БАРСЕЛОНА,
БОЖИЈА ИГРА У РАЉАМА
КРВОЛОЧНОГ КАПИТАЛА

 
Капитал је немоћан али може да начини велико Срање.
И поред тога, свако ће га се дочепати, коме то пође за руком. И неће га се одрицати док не пропадне.
ПСЖ је доспио у Раље Великог Капитала. Годинама је на „Тржишту Играча“ чинио насиља – и ништа није освојио.
То је занимљива Историја. Клуб који се трансформисао од Сафета Сушића до оног анархистичног Нејмара.
Шпанска Ла Лига је такође у Раљама Великог Капитала.
Реал Мадрид је генератор капиталског зла.
Он држи у својим шакама Ла Лигу, ту организацију за тортуру над свим другим Клубовима. Држи Судијску Организацију која му помаже сваке сриједе и недјеље. И кад треба и кад не треба.
Синоћ је Гил Манзано пропустио да суди десет очигледних ствари против Реала. Требао је да искључи Камавингу и Виницијуса.
Реал је Тим Накупованих Играча.
Они су, већином, трансформисани у Чудовишта. Част Модрићу, некад Кросу...
Самим чином потписа Уговора, Играчи почињу да се извитоперују, ко даска на киши и сунцу. Помисле да су велике Звијезде, да су Чудо. Тако одмах почну да играју за себе. Постају неспособни да играју за Тим.
Њихово знање и способности, који су неспорни, падају у други план. Они постају рагбисти, умјесто техничари. Камавинга, Ридигер, Виницијус... туку ко Моторком.
Реал је Шумско Газдинство. У том Тиму би могао да игра и Фадил Стил.
Од таквих Играча, таквог психолошког преднапона, немогуће је створити Тим, Игру, Психолошки Монолит.
Зато многи у Релау лако пропадну. Дођу са Референцама и Нарцисоидна Психоза их не прихвити. Готово.
Барселона је из Каталоније.
Самим тим, она је проглашена непријатељем Реала, Мадрида и цијеле Шпаније.
Мадридским Унитаристима је Индепенденција разлог за уништење свега каталонског.
ФЦБ има капиталску основу, али нема никакву Моћ.
Претходно Руководство Клуба је скоро уништило Барселону. Довело је до банкрота. То трпи и фудбалски Тим, и кошаркашки и рукометни. Једино Цуре Фудбалерке убијају живу силу.
Једва је изашла на правило Ла Лиге, да може да троши колико заради.
У таквој ситуацији, ФЦБ је посегнула за дјечацима из Ла Масије, своје нестварне фудбалске школе.
Они су момци, дјечаци, скоро дјеца. Шеснаест, седамнаест, двадесет година.
Они се играју.
Нису ничим оптерећени. Неки су прије четири мјесеца постали професионалци, потписали први уговор. Имају двадесет година а играју као искусани Играчи од 28.
Они се савршено разумију. Они говоре истим фудбалским језиком. А брзо су научили све азбуке. За које је некад требало десет година и шесто Утакмица.
Ту су и два Дједа. Левандовски и Рафиња. Али не искачу из те Дјечије Играонице Барсе.
Левандовски је синоћ одиграо магичну лопту, испрве, за Јамала. Дијете Ламин се, потом, прозајебавало кроз Шеснаестерац.
Рафиња је извео онај скокшут главом као из Вјештачке Интелигенције.
Ја сам, прије петнаест година, Куртои дао Гол из Пенала. Тад је био Дјечак, трећи голман Атлетика. Те године је Де Геа потписао за Манчестер Јунајтед.
Али, Куртоа је данас Див са скоро два метра. И дати му Гол главом са више од десет метара, равно је савршенству.
Барселона је синоћ у Џеди, понизила Реал Мадрид. Они су са Церемоније, са Игралишта, отишли као да су заиста посрани неком ријетком Литом.
ФЦБ је понизила и Капитал, и Моћнике Фудбала, и Манипулације.
Највећа добит је што је Барселона способна да унаточ свему, а то траје деценијама, тај невидљиви и најмоћнији ФК, Капитал и Моћ, роди младе Играче и за дан их уклопи у Тим.
Тако добије Психолошки Монолит који је најздравији и тешко се разбија.
Дабоме да има слабости.
Ако неко може да игра стопостотни пресинг 95 минута, и има двојицу који су вјешти да дају Гол, лако ће поразити Барсу. Они нису створени за Дуле већ за Игру.
Ханси Флик још не разумије Барсаламасију.
Али им иуспјешно даје Слободу Игре.
Мора порадити на Осигурачима.
Недипустиво је да Мбаба онако трчи и даје гол. Неко мора да стоји уз њега, да не може да добије лопту. Један или два Осигурача мораш имати, код Корнера, код изненадног губиртка Лопте у Нападу...
Ну.
Ово је Божије и само ћу се надати да ће Барса оваква да остане.