ЕРОЛ АВДОВИЋ,

ХИТЛЕР ИЗ

НАШЕГ СОКАКА

Има нека јединка, босанска, бошњачка, сарајска, која се представља као Ерол Авдовић. Који је дописник нечега, муџахедин медија, апсолутни тврђавски сабљар мрачњаштва, који се објављује из Америке, годинама, однекле, сере, дакле, тамо, а просерава се, дакле, овдје.

Тај мали шаћирбеј медија, небитан је лик.

Осим, што је концентрисана Сарајска Фашистичка Сублимација схватања Босне, Живља и Дивља на простору те Насеобине.

Тако је Аваз закачио његову небулозу о Избјеглцама, Босанству и Нехерцеговству.

Једну ординарну микрофашистичку причу која постоји у главама свих анархистичних сарајских патриотида државотворне провинијенције.

Тај Авдовић Ерол, за којег ме мрзи да му гуглам матер и сазнам нешто више, залаже се за пријем избјеглица као што су, од Америке до Аустралије, примали Босанце, и све остале кад им је било најпотребније.

Добро. Хуманизам.

Али. Ерол Авдовић, појашњава овдашњим Авазовцима, Авазу, који је закачио његово начертаније, да је Бошњаштво Босанство. А да је Бошњак турска ријеч за Босанац.

Додавати томе Херцеговце, ради некакве новотаријске, цитирам све, политичке коректности, сасвим је непотребно као што је и повијесно нетачно.

Дакле, Херцеговци не постоје.

Све то каже некакав Бошњачки Босанац Американац. Или Босански Бошњак Американац. Или Који Курац Ерол. У Еролекцији.

Ушта се претворио тај добри муслимански свијет.

Онда Ерол Илија Босански Гарашанин позива да се гугла хравтско име Томислав Бошњак. Добићете 207.000.

А ако гуглате, каже Ерол, српско име, Милош па Бошњак, добићете 180.000 веза.

Не знам шта је Еректирани Ерол хтио да каже.

Чини ми се да је суштина у томе да су прво настали парамецијуми, па босанци, које су турци звали бошњацима па онда Милош и Томислав.

Посебну би науку требало формирати за детектовање будала чија мрачњачка свијест најављује нове ратове.

УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ

БОГОРОДИЦЕ

СТАРИ МОСТ И КУЛА

РАЗЛИЧИТА ОСВЈЕТЉЕЊА

ЊЕМАЧКА ЈЕ

ГЕНЕРАТОР

МИГРАНТСКИХ

ТЕКТОНСКИХ

ПОРЕМЕЋАЈА

Зигмар Габриел и Франк-Валтер Штајнмајер, министри привреде и иностраних послова, објавили су некидан чланак у Франкурт Алгејмане Зонтагсцајтунг, који садржи десет наредби Њемачкој, Европској Унији, ободним земљама и земљама поријекла избјеглица, азиланата и миграната.

Није случајно да су то објавили министри привреде и иностраних послова.

Анализирајући Десет Ставова, које ја зовем наредбама, могуће је забиљежити неколико битности.

·        Инсистира се на ЕУ стандардима, јединстеном европском кодексу, праведној расподјели избјеглица, заједничком европском управљању границама... Ради се о својеврсној Унитаризацији ЕУ која се има проширити и на ободне земље, земље кандидаткиње, земље сигурног поријекла. Тај процес ће се, разумљиво, одвијати под диригентском палицом Берлина.

·        Говори се о онима који имају право на азил и о онима које треба депортовати назад, користећи механизме уцјене, присиле, завртања финансијских аранжмана и осталом, већ виђеном у спектраријуму разноврсних санкција. На тај начин се управљање проширује и на земље које су уништене у Ер Демократији Нато Пакта, Запада и САД. Сада ће њихова несрећа да се користи против њих. И за управљање њима. То су сименсови високотехнолошки домети колонијализма.

·        Глорификација Њемачке. Њемачка је једина која је смјеста понудила помоћ... Њемачка је спремна свом снагом...

·        Два министра изричито наводе да Политички оквир дјеловањ више није националан.

·        Корист за Њемачку. Њемачкој је потребан Закон о усељавању. На основу којег ће се омогућити законит боравак у циљу запошљавања. То би било изван система о азилу и то би значило да ће се пробрати они који су способни и потребни. А то ће, истовремено, значити да се земље поријекла значајно слабе јер им се трајно узимају способни, млађи и образованији а враћају они који ће бити на социјалном, економском и државном терету.

И овај површни преглед доказује да мигрантски цунами преко Балкана није никаква случајна и природна катастрофа. Као и то да је шиптарска најезда преко Србије, ту скоро, била само нека врста генералне пробе.

Тај мигрантски вал који је настао насиљем Запада над цијелим низом земаља, сада Њемачка, очито је, генерише у сврху тихе колонизације ободних и земаља поријела и у сврху потчињавања земаља ЕУ.

ПОНОВЉЕН ТЕКСТ ИЗ 2009е.

Поводом позивнох броја за Косово

POZIVNI ILI ODLAZNI BROJ
Ima više od mjesec kako je Dnevni list objavio zanimljivu storiju o pozivnim telefonskim brojevima za područje bivše Jugoslavije, mislio sam odmah to komentarisati ali se uvijek u prve redove progura neka tema iz dnevnopolitičkih saturnovih maglovitih prstenova.
Danas pokazujem karakter.
Dakle, kad sam radio kao majstor na štamparskoj mašini, jedna moja oštra svakodnevna kritičarka zamjera mi što, malo-malo, narcisoidno, kažem: kad sam bio ministar, pa sad okrećem list, dakle, 97. u BiH je grafički papir dolazio iz Španije ali tako da je jedna veletrgovinska firma u Beogradu imala ovdje svoje predstavništvo. Tada se Beograd zvao Savezna Republika Jugoslavija. Niko nije znao za Miroslava Lajčaka a ni za crnogorski referendum. Ali, na paletama papira iz Španije je pisalo: Serbia & Monte Negro a ne SRJ. Mislio sam da je odgovor u tome da se radi o posebnom ugovoru koji pokriva isključivo te dvije teritorije ili slično. Nisu mi znali ni dobavljači objasniti. Tek kasnije dolazi do transformacije SRJ u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Zanimljivo, kako neki šanski Natron, pun Marokanaca i druge jevtine radne snage, zna šta će se desiti sa nekom državom i odmah štampa takve etikete na svoje proizvode.
Slično je i sa pozivnim brojevima.
Bivša Jugoslavija je imala pozvini 0038. Kada je nastalo balknasko sranje, peta cifra, 1, dodijeljena je SRJ, 2, 3, i 4 su ostali slobodni, 5 je dobila Hrvatska, 6 Slovenija, 7 BiH, 8 je ostao na čekanju, 9 je dobila Makedonija.
Nastavkom procesa, 2 je pripala onom Monte Negru sa španske etikete. 3 će vjerovatno dobiti Kosovo. 4 ostaje da čeka ali je pitanje da li ostaje Vojvodina i do kada. 8 je iza 7 (prazno iza BiH), kao što je 2 (Crna Gora) jedno vrijeme bilo prazno iza 1 (Savezna Republika Jugoslavija).
Glavno pitanje nije da li će Republika Srpska kao Samostalna Referendumska Zajednica dobiti peti broj 8, 00388, nego da li je tada, na početku sranja sve bilo jasno a od tada do danas, samo se gubi vrijeme.
Mislim da jeste sve bilo jasno. Zato nema broja za Herceg Bosnu. Konfederacija sa Hrvatskom je, možda, bila dio tog plana pozivnih i odlaznih brojeva. Konfederativna sastojnica, logično, ima svoj pozivni broj jer se kao suverena, uključuje u konfederativni odnos.
Sudeći po španskoj etiketi, tačno je da dijete zadnje sazna da će biti seksa.

ЕВРОПСКА УНИЈА

И АУТРИКТЕРИ

СА БАЛКАНА

Хор Балканских Дјечака стигао је до под Беч.

Јер. Бечу се увијек иде подноге.

Да би се задржао стари бечки сјај, то је названо Конференција.

Чуди ме како није иментовано као Самит. Историјски Самит. Миленијумски превој са кога токови историје иду у посве новим правцима.

У том пратерском импровизаторијуму, који није никакав преседан, јер све што ЕУ, Берлин, Беч, Брисел, раде на Балкану, послије потписивања Општег Оквирног Споразума За Мир, најогољенији је имровизатив најниже европске врсте, подијељене су главне пајацовске улоге управо гологузим Балканцима.

Они су о томе извикивали. Када су стигли Под Беч. Лицитирали парама и пројектима које их тамо чекају. О томе шта ће тражити, захтијевати и приоритетирати.

Све то нема никакве везе са стварношћу.

Балкан, и овај дио који је у ЕУ и Нато Пакту, и овај мигрантски, присрани и приупишани, немају никакву пажњу Брисела и Берлина. Нити значај.

Двије сторије потврђују то.

Предигра, мале и експерименталне сцене у Бриселу. Када је Војвода Србије, Бајчетине и Целог Севера, Вучић, поразио Војводу Митровице, Југа, Бонд Стила и Целе Трепче, Тачија, и задао му коначан пораз од којег се ни он, ни она звјездица уз позивни број, неће никада опоравити.

Та Предигра по стоти пут показује стварну снагу Србије на Бриселској Пијаци. Бриселској Пајаци.

Друга сторија. Фудбалска утакмица Балкана против Брисела. И побједа 4 : 2, Сунце Ти Јебем.

Какве смијешне игре на двору, док около све изгара, труне и замире. Каква представа за изгладњели крезуби плебс. Какво исмијавање Лидера Балканских Држава.

Сад ми је јасно да онај шах са Бакиром, у Београду, није измислио Вучић.

Већ неки циркусијанери из те досађујуће старе прдаре, мало преобучене и напудране, Бриселске Европе, како би се мало насмијали и разонодили у наступу малих дворских луда.

Симболично је много од свега тога.

Али и суштинско је.

Погледајмо само она два аутриктера. Двојицу линијских судија. У њиховој епохалној улози да по задатој линији трчкарају  Тамовамо. И машу заставицама.

То је Балкан. И кад би га премијестили, заједно са Пајацима, у само Срце Европе, то би остала само Балканска Пајацања. Јебатања.

ПОВЕДИМО WWIII,

СПАСИМО НАШУ

АМЕРИКУ

Добри историчари и добронамјерни јавносници знају да је Америка умногоме креирала и Први и Други Свјетски Рат. И да се у много већој мјери окористила о оба.

Три кључне чињенице.

Ратовима је претходила Америчка Криза коју су распрострли по свијету.

Ратови се никад нису водили на америчкој територији.

Кључни снабдјевачи војног и цивилног програма, иза којег су стајали Амерички Финансијеристи, са подручја су Сједињених Држава Америке.

Други Свјетски Рат је познатији широј јавности.

Моргановци су већ били загосподарили Америком и то им је било мало. Њима је требало тржиште, земља, територија, какогод се то звало, за даље финансијашење. Али не у сукупом, колонијалном облику.

Стога су искористили ситуацију пропадања британске империје, узавреле Њемачке и сиротог комунистичког СССР, и кренули у финансирање Рата.

Све је, дабоме, умотано у фину причу о томе како је Британија кренула у рат против Њемачке и како се једва изборила да и Америку увуче у рат.

Главни циљ је био сукобити Њемачку и СССР како би се међусобно исцрпиле.

Тада су Америчке Федералне Резерве, оквирно речено, Америчка Народна Банка, већ биле приватне.

И на тој раскрсници прелазим у реално вријеме.

Недавно је Бен Бернанке, бивши главни човјек Система Федераних Резерви, ФРС, одржао говор на Брукингском Институту, у коме је детаљно образлагао корист САД од оба свјетска рата и гдје се отворено залагао за нови рат или нове ратове. Да би америчка економија добила нови замах.

Бен Бернанке, као и многи, за које јавност не зна у детаље, од економиста нобеловаца до намјештеника Бијеле Куће, упосленици су АПК, Америчког Приватног Капитала и ангажовани су од стране Финансијерских Територијалиста.

Бернанке не прича напамет.

Јер. Данашњи мозаик у свијету, коубиосе за Трећи Свјетски Рат.

Није случајно да су САД све карте бациле на конфронтацију Њемачке и Русије. Тако је било и пред прошли рат.

Успут су кренуле у процес опкољавања Кине.

Снижавање цијена нафте има за циљ да ослаби Русију. Као што је СССР био слаб пред Хитлером.

Опкољавање Кине треба да створи прстен који ће јој затворити доток стратешких инпута, од нафте до руда из Африке.

Лавров је недавно рекао да се епоха доминације Запада у економији и политици завршава.

А Кина је напустила своју политику коју је формулисао Денг Сјапинг, као Тао гуанг јанг хуи, Не откривај своје намјере, и девалвирала Јуан што је знак да жели да задржи свој извоз који јој доноси раст и развој и који се сада потпуно приближио нивоу САД.

Оптимистичне процјене говоре да ће Кина 2025е стићи САД по економској снази.

Ну. То ће се догодити раније.

Да ли ће Трећи Свјетски Рат бити прије или послије тога, реалније је питање од тога да ли ће рата бити или неће.

То што Бернанке прича на Брукингсу, само је површина. Као што је у САД увијек и било. Да је девет десетина испод површине.

Али важна чињеница је, ипак, на површини.

Територија Америке неће више моћи да буде поштеђена ратног вихора.

То можа може да одложи рат или га онемогући као опцију.

ЗА ДОМ ДОМ

МУНИЦИЈА

У ХРВАТА

Испиздили су и Ведрану Рудан.

Престала да пише блог.

Каже. Мржња се шири Хрватском. Само прогањају Србе и Ћирилицу. Па шта им је друго остало. Била у Будви. Двјеста људи је дочекало ко богињу. Добро. Двјеста наивних и временски несмјештених, можеш да нађеш свуда.

Побуну Ведране Рудан схватам као побуну Интелектуалца. То је њен начин протеста. Неће да пише о темама Мржње које се свима намећу.

Међутим.

Забрињава регионална узбуна која се дигла поводом неког писма генерала, фратара и не знам још кога, Предсједници Колинди, ваљда, да се у Хрватској Војци уведе поздрав За Дом Спремни.

Колинди, јер она носи и маскирну униформу, пригодом.

Претходно су се дизале регионалне узбуне око тражења гроба Дражиног, па око његове рехабилитације, па око Грба Републике Српске и химне Боже Правде.

Колективна Свијест, на брзину препакована у индивидуалне амбалаже, са закашњењем прихвата и прати проток времена. Мада је, кад треба рушити, ту редовно испред времена.

Ако је земља упропаштена, та Југославија, распаднута, разорена, подијељена, ако је дошла слобода и демократија, ако су се сви ослободили тељига и јармова, највише српских и србијанских, како су се декларисали, зашто би данас некога занимао Четник Дража и његова рехабилитација у Србији.

Једнако. Зашто би некога у Србији, која се баш није претргла да заштити Србе у Хратској, њихову имовину, културу, наслијеђе, данас, када су Срби у тој Хрватској, сведени на пар ћириличних полупаних табли на зградама, занимала ревитализација Усташког Знаковља и Усташства уопће.

Заједничка кућа је обухватала и заједничко прикривање смрдљивих ногу и душа.

Данас тога више нема.

Оно што се може учинити јесте Не заборављати жртве, огњишта, поријекло, не распродавати имовину па макар никад нико не отишао тамо. Све остало је прошло са временом.

И мало боље мислити о својој будућности него до сада.

Иначе је све ово закашњела заједничка мржња. Која ником не треба. Сад свако има, и располаже њом, своју слободну, демократску, Мржњу.

ПЛЕСАЧИЦЕ

ДА ЛИ ЈЕ

УЛАЗАК СНСД

У ВЛАСТ НА НИВОУ БиХ,

ПРОЈЕКТОВАН

НА ДРУГОМ,

НЕПОМЕНУТОМ МЈЕСТУ

Зна се ко је у Есенесдеу увијек за улазак у Власт на Нивоу Насеобине БиХ.

А зна се и ко је увијек против БиХ.

Тржишна вриједност једних и других није ни близу.

Поштење такође. Утицај исто.

Без обзира на та усукивања једне, исте, страначке политике, Есенесде никада није донио своју интерну стратегију за политику према БиХ. Никада није усојио документ који одређује координате наступа на ниову Заједничких Органа Насеобине, ЗОН, са детектованим и неодступљивим пунктовима интереса Републике Српске.

Сада је, на ниову ЗОН, али и на нивоу Федерације БиХ, дошло до кризе власти. Та технолошки унапријеђена Платформашка Конфигурација, није могла функцинисати од почетка.

О измишљању Срба у Федерацији, не треба више ни трошити ријечи.

На нивоу ЗОН, пак, Савез За Промјене, Српска Демократска Странка, игра улогу измишљених Бакирових Срба.

Чак ни то им није била главна улога.

Њихова главна улога је било инсталирање Младена Иванића у Предсједништво БиХ.

Што они не могу да схвате јер о Политици и Власти размишља њихова Гујица а не Главица.

Моћ Есдееса на нивоу ЗОН, мала је. Мања него Иванићева у Предсједништву.

Друго, њихов кредибилитет у Републици Српској је никакав. Када би данас били избори, они би добили курац.

Јер нису бирачима рекли да ће такву политику да воде. Говорили су о промјенама. А чак и моја ГФГ, Гајба Фокус Група, зна да Бакира не могу да промијене.

Рејтинг Есдееса у Републици Српској драстично пада.

Јер су на локалу испали неспособни а у Сарајеву пали понизни.

Због тих криза, актуелна је промјена мозаика Власти. Сада се провлачи теза да Есенесде треба да уђе у Власт на нивоу ЗОН.

Мислим да је Међународна Заједница, њен подмукли дио у БиХ, схватио да Републици Српској не може ништа и да ће Есенесде, а тиме и Мрски Додик, јачати све док Есдеес троши Српство на Башчаршијство.

Стога су кренули у околну операцију Подвођења Есенесдеа. Рачунају да је Есенесдеу власт у ЗОН толико слатка да ће показати кооперативност која ће на дужи мандатни рок, сламати Републику Српску. И да ће га, успут, превести без весла преко воде, да одустане од Референдума.

Не боје се они за Суд и Тужилаштво. Они се боје за Референдумски Преседан.

То глупи Србин из Есдееса и Педепеа не може да схвати. Па стално питају Шта послије Референдума.

Јебем те Политико кад те свако полито.

То је опасна игра око увлачења Есенесдеа у власт на нивоу ЗОН.

Прво. Есенесде не треба да иде тамо док је Есдеес у власти. И остаци Педепеа. Све се мора одстранити. Осим Иванића који је директно изабран.

Друго. Есенесде је депресирао, или их се ријешио, Просрбских Кадрова у ЗОН. Више нема ударну групу за Српску Борбу у Сарајеву. Нећу да идем у детаље. Тврдим да је и то пројектована политика на коју је СНСД насјео.

Треће. Никада више Есенесде не треба да иде у Власт на ниову ЗОН, док Сабор не усвоји Стратегију о интересима Републике Српске у БиХ и на нивоу БиХ.

Да мешетари који играју за више раја, судија и тимова, не би могли да се понашају некоординирано.

Четврто. Боље је пустити да им концетп труне. Боље да протвинику иструне концепт него да ја залуд машем својим.

Пето. Треба пустити да Есдеес остане Издајник До Краја. Уласком Есенесдеа у ЗОН, та Издаја ће потпуно изблиједити.

Шесто. Треба се потпуно окренути Републици Српској. БиХ нека мучи своје слатке државне бриге.

Ионако, без поданичке и понизне Републике Српске, БиХ не може ни стати ни опстати.

НАЈЕЗДА

МИГРАНАТА,

НОВА МАНИПУЛАЦИЈА

СРБИЈОМ

Дабоме да је велики миграциони покрет који је захватио ову годину а сручио се на Србију, програмиран процес.

Није довољно рећи да је то посљедица америчких ратова некако с прољећа, по бившим, сада се може рећи за највећи дио њих, сретним диктаторским земљама.

З&ФТ, Збигњев и Финансијерски Територијалисти, пошто имају средства и способности да организују рушење цијелих земаља а не само њихових власти, имају и средства и могућности да покрену вал миграција а да то изгледа као спонтана несрећа.

Годинама је Италија била одредиште избјеглица, односно миграната јер се нису сви задржавали на Апенинина већ су им они слижили само као пут миграције.

Наједном се географија промијенила. Сада је Србија главни пункт за искрцавање савремених номада.

Да је ствар озбиљна, нисмо сазнали од Србије, нити од Неке Амбасаде, нити од неке међународне организације, нити од шестог помоћника седмог секретара трећег замјеника нечега, нити од Вучића. Што је било најлогичније, јер Вучић зна све.

Сазнали смо од Мађарске која је одлучила, и већ ради, да на граници са Србијом подигне ограду. Само што није одлучено да се иде на Енвер Хоџине бункере.

Сви су, у почетку, исмијавали Мађарску и Орбана.

Али није за смијех.

Пошто се Виктор Орбан показао као искључиви мађарски патриота, националиста и државни интересиста, његову је одлуку требало одмах озбиљно схватити и анализирати.

Ну. То се није догодило. У међувремену се Србија пуни мигрантима. Европа шаље неку цркавицу за прихватилишта. Али не шири руке. Неко враћа и оне који већ бораве тамо, неко нема џамија, неко нема мириса за тај свијет.

Грчка пропушта тај вал који ионако нема намјеру да остане на тој лојацији. Македонија организује аутобусе. Само пролази. Мало сузавца служи за телевизијске камере.

Нико не зна куда ће избјеглице кад дођу у Србију.

·        То сада постаје процес који ће економски да исцрпљује Србију. Проблеми ће се умногостручити када мигранти потроше паре које имају са собом.

·        То сада постаје одлична могућност за управљање Србијом. Што ће се у стварном животу препозати као Манипулација Србијом.

·        То сада постаје пут увлачења Србије у борбу против Исламске државе. Обама је, а у Србији су то сретни објавили истовремено кад су се и упишали од усхићења, позвао Вучића на неки ворк шоп о борби против тог Идила.

·        То сада постаје регионални потенцијал опасности. Мигранти могу да крену и према БиХ, у нади да ће се докопати Хрватске. Мислећи да Хрвати воле све што није ћирилица.

Опасност по БиХ још није препозната у Јавности

Она је реална јер је то Исламски Свијет. Који може пасти на грбачу Сарајеву а Сарајево то искористити као терет на грбачи цијеле БиХ.

То, онда може изазвати многе проблеме и тензије.

Али, у БиХ Кумровец спава, спавају пијетлови, спавају пси, још не свиће Рујна Зора. Црнадак иде у Беч. А док не оде, овдје га морамо трпити како лаже о милијардама. Што не слаже Млад Црнадак то дочека Старина Иванић. Дејтон је Стабилан. Сунце Ти Јебем.

Неко ко се бави обавјештајним процесима, у свим овим земљама требао би да предвиди догађаје за јесен и зиму. Ако не дође до смањења мигрантског вала на његовим изворима, стање овдје ће се усијати.

Дабоме, успут, треба видјети ко то генереише и коме је то циљ. Да се ноћу не иде непријатељу по луч.