ИЗБОРНА КАМПАЊА

УТАБАНИМ

ШАТОРИМА

Онај ко има овакву опозицију, не мора ни да се зове Есенесде, побјеђиваће.

То закључујем из великог технолошког напретка Есдееса и Педепеа који су се у овој кампањи уселили у шаторе и почели да експлоатишу то комуникационо достигнуће с почетка Трећег Миленијума.

Док сам био Извршни Звизгов, инсистирао сам на три ствари. Организација. Разуђена и отворена комунииација. И Перманентна Изборна Кампања.

Био сам против есенесдеовског бањалучког шаторског проналска а по мањим општинама сам настојао да скупове СНСД из задимљених, малих, мемљивих комунистичких кино сала и низбрдичних, скоро подрумских, сцена, пребацим на какав тргић или јавни плато.

Потезао сам аргументе о томе да је једних избора, нпр, у Бањалуци било 80.000 људи под шаторима и око шатора а да смо добили само трћину гласова.

Тада су Господа из Есдееса и Интелектуалци из Педепеа са подсмијехом обиљежавали Есенесдеовце као Сељачине. Шатораше. Трофртаљке. Мада никад нисмо добили три четвртине.

Сада је Опозиција потегла исти комуникациони канал. Шатор.

Након десет година каскања ждријебета, иза кола, очекивао бих да ће оно бити спремно да преузме кајасе а не да се још увијек упиње да ухвати галоп са искусним ждријепцем у орми.

Овогодишња кампања је задња опомена Политичким Странкама да се алати, патенти, канали и цијели језик комуникације мора мијењати.

Код свих Шатора спласнула је помама за митинзима.

Билборди, друга опсјена аматерских странака и аматера у Великим Политичким Странкама, такође су, ове године, издували не само због тога што нема пара. Већ због тога што је њихов учинак незнатан па се ником не даје лова за закуп и за креативност.

Плакати су такође потпуно олињала драперија бандера и расвјетних стубова.

А Порука Кампање није одјекнула ни из једне странке. Или је није било или се није знало искористити је.

СНСД је у Бањалуци, напримјер, имао невидљиву успјешну, и бољу, кампању, од оне видљиве. То је Активизам Организације који траје већ мјесецима

И то је пут којим треба да иде организована политичка странка.

А од митингашког, билбродског и плакатног позоришта да користи само оно што мора. У најнужнијим количинама. Пробрано и екстраквалитетно.

Активизам Организације је имуни систем и крвоток Велике Политичке Странке.

У њему је Човјек у првом плану. Члан. Активист. Симпатизер. Гласач. Бирач уопште.

Повратак Људима.

То је једини пут Организације Велике Политичке Странке и Изборне Кампање.

објављена

ПОЛИТИЧКА

СТРАНКА

ПЕРМАНЕНТНЕ

ИЗБОРНЕ

АКТИВНОСТИ

380 страница Б5 формата,  колори, графикони, табеле, примјери,
три сегмента: Одређења, Комуникација, Организација.
Издавач: Бесједа Бањалука

2772.

БОБАР

НИЈЕ БИО

ДОБАР

Добро. Није он једини који је изабрао гласове Есенесдеа.

Али је добар за наслов.

Нека истраживачка булумента из Сарајева установила је ко од Народних Посланика у Републици Српској највише пита, ко највише скита, ко долази, ко не збори.

И поред Бобара, евидентирала разне петковиће, краљевиће и друге лезипосланиковиће, не само из Есенесдеа.

Ко да ми не знамо.

Ако икад избогчега Есенесде штетује, штетоваће због своје широке демократске необавезујуће душе. Есенесде се често понаша не као Крава Музара већ као Крава Златара. Многи члан може да се појави ниоткуд и да музе само злато. И Нечлан.

Странка која је побједничка, која је на власти, која има Опозицију, око које се сваког дана откључавају кавези гладних људождера, почива на четири стуба.

·         Хоризонтална организација која је способна да перманентно комуницира са сваким чланом странке па и бирачима уопште. Што је темељ Перманенетне Изборне Активности.

·         Народни посланици, посланици у заједничким институцијама и делегати.

·         Страначки министри у Влади Републике Српске. А и тамо.

·         Јавност. Која детектује рад и страначност сваког појединца из претходних ставки.

Јавност може како хоће.

Али појединци из претходних ставки не би требало да се понашају по чувеној америчкој изреци Не питај шта можеш да урадиш за Кенедија, питај Кенедија шта може да уради за тебе.

Ако ништа не каже, узми од Кенедија.

Странка која гради демократију у друштву, у својим редовима гради дисциплину и одговорност.

Јер никад није било да су и вуци сити, и овце на броју и гласови у роју.

Ну. Иде април. Иду кандидатуре. Ако март носи шкарт, мај не носи рај.

2741.

POLITIČKA STRANKA PIA,

ŠTA S PARAMA,

KAKO S LJUDIMA

Svaka politička stranka, i mala i velika, i pobjednička i vječno opoziciona, mada u različitoj mjeri, utiče na moralne, vrijednosne, kolektivističke, ljudske, humanitarne, materijalističke i intelektualne konstrukte društva.

To je zbog toga što su njeni postupci javni ili proizvode javne posljedice, što je njen unutrašnji život i organizacijsko funkcionisanje, izloženo javnosti na uvid, što njen sistem vrijednosti njeni članovi i oni koji su u ime nje na vlasti, pokušavaju da implantiraju cijelom društvu.

Stoga je svaka stranka a naročito velika, masovna, pobjednička, Stranka PIA prije svih, odgovorna za stanje društva i za njegovo usmjeravanje i vođenje.

Njene obaveze su da produkuje sklad, napredak, zdrav sistem vrijednosti, da misli na budućnost društva više nego na svoju sadašnjost, da za to podnese žrtve, ako je potrebno, a nedopustivo je da produkuje anarhiju, paralelizam, samovolju, politički feudalizam, nepotizam, goli finansijalizam i destrukciju svake vrijednosti i vrijednosne skale.

*

Kako stranka PIA treba s parama. I koliko para treba.

Prvo, stranka PIA treba da radi sa ljudima a ne s parama.

Drugo, para što manje.

Veliki organizacioni kolektiviteti počivaju na relacijama ideje, programa, opredjeljenja, povjerenja i pripadnosti.

Čak i u klasičnim tržišnim subjektima, gdje su pare nezaobilazne, kao plate, neophodni su neki od prethodnih elemenata.

Politička Stranka Permanentne Izborne Aktivnosti počiva na rasprostranjenoj mreži aktivista i lidera na više nivoa i zbog toga djeluje po prinicipu da mnogo aktivista uradi pomalo a ne da nekoliko lidera uradi sve.

U takvoj situaciji pare su razarajući faktor.

Aktivistima se moraju omogućiti sva potrebna sredstva za angažman ali im se nikako ne smije plaćati nadoknada (osim stvarnih troškova).

Ako to može u maloj stranci, jer ima mali broj aktivista, u velikoj stranci je to nemoguće jer niko nema toliko sredstava.

Ali ključni razlog je u tome što novčano vrednovanje ubija dobrovoljnost i u svakom pojedincu aktivira vrijednosni sistem usporedbe.

A kad se taj sistem jednom aktivira niko ga više ne može vatiti u bocu.

*

Pošto su ljudi važniji od para, Stranka PIA mora da vodi preciznu i slojevitu kadrovsku politiku sa maksimalnim osmoznim propustima između stranačkih slojeva.

Kadrovska baza, razvrstana po obrazovanju, referencama, ocjenom prethodnih angažmana i ambicijama, postoji na opštinskom i na centralnom nivou. Nad tom bazom su i kadrovske komisije Političke Stranke, opštinske i glavna.

Dva principa određuju djelovanje Kadrovske komisije.

Na svako mjesto, na koje je to zakonski i proceduralno moguće, mora doći aktivist, funkcioner, predstavnik stranke.

Drugo, svi oni koji su na odgovornim mjestima čiji rad ne podnosi nikakve manjkavosti ili propuste, i čija kontrola nije proceduralno do kraja uređena, moraju potpisati Bijele ostavke, bez datuma, koje će se pohraniti u stranačkom sefu.

Stranka PIA, ako je na vlasti, treba da iskoristi mogućnosti administrativne uprave da svoje kadrove iz Horizontale provede kroz taj sistem.

Naprimjer. U Vladi Republike Srpske ima više od 6o pomoćničkih mjesta. Moguće je imenovanja organizovati tako da iz kadrovske baze sa terena, iz većih opština, tamo gdje ima kandidata koji ispunjavaju uslove, na po dvije godine dolaze pomoćnici ministara čime bi više od stotinu stručnjaka prošlo kroz vladin sistem i upoznalo tehnologiju, procedure i nadležnosti. Nakon povratka u svoje sredine, ponijeli bi sa sobom i taj kapital. Na taj način ministarstvase provjetravaju a ljudi se obučavaju pa među njima može biti i budućih ministara.

Kadrovska politika stranke podrazumijeva i procedure za prijem članova koji su bili u drugim strankama.

Za obične članove to ne bi trebao da bude problem, uz navođenje podatka na pristupnici. Za sve one koji su bili u stranačkoj strukturi druge stranke ili na funkciji, mora da postoji problem. Takve ne treba primati. Naročito se mora isključiti mogućnost da neko zadrži foteljaško mjesto promjenom članskog dresa.

*

Članstvo je baza kadrovske strukture.

Evidencija o članstvu kod Stranke Permanentne Izborne Aktivnosti, takođe mora da postoji na opštinskom i na centralnom nivou, sa krajnjim podacima kao što su adrese, stacionarni i mobilni brojevi telefona i mejl adrese.

U opštinskim/gradskim organizacijama vodi se Matična knjiga članstva a stranačke pristupnice su neka vrsta vrijednosnog papira, numerisane i skladištene u Centrali. Opštinski odbori ih zadužuju prema broju novih članova a članske karte se takođe rade u Centrali Stranke.

Na ovaj način se eliminiše anarhija u prijemu članova u kojoj je moguće da postoji veli veliki broj ilegalnih članova za koje zna uzak krug na lokalnom nivou i koji izniknu u važne funkcionere kad im zatreba.

Zaključna razmatranja u knjizi Politička stranka PIA, II dio

2738.

POLITIČKA STRANKA

PERMANENTNE IZBORNE

AKTIVNOSTI

Politička Stranka Permanentne Izborne Aktivnosti jeste visokoorganizovana, programski orijentisana, teritorijalno strukturisana, multiliderski opremljena, opoziciono i poziciono iskustvena, tehnološki definisana, proceduralno utemeljena, članstveno omasovljena, obučena i osposobljena Velika Politička Grupa za svaku izbornu i međuizbornu kreaciju, organizaciju i aktivnost.

*

Politička Stranka koja ne upravlja svim svojim segmentima i ne vlada svim svojim resursima, nema masovno članstvo a ima neadekvatnu kadrovsku strukturu, ne može da obavlja svoje poslove zbog kojih je i formirana, a to su poslovi komunikacije, organizacije, demokratizacije, proceduralnosti i neposredni izborni poslovi, ne može dostići tehnološki nivo potreban za vođenje Društva, Države i Nacije.

*

Dva osnovna kolosijeka Permanentne Izborne Aktivnosti su Komunikacija i Organizacija.

Oni su preduslov koji je potreban tokom cijelog međuizbornog vremena jer se oko njih mogu instalirati svi ostali alati i programi potrebni za PIA.

Komunikacija obuhvata najširi dinamični spektar odnosa sa javnošću i sa vlastitim Članstvom, Simpatizerima i Biračima, uticaja na javno mnijenje i na javnu svijest i pozicioniranja prema ukupnom političkom mozaiku.

Organizacija podrazumijeva fleksibilnu savremenu obučenu i osposobljenu strukturu koja je u latentnom aktivizmu koji u kratkom vremenu može da preraste u direktnu izbornu aktivnost, ali i sposobnost da se organizuju sve stranačke aktivnosti u pripremi i kreiranju izbornog nastupa.

*

Organizaciona struktura Stranke Permanentne Izborne Aktivnosti sastoji se od jednostavne i ogoljene Vertikale i od široke i razuđene Horizontale.

Organizaciona Vertikala obuhvata sve stranačke organe i institute iznad lokalne, opštinske/gradske, strukture i ona mora da bude tako organizovana da jednostavno i brzo donosi odluke na osnovu opšte prethodno uspostavljene proceduralnosti.

Organizaciona Horizontala obuhvata opštinsku/gradsku i mjesnu strukturu koja pokriva svako biračko mjesto i kontaktira sa svakim članom, simpatizerom i stranačkim glasačem.

Organizaciona Vertikala je jedna vrsta vretena oko kojeg neprestano traje aktivacioni proces svih stranačkih prstenova i krugova.

Organizaciona Vertikala ima ulogu da osposobi Horizontalu za sve aktivacione cikluse i procese što je presudniji zadatak od njene same permanentne aktivacije.

*

Da bi Organizacija, kao jedna od presudnih PIA tehnologija, funkcionisala u neprekidnom toku i donosila aktivacionu spremnost i treniranost kao i krajnje efekte, glasove, Stranka PIA mora da bude opremljena Pravilima i Procedurama, PIP Sistemom.

PIP Sistem ubrzava i pojednostavljuje odlučivanje, omogućuje demokratičnost i valorizuje unutarstranačku moć i pozicije svakog aktiviste, grupe, organa i sloja.

On je i brana anarhizovanju i nedisciplini, dvjema elementarnim nepogodama koje pogubno utiču na aktivaciju i izborne rezultate a koje se veoma lako virusno prošire i teško se iskorjenjuju.

*

I osrednja Stranka PIA mora da pripremi izbore bolje od najbolje eksterne marketinške agencije.

To ne znači da Politička Stranka treba da obavlja sve poslove u kampanji, kao što je organizacija koncerata ili zakup bilbord površina i oglasnog prostora u medijima ali, nezaobilazno, znači sposobnost projektovanja neposredne kampanje, određivanje njenih trajektorija, kreiranje svih potrebnih poruka, uvid u stanje organizacije i javnosti, i potpunu kontrolu nad procesom proizvodnje glasova.

*

Glas na izborima uvijek je pojedinačan ali ga se tako ne može posmatrati.

Stranka PIA mora da uzme u obzir činjenicu da je Glas masovni proizvod.

To znači da mu se mora pristupiti po jedinstvenoj tehnologiji za svaki proizvodni pogon, formirati linije i kontrole koje će na nekoliko hiljada mjesta proizvesti glas jednakog kvaliteta, bez škarta i bez nepredviđenih mana.

*

Sposobnost Stranke PIA da redovno organizuje i provodi stranačke organizacijske izbore u Horizontali preduslov je permanentnog funkcionisanja i oksigenizacije stranačkog tkiva koje se sastoji od mnogo živih slojeva. Organizacijska izborna nesposobnost neminovno vodi atrofiji, silaznoj putanji i gubitku stranačko-mozaičke, političke i javne pozicije.

*

Svaka velika Politička Stranka, više puta pobjednička stranka, Stranka PIA, nacionalno je bogatstvo, bez obzira o kojoj i kakvoj stranci se radi.

Prije svega jer je veoma teško organizovati takvu stranku i doseći taj nivo. Potrebno je nekoliko mandata i generacija da bi se to ostvarilo, potrebno je na desetine hiljada aktivista i lidera, potreban je svakodnevan rad tri stotine dana u godini.

Stoga je svaka takva stranka obavezna da zadrži dostignute nivoe i da ih stalno usavršava.

To joj je obaveza ne samo prema vlastitim biračima i članstvu već i prema NDD segmentu.

*

Identifikacija birača i Planiranje broja glasova, počevši od svakog biračkog mjesta pa prema opštem izbornom području, dvije su obavezne tehnologije Stranke PIA.

Permanentna izborna aktivnost, između ostalog, znači i stalni kontakt sa članovima i biračima, u raznim oblicima i na razne načine, pa identifikacija birača nije tako opsežan posao kako bi se moglo činiti po beskrajnim stranicama biračkih spiskova.

Koncept Stranke PIA podrazumijeva Mjesni Odbor i Biračko Mjesto kao dva početna faktora Identifikacije Birača i Planiranja Glasova.

Savez nezavisnih socijaldemokrata, koji je u mnogim segmentima dostigao PIA standarde, imao je slučajeva da, u zvorničkoj opštinskoj organizaciji, i drugdje, planira glasove tako da na 10.000 ima odstupanje 1%.

U Obaminoj kampanji 2012., u jednom okrugu, tehnološki, digitalni, analitički i data timovi predvidjeli su 57,68% glasova a na kraju su imali 57,16%.

Tehnologije su, kao i društva uopšte, poptuno različite ali cilj preciznog planiranja i predviđanja broja glasova ne može se mijenjati.

*

U NDD sferi, sferi Nacije Države i Društva, gdje je visoka opšta politizacija, uslovljena raznim faktorima istorijskih tokova i nesigurnosti, nepregledan broj birača i glasača neke velike stranke želi da bude i član stranke, veliki broj aktera javnosti, građana, želi da učestvuje u politici.

U takvim NDD sferama Stranka PIA, sa svojom Horizontalom, jedini je susretni faktor koji takvim pojedincima može ukazati važnost i pružiti priliku.

U postindustrijskim društvima drastično opada broj birača koji žele da budu članovi stranke i aktivisti.

Kako je proizvodnja glasova i ovdje i tamo nepromjenjiv cilj, ona se, u tim postindustrijskim, liberalnim, interesnim društvima, postiže na druge načine. Do birača se stiže drugim putem i tamo Stranka PIA ne može da bude ni ostvariv ni djelotvoran koncept.

*

Za Stranku PIA presudno je da eliminiše ili svede na minimum sve slabosti društva u kojem se nalazi. Ako to ne uradi, ona postaje jedan od generatora devijacija i ne može ostvariti koncept PIA.

Slabosti društva koje neprekidno teže da se preliju u svaku veliku i pobjedničku stranku, jesu Finansijalizam, Eksterna Moć, Paralelizam, Paraproceduralnost, Nekompetentnost.

Kao i svake velike stranke, tako je i odgovornost Stranke PIA velika u pogledu vođenja Nacije Države Društva.

*

Presudnost Prve Polovine Mandata za dobijanje ili gubitak izbora, jedan je od razloga kreiranja Koncepta PIA.

Skrivene zamke PPM dobro su maskirane i rijetko koja stranka analizira taj period, svoje poteze, opštu društvenu situaciji ili istražuje javno mnijenje.

Politički je uobičajeno da se u prvoj godini mandata ili u prvoj njegovoj polovini, vuku potezi koji su nepopularni, donose se odluke koje su teške i posljedične, prihvataju kompromisi ili reforme koje su nerazumljive i razarajuće.

U prvoj polovini mandata svježa su sjećanja birača na obećanja i promociju politika neke stranke. Birači to uspoređuju sa ostvarenjima i pohranjuju u svoju političku izbornu podsvijest. Za to vrijeme opozicija se konsoliduje i ukazuje na činjenice ili ih preuveličava. Vladajuća stranka u tom periodu popušta i u kriterijima za izbor stranačkih javnosnika i funkcionera pa se nekoliko nepovoljnih tokova, koji nisu detektovani, spaja u donošenje odluka.

Trendovi se, obično, evidentiraju kada prođu tri četvrtine mandata. Nastupa godina izbora. A u godini izbora biračke percepcije o odluke o glasovima mogu da se koriguju samo za nekoliko procenata, na jednu ili drugu stranu. Izuzimam velike društvene i ekonomske potrese ili eksterne udare.

*

Eksterna Moć je najveći neprijatelj svake NDD Sfere.

Politička Stranka PIA je jedan od načina suprotstavljanja Eksternoj Moći.

Kada EM počne da razjeda Političku Stranku to je znak ozbiljnih metastaza u cijelom društvu i Stranka će se teško odbraniti.

Eksterna Moć je najteži oblik društvene bolesti jer u samoj svojoj suštini eliminiše bilo kakvu Proceduralnost. Sve druge društvene boljke tolerišu, pristaju i kompatibilne su sa nekom vrsto proceduralnosti.

Eksterna Moć je i projektovana da eliminiše proceduralnost i u pokušaju.

Kada EM zahvati Stranku PIA, vrijeme je ili za izborni krah, ili za drastičan organizacioni i liderski rez na svim nivoima.

*

Permanentna izborna aktivnost, na kolosijeku Komunikacije, zahtijeva dvije sposobnosti. Odgovor na svako pitnje i Reakciju u realnom vremenu.

Komunikacija se danas odvija brzinom svjetlosti i svaka tromost, usporenost, raspravljanje i konsultovanje, stvalja Stranku u položaj najslabijeg i najranjivijeg člana u krdu.

Najefektnija tehnologija jeste Permanentna Medijska Inicijativa. Svako prepuštanje inicijative političkim protivnicima, javnim i ispodpovršinskim, znači gubitak koji se ne može nadoknaditi.

*

Svaki lider i dužnosnik u Stranci PIA mora da odgovori na Deset Božijih Ispovijesti. Ima li išta što mi ne znamo. Ima li išta što javnost ne zna. Ima li išta što može da tebi i Stranci nanese štetu. Imaš li neprijatelja. Čije velike interese si ugrozio i ugrožavaš. Da li si nekome, nezasluženom i nesposobnom, pomogao u velikoj stepenici (jer će ti prvom prilikom zabiti nož u leđa). Da li si spreman žrtvovati vrijeme i vrijednosti za ono što radiš u ime Stranke. Da li si spreman uraditi sve za Stranku a za sebe ništa (osim onog što je posljedica opšteg dobra koje je stranka pomogla da se izgradi). Da li boluješ od neke neizlječive bolesti i pretjerane ambicije. Da li misliš da su pare sve.

Kada Stranka PIA sazna sve odgovore na ova pitanja, čak iako su povoljna, treba dvaput da razmisli u vezi sa izborom, postavljenjem ili angažmanom.

*

Stranka PIA je čudna biljka čiji je najvažniji dio Stablo Aktivista. Ono je važnije i od korijena.

To potpuno odudara od političke biologije u kojoj je, najčešće, najvažniji politički korijen koji može, a i ne mora, da razvija stablo.

U slučaju PIA Stablo Aktivista razvija i deblo i korijen.

*

Po Planu Kampanje, Planu Broja Glasova i Izvještaju Izbornog Štaba, poznaju se Stranke Permanentne Izborne Aktivnosti.

*

Politička Stranka PIA, koja je velika i pobjednička, ima u pravilu, dvaput više glasova nego članova.

Ako je nekoliko puta više glasova nego članova, treba da se zapita čime je zaslužila toliko glasova.

Ovo važi za prostore sa visokim stepenom politizacije, homogenizacije i eksterne destrukcije.

*

Stranka PIA je kolektivitet i organizacija koja je sposobna da istovremeno upravlja sa nekoliko stotina voznih redova vožnje u toku 1.400 dana, na nekoliko hiljada perona i stanica, bez zakašnjenja i otkazanih linija, i koja je jednako spremna da bude zahvalna i putnicima i službenicima vozova.

Zaključna razmatranja iz istoimene knjige

2694.

КО ЗАВИРИ

КРАВИ ПОДРЕП,

ПОБЕЂУЈЕ НА ИЗБОРИМА

Сећам се, бре, ту скоро, одвели Гладиолу Тадића, углађеног господина урбане Србије, на неку њиву, па у шталу, узима земљу у руке, мази Шаруљу, немој Шаруљу, подсјећа на Шарића, мази Пераву. А измакао се четири метра, ко да ће га лизнути по муда.

Он се на тим њивама, и у шталама, сналази ко новорођенче на 24 часа Ле Мана. СТЈ.

Било је још тих покушаја. Карић је махао салатом. Динкић паприком за ајвар.

Све су то смислили Мудочешари из изборних штабова и маркетиншких агенција, па турили Лидере тамо где им није место. Што, дабоме, изазива контраефект.

Нећу да говорим да је то потцењивање бирача. Сваки србијански паприкар зна боље да процени политичара него што стотину агенција зна да га представи.

Нећу да говорим ни о томе да на овим просторима не постоје агенције за Предизборну Кампању. И не треба да постоје. Странке које не умеју себи да организују кампању, и да је воде перманентно током мандата, не треба да иду на изборе. Али хоћу да кажем да је неозбиљно за Политичку Кампању ангажовати продаваче паштета и пивеске пене по систему рашн крагн.  

Такве агнеције морају да се сете Тадића у штали. Јер немају никакве везе са животом. Као и да се сете да на Политички Скуп треба довести неку Певаљку. Уз велику политичку констатацију Много Добра Пичка, бре.

То мешање публике, политичке и певалачке, доноси Много Добре Резултате. УПМ.

Сад је опет кампања. У Србији. А и Овдје ће.

Морамо, сви, да се потрудимо да избацимо нове досетке на тржиште.

Напримјер. Да, на кромпиришту, увалимо велики кромпир у џеп, од пантоле, неког лидера. Сунце, лепо небо, бог те јебо, трактори около брује, а снаша се појави пред Лидером Да ги вадиш из џеп. Лидер, осмијех, птице цвркућу, чисто небо, бог те јебо, завуче руку у џеп, обухвати Га. Али. Рука са кромпиром не може да прође кроз изрез. Да ги вадиш момче, одоше избори. Ко да само умеш да ти га туре а не умеш да ги вадиш.

Обе жеље су народне. Да му се тури а да не може, на њих да ги вади.

Можда ће спот имати ефект. Нарочито ако је Лидер МДП, бре.

2674.

ШТА МОЖЕ

ДА ПАРАЛИШЕ

СТРАНКУ ПРЕД ИЗБОРЕ

Свака странка у свом ткиву садржи велика складишта нервних отрова која лако могу да паралишу цијелу организацију или поједине групе мишића.

Многе странке се успјешно боре против тог отрова а многе се никад не изборе. Отров преузме све и оде даље а странка атрофира.

Есдеес је, некидан, имао јавну вјежбу своје цивилне заштите коју ништа не смије изненадити па је, ипак, доживјела изненађење у Новом Граду, некадашњем Кастелу Есдееса. Док није дошла Сњежа.

Такав унутарстраначки, организацијски ексцес недопустив је у години прије избора. Есдес је Стожина Опозиције. Њен лидер има Мисију. Обзнанинили су да ће срушити Додика на изборима. А не могу да ријеше један мали организацијски проблем какав је општински одбор у Новом Граду и избори у организацији.

Нису за вођење Државе.

А успут би требало да воде и Чавића и Иванића. Што је стопут теже од вођења Државе.

Гдје, дакле, лежи отров у унутарстраначком организацијском ткиву. Шта може да паралише странку пред изборе и у изборима.

Треба знати да су отрови увијек до краја неистражена лепеза. Нешто слично као и криминал и одбрамбени апарат друштва. Они први су увије у предности јер непрестано траже начин како да буду у корак испред. Тако и Отровни Елементи Странке увијек настоје да је искористе за личне, групне или локалне потребе.

И треба знати да странке често немају противотрове ни за оне који су детектовани и обиљежени.

·         Неодржавање избора у страначким структурама, мјесним и општинским, мада их све странке ни немају па не могу ни да организују изборе. Такве странке зависе од расположења јавности и бирача у тој општини или мјесном подручју и од својеврсног политичког, лагајућег, финансијског и слично надраживања бирача.

·         Недемократско одржавање организацијских избора. Мјесним и општинским организацисјким структурама мора се омогућити да демократски и непосредно изаберу своје представнике у органима. Јер то је једини рудник демократије у странци који се лако практикује. Не може цијела организациона структура да одлучује о томе какав ће се, напримјер, коалициони споразум прецизирати с неком странком.

·         Екстерна Моћ. То је страначки рак и за то треба да се напипе уџбеник страначке анатомије да би се онда прецизно навело гдје све и како дјелује. Углавном, Екстерна Моћ обухвата дрипце широке провенијенције, од оних који су приватизацијом добили поклон, оних који су у разним страначконеприродним релацијама са неким из широке лепезе лидера и актера странке, до оних који су се увукли у странку као чланови и егзалтирани обожаватељи да би извукли неку ситну корист.

·         Наметање организације, повјереника, привремених органа.

·         Неуважавање активиста, а таквих је у великој странци, Странци ПИА, Перманентне Изборне Активности, на десетине хиљада кроз дуги низ година. А уважавање Скорочланојевића.

·         Погрешан избор кандидата за посланике који ће у организацијској активности, у години кампање, само да мисле и таде за поновну кандидатуру. Или да буду Мртва Пухала.

·         Депресирање посланика или других директно изабраних актера који имају углед у локалној или регионалној јавности и у органиазцији.

·         Феудализам. То је такође тешка болест у којој поједини лидери јаких локалних заједница схвате да су на том подручју моћнији од странке и почну да преузимају паралелне надлежности за комплетан политички, економски и сваки други живот. Они, онда постају и вође јаке фракције у странци. И могу, у изборима, да се придруже, или да цијели свој феудални апарат ставе само на привидну активност. Лијек против те болести јесте у унутарстраначкој политици Један човјек – Један мандат, Једном човјеку – Једном мандат.

Али. Тај лијек се тешко налази.

Много од овога показао је Есдеес само на једном случају из Новог Града. Може се замислити шта све има у оних Сто Мариних.

2601.

NOVE 

POLITIČKE STRANKE 

ZA NOVO VRIJEME – 

TRANSFORMACIJA STRANAKA*

Danas, kada je Dvadeset Prvi Vijek uspješno odmakao od svog početka, često je bespredmetno i nepotrebno izučavati i tretirati autore s početka Dvadesetog, pa čak i one autore koji su, pod naletom demokratije i slobodnog doba, nakon Drugog Svjetskog Rata, izučavali političke partije.

Robert Mihels, baš na početku prošlog vijeka, na istom kalendarskom mjestu na kojem smo mi danas, govori o nužnosti organizacije u smislu sindikalnog i stranačkog organizovanja u društvu.

To je sami početak nesređenog vijeka koga čekaju dva velika pokolja i stvaranje nečega što je trebalo donijeti slobodu i demokratiju a što se, često, još i danas, sto godina poslije, iščekuje.

Mihels kaže da se Demokratija ne može zamisliti bez organizacije i da Organizacija daje masi konzistentnost jer je Proleter, u tom vremenu, „u kulturnom, psihičkom, ekonomskom, fiziološkom pogledu, najslabiji član našeg društva.“

Na istom mjestu, kada govori o političkim strankama, Mihels kaže da sa jačanjem organizacije u stranci nestaje demokratija.

To pitanje će se kasnije raspraviti, u teoriji i praksi, konstatacijom da je Demokratija u društvu posebna disciplina i da nije nužno uslovljena jednakom demokratičnošću stranačke strukture.

Mihels citira Rusoa koji kaže da „u trenutku kada narod sebi podari predstavnike, nije više slobodan, više ne postoji“.

Danas rasprave o ovim istorijskim konstatacijama nemaju nikakvog smisla. Nema ni Proletera. Kao i razmatranje Političkih Stranaka i njihovog mjesta u organizovanju, predstavljanju, društvu i demokratiji.

Nova optika za Političke Stranke, samo devedeset godina poslije, možda je najbolje predstavljena u sadržaju knjige Klausa fon Bejmea pod značajnim nazivom Transformacija Političkih Stranaka.

Ovo je cijela mala istorija stranaka i okruženja, iako knjiga sadrži svega dvjestotinjak stranica. Stoga citiram Sadržaj.

·         Promjena teorijskih osnova istraživanja stranaka

·         Granice teorije stranaka

·         Transformacija odnosa stranaka i društvenih pokreta

·         Promjena tipologije stranaka

·         Promjena na niovu birača

·         Slabljenje identifikacije sa strankama

·         Porast apatije birača – opadanje učešća na izborima

·         Porast fluktuacije glasova birača

·         Deideologizacija stranaka i programsko približavanje stranačkih porodica

·         Kraj šeme desno-lijevo

·         Promjene važnosti među stranačkim porodicama

·         Ideološka distanca i ideološka konvergencija stranaka u sistemu

·         Klivejdž pristup u konsolidaciji novih demokratija

·         Promjena stranačke organizacije

·         Gubitak stranačkog članstva

·         Razdvajanje stranaka i saveza

·         Podržavljenje finansiranja stranaka

·         Profesionalizacija vođstva i unutarstranačka demokratija

·         Promjene na nivou stranačkog sistema

·         Fragmentiranje i umjereni pluralizam u stranačkom sistemu

·         Obnova samostalnosti parlamentarne frakcije u odnosu na stranačku organizaciju

·         Proširenje koalicijske sposobnosti stranaka

Mihelsova studija je zanimljiva ali se u obzir može uzeti samo njen zaključak koji sugeriše da su, kroz cijelo vrijeme, od prvih američkih i engleskih stranaka, do danas, postojale tek tri vrste Političkih Stranaka i njihova doba

·         Doba ideologizovanih masovnih stranaka

·         Doba narodnih stranaka

·         Doba profesionalnih biračkih stranaka

Najveća teoretska i praktična pogreška bila bi na svakom konkrentom mjestu, u svakom društvu tražiti stranke iz ova tri doba.

Ali se u svakom modernom društvu, pa i u našem, može detektovati najveći dio elemenata iz Mihelsovog Sadržaja.

Jasno je da Političke stranke prelaze put od Moći uvjerenja i ideja, Moći pripadnosti klasama, Moći energije podijeljenog, rascijepljenog i suprotstavljenog društva do Moći finansija, Moći Globalizacije, Moći Demokratskog Militarizma i Nevidljive Moći.

Samo što to ne čine sve stranke, u svim društvima, u isto vrijeme i istom brzinom. Najveći dio njih odigra samo jedan korak preobražaja a leptir se pojavi nakon nekoliko decenija.

Ono što je generalno za današnje Evropsko Demokratsko Doba, uz sve ograde takve sintagme, i uz uvrštavanje balkanskog područja u to doba, jeste Socijalizovano Otuđenje Individue.

Taj apsurdni proces se odvija u svom tragičnom obliku, obliku Otuđenja, koje je povijeno u romantični socijalni milje sve veće povezanosti pojedinaca, od društvenih mreža do trenutne informativnosti preko cijele planete.

Taj proces ne kreiraju Političke Stranke. Ali ga moraju uzeti u obzir.

Moraju učiniti sve da izbjegnu Upotrebu Pojedinca. Iako je svaka velika, masovna, stranka, sama po sebi i Velika Upotreba i člana i aktiviste i lidera na raznim nivoima.

Upotreba Pojedinca je temelj trenutnog, današnjeg, ovovjekovnog, opstanka Čovječanstva. Tržišna Upotreba, Militaristička Upotreba, Energetska Upotreba. Taj niz ide unedogled.

Ali, kao i svakom, i tom procesu mora da postoji kraj. On se ne nazire u apsolutnoj prevlasti Eksterne Moći u unutarstranačkoj tehnologiji niti u činjenici da je ogroman broj dolarskih milionera u američkom parlamentu koji se ima podvesti pod predstavničku demokratiju.

Teško je predvidjeti kakva bi politička Revolucija ili Resolucija mogla da se dogodi u tom trouglu Moć, Stranka, Individua.

Ali, Političke Stranke, koje to mogu, koje bivstvuju u takvim uslovima, dužne su da učine sve da uvaže svakog pojedinca, ne samo vlastitog člana i glasača, već svakog pojedinca.

Indiviua nije, nažalost, temelj društva i temelj demokratije. Ali jeste polazna tačka. On, Pojedinac, ne može biti i krajnja, ciljna tačka, jer to mjesto pripada Napretku i Opštem Razvoju. No, stanje Masovnog Pojedinačnog Poniženja, u svim segmentima, pa i u strančko-izbornim, neće moći da se toleriše unedogled.

Moderne stranke prelaznih područja Evrope mogu mnogo učiniti organizacijom koju će, ako ne demokratizovati, onda je dati na korištenje Pojedincu, Članu, Aktovosti, Biraču. I tako ga učiniti važnim i neponiženim, socijalizovanim a neotuđenim.

*tekst iz knjige RV,  Politička stranka permanentne izborne aktivnosti (uskoro u štampi)