали.
БиХ, Сарајево, не може ратовати да не да наше.
То је, онда Рат да узме наше.
Република Српска треба да јасно исказује свој Став Самосталности.
Ако не може по Дејтону и Уставу, онда се одвајамо, осамостаљујемо, а ви реците да је Сецесија.
ЕУ, тај неонацистички противдржавни и противнационални конзерваторијум, у коме је једини конзерванс политичко, неправно и финансијско насиље, не да пробијелит о Нацији, Територији и Држави.
О Србима, Српској Земљи и Републици Српској.
Јер, она, ЕУ, као предсобље НАТО Запада, треба само Територију.
А Територији не требају ни паре, ни економија, ни право, ни људи, ни државна организација.
Ту нам, дакле, нема Опстанка.

уторак, 21. јун 2022.

 

ОДМОЗИТЕ
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ГДЈЕГОД МОЖЕТЕ

 
▪ Никад немојте рећи шта би ви и како урадили.
▪ Сваки дан нађите неку Пропаст код оних који нешто раде.
▪ Све представите као губитак.
▪ Понашајте се као да сви знају да сте паметни.
▪ Говорите убједљиво, као да вас сви знају.
▪ Увијек користите велике теме и догађаје у Свијету.
▪ Никад се не замјерите Сарајеву.
▪ Увијек говорите за Сарајске Медије. Тамо нису ваши Гласови али ћете тамо обављати фелационе дужности ако вас изаберу на Изборима.
▪ Са Странцима Запада, будите мали, да бисте, сутра, лагали да сте велики.
▪ Пустите друге да лажу о вашим рејтинзима у Јавности а ви се понашајте као да вјерујете у то.
▪ Кадгод се нешто важно догађа за Републику Српску, изнесите сво блато које је тог дана актуелно.
▪ Увијек имајте спремну гарнитуру оних који нит смрде нит миришу, да износе смрад у Јавност.
▪ Регрутујте што већи број аналфабета и прогласите их експертима. Тако нико учен и паметан неће излазити с њима у Јавност. Па вам је, и њима, отворен пут, без ометања.
▪ Немојте се много мучити за Изборе. Пустите да Странци Усранци учине све за вас.
▪ Никада не говорите о Републици Српској, Дејтону и БиХ.
▪ Гледајте у Београд и у Вучића. Укивајте га у звијезде. Браните га од Власти Републике Српске
▪ Никад немојте помоћи Властима Српске, ниучему.
▪ Кадгод треба гласати за Републику Српску, узмите Боловање.
▪ Увијек радите тако да изгледа да се додворавате Западу. Ако они и не знају да се додворавате, ви будите увјерени да је то тако.
▪ Немојте никада помињати Хрвате, увијек радите за муслимане.
▪ Никад не помињите Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Институција БиХ.
▪ Никад не помињите Русију. Немојте, чак, да Запад помисли да сте ви некад и помислили на Русију.
▪ Све што постоји у Републици Српској, облијепите Криминалом и Корупцијом.
▪ Онај кога су Срби изабрали, он је ваше Зло и не имајте другог Зла осим њега.
▪ Гласајте за Црно Зло и Највећу Будалу, ако ће се то допасти Сарајеву и Странцима Усранцима.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

понедељак, 20. јун 2022.

 

БиХ НЕ МОЖЕ
У ЕВРОПСКУ УНИЈУ
ДОК НЕ СЛОМЕ СРБЕ
И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
На сцени су два колосијека око БиХ и њеног Кандидатског Статуса за ЕУ.
Једни извикују, Ако иде Украјина или нека Блитва, мора и БиХ.
Други извикују, БиХ, прво, мора испунити услове и реформе.
И једни и други су из ЕУ.
Ови, ближи БиХ, извикују прву варијанту.
Ти процеси могу да заварају.
Нарочито оне који гледају само сад.
Који од Садашњице не виде ни Сутрашњицу ни Јучерашњицу.
Треба уочити сљедеће.
▪ БиХ није низашта. Ни за какву Интеграцију. То није Држава. То није ни Територија.
Ну. Пред њу се постављају услови као да се ради о економској и политичкој сили небеској.
▪ Осоновни циљ тог кочионог процеса јесте држање на топлој тави, даље од Русије, и поништавање Дејтонског Споразума.
Процес, који је тако смртно озбиљан и компликован, који тамо гдје гори и гдје се руска пјесма ори, није ни сличан овом бихашком тортурском мучењу, треба да убиједи БиХ да ЕУ мисли озбиљно.
▪ Зато вријеме би требала да иде Унитаризација, која је била добро кренула.
Све под фирмом приступних еуропских стандарда.
На крају, кад се прогледа, Дејтона, више, бити неће.
▪ То значи, неће више бити ни Републике Српске. Хрвати ће одавно бити мртви, и прије тога.
▪ Стање није ишло у том смјеру.
Република Српска је зауставила Унитаризацију. Отима се.
ЕУ не смије примити БиХ у таквом стању. Јер онда добија неукротивог коња у Чопору који, ионако, показује разулареност.
▪ Кандидатски Статус, и кад би га сутра БиХ добила не значи ништа.
Али га не смију дати јер је то, онда, и кандидатски статус за Републику Српску. Ако је Република Српска Кандидат, онда је не могу, након тога, укинути.
Онда, имаш Руски Глас у ЕУ.
▪ Хрватска и Словенија траже Кандидатски Статус за БиХ. Милановић је искрен, покушава да тим Статусом заустави уништење Хрвата. Словенија је ситнолопвска насеобина на јужној страни Алпа. Бриселски Коњушари. Обављају мали задатак.
▪ Кандидатски Статус за Украјину, само је варка. Као и слање неких топова.
Украјина је готова.
Имали су двадесет година да нешто ријеше са Украјином и ЕУ. Русија се није противила. Украјина је развијена Економија. Била је. Важна за ЕУ, прехрану, енергију...
Па нису.
Зашто би сада изгледали озбиљно.
*
Гледајмо усе и у своје кљусе.
 
 
 
 
 

петак, 17. јун 2022.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈЕ ИСПРЕД СРБИЈЕ,
ВУЧИЋ, ВИШЕ, НЕ МОЖЕ
ДА ИСУПЊАВА НИ ПОТРЕБЕ
НЕНАЦИОНАЛНЕ СРБИЈЕ

 
Одлазак Додика у Санкт Петербург и сусрети са Лавровим и Путином, прекретница су у учвршћивању егзистенцијалних темеља Републике Српске и њеног Опстанка.
Ти контакти и односи са Русијом, свакако су заслуга Милорада Додика.
Сада су они знак, прије свега, националне храбрости.
У почетку су били посљедица западног шиканирања Републике Српске и Срба. Муслимани су били апсолутни фаворити у свему.
Окретање Русији, проистекло је и из нашега Рата Опстанка.
Подсвјесно смо тражили некога ко разумије шта је крвава борба за Опстанак Народа, против крволочних Истребитеља.
Република Српска је имала срећу са руководствима. Караџић, Плавшић, Додик.
Без обзира ма објективне околности и реалне мањкавости.
Могли смо бити јалови као Србија.
И проћи као Република Српска Крајина.
Тамошњим Србима, у Хрватској, да су умјели процијенити Београд, било је боље да су прихватили Путовницу, Шаховницу и Коцкарницу.
Није било реално да побиједе у Рату, са манипулативном улогом Београда.
Караџић се, и Народна Скупштина, тој улози Београда одупро.
Имао је срећу да има Младића као Команданта Војске.
Русија ће остварити циљеве у Украјини.
Украјинци су под манипулацијама Запада.
Као, ономад Кнински, све до Билогоре и Вуковара, Срби под Београдом.
Тиме посјета Санкт Петербургу постаје историјска.
Отићи данас, када су кљове, очи и канџе Запада апсолутно крваве и пуне бјеснила, подвиг је једног малог Народа, Срба Српске.
Амбасадор Русије у Београду, Алекасандар Боцан Харченко, који је прије био у БиХ, рекао је да је да је положај Републике Српске један од приоритета спољне политике Русије.
То досад никада није речено.
Русија чува Дејтонски Споразум.
Као и Резолуцију 1244.
Па, шта се онда догађа. У чему је разлика.
Разлика је између Српске и Србије.
Политика додворништва Западу, коју је почео Милошевић а наставио Ђинђић, па Тадић, а потпуно усавршио Вучић, дала је погубне резултате у паду Рејтинга Србије.
На Националном Нивоу.
И код Запада.
Запад, након толико деценија и фелација, не цијени Србију ни колико турски дио Кипра.
Република Српска је претекла Србију у Националним Пословима.
Србија се, више неће вратити на тај српски врх.
Русија ће се једнако упорно односити и према Србији као и према Републици Српској.
Али резултати и властити ангажман неће бити једнаки.