2613.

ЛАГУМЏИЈА

ДА НЕ ЗБОРИ

О СЕЈДИЋ/ФИНЦИ

Питали новинари Лагумџију. ЈИО.

О пропалим преговорима Пријатеља. Термин власништво Драгана Човића, оп.ја.

Пријатељи су федерални политички партнери у тамошњем страначком систему.

Лагумџинци сваљује све на Човића. Запео за права Хрвата у избору Хрватског Члана Предсједништва. И стално има нове зхтјеве.

Панаравно. Кога су гује клале за њега је Лагуја удав.

Битно је овдје схватити како се историја, и у Дејтонској БиХ, понавља. Већ се усмрдила од понављања.

Као и у случају Реформа Полиције. Која је била Унитаризација. Тако је и сада, Пресуда Сејдић Финци Чистокрвна Унитаризација, Муслиманизација БиХ. То ће неко од лидера морати ускоро да каже. Не може се стално чекати на Васића.

Можда су Сејдић Финци били добронамјерно наивни. Али цијели пројект је смишљен у главама Гуја и Лагуја, Сула и Бакула, и јарана. Како би се потпуно разбила тронационална и троконститутивна БиХ. Комшић је боквица, нана и мајчина душица, како би нам Сарајево бирало Србе и Хрвате. Само кад би Сејдић Финци ријешили како они хоће.

Неко ће морати да каже и да Сејдић Финци Пресуду не треба ни проводити јер нико никоме није онемогућио кандидатуру.

Какве су моје шансе да се кандидујем за Члана П. Никакве. Па шта, онда, вас двојица цмиздрите.

Лагумџашвилија не требају новинари ништа да питају о свему овоме. Оне је и аутор цијелог проблема, са својим Комшићем. Само нека присуствује разговорима. И нека, повремено, налије воде.

2612.

СРБИЈА,

ИЗГЛЕДА,

ПОЧЕЛА ДА

ПРАВИ КУЋУ

Финанцминистар унутрашње штредње и вањских трошкова Србије, објавио да се обуставља заједички пројект Србије и Српске у опремању овдашњих школа компјутерима.

Штедња.

Има онај стари виц о Просјаку и Правикући.

Лијепо обучени Друг, кадгод би наишао, убацио је просјаку, у изврнут качект на тротару, макар неког жућака. Нек звркне.

Једног дана само је прошао. Па другипут, након неколико дана, опет је, замишљено прошао. А онда је просјак, кад је Друг покушао и трећи пут да прође необран, подвикнуо Шта је, Друже, види ми качкета. Почео сам да правим кућу, јебигађуро, штедим сваки динар. Па што с мојих леђа јебемуматер.

Добро. Српска није изврнула качкет.

Хтјели смо да имамо заједнички пројект. Да не будемо као они у Федерацији. Ништа заједничко. Чак ни Комшић.

Хтјели смо да се осјети та трећемиленијумска веза Србије и Српске. Може и Свих Срба. Мада је волим Свакосвојицу.

Хтјели смо. Да нам веза не буде Равна Гора, копање Драже и Голе Гузице Пинка.

Разумијем Кризу и Штедњу. Мада. Кад видим оног Крстића, министрића, како се скупио, Србија неће пара имати ни у Четвртом Миленијуму.

Остаје нам да школама набављамо гусле. Па нек онај Гацковедарица гусла. Мада ме мој ДСК упозорава да су добре гусле скупље од компјутера.

2611.

ТАМИР ВАСЕР

ИЛИ ДВОТРЕЋИНСКА

ВАСЕР ВАГА

ПРВОГ ЗАМЈЕНИКА

Први Замјеник Високог Представника, ПЗВП, Америчанин Тамир Васер, одакле он изби лебацмујебем, обавијестио је босанскохерецговачки простор да је Твитер веома користан за јавност.

Лупио је на Твитеру да се Устав БиХ може промијенити двотрећинском већином.

Тамира су послали овдје да продаје Шубаре на Копакабани.

Посљедњи пут, кад је, оне ноћи у Скупштини БиХ, била на дјелу двотрећинска већина, почео је Рат.

Тамир би требао да зна да су овдје Двије Трећине завезане заставе Шаховнице и Љиљана. Да су овдје Двије Трећине увијек против Срба. Да су овдје Двије Трећине Муслимани и Хрвати против Срба. И Ешдаун. Или нека друга протува која се задеси ту. Да су овдје Двије Трећине увијек Унитаризам. Са нагласком на Истребљење Срба.

Устав БиХ се не може никако мијењати јер никако није ни усвојен.

Може се користити механизам из Устава који каже да се и друге ствари могу додијелити заједничким институцијама али на основу Споразума два ентитета.

Дакле. Не може нико промијенити Устав БиХ без сагласности Републике Српске. Народне скупштине Републике Српске.

Игор Радојичић је фин човјек па Васеру није рекао све што треба.

Тури, Тамире, те Двије Трећине себи у гузицу.

2610.

СРБИЈА

СЕ ИГРА

БОСАНСКИМ ЈЕЗИКОМ

У неким школама у Санџаку, који је још под влашћу Србије, тамошње надлежно министарство просветних дела, одобрило је наставу на босанском језику.

Обзиром да Србијанци не знају шта су босанци, с које су планете, које су вјере и да ли носе шајкаче или шубаре, путравце или фесове, то није ни чудна информација ни одлука.

Они су, Србијанци, као акумулатор. Имају само плус и минус. Или су тамо сви босанци или су сви босанци Срби.

Припремни Босански Језик у Србији егзистенцијално је опасан по Србе и Републику Српску.

Ионако Српског језика нигдје нема у БиХ, изван Републике Српске, нема на интернету, нема у званичним такозваним заједничким институцијама, нема га у међународним институцијама и окупацијама а нема га ни у јавности Српске јер људи не схватају значај језика као једног од светог тројства опстанка.

Отварањем врата босанском језику у Србији диже се брана којом ће он поплавити Републику Српску.

А то што Босански Језик не постоји, односно то што то није ништа, Србијанцима не значи ништа. Нити им се може објаснити.

Босански Језик је само нешто већа употреба турцизама него што је нормално и необразовано. Уз неку опћениту ријеч.

А, у ствари, то је Српски Језик. Којег су назвали Босанским да га не би морали звати Четничким.

2609.

ЗАПАД

ЈЕ СТВОРИО

ХАРМОНИКУ

ДА БИ ХАРМОНИКА

СТВАРАЛА ЧЕТНИКЕ

А онда су, Севдалинци, на Аустралијен Опену, узели хармонику и веселили се што је Додиг предао меч Џумхуру.

Умјесто да су узели Шаргију, Саз или, барем, Наћве, само не Хармонику. На којој се свира Четнички Моравац и Четничко Ужичко.

Или је, можда, Сулејман Пичаствени био мајстор хармонике седми дан. А ми не знамо.

Уз то, Севдалинци су исказали неразумљиво дивљаштво и децибелаштво на манифестацијама тениског спорта гдје такво што није уобичајено ни дозољено.

Мени Томан није дао да тренирам бијели спорт. Прво. То је инглеско. Друго. Никад нећеш моћи да прднеш ко чојек, ко што мореш на футбаломету.

Сада сви у свијету пишу о томе како су Хармоникаши били најгласнији навијачи у Мелбурну.

Међитим. Оно што у свијету не схватају јесте коначна разголит Босанскохерцеговачког Мита. Није у Мелбурну у треће коло прошао Босанац и Херцеговац него само Босанац. Након предаје од стране Херцеговца.

То је најбитнија чињеница за Раздјел у БиХ.

Не дијели се БиХ само на Патриоте и Четнике. На Грађане и Четнике. На Босанце и Четнике.

Сад се дијели на најтемељинијој линији. Босанци и Херцеговци.

Ту сам вас чекао.

Дивљаштво примјерено Средњој Африци од прије вијека, исказано у Мелбурну и на друштвеном мрежном санаторијуму, открива неподоношљиву лакоћу заједнишког живљења у Босни и Херцеговини.

Чујем да се припрема специјални теве серијал Тур, Чимбур, Џумхур.

2608.

БУРАН ЖИВОТ

У САРАЈУ,

КО СРЕД БРИСЕЛА

Иако је НПФ, Наоружани Предсједник Федерације, већ дуље у Осмој Офанзиви на поштене и добре институције, појединце и прегаоце, политичка и дипломатска активност у Сарају не јењава.

Ево, Термин Никшић примио је у званичну и пријатељску посјету премијерку сусједне државе, Српске, Жељку Цвијановић. Политички кругови у Бањалуци, то јест ја, поздрављају тај сусрет уз малу резерву. Треба видјети да синдром ФФС, Frencution Free Styling, није прелазан па да се рашчупа и Жељкина коса. А онда у свијету кажу Како су умјели избарати жену за премијера а нису успјели да јој нађу чешаљ.

Да би се још више активирала та жива дипломатска активност скромно предлажем да Први Министар Иностраних Послова, за ову прилику, Лагумльенко, посјети Сочи и Олимпијске игре како би коликотолико пристигао сусједну државу, Српску, у контактима са Русијом.

А до Сочија, да прими у неколико развратних посјета Инцка и неке припаднике CD, Камарил Дипломатик (оп.ја), и да од њих покуша да сазна шта ради Будимир.

Иначе ће се цијела Држава Федерација претворити у један велики Нотарски Уред са огрмном шалтер салом изнад којих ће стајати Шалтер 16 Улагање захтјева за смјену, Шалтер 17 Повлачење захтјева за смјену, Шалтер 18 Улагање појединачних захтјева за смјену, Шалтер 19 Улагање групних, Шалтер 20 Улагање захтјева ВИП особа и рекордера. То је за Термина, пошто је он апсолутни рекордер по захтјевима за смјену и по повлачењу.

Пошто СИФ неће ускоро да буду ријешени, некако и њих треба активирати. Иако их нема у уставу. Али. Свеједно. Све ово што се ради у Федерацији нема у уставу. Па шта.

Њима двојици би, за почетак требало дати по пиштољче. Мислим да је боље са дозволом. Саговорници су онда сигурни да их носе. Ако је без дозволе, никад ниси сигуран, можеш нешто да ланеш, мислећи да га не носи у службеним просторијама. А он га извади.

КРАТКЕ ПРИЧЕ
ИЗ НЕЖИВОТА
МРТВИ РАТНИК
И ТИЦА

уста су пуна усирене крви у којој црви почињу своју игру вршаја и вртлога цијело тијело не чује јер је умотано у смрт а само од свијести добија ситне свјетлице о црној тици која ће да га кљуца кида и прегриза откида и ждере Црна Тица мајчински узима исто тако црним кљуном гранатне и гелерске подеротине и враћа их на своје крваво мјесто па онда канџама увученим и прсте притишће и тапка труло месо да изгледа као живо затвара ране које дишу квркоље и трепере и зове мале тице да чисте црве и инсекте ухолаже трулолаже и крволаже са живе свијести мртвог тијела док она маше великим црним крилима и растјерује врућину распадања ратника чији живот виси о танкој нити свијести и вида између балегасто сивих очних капака у којима се појављује зора озорак и уранак новог живота који је закаснио за старим и остао међу црвима вранама и гаврановима да види како се заиста умире и да сачека одјек пуцња у своје тијело Црна Тица се над том несликом и неприликом не предаје доноси у кљуну воду и скапље је на окорјеле усне убијеника богаља и неживотаља гракћући о томе како ратови остављају своје ратнике, рањенике и мртвњенике тако ситним и недоличним гладницима као што су црви и мрмци пашчад и крмци само да би они ратови били велики и били јунаци а за то вријеме свијест долази себи а тијело свијести смрт се буди а живот руди тешки рањеник и ратник постаје живљи а Црна Тица га узима и њежне канџе и мајчински кљун и носи над земљу небо и одсјај среће с друге стране крви ратова и црва ратник рањеник чује само замахе нијемих крила и осјећа блажину неба схватајући како је добро вити рањен и мртав на небу под крилима Црне Тице изнад Црне Земљице

2606.

КУРАЦ,

РУДАН

И ЈУГОСЛАВИЈА

Неким чудним сплетом опколности, презиме Ведране Рудан, неодвојиво подсјећа на Курац, које она, као ријеч, тако увјерљиво раби.

Добро. Ведрана је бака, као и ја. Да је млађа четрдесет година, окренуо бих се за њом. Због Југославије. Јелде. Као што се, сад, нико не окреће за мном.

Али. Кад је написала текст у коме је неколико пута свршила Вратите Mи Југославију, морао сам да запишем неке записе.

Они који су преживјели тортуру, тамницу, неслободу и диктатуру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, и Друга Тита и Другова Титових, данас су изузетно несретни. Пате за својим силоватељем. Заљубљени су у њега. Или, га.

Они који не знају о чему говоримо, она Рудан, и ја Удан, они млађи, њима нема помоћи. Нека уживају у својој Слободи и Демократији, за које смо ми побили и поклали, и покрали, и покрали, све што смо могли.

Ведрана Рудан помиње неке Њихове који су већ отишли са сцене. Сретна жена. Иако се ја не окрећем за њом. Неки наши, тек сад ступају на сцену. А из истих су кордона као и Санадер, Перковић, Коморић.

Рудан и Удан доказују да се и у седмој деценији може бити осјећајан и увиђаван.

Ствари, ипак, теку другим током. Тамо гдје Курац не помаже. Ни Мртви Тито. Чак ни живи.

Као што Ведране нико није питао да дође Тито и Компартија, да ли да пуца Перковић или Курак, тако нико Ведране, Народ, није питао да дођу ови који презиме Ведран претварају у Црндан.

Народи нису криви низашта. Осим за оно што не знају да очувају а пало им у крило.

Кад им падне у сјећање, касно је.

Јебигађуро.

2605.

ПУНК МИ ЈЕ

БУДИМИРА

АЛИ МОРАМ

ОБЈАСНИТИ

Живко Будимир, Наоружани Предсједник Федерације, није малформација. Он је одобрени узорак, потписани први отисак. Као у штампарији, кад наручилац дође и одобри штампу нечега што је наручио и скупо платио.

Живко Будимир, дакле, није босанскохерцеговачки Политички Болесник, он је прототип политичара, и актер политике, којег је пројектовала Међународна Заједница а коју, политику, проводи, један од, Злато Лагумџија.

Законитост те политике и таквих политичара, Предсједника, СТЈ, јесте да цијелу Босну и Херцеговину управо доведу у стање у каквом је сада Федерација. У стање у коме нико од актера не може да направи ни корак назад, ни корак напријед.

Идеални циљ Међузаја јесте претворити БиХ у црвљиву мрљину.

Стога ламентирање над Будимиром, наводан борба Никшића за Владу, притужбе Охаеру и странцима, у вези са Будибогснамиром, кукање за траншом Емемефа, оплакивање страних неинвестиција, само су Сарајевска Фарса.

Будимир одговара свима јер су га они и пројектовали и инструисали. И данаднас га инструишу.

Када би БиХ премрежили са довољно Будимира, колико би их жељела Међузај, а жели у Републици Сропској двапут више него у Федерацији, онда би Велики Кројачи владали, тихо и дуго Босном и Херцеговином а овдашњи Мали Торбари би сваког мјесеца били бирани за Личност Године и цртани на Насловним Странама. Мислим на Злагумџију.

А нашло би их се још.

И да не заборавим. Разлика између Злагумџије и Будимке само је у торбама и торбицама. И у садржају, лови и пиштољчету.

ИХ, ДА ЈЕ МЛАДОСТИ, ЖЕНА И
ЂУРОДМАЈАНОВИЋКОГ КАРАКТЕРА,
ШТА БИ СЕ ПОВИЈЕСТИ УЛИЛО У ОВУ БУКАРУ

2603.

ПОЛИТИЧКА МОЋ

ПОДРАЗУМИЈЕВА

ПАРЕ, СИЛУ И

ВЛАСТ

Како је неко могао да убије Ћурувију, тако лако, као стјеницу.

Зато што је имао Паре, Силу и Власт.

Али, због неких ситница, због тога што нема маслачка у јануару и фебруару, нећу помињати друга имена.

Власти нема без Пара и Силе. Силе нема без Пара и Власти. Пара нема без Силе и Власти.

Јебигађуро. 

Вртимо се у кругу.

Како се, дакле, може ријешити убиство Ћурувије. Лако. Ако имаш Паре, Силу и Власт. И ако имаш мртве који знају да говоре. Живи ће те зајебати садпасад.

Један од живих каже Наручилац је сједио са мном и пио каву. Сви који су хтјели да ме убију са мном никад нису пили каву. Ја нисам хтио. То говори о квалитету људи.

Шта у рукама има Рјешавач убиства Ћурувије. Мада то није убиство. То је људождерство.

Има Власт.

Каква је Власт без Пара и Силе. Никаква. Избори нису Власт. Кад добијеш изборе, тек тад имаш проблеме да дођеш до Власти.

Паре, које ти требају, не морају да буду црне, опљачкане, мутне, отете и проклете. Може то да буде и Финансијска Моћ. Мада, Јебигађуро, овдје тога нема.

Сила која ти треба налази се у Војсци и Полицији. ЈСО није сила, то су Криминалци најниже врсте. А ако имаш ВИП, Војску И Полицију, имаш и те Жбиријанце, који се, некад, могу показати важним.

Шта да радиш ако немаш Паре и Силу.

Идеш на изборе.

Добро. Али не можеш стално да идеш на изборе.

Томанова лабораторисјка истраживања су показала да ти треба педесет до седамдесет избора да добијеш Паре и Силу.

Томан није истраживао шта се Мени, овај, Теби, може дотад догодити.

У Случају Ћурувија, видљиво је шта могу Паре и Сила.

Али. Не треба се заваравати да су Паре и Сила довољне за Власт.

То је само мало више него што су Црква и Новине. Имаш их, али немаш Власт.

То је као и у сексу.  Имаш десет младих голих робиња, али то не значи да си Јебац Врли. За Јебца Врлог потребне су само двије ствари. Али друге, не тих десет поменутих.

Кад добијеш Изборе мораш да имаш Власт. То је императив. Као и кад умреш, морају да те сахране. Зато нико не испитује Јесул га сахранили. Мада ћу се ја, за неке, добро распитати.

Они који имају Паре и Силу, не морају да имају Власт.

И то је сав апсурд овог, и сваког другог времена.

Самозаваравање није вриједно разматрања.

Мало сам сам заврзао. Али тако је са ПСВ, Парама, Силом, Влашћу. То је права линија у вртлогу.

Јебигађуро.

2602.

ПЛАЧКОПИЦ ДОБИО

ЗЛАТНУ ЛОПТУ.

ЕТО ТИ ЛОПТА, ЈТЛ.

Онај Ћепетов, што игра у Реалу, коначно добио Златну Лопту. Пошто је Меси добио четири узастопне.

Након Месијевих повреда, огромне кампање против њега и Барселоне, сакрио порез, мућкали са уговорима, а сви остали плаћају играче кредитним картицама, те Меси одлази у ПСГ, те одлази Тата Мартино, све да би се дестабилизовала Барселона и умањила њена игра а тако и највише штетовао Меси, Реалови Циркусанери су успјели.

Нови су то контејнери продатих дресова и осталог. Као и нови контејнери пара.

Јер у том Реалу, фудбал је на ко зна којем мјесту.

Тешко је објаснити шта је Роналдо донио Реаловој игри, откако је стигао из Манчестера. Осим што је давао по три четири годла Суволисту из Мрљаваца, Ћевапима из Дрчковине и другим сиротињским екипама Шпаније.

Није, дабоме, он крив томе. Код Муриња нема игре, нема креативности. То је само дивљаштво у ком он, Мурињо, прецизно зна на кога смије а на кога не смије.

Анћелоти се већ довољно показао у каријери па се и од њега не може очекивати Велика Игра Реала у којој би Роналдо показао оно што зна а не оно што показује. Нарцисоидност, глуматање, плачкопиздавост и ароганцију.

Ова Златна Лопта није награда фудбалу већ представи око фудбала. У шта се фудбал све више претвара.

2601.

NOVE 

POLITIČKE STRANKE 

ZA NOVO VRIJEME – 

TRANSFORMACIJA STRANAKA*

Danas, kada je Dvadeset Prvi Vijek uspješno odmakao od svog početka, često je bespredmetno i nepotrebno izučavati i tretirati autore s početka Dvadesetog, pa čak i one autore koji su, pod naletom demokratije i slobodnog doba, nakon Drugog Svjetskog Rata, izučavali političke partije.

Robert Mihels, baš na početku prošlog vijeka, na istom kalendarskom mjestu na kojem smo mi danas, govori o nužnosti organizacije u smislu sindikalnog i stranačkog organizovanja u društvu.

To je sami početak nesređenog vijeka koga čekaju dva velika pokolja i stvaranje nečega što je trebalo donijeti slobodu i demokratiju a što se, često, još i danas, sto godina poslije, iščekuje.

Mihels kaže da se Demokratija ne može zamisliti bez organizacije i da Organizacija daje masi konzistentnost jer je Proleter, u tom vremenu, „u kulturnom, psihičkom, ekonomskom, fiziološkom pogledu, najslabiji član našeg društva.“

Na istom mjestu, kada govori o političkim strankama, Mihels kaže da sa jačanjem organizacije u stranci nestaje demokratija.

To pitanje će se kasnije raspraviti, u teoriji i praksi, konstatacijom da je Demokratija u društvu posebna disciplina i da nije nužno uslovljena jednakom demokratičnošću stranačke strukture.

Mihels citira Rusoa koji kaže da „u trenutku kada narod sebi podari predstavnike, nije više slobodan, više ne postoji“.

Danas rasprave o ovim istorijskim konstatacijama nemaju nikakvog smisla. Nema ni Proletera. Kao i razmatranje Političkih Stranaka i njihovog mjesta u organizovanju, predstavljanju, društvu i demokratiji.

Nova optika za Političke Stranke, samo devedeset godina poslije, možda je najbolje predstavljena u sadržaju knjige Klausa fon Bejmea pod značajnim nazivom Transformacija Političkih Stranaka.

Ovo je cijela mala istorija stranaka i okruženja, iako knjiga sadrži svega dvjestotinjak stranica. Stoga citiram Sadržaj.

·         Promjena teorijskih osnova istraživanja stranaka

·         Granice teorije stranaka

·         Transformacija odnosa stranaka i društvenih pokreta

·         Promjena tipologije stranaka

·         Promjena na niovu birača

·         Slabljenje identifikacije sa strankama

·         Porast apatije birača – opadanje učešća na izborima

·         Porast fluktuacije glasova birača

·         Deideologizacija stranaka i programsko približavanje stranačkih porodica

·         Kraj šeme desno-lijevo

·         Promjene važnosti među stranačkim porodicama

·         Ideološka distanca i ideološka konvergencija stranaka u sistemu

·         Klivejdž pristup u konsolidaciji novih demokratija

·         Promjena stranačke organizacije

·         Gubitak stranačkog članstva

·         Razdvajanje stranaka i saveza

·         Podržavljenje finansiranja stranaka

·         Profesionalizacija vođstva i unutarstranačka demokratija

·         Promjene na nivou stranačkog sistema

·         Fragmentiranje i umjereni pluralizam u stranačkom sistemu

·         Obnova samostalnosti parlamentarne frakcije u odnosu na stranačku organizaciju

·         Proširenje koalicijske sposobnosti stranaka

Mihelsova studija je zanimljiva ali se u obzir može uzeti samo njen zaključak koji sugeriše da su, kroz cijelo vrijeme, od prvih američkih i engleskih stranaka, do danas, postojale tek tri vrste Političkih Stranaka i njihova doba

·         Doba ideologizovanih masovnih stranaka

·         Doba narodnih stranaka

·         Doba profesionalnih biračkih stranaka

Najveća teoretska i praktična pogreška bila bi na svakom konkrentom mjestu, u svakom društvu tražiti stranke iz ova tri doba.

Ali se u svakom modernom društvu, pa i u našem, može detektovati najveći dio elemenata iz Mihelsovog Sadržaja.

Jasno je da Političke stranke prelaze put od Moći uvjerenja i ideja, Moći pripadnosti klasama, Moći energije podijeljenog, rascijepljenog i suprotstavljenog društva do Moći finansija, Moći Globalizacije, Moći Demokratskog Militarizma i Nevidljive Moći.

Samo što to ne čine sve stranke, u svim društvima, u isto vrijeme i istom brzinom. Najveći dio njih odigra samo jedan korak preobražaja a leptir se pojavi nakon nekoliko decenija.

Ono što je generalno za današnje Evropsko Demokratsko Doba, uz sve ograde takve sintagme, i uz uvrštavanje balkanskog područja u to doba, jeste Socijalizovano Otuđenje Individue.

Taj apsurdni proces se odvija u svom tragičnom obliku, obliku Otuđenja, koje je povijeno u romantični socijalni milje sve veće povezanosti pojedinaca, od društvenih mreža do trenutne informativnosti preko cijele planete.

Taj proces ne kreiraju Političke Stranke. Ali ga moraju uzeti u obzir.

Moraju učiniti sve da izbjegnu Upotrebu Pojedinca. Iako je svaka velika, masovna, stranka, sama po sebi i Velika Upotreba i člana i aktiviste i lidera na raznim nivoima.

Upotreba Pojedinca je temelj trenutnog, današnjeg, ovovjekovnog, opstanka Čovječanstva. Tržišna Upotreba, Militaristička Upotreba, Energetska Upotreba. Taj niz ide unedogled.

Ali, kao i svakom, i tom procesu mora da postoji kraj. On se ne nazire u apsolutnoj prevlasti Eksterne Moći u unutarstranačkoj tehnologiji niti u činjenici da je ogroman broj dolarskih milionera u američkom parlamentu koji se ima podvesti pod predstavničku demokratiju.

Teško je predvidjeti kakva bi politička Revolucija ili Resolucija mogla da se dogodi u tom trouglu Moć, Stranka, Individua.

Ali, Političke Stranke, koje to mogu, koje bivstvuju u takvim uslovima, dužne su da učine sve da uvaže svakog pojedinca, ne samo vlastitog člana i glasača, već svakog pojedinca.

Indiviua nije, nažalost, temelj društva i temelj demokratije. Ali jeste polazna tačka. On, Pojedinac, ne može biti i krajnja, ciljna tačka, jer to mjesto pripada Napretku i Opštem Razvoju. No, stanje Masovnog Pojedinačnog Poniženja, u svim segmentima, pa i u strančko-izbornim, neće moći da se toleriše unedogled.

Moderne stranke prelaznih područja Evrope mogu mnogo učiniti organizacijom koju će, ako ne demokratizovati, onda je dati na korištenje Pojedincu, Članu, Aktovosti, Biraču. I tako ga učiniti važnim i neponiženim, socijalizovanim a neotuđenim.

*tekst iz knjige RV,  Politička stranka permanentne izborne aktivnosti (uskoro u štampi)

2600.

БИЛЕ, ЈЕДНОМ,

ТРИ СТВАРИ:

РЕЖИМ, МАЈМУНИ

И МИСИЈА*

У мору књига које сам скупио, а које нисам стигао да библиотечки попишем и турим у компјутер, попис, мислим, има и брошурче  Од диктатуре до демократије. Џин Шарп. Институт за демократију у Источној Европи и Усаид. Библиотека Рушимо препреке, градимо мостове.

Јебало Мачку Матер.

Те сорошизиране присерице, којих има ко пљеве на вршају, доносе нам демократију у књигама, књижицама и брошурама. Та Ентер Литература има све упутуе за све. Све што сте хтјели да сазнате о сексу а нисте се усудили да питате.

Тако је и та брошура, у којој Џин Шарп, коме је то, сигурно, неко жбиријунско име, јер се свуда вукао по свијету гдје је било неког срања, гдје је требало успоставити демократију, према његовим казивањима, даје рецепт за рушење режима и диктатуре и упуте о демократији која ће услиједити.

Џин Шарп доноси попис 197 ставки у методима јавног убјеђивања и ненасилног протеста против Режима и Диктатуре.

На 44. мјесту су Тобожњи Погреби.

У тим ставкама детектован је сав спектраријум и наших Протува Ноћи и Фалсификатора Моћи.

АЈТ, Ал Јебеш То.

Џин, да би приповједачки био занимљив, доноси кинеску причу о Ђу Гонгу. Господару мајмуна.

Био једном један Кинез који је имао мајмуне које је држао у мајмунарницама и ограђеном дворишту. Около су биле планине и пропланци пуни плодова на дрвећу и раслињу. Сељак је пуштао мајмуне да се хране у брдима и на пропланцима а сам се бринуо за своју исхрану, док једног дана, није позвао ауторитетног мајмуна међу мајмунима и рекао Од сутра сваки од вас има да донесе мени десети дио оног што убере за своју храну. Или ћу вам јебати матер. А можда позвати и Есдепе да то учини.

Мајмуни се повуку у одаје и од сутра почне да функционише систем Десетина Мени.

Једног дана, након много времена, једно Мало Мајмунче, свака сличност са неким овдашњим Малим Мајмунчетом унапријед је одбијена с моје стране, скочи на ограду и упита остале мајмуне Да ли је оне воћке, горе, садио овај Диктатор. Није. Па што му онда носимо десето исе. Тако је, повикаше мајмуни, почупаше коље, напустише спаваонице и дневне боравке и одоше у шуме.

Прича каже да се никад више нису вратили.

А ја кажем да је Мало Мајмунче претеча Сороша и Функционалних Демократија.

И да је имало Мисију.

А то што су мајмуни остали мајмуни и што, до данашњег дана, сретно живе у шумама, то ћемо занемарити.

Не може Демократија све да узме у обзир. Нарочито све вас. Ваша је улога, обраћам се онима који знају да им се обраћам, да будете мајмуни. Евентуално Копилад.

*могућа скица предговора мом Политичком љетопису за 2013. под отрцаним називом Копилад

2599.

 ЕРДОГАН:

ШТА ЈАВЉАЈУ ИЗ САНЏАКА.

НЕ УЧЕ ДОВУ И НЕМА ИХ

НИ 50 ПОСТО.

Сарајаска дневна новина Ал Џаваз, који не припада ни Ал Џазири ни Ан Адолу агенцији, објавила је, екслузивно, драгоцјене прелиминарне податке о Попису Радника, Сељака, Тихе Интелигенције и Поштених Лопова у БиХ.

Овако, на први поглед, бројке су у несразмјеру са стварношћу.

Из Сараја се, већ деценијама, подигнула таква граја, ко да је, лично, подигнуо Симела Шолаја, да изгледа да Срба у васцијелој БиХ има комада два. И Додик. А да муслимана, Бошњака, има триста милиона, ФТЈ. Фес.

А оно само их је за пет стотина хиљада више.

Шта је данас 500.000. Ништа.

Знају Хрвати. Има их толико а ко да нису ништа.

Комшић и Будимир витлају сабљама ко да их је триста милиона, ШТЈ. Шах.

Ево шта је извор, који је желио да остане у Сарајеву, прослиједио Ал Џавазу.

FBiH 
1.636.603 Bošnjaka
495.000 Hrvata 
145.000 ostalih 
95.000 Srba 
RS
1.103.991 Srbin
175.000 Bošnjaka
33.000 Hrvata
15.000 ostalih

Нисам сигуран шта ће рећи контроле.

Некако ми чудно. Тај либерални попис, потпуно нова врста, показује да има толико Срба у Федерацији а све странке се, за избора, поубијаше тражећи их. А њих нигдје нема.

У Републици Српској, коју у Сарају зову Џерес, има Бошњака, машала. Двапут више него Срба у Федерацији. А толики Геноциди. Било више Геноцида него што има раскрсница.

Ну. Живјеће ови народи и са Пописом. Кад су могли са Бранком, Хамдијом и Алијом. Рашом, Слобом и Бобаном. Могу и са Пописом.

Мада треба одмах поставити нека правила. Срби у Федерацији, и Хрвати у БиХ, добиће право да пишу Ћирилицом кад их буде 50%. Дотад да не права каква срања.

Бошњаци неће добити право да пишу Ћирлицом ни кад пријеђу 50%. Јебени су кад пишу Ћирилицом.

На крају текста, Ал Џаваз, успутно, као да сакрије, написа да је ова анализа прослијеђена и Турској, на званичан захтјев Анкаре.

КЋК Турској ти подаци. Кад она, и други, овдје има својих шпијуна више него протестаната на тргу Ђумбир, како ли.

Или хоће да каже Немамо шта да причамо кад вас нема више од пола.