ЦРНА ГОРА,
ПОУЧНА ЈЕ
ЛАБОРАТОРИЈА ЗАПАДА
И СРПСКЕ ПРОПАСТИ

 
◘ У Црној Гори је изведен високософистицаран технолошки скок у обликовању и потпуном преузимању Власти.
◘ Црна Гора је, на неки, начин, изједначена са фрнацуском.
Појави се Владалац ниодакле, Саркози, Макрон, без Странке и лако побиједи.
◘ Демонтира се ДПС, Политичка Странка, која је временом, постала много више од тога. Постала је Апаратура Власти а не Организација за Изборе.
◘ Умјесто Странке, јаке и побједничке, на сцену ступа Покрет. То исто ради и Вучић у Србији. То су западне технологије уништења Политичке Сцене. Када влада Покрет, нико не зна против кога и против чега треба да се бори, да би убиједио Бираче у свој Програм.
Покрет ће обухватити све, неће оставити простор за Велику Странку.
Можете протестовати на улицама, годинама, то се Покрета не тиче, нити га се дотиче.
◘ Спајић је склоњен у филигранској службашкој Операцији. Избором Јакова, једна Служба је надвладала друге. Служба чији је артефакт и сам Мило.
◘ Мило је од почетка био укључен у цијели процес.
Он вуче пројектоване кораке. Од сукоба са Српском Православном Црквом, до оставке на мјесто Предсједника ДПС.
◘ Мило је потпуно сигуран и осигуран. У сваком смислу.
Он је свој задатак обавио. Српства више нема.
◘ Запад је у Србији и Црној Гори промовисао технологију са уништењем Српства помоћу самоуграђеног српског Чипа.
То покушава да учини и у Републици Српској. Регрутујеш или одњегујеш Издајника.
◘ Русија је покушала да не да Црну Гору Западу. Прије само десет, дванаест година, Руски језик је био свуда, на билбордима. Руси су куповали имања и туристичке атракције. У свакој већој Фирми, и приватној, био је неки Рус, као савјетник или неки стручњак.
Онда је Запад кренуо у заоштравање ситуације која је довела до овога данас.
Српска Православна Црква намамљена је у то заоштравање.
И изгубила. Без обзира што је поптисан споразум између ЦГ и СПЦ.
◘ Сва Милова противсрпска достигнућа остају као трајна Политика Црне Горе.
◘ Запад је постигао савршенство. Истрошеног Мила замијенио је нови. Неоптерећен Миловим болестима. Не треба га много моделирати. Умјесто Дрвених Кола, дошла је Маскова Тесла.
◘ Срби нису схватили. Да је Црна Гора, одвајање од Србије, напад на Српство. Као што нису схватили да је Распад Југославије, напад на Српство. Распад Српства.
А не могу ни схватити. Кад имају Вучића. То је крајњи домет Српског схватања.
Прије су имали Шешеља. Па имали Милошевића. Па имали Тита. Па имали Краља.
Све се мијења, само код Срба нешто не ваља.
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

БиХ ЈЕ ТЕРОР СУЖИВОТА
У ВЕРЗИЈИ УНИТАРИСТА

 
Денис Бећировић, из Вокално Инструменталног Састава Денис и Пенис, у Предсједништву БиХ, VIS DENIS & PENIS, изјавио је да је идеја БиХ и заједничког живота побиједила.
Ту Просерицу је лансирао јутрос приликом полагања вијенаца Жртвама Фашизма.
Код вјечне ватре, у центру Сарајева.
Тог истог Сарајева које је објеручке загрлило Усташе НДХ и Нацисте Њемачке, које је слало Србе у Јасеновац, које је Хитлеру послало спомен плочу Гаврила Принципа, које је имало Логоре за Србе и из којег су Срби, засићени таквим срећним животом, одмах послије Дејтона побјегли главом без обзира.
Нема ни Хрвата.
Нико у БиХ не жели Заједнички Живот.
▪ Хрвати га не желе, чак ни у Федерацији. Јер, видили су да ће  нестати у том заједништву.
▪ Срби га нису ни жељели. Иначе, не би формирали Републику Српску и онда се годинама борили за њен Опстанак.
▪ Муслимани не желе Заједнички Живот јер желе да нема Срба и Хрвата, а ако их има, да буду Грађани. И да сва земља, имовина, Заједничког Живота буде њихова.
▪ Међународна Заједница не желе Заједнички Живот. Иначе, не би у Дејтону међународно признала више граница него што су их имале Републике и Покрајине у СФРЈ, по којима се она распала, иако их нико међународно није признао, када су уцртане.
--------
Дакле, они који мисле да Срби одају по Државној Имовини БиХ, Дравној Имовини Државе које нема, који стално говоре о Оружју, од пропалог Бакира до Реиса, који желе све да централизују и унитаризују, који су неартикулисани одбљесци Отоманске Империје... говоре да је Заједнички Живот побиједио.
То се мора обиљежити као Терор Суживота.
Морамо промовисати Право да нећемо да живимо са Унитаристима.
Право да не живимо са онима који су нас, откако су прешли, истребљивали.
 

 

СУДИЈА БРАНКО ПЕРИЋ,
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

 
Догодила се првостепена пресуда у предмету Нелегални Премијер, Сребрене Малине и Кинески Респиратори.
Млади Премијер ФБиХ, Новалић, добио је неколико година затвора. А остаје да се види шта ће даље бити.
Небитно.
Јебеш Новалића, Респираторе и Федерацију БиХ.
Занимљивост из Рубрике Црна Хроника јесте то што је Главни Судија, Бранко Перић, издвојио мишљење, па је било 2 : 1.
Прије тога, Перић је тражио да не суди у том Предмету.
И једно и друго је знакобитно.
Друга важна чињеница је да се то све догађа у аранжману Тужилаштва БиХ, и Суда БиХ, нелегалних, наметнутих, неуставних институција БиХ.
Судство није у Десет Дејтонских Надлежности БиХ. Ни Дејтонских ни Уставних.
Судија Перић је прочитао издвојено мишљење и, отприлике, рекао да све то не мора значити Кривично Дјело.
Ну.
И то је небитно. Јебеш сто Респиратора и милионе.
Бранко Перић је послије Рата почео као нека врста Опозиционара за општу употребу. Не као Правник, или Судија. Као нека врста новинског дјелатника. Најпознатије из тог периода, о њему, јесте сукоб са почившим Спасојем Перовићем, фабричким новинаром. Који је такође спадао у ту Опозициону Сојту, чисто новинарску.
Нико не зна око чега је избио тај крволочни сукоб.
Сукоб на Стваралачкој Опозицији.
Перић је био изузетно вјешт у наставку својих активности и догурао је до Суда БиХ. Гдје је имао и важнијих функције од судијске.
Постао је Босанац и Херцеговац. СТЈЖ.
Ну что.
Ни то није битно. Јебеш једног Судију.
Битно је да се води као Србин и тамо заузима неку квоту по том основу.
А регрутован је, током цијелог пута, не зна се по ком основу.
Битно је да је таквих на хиљаде. Само Срба. Који су почели као Братствојединаши, Конасбазавади, Баклаваши, Антисрпски Активисти... јер, у тој опозиционопј борби, није битно то што је неко против Есдееса. Битно је да је то значило Против Републике Српске. Као и сада што су многи, сви, против Српске, иако одавно нема Есдееса.
Такви су се Перићи размилили, најмање по Медијима, већ по разним Институцијама.
И раде по ко зна чијем диктату.
Кад су неуставни могу, да бирају по чијем ће Диктату.
То је огромна армија од најмање десет хиљада имена у БиХ, помоћу којих се БиХ доводи у овакво стање.
У коме Република Српска не може нормално, уставно, да функционише у том усраном беиха оквиру.

 

ЗАПАД ЈЕ
ПРЕКО БЕОГРАДА,
ПРОТИВ СРБА
ОСТВАРИО СКОРО СВЕ
ШТО ЈЕ НАУМИО

 
Ово мало српских територијалних и националних цјелина, што је остало, морало би да се национално и политички организује и да почне да користи све могућности које су преостале, коликогод оне мале и небитне биле.
Те Српске Цјелине, сада углавном енклаве, рукавци, немају могућности као што их има Република Српска.
Која има међународни уговор великих сила, као темељ. Има Дејтонски Споразум, има Државу и све институте Власти, од Територије па даље.
Али то не значи да треба да се предају.
То политичко и национално организовање значи одустајање од гледања у Београд као Матицу Српства.
То је одувијек била лаж.
Западу је најлакше да Србе, једне по једне, уништава преко Београда.
Западу се та полуга мора узети из шака.
Кнински Срби, Срби Хрватске, гледали су у Београд. И нестали.
Срби Косова гледали су у Београд. И након замагљења погледа, одселили се у Србију.
Срби Црне Горе масовно су одлазили у Београд.
Они што су остали, гледали су у Београд. И дошли до Мандића, као максималног домета.
За то вријеме, Запад је ушао и преузео оне нове и младе који су остали у Црној Гори, па се, сада, српска ствар може сматрати завршеном.
Република Српска је посве друга прича.
Али, овдје није потребно да се сада све образлаже и понавља.
Срби, Овдје, не би опстали, било би их дватри посто данас, да није формирана Република Српска, Војска Републике Српске и да Војска и Народ нису толико времена гинули за свој Опстанак и Опстанак Српске.
Срби у Црној Гори и на Косову, дабоме, не могу да формирају Републику Српску и Војску и да почну да ратују.
Они морају да зауставе национално и политичко пропадање.
Они морају да искажу свој национални и политички интерес.
Без обзира колико их је мало.
Ако не искажу, једноставно ће их искњижити.
Вучићева Србија је предала Косово.
Срби Косова не могу да се уздају да ће Србија нешто моћи да учини. Чак и ако буде хтјела.
Док се обављајуте практичне радње предаје, Бљузго Вучић се вуца по Верони. Праве будалу од њега, замајавају га, циркусују са њим.
Срби Црне Горе такође морају да се политички и национално организују.
Они су у бољој ситуацији.
Ово што им је аранжирао Београд, само је уродило већим ступњем манипулације.
Сада их је преузео Запад и Јакова представио као стожину за гласање.
Само за гласање. Не за окупљање.
Сутра, кад почне мандат, која Странка представља Србе. Коме ће дати гласове.
Полако се претварају у Српску Листу на Косову.
Политичко и национално организовање је дуг, мукотрпан и крвав посао.
Ну. Ниједан Народ, без тога, није се изборио за Нацију и Државу.
Није ни опстао.

 

ЈАКОВ МИЛАТОВИЋ,
НАЈАВА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
УПРАВЉАЧА СРБИМА

 
Прва гарнитура Управљача, била је генетски ујаловљена од оних који су се потенцијално показали добрим за улагање а имали су очите ратне и посратне трауматске синдроме.
То су Вучић и Мило. Кило и Мило.
Прије Вучића, то је био Слобо али је морао бити жртвован да би се Србија ујаловила у довољној мјери да наступе Тадић и Кило.
У Републици Српској су покушали са Биљаном Плавшић. Као противницом Караџића и Милошевића. Примили је ко Краљицу, у Паризу, ономад. Али се није хтјела одвојити од Српства и Српске и морала је у Хаг.
Покушали су поклопити Додика Али се Лијевчаниски Мудоња показао превеликим и превјештим залогајем.
Мило је, ипак, у односу на Додика, и на Вучића, највећи умјетник у опстајању на Власти. Јесте му Запад помагао, али ни изблиза колико Вучићу.
Мило је свој задатак обавио. У Црној Гори Српства више нема.
Нема у мјери да може да артикулише и брани Националне Интересе и Српску Црну Гору.
То што има, наслоњено је на Београд.
Зато је Мило замијењен, допуштено му је да га замијене, Вјештачком Интелигенцијом Запада.
Побиједио је ВИЗ Јаков.
(погледати биографију коју сам пореузео са сајта РТРС)
Јаков Милатовић нема  никаквог искуства са реалним политичким животом.
Поготову не са Српским Светом. Као што то пропагирају Миловци из Сарајева, Загреба и страних Медија.
Он неће покретати битке против Српства.
То више није потребно. Добиће средства да подигне неке елементе Стандарда и Економије и то ће служити за звоњаву великих успјеха.
Литије и ангажман Кривокапића, искориштени су за инсталацију ВИЗ Актера.
За Србе у Црној Гори, дакле, слиједи мирнија фаза, фаза анестезије. У којој ће пажљивим и пристајућим акцијама њихов положај даље да се деградира.
Опстојање Српства у Црној Гори је завршена национална и политичка сторија. Наставиће се, још, у вјерском смислу.
Друга особина тог Постмиловског доба јесте Велика Политичка Побједа без Велике Политичке Странке.
И у Српској и у Србији, настојаће да униште Велике Политичке Странке.
Србија треба да очекује Јакова из Круга Двојке.
Вучић треба да очекује Милов Пут.
Такође, и у Републици Српској, треба очекивати ова два тренда.
Према Србима ће се постепено примјењивати Техницистичко Западно Управљање, какво је сада испливало у ЕУ.
Да није било уласка Русије за спас Руса у Украјини, то се још дуго не би примијетило.
Дакле, будуће намјеснике треба тражити у Западним Биографијама.
--------------------------
Ко је Јаков Милатовић?
Основне студије у области економије завршио је на Економском факултету Универзитета Црне Горе, са просјечном оцјеном 10 и био је студент генерације. Добитник је бројних домаћих признања од Министарства просвјете, Универзитета Црне Горе, Министарства спољних послова и др, као и иностраних стипендија. Као стипендиста америчке владе провео је једну студијску годину на Универзитету савезне државе Илиноис, као стипендиста аустријске владе један семестар на Универзитету за економију и бизнис у Бечу, а као стипендиста Европске комисије једну студијску годину на Универзитету у Риму.
Магистарске студије у области економије завршио је на Универзитету Оксфорд и био је стипендиста британске владе.
Радно искуство започео је у НЛБ банци у Подгорици као дио тима за управљање ризиком, затим у Дојче банци у Франкфурту у тиму за процјену кредитног ризика земаља са фокусом на земље централне и источне Европе. Од 2014. године радио је у Европској банци за обнову и развој у тиму за економску и политичку анализу, прво као економски аналитичар за регион југоисточне Европе а након унапређења у позицију економисте покривао је земље Западног Балкана из канцеларије у Подгорици.
Године 2018. бива унапријеђен у главног економисту са задатком да покрива земље ЕУ, укључујући Румунију, Бугарску, Хрватску и Словенију из канцеларије у Букурешту.
Друга искуства и усавршавања стицао је кроз похађање програма и школа Уједињених нација у Њујорку, њемачке Фондације Конрад Аденауер у Подгорици, Амбасаде Црне Горе у Риму, Канцеларије за међународну сарадњу Економског факултета у Подгорици, Оксбриџ Академик Програм у Оксфорду, Међународног монетарног фонда у Лондону, Лондонске школе економије и Универзитета у Пекингу, Лидерске академије Универзитета Стандфорд и Универзитета у Београду, и других.