петак, 11. септембар 2020.

 

НЕ ПРОЂЕ
НИ ЈЕДНА ПРИЛИКА
ДА СЕ ВУЧИЋ
НЕ ИТНЕ
ЗАДЊОМ НОГОМ
НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Што је и сљедствено.
Јер се ради о највећем Српском Деструктивцу, у новијој историји Срба.
Не, дакле, само Србије.
Човјек који је од Колинде добијао чоколадице а од Изетбеговића Каменице, који се са Колиндом, чија је Држава протјерала Србе, састаје на Мосту, симболу повезивања, и који иде у Сребреницу, признајући на тај начин Лажни Геноцид који се приписује Србима, не може другачије.
Све је он то већ обећао, пристао или потписао, још док је био Премијер, што рече Гускова.
Његова изјава да је Србији најближа Црна Гора јер Република Српска није Држава већ ентитет у БиХ, не може се тумачити као став да је блиска и Република Српска, једнако као Црна Гора, или да би била блиска, да је Држава.
То је директна подршка Сарајеву и Босни и Херцеговини.
Никакве везе са Српском Политиком нема ознака ентитета.
Ради се о Држави Републици Српској, без обзира што није тако у катастру.
О већој држави него она у шта је Вучић довео Србију.
Република Српска не преговара са Вашингтоном о предаји неког њеног дијела.
Вучић није саопштио да су Србији блиски Срби из Црне Горе.
Већ Црна Гора.
Што је подршка као и Босни и Херцеговини.
Све то што он ради, према Косову, и што заступа према Сарајеву и Подгорици, политика је Запада.
Није Српска Политика.
Српство се не може очувати ако се подржава Црна Гора, која је настала на негацији Српства. Нити ако се подржава Сарајево, који је најортодокснији Унитаристички Центар у Европи. Не само према Србима.
Без обзира ко се од Руса извинио а ко није, Захарова му је нашла најбољу слику.
Осим тога, Русија га трпи и подржава јер је свјесна чињенице да не може утицати да послије њега дође мањи Издајник и мања штеточина по Србе и по односе са Русијом.
Питање је дана када ће Русија дићи руке и од Вучића и од Србије. Као што је дигла руке и од Косова.
Русија јесте Велесила, али не може умјесто нас да буде Србин.
Стога, овдје, у Српској, према Вучићу треба практиковати политику Хладне Коегзистенције.
Тако ће да се смање и његове штеточинске и издајничке акције у самој Србији.
Иначе ћемо се у историји водити као његови саучесници.
А, на крају, прије него што нас утопе у Унитарни Сарај Чадор, и он ће почети да нас зове Мањи Беха Ентитет.

четвртак, 10. септембар 2020.

 

СИПА БиХ,
КАД ВЕЋ ПРОВЈЕРАВА
КАНДИДАТУРЕ ЗА ИЗБОРЕ,
ДА ПРОВЈЕРАВА
И ПОЛИТИЧКУ ВОЉУ

 
На једној снимци из сале за састанке Предсједништва БиХ, види се како Додик и Палмер нешто причају а Додик држи руку у џепу.
То је, иначе, трдиционални низаштонејебавајући обичај из Лијевче Поља и Србачко – ножичке Равни, одакле је Додик.
Ну.
Да је Палмер дошо нако у БиХ, види се по његовој тези, развиканој по бројним медијима са његовим Интервјуом.
За напредак БиХ, не постоји Политичка Воља Лидера.
Пошто Палмер није Будала, каквом га ја сматрам, то се може превести на неколлико начина.
● Јебеш Народе, Нације, Бираче, Грађане, Странке... битно нам је да уврнемо муда и онда успјешно уколијенчимо Лидере.
● Ако уколијенчимо Лидере, Политичка Воља ће се аутоматски појавити.
Зато Вучић, данас, на Западној Пијаци вриједи више него сви Срби. Као Нација. Више него сва Србија, са Газиводама.
Јер он има Политичку Вољу.
Србе, дабоме, може да се колијенчи преко Политичке Воље Лидера. Али, у Србији.
У Српској то није могуће.
Нарочито није могуће да преко Три Политичке Воље у БиХ елиминишете Србе, Хрвате и муслимане.
Дакле, Палмер је дошо нако и нема шта да каже. Осим да нема Политичке Воље.
Стање ствари је много дубље.
Политичку Вољу Лидера у БиХ немогуће је обезбиједити. Јер Сарајевска Политичка Воља жели да унитаризује све остале Воље. Жели да их отомански потчини.
А испод те чињенице стоји једна много тежа и непремостивија.
Срби, Хрвати и муслимани у БиХ, не могу да живе заједно.
Сексуалишући их да живе заједно, неповратно се уништава БиХ.
Срби, какве су Пичке, можда би и могли да живе у некој заједници. Али Хрвати и муслимани, како видите, не могу.
Прошло је вријеме Братства и Баклаве.
Мржња нас је одржала, њојзи хвала.

среда, 9. септембар 2020.

 
БиХ ЈЕ
ДРЖАВА УМЈЕТНИЦА,
ПО КРИТЕРИЈУМУ
СЛОБЕ И МИРЕ

 
Пјеваљка.
Мада је исправније рећи, Курцу Свирала.
Слоба и Мира су, ономад, у јеку Јула, све кафанско-певачке актере, прогласили Уметницама и Уметницима.
А, она, Певаљка, Уметница, знојава и смрди ко да је против Комараца. Кад прдне, по Кафане отресе са столица. Мисле да су пјани.
Тако су Сарајево и Странци Усранци БиХ прогласили Државом.
Па, сад, Медији Сарај Чадора извјештавају: Почела Палмерова посјета БиХ.
Ко је Палмер, СТЈЖ.
Умјесто да дође један Гренел, БиХ запао Палмер. Који пише Романе.
Пишем и ја Романе. Пиздаваматерна.
Да није сједница Предсједништва, којима важност даје још само Додик, јер у Народној Скупштини одјебе све што су тамо закључили, не би Чојек ни знао да постоји БиХ.
Мада је и Додик увидио јад, па неће више да даје изјаве испред улаза у Предсједништво.
А у Предсједништву БиХ, нико ни саким.
На двије стране.
Да Комшић, може, барем, у Загреб, да некако личи на троугао.
Изгледало би као Брачни Троугао.
Овако, не јебе нико никог.
Од осталог, Парламентарна Скупштина, Савјет Министара... ништа.
Данас се најважијим Органом представља ЦИК.
Јер то Сарајеву одговара.
Кобива то је Држава.
Ну то је тако крхко да се не бих заносио тиме.
Сигурно је да Срби и Хрвати неће мирно гледати да их ЦИК, уиме Сарај Макроа, сексуално користи за чадорску зараду 2022.
Сарај Чадору и Држави Умјетници, треба да буде јасно да је Умјетница, БиХ, разголићена преузимањем Савјета Министара од стране Српске и уласком Додика у Предсједништо.
Она се више не може обући.
Јер толико смрди да је залуд Сатен и Коко Шанел.
Пуно би мудрије било, Сарајеву и Западу, прилагодити се Дејтонском Споразуму него срљати у неконтролисани разлаз.
 
 

уторак, 8. септембар 2020.

 
ФИЛОЗОФИЈА
СТРАНАЧКЕ
ОРГАНИЗЦИЈЕ

 
Сваки Лидер, и онај на функцији, и онај у курцу, мисли да се све врти око њега, да све зависи од њега, да је он Сунце, само су случајно Сунце тако прво назвали, да он све зна, да све ствара, да има и Каризму и Карину, и да су сви, и Чланови и Бирачи, ту због њега.
Ну.
Страначка Организација нису Навијачи и Фанови.
Па да живе од Концерта до Концерта. Једва дочекавши изливе одушевљења, покорности и оданости.
Од Утакмице до Утакмице.
Од Избора до Избора.
Страначка Организација је Жив Организам.
Који мора да буде жив сваки дан.
Она мора да се обликује као Политичка Породица.
Или да се непрестано ствара илузија Политичке Породице.
Човјек почива на Припадности. На томе почива и Колективитет. Од Породице до Цркве.
Страначка Организација је као фудбалски Тим.
Непрестано мора да буде на окупу, да има тренинге, кондиционе, тактичке, са лоптом.
Играчи морају да се стварају, степеницу по степеницу. Да се уводе прво пет минута, па даље.
За то им треба Тренер.
Ни најбољи, и најскупљи, Играчи не могу сами да буду Тим.
Неко мора да их гони, да учи новим умијећима, да контролише учинак и мјери трчање и број лопти.
Ако нема Тренера или запустиш Организацију, појави се Бејл и оде а игра Голф. Боли га Курц. Ја сам Члан.
Страначка Организација је Црква.
Она мора да се окупља. Да окупља своје Вјернике. Под Липом, под Крстом, на Литијама, у Цркви Брвнари, у Храму.
Свако од њих вјерује у Бога, припада Цркви. Али то није снага, ако се не иде у Цркву, ако нема Молитви, Слава и Причешћа.
Сам Бог, Сунце, не мора да зна, јер не зна, ништа о градњи Цркви, о броју Вјерника. Има ко то ради.
Да је добро да Бог то ради, радио би.
Црква почива на пуно Попова и на Једном Патријарху.
Патријарх никада не иде на Изборе за Бога.
Страначка Организација је Војска.
Која убија Гласовима, умјесто Мецима.
Војска има Непријатеља. Непријатељ жели да заузме Ровове, Бирачка Мјеста, да придобије Гласове и Територију и формира Цивилну Власт. Ко Партизани НОО.
Ако је Војска недицсиплинована, не држи Ровове, нема довољно Војника на Лицу, Линија пада, Територија се губи, Генерал пизди. Распушта Ровове.
Генерал који дође у ситуацију да распушта Ровове, треба да баци Чинове.
Јер. То значи да нема Војску. Да нема Начелника Генералштаба. Или да има формалног Начелника Генералштаба а он поставља Стражаре и Снајперисте. Најчешће од ћоравих и сакатих, који имају Паре. Да нема Војну Доктрину.
Ако нема Рата, Војска буде у Касарнама. Има обуку а једном недјељно купи Лишће по кругу.
Купљење Лишћа је зајебанција у сврху стварања илузије о Војној Породици.
Кад Соколу догори до Муда, Сунце покушава да недостатак Генералштаба и Војног устројства, надокнади Трећепозивцима. Из других Војски.
Ну.
Усташе не иду у Четнике.
А и ако иду, Четници се разочарају, понапијају се и покољу кокоши по селу, оду у Шуме и не јебу ни Одзив ни Лозинку ни Кокарду.
Муслимани не иду у Цркву.
А и ако иду, Србин оде кући, моли се пред својом Иконом.
А од тога нема Користи ни Сунце, ни Црква, ни Бог.
Исповиједање Вјере, да не би било само дубоко лична и самодуховна испуна, мора да буде видљиво и заједничко.
Да би се то постигло, потребна је Света Водица.
А нико теби не долази да му светиш Водицу.
Потребна је Света Ногица.
Избори се добијају кад се обиђе сва Организација и кад се, пред сутрашње изборе, сви врате боси, смо са каишчићима у рукама.
Подерали Опанке одајућ.
Што више каишчића свако има, то ће више Гласова да буде.
Рајко Васић. Опанак и Вријеме.
 

понедељак, 7. септембар 2020.

 

НА ИЗБОРИМА 2022е,
У БиХ,
ГЛАВНЕ МЕТЕ
СУ СНСД И ХДЗ

 
Отоманску Свијест, устајалу ко акшам у сокаку, и Западни Територијализам, уједињује само то што имају времена и могу да чине, да не чине и да чекају.
То се примјењује, сада у БиХ, у Србији, у С. Македонији, у Црној Гори, према Србима уопште.
Само се Вучићу жури да сјебе Србе.
И Микро Шаровић покушава да се озноји у том настојању.
Република Српска, данас је, највећи западни проблем у погледу Српства.
Малобројни Срби, овдје, неће да спавају као Сисоје у Србији. Као тамошњи Срби.
Тешко им се праве јасле и тешко им се полажу навиљци Пинка, Издајника и омамљујуће равнодушности.
У Босни и Херцеговини су проблем и Хрвати.
Код Срба је пропала игра да се, ономад, СНСД увуче у Социјалдемократско Братство и Јединство са Лагумџијом. Код Хрвата је пропала колаборациона иначица ХДЗ-а. Пропао и Пројект Комшић.
У Српској је пропао пројект Анархија Давид, коју су стране службе перфектно организовале. Само нису узеле у обзир особине овдашњег Србља.
Сада су кренули другим путем.
Извршен је мали државни удар на ЦИК БиХ.
Уз садејство МГП из СДС-а и ПДП-а.
Који су искомплексирано гладни Власти и свог угузичења.
Мале Групе Педера, да не заборавим појаснити.
То, само по себи није неко насиље над законом и процедурама.
Јер цијели кордони Институција у Сарајеву, неуставни су, па ником ништа.
Мада Наш ЦИК омогућава многе манипулације, због законске регулативе, због тога што вреће гласова путују до Сарајева, због тога што се лакше отвара Хитлеров Бункер 1942е, него Врећа Гласова.
Онда се појавио Меморандум ЦИК-а са неком Америчком Фондацијом за Изборе.
А ако ти у кућу уђе Америчка Фондација, на Божићној Плећки имаћеш Жути Пут.
Америчка Фондација је разорнија него Ескадрила НАТО Пакта.
Јасно је да се иде на Изборне Манипулције. Не толико за ове Локалне Изборе, колико за Опште, 2022е.
Што не значи да се одустало од неке варијанте Анархија Давид.
Најбоља комбинација екстерне, западне изборне преваре је стварање атмосфере незадовољства и протеста којом ће се оправдати Изборни Инжењеринг.
То је у Бањалуци успјело са фалсификовањем Гласова за Иванића и Говедарицу, које они нису добили.
Стога СНСД и ХДЗ, треба да очекују Анархију у 2022. Било које врсте.
А ако сада не прође Америчка Фондација, покушаће кроз неке друге облике. Кроз модернизацију ЦИК-а, кроз измјену Закона, кроз организовано западно демократско надгледање Избора...
Што се тиче Републике Српске, пресудно је да се послије Локалних Избора, уклони Микро Шаровић са мјеста Предсједника СДС, или да СНСД нађе начин да се удружи са здравим националним гласачима СДС-а. Који нити мисле као Сарај Шаран, нити подржавају Шаровићев Фес и Димије.
Код Хрвата је пресудно да се промијени Изборни Закон, како би се валоризовали Гласови Хрватских Територија а не уважавали Комшићеви Бошњачки Гласови.