ДВИЈЕ АМБАСАДЕ,

ЈЕДНО АНТИСРПСТВО

Заједничко Саопштење двију амбасада у БиХ, Сједињених Држава и Велике Британије, октрива сву антиспрскост Пројекта БиХ.

Да је то заједништво испољено у виду амбасада САД и Индије, или, рецимо, Велике Британије и Кине, не би имало никакво скривено ни отворено значење.

Овако, тај манипулативни Инглизам, удружен са његовом прекоокеанском варијантом Морганизма и Крволочног Територијализма, јасно поручује да Срби немају мјеста у БиХ. Да се овдје још воде само на Материјалним Картицама, у књиговодству.

Посве нормална иницијатива, о чему Срби говоре одавно, да се из Суда и Тужилаштва отклоне они који су имали било какве везе са тортруром и злочинима над Србима, наишла је на запјенушану реакцију бјеснила и црног пришта, двије омражене амбасаде.

При томе, оне помињу неку европску регулу да се те усране судије и тужиоци не могу кажњавати, отпуштати, мијењати, без дисциплинског поступка.

Дисциплински Поступак овдје нема никакву улогу. Ради се о учешћу у злочинима и тортурама.

Нису они каснили на посао. Они су били дио монструмске пресије над Србима.

Срби се суде стотинама година затвора само по основу учешћа у Рату. Као што је Биљана Плавшић. Ратко Младић. Караџић.

Бошњацима се не суди ни за конкретне наредбе као што је Пали све српско.

Судију Бошњака који је пословао у неком Логору награђују Босанском Државном Службом у Неовисном Правосуђу.

То нису дисциплински прекршаји.

То је форсирање једне Нације.

А депресијација Срба. Стављање Срба у америчку улогу Црнаца.

Имаш права да будеш убијен. Или, евентуално, осуђен.

Дакле. Такав монструозни однос према Србима, од стране америчке и инглеске амбасаде, наставак је Пројекта Распада Југославије коме је главни циљ био уништење Срба са свих подручја осим Шумадијског.

Те двије амбасаде, поред тог великог пројектантског задатка, обављају и примитивни, злочиначки. Штите Злочинце. Штите Орића. Дудаковића. Муџахедине.

Јер штите Правосуђе које их ослобађа и не процесуира.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ.

ПИШИ КУЋИ

ПО ОДИЈЕЛО.

Одслужили своје.

Успјешно прошли Обуку.

Слушали Команду.

Нису савладали кретање по бојишту и кориштење приручних средстава.

Бусола, маховина и лизнут прст остали су им нејасни.

Никад нису разликовали маневарску од бојеве муниције.

Нису дали крв.

Једном бјежали у Парк.

И дошао је крај том тужном Политичком Року.

Излазе са чином Разводника.

Развели Чланова, нарочито Есдеесових, на свечетири стране.

Иде Младен, води Промјенаше.

А Промјенаши испадају, путем, ко из подераног сепета.

Савез За Промјене је дошао дотле да им Адам Шукало одређује Стратегију и Циљеве.

Заузврат је обећао да неће бити на Компензационој Листи. Пуца на мјесто Министра Унутрашњих Послова.

Његов приједлог је једна опозициона листа за Бањалуку и иста таква за Сарајево. А Циљ је 35 посланика у Народној Скупштини и побједа за обје инокосне функције.

Та заједничка листа може само да значи даље уништавање Српске Демократске Странке. И ништа више.

Есдеес даје Бираче, Педепе даје Јахаче а Маргиналци купе Кајмакче.

Заједничка Листа је био Чавић, за Градоначелника Бањалуке.

И Сазап ће проћи као Чавић. И горе.

Тај Чавићев резултат, и губитак двадесет општина на Локалним Избрима, требао је да буде опомена Есдеесу ако не Савезу За Промјене.

Али. Српска Демократска Странка, њено Руководитељство, није више мјесто за Опомене. Само за Помене.

И МИЋО МИЋИЋ,

AMIDŽA MIDŽIĆ,

ОТИШАО У ПОТУРИЦЕ

Колико је опасно у Србији имати Александра Вучића, видљиво је и по тим аутопутевима.

Умјесто да се окрене Кинеском Путу, којег је КП Кине уврстила у сопствени Устав, што значи да је то Циљ који ће бити остварен и који ће трајати деценијама, он се окреће Аутопуту за Драч и за Сарајево. Јебало га Сарајево.

Па је, ту, некидан, изјавио да је, за Аутопут Београд – Сарајево, у чему учествује и Турска, јебала га Турска, морао да прихвати трасу коју захтијева Сарајево.

Та захтијевана траса иде преко Бијељине и онда све кроз Федерацију до Сарајева.

Траса аутопута развија подручје кроз које иде, запошљава, доноси паре грађевинарма, општинама, шљункарима, занатлијама, људима за експропријацију.

Јуче је у Сарајево полетио и Мићо Мићић.

Да прихвати ту Сарајевску Трасу.

У Бијељину се вратио са Фесом.

Мада не би било чудо и да се вратио у Димијама.

Тако је, након Шаровића, Пандуревићке, Мектића, Босића... и Мићо Мићић постао Потурица.

Неоспорно је да је све то Противсрпски Пројект.

Пројект против Српске.

Бијељина нема потребе да ускаче у тај Аутопут јер је она са Београдом повезана боље него ико на тој страни Републике Српске.

Али има потребе да се искључи Српска из одлучивања, из надлежности над својом територијом, из троугла Београд – Сарајево – Турска.

И има потребе да Бијељина приступи Бакировој, Харисовој и Есдеаовој Регионалозацији БиХ, гдје су Бијељина и Тузла заједно.

Жалосна је та српска прича.

Која слаби како се одмичемо од Врбаса, од Бањалуке, од Козаре, од Дрвара...

Српска Демократска Странка девастирана је од њених недораслих руководстава, до граница на којима никада није била.

У поменутим крајима је потуно затрвена.

Сада, нажалост, можемо закључити да Српска Демократска Странка, како је некада водила Рат, још катастрофалније води Мир.

ПОРЕД ТЕРИТОРИЈЕ,

СУВЕРЕНИТЕТА

И УСТАВА,

ДРЖАВИ И НАЦИЈИ

НЕОПХОДНО ЈЕ

И ДОСТОЈАНСТВО

Док је бомбардована од стране САД и Нато Пробавног Тракта, Србија је још имала Достојанство.

Република Српска, свој кратки живот, непрестано живи са Достојанством. Којег је наслиједила од својих Људи.

Шта се, у међувремену, десило са Србијом.

Па да у једном дану, такорекућ, Преко Земље Србије, серу и Хојт Ји и Хојта Милер.

Обоје, иначе, Фрустрирани Аутсајдери Америчког Времена.

Та два иступа политичко и национално су понижење Србије.

Али су и крајњи знак да Србија више нема своје национално и државно Достојанство.

Што је посљедица дуљег времена и никако није нешто што је у бисагама донио Александар Вучић.

Александра Вучића је у бисагама донијело Недостојанство Србије.

Унезвијереност Србије, на богомданој раскрсници Свјетова, Времена, Ратова и Лудака, детектована је одавно.

Грешке су глетоване новим грешкама.

И дошло се дотле да Трећи Представник Ћетвртог Замјеника Петог Помоћника, сјављује Србију у ЕУ.

При томе, његова земља нема ништа са Европском Унијом, осим што њен Президент има мишљење о њој као о Курви из Бронкса.

И то у Србији никоме није сумњиво.

Није да није јасно многима, али они су затворени у своје комодитете, у своју тишину, у своју таштину и свој страх од губитка подгузичаја.

Није сумњиво зато што је нестало Националног и Државног Достојанства, које је духовна и колективно психлошка подлога Државне Територије, Суверенитета, Интегритета и Устава.

А ништа од тога, данас, Србија нема.

Јер нема Достојанства.

Александар Вучић још увјек има прилику коју неће искористити.

Он може да обустави Пут Европских Интеграција Србије. И Пут Нормализације са Косовом. И да се јавно опредијели за Савез Са Русијом и Кином. Да затражи Ванредне Парламентарне Изборе поводом и након тога. Кад већ освједочено воли Изборе.

Ништа се, ни њему ни Србији, неће десити.

Јер јој се већ све десило.

Али. Разлика између оних који се баве Политиком и оних који се баве Државом и Нацијом, толика је се ни са једног тог мјеста не види оно друго.

СВЕ ЋЕ ТО, МИЛА МОЈА,

ПРЕКРИТИ РУЖМАРИН,

ИЗБОРИ И ШАШ

Стваралац Момчило Крајишник је изјавио да је ситуација у Народној Скупштини за рјешавање на Изборима. Али се чуди што је предизборијада кренула прерано.

Ја, пак, мислим да су трационални јесењи опозициони обичаји, у част скидања добре Љетине, познати као Надувавање Пиштаљки, и организовани, а биће их још, у сврху одустајања од Избора.

И као посљедица да Савез За Младена Иванића и његове Непромјене, на Изборима нема шта да тражи.

Сам Есдеес је тога свјестан. Педепе, њихово Руководство, никада се није ни чешао због Избора. А Чавић, који се може удружити и са Милосавом, зна да су му шансе никакве.

Стога су ово опозициони трзаји и скретање пажње на себе. Са једином посљедицом да се каже Ево, ту смо.

Есенесде може лошије проћи од убједљиве побједе, ако погријеши у једном од два појединачна кандидата, ако кандидатске листе за посланике, укључујући и оне за Парламентарну Скупштину, не буду потковане из Организације, и ако Феудалци, Мајкуни и Шефиди не буду хтјели и могли да покрену девастирани страначки механизам на начин како су то радили за себе, на Локалним Изборима.

Есдеесу ће на наплату стићи четири године Пробосанске Политике.

Они се тога не могу ријешити ни у сљедећем мандату.

Имали су прилику, након губитка двадесет општина на Локалним Избори, да напусте Власт у Сарајеву, а да претходно кажу да су погријешили, да су искориштени и да Издајничку Штафету предају Додику и Есенесдеу. И да се окрећу Републици Српској.

Дабоме да они то нису могли учинити.

И посљедице још једног сарајевског превеславања, као што је Лагумџија, ономад, превеслао Хрвате, наплатиће се.

Лагумџија, а скоро и Странка му, платио је то одласком са Политичке Сцене. Као и Комшић.

Стога је Савез За Промјене и подузео Операцију Астал Ноћас Мора Пасти.

Ако, пак, мисле да би то могао бити увод у Уличну Демократију, Рушење Власти и Добит на Изборима,

Собарице су. 

ЉУДЕ КОЈИ

У ПАРЛАМЕНТАРНОЈ

ДЕМОКРАТИЈИ

ОПЕРИШУ СИНТАГОМ

СРУШИТИ РЕЖИМ,

ТРЕБА ВРАТИТИ

У ПЕЋИНЕ

Чувени Че Гевара Савеза За Промјене, у околини Бањалуке познат као Ча Ва, опет је изјавио Желимо Срушити Режим.

Није толико зграда изграђено по Жежељевом Преднапрегнутом Систему, колико су разни опозциони Мозаици Српске извели и наумили Рушења.

Та инфлација деструкције јамчи само једно.

То су све инструментализоване Параполитичке Снаге иностранства, тусранства и аранжерства.

У Парламентарној демократији се не може оперисати појмовима Режим, Рушење, Диктатура...

Као што више од деценије чини Српска Демократска Странка, Прангија Демократског Прогреса и Остаци Политичара Чавића. Добро. Има ту и Пихајлица, Туткало и такотало.

Да је то продуктивна тактика, Есдеес би већ данас имао лидера великих политичких размјера.

Ну. Они имају Провинцијалног Лидерчића.

Есдеес и Опозиција су себе, оваквом стратегијом, зачаурили у малу приручну Анархију, одустали од градње Политичке Странке и понизили Бираче повлака народ.

Јер поручују да ти Бирачи већ стоти пут падају на исту Мујину Ћакију. Гласају за Режим.

Есдеес и Опозиција на тај начин богаље Политичку Сцену Српске. Они је држе крњавом. Држе је сачињном од Власти и од гологузих јогуница.

Ни за једну Државу није добро да има само Власт.

Годину дана прије Избора, извикивати по селу да је неком циљ Срушити Режим, потпуно је умоболна политичка фолклоријада.

Есдеес и Опозиција су се, тако претворили у Мечку која сама себе води на штапу и лупа у решето.

Разумијем да је Сарајеву, и Америчкој Амбасади, циљ да се сруши Режим. Јер је то начин рушења Српске.

Њима не одговарају ниједни Избори у Српској. Јер то само потврђује њено трајање, постојање и опстајање.

Опозицији, да нешто зна, разумије, да мисли српски и о Српској, циљ би био побједа на Изборима. Јер то јача и њих и Српску.

Али није.

Анархија је сва памет слабих, немоћних, неуких и несналазећих.

ПОЛИТИКА

КАО ПРИРУЧНИ

ЦИРКУС

ЗА ДРУШТВО

ПОД ВЕНТИЛАТОРОМ

Кад не прерастеш у Политичку Странку, нећеш вјечно остати Народни Покрет.

Постаћеш Циркус Моира Орфеи.

Јастреб Есдееса, мада је Есдеес све пунији Растријеба, Миладин Станић поново се залаже за недозвољена средства у борби против СНСД. Који су Криминалци.

Предлажем им слоган за 2018у.

Елиот Нес. Есдеес.

То о Недозвољеним Средствима не односи се на допинг средства Марије Шарапове, нити на висинске припреме ради побољшања крви. Односи се на Рушење.

За почетак, Рушење Народне Скупштине.

Ну.

Миладин Станић је свој цуркусантски докторат зачинио новом тезом.

Нека СНСД призна барем један лоповлук и нека врати паре. Па ћемо разговарати.

Том Политичком Идејом, Станић се, у односу на Мектића, Бореновића и друге, промовисао у Нобеловца.

Ако не добије Нобела, за то ће бити крив амерички лоби економиста Неолиберализма.

Есдеес се никада није успио ослободити Ђоговштине као темељног концепта односа са Јавношћу и са Политичким Противницима.

Која је темељена на непостојећем Сарајевском Хумору. Кога су покушали да промовишу Надреалисти а Ђого преузео као брдско-планинску варијанту.

То Ђоговање условљено је њиховом срећом да су постали нешто. Да су добили прилику да буду Лепа Брена из мог сокака.

У то, почетно, доба Есдееса, цијеле бригаде локалних, регионалних и босанскохерцеговачких Циркусаната започеле су своју мисију која траје и данас.

Још није откривено, али сигурно, поред Генетског, постоји Ментални Код који доказује да је Мектић, нрп, директни потомак оног Есдеесовог Шумара Без Наочара. А Станић припада групи означеној ТВ. Ђого и остали.

Есдеес је, колективистички, то насљеђе преузео од Турака.

То је схватање јавног посла до нивоа Сокака.

Политика Трача.

Станић мирно саопштава да су њему из СНСД рекли да иза покушаја куповине Љубије од Марка, стоји Додик.

У тој минималистичко-трачерској филозофији, дрвена Џамија у мом сокаку, важнија је од Меке и Медине.

Политика Као Циркус.