У БАЊАЛУЦИ СЕ ФОРМИРАЛА
ПЛИВАЈУЋА, АМОРФНА,
ФЛУКТУИРАЈУЋА,
КОТРЉАЈУЋА,
КОЛИЧИНА ГЛАСОВА,
ROLLING VOTES

 
Која утиче на мозаички резултат Избора и неким Странкама даје нереалан и незаслужен резултат, мимо њихове објективне снаге у страначком мозаику и снаге њиховог страначког организма.
С тим се још нико није ухватио у коштац.
И неће.
СНСД је у паду од 2002е.
Унаточ аргументу, Кад све знаш, формирај себи Странку и побиједи на Изборима.
СНСД је 2002е године освојхио 34.000 гласова.
Ове године, 30.000.
И тад су, као и сад били општи Избори.
(Никад не треба мијешати Опште и Локалне Изборе.
Не треба успоређивати резултате Општих и Локалних. И обратно.
То је као успоређивати Жену и Љубавницу.
То се никад не ради.)
У међувремену, СНСД је 2006е, имао 45.000 гласова. 2010е, 40.000 гласова. А онда се вратио уз минималан вишак на 2002у.
2006а је била година посебне бербе а 2010а њен одсјај. Да то даље не објашњавам.
И од тада Есенесде пада. Није подигао Организацију за тај ниво из 2006е а ни за онај из 2010е.
Упоређивање страначких резултата може да открије ту количину Котрљајућих Гласова.
Али припомоћ мора да дође и анализом локалних и појединачних изборних резултата.
Особина тих Гласова је да се котрљају, од Избора до Избора и премјештају у таборе и код разних власника.
Први пут су се откотрљали Есенесдеу, те 2006е.
Докотрљали су се, ономад, Вукоти.
Прије двије године докотрљали су се Балоначелнику.
Сада Суманти.
2018е, Педепеу као Странци. И сада су на том нивоу, мало изнад.
Формирање тих гласова почело је пресељењем Владе Републике Српске у Бањалуку.
Њихов темљ је у великом броју долазећег живља, у шта треба убројати и Избјеглице из ратних и послијератних година, али и најновије Добјеглице у кредитне станове и нова запослења.
Социолошки, крајње уопштено, ти Људи се нису прилагодили и инкорпорилрали у Бањалуку.
Напустили су свој ранија боравишта и њима су били незадовољни (говорим за слојеве осим Избјеглица). У Бањалуци су такође незадовољни. Јер су очекивања била велика а лом напуштања старог мјеста дефинитиван.
Највећи дио њих је напустио и оне за које је гласао у својим мјестима.
Том слоју се придодају они који су увијек Против. Затим, млади, који напрасно уђу у политичке ареале, разматрања, фејсбучења, они млади, а таквих је све више и више, који нису традиционално породично стационирани...
Нови индуктивни котрљај тим Гласовима, дала је западна Специјална Операција Давид, која је срачуната на рушење Републике Српске кроз демократске западне облике цртица Анархију.
То је рађено за кућну нумеру Педепеа. Они су то искористили.
Педепе неће моћи те гласове да задржи. Кад није могао Есенесдее, неће ни они.
Највећи дио одговорности за ту садашњу количину Котрљајућих Гласова, сноси Есенесде.
Они су Есенесдеу сами дошли у крило.
Свима другима су каналисани.
Софистицирано Каналисање Гласова. СКГ.
Што је Страначка Организација слабија, то је количина Котрљајућих Гласова већа и моћнија.
Она разара Политички Мозаик и анархизује Политичку Сцену. Јер је немогуће, на овом нивоу аматерског и аналфабетског бављења Политиком, предвидјети гдје ће се, сљедећи пут зауставити тај Котрљај. И коме ће у загрљај.

 

БАКИР И МИРКО,
ИСТА ТИПА ГУБИТНИКА

 

Зашто су изгубили баш Мирко Шаровић и Бакир Изебеговић.
Зашто су Инсани гласали за Комшића а нису за Бакира.
Зашто су гласали за Јелену а нису за Шаровића.
Ко је Шаровићу и Изетбеговићу покрао толике Гласове.
*
Природно је да су обадвојица изгубили те, вјероватно, посљедње Изборе.
И Федерер је, можда, највећи, па је изгубио посљедњи меч.
С тим, што Шаровић схвата да је крај а Бакир не схвата.
Каже, да је у Буљуку било девет а не једанаест, он би побиједио.
 
◘ Бакира и Мирка карактерише пастелна љигавост.
То може да прође нпр у Савезу Синдиката. У Политици не може.
Необјашњиво је и ненаведиво зашта се Мирко залаже.
А оно зашта се залаже Бакир, неизведиво је.
◘  Мирка и Бакира дуго гледамо у Политици.
Дуго и непродуктивно. Стално иду на њиву, носе сепете, а плодова ниђе.
Нико не може да каже шта је Политички Продукт Мирка или Бакира.
◘  Они нису Предсједници Странака.
Они су над својом Странком.
Они, никада и не кажу, Моја Странка. Јер не могу.
Они употрребљавају Странку, инсталирају, склањају, диктирају. Муљају, муте.
◘  Слушају Запад а не слушају Запад.
По томе су обадвојица класични Ћаршијски Инсани. Муслимани.
◘  Бакир и Мирко не раде ништа а истрошени су.
◘  За Бакира није силнице индуковао Запад.
За Мирка није силнице индуковао Запад а ни Вучићева Србија, као што је за Јелену.
◘  Бакира коштала блискост са Ердоганом.
Мирка коштала блискост са Бакиром.
Неиазглед, Додика није коштала блискост са Путином а Бакира јесте са Ердоганом.
Ердоган нема такав уплив код муслимана БиХ колико има Путин код Срба уопште.
Ну.
То је, превасходно, зато што СНСД има квалитетно Бирачко Тијело а СДА нема.
*
Муслимани су још нешто поручили.
Упркос диктату који су морали да поднесу, у погледу гласања за Комшића, нпр у чистом Хрватском Граду Горажду, муслимани су се опредијелили за агресивног муслимана, какав је Бећировић а не за митско биће, пола грађанин, пола унитарист. Какав је Бакир.
Муслиманска Сиротиња Раја, схвата да Нације мора да се вата.
Иначе ће нестати.
Остаће и без овог привида Државе и БиХ.
*
Упркос свим индукцијама и манипулацијама, Избори су увијек веома читљива Књига.
 
 
 
 

 

 
ВУЧИЋ НИЈЕ ЧЕСТИТАО.
НЕЧЕСТИТИ ЉУДИ
И НЕ ТРЕБА ДА ЧЕСТИТАЈУ.

 
 
Дабоме, увијек се може вадити да чека коначне резултате.
Он признаје ЦИК јер ЦИК је Целовита БиХ.
Орбан, и Мађарска, сирома, није упућен и он, чим је чуо, честитао.
Овдје, у Републици Српској, честити су Људи. Тепић, и прије Тепића, тридесет хиљада честитих Живота је отишло у Рату...
Они тешко могу да повјерују да је Вучићева Србија нечестита и злонамјерна према Србима, да јој Репубика Српска не значи ништа, да је Београдска Властодржачка Клика, било које типе и партије, даље од Републике Српске него што су то Малдиви.
Треба да се сјете Милошевића, који током читавих Ратова Распада Југославије, никуда није мрднуо али је дошао на Пале да притишће Републику Српску, да прихвати његове аранжмане.
Треба се сјетити Санкција на Дрини.
Нема назнаке да је данас друкчије.
Вучић мора да „буде добар“ са Додиком јер му то употпуњава његов имиџ Српства које не постоји.
Он је примио Балоначелника, звао га и у Србију.
Што никада не ради један Предсједник Државе.
Он је, ту недавно, пред саме Изборе, на заједничкој манифестацији Србије и Српске, отишао у посјету опозиционој Телевизији у Бијељини.
Западној Телевизији.
Ни то никада не чини Предсједник једне Државе.
Тиме је, по стоти пут рекао да је против овакве Републике Српске.
Не са само против Власти Републике Српске.
Јасно ми је да Запад међу Србима, увијек, лако нађе издајнике.
Није ми јасно како увијек нађу Политичке Болеснике.
И Милошевић је био Политички Болесник.
Вучић је виши стадијум.
Вучићева Србија је имала огроман утицај на ове Изборе. Као и на оне са Вукотом. Као и на оне са Балоначелником.
Вучићева Србија има велику полугу у Малим Странкама и у Есенесдеу.
То није инсталирао Вучић. То је наслијеђено. Нешто јест.
У Републици Српској се не смије ништа рећи против Вучића. То је Матица. Мајка. Колијевка.
Нико не помиње Очува.
Република Српска треба да схвати да ће са Вучићевом Србијом, не говорим о тамошљем Србљу, дакле, са Београдском Властодржачком Кликом, нестати лакше него Република Српска Крајина.
Против Унитариста и Окупатора има шансу да се бори.
Република Српска Крајина, са Београдом, није имала никакву шансу.
Република Српска треба добро да погледа те двије чињенице. Честитка Орбана и Нечеститка Вучића.
Шта је нама Орбан. И Мађарска. Ништа.
Не ради се, дакле о браћи, колијевци, вјери, интересима.
Ради се о Државном Концепту. О Суверенизму. О Рационалном Национализму Мађарске.
И, са друге стране, о Подаништву, Измећарству, Служинству, Потчиништву. Којег практикује, веома успјешно, Вучићева Србија. Којој Косово служи да то успјешније проводи а не да га одбрани.
Додик, дабоме, све то зна.
И мора то што мора.
Ну что.
Ми морамо да се чувамо.
Вучићева Србија је данас највећа опасност Опстанка Српске.

 

БРАНИСЛАВ БОРЕНОВИЋ
И ЈЕЛЕНА ТРИВИЋ
РАЗАРАЈУ ПОЛИТИЧКЕ ТЕМЕЉЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Суманта и Бутикаша.
Дует Тамне Ноћи.
*
Политика је озбиљна дјелатност.
Они који су унутра и који улазе у џелепима, мисле да је то СУР.
Политика и Политичари, могу да буду и овакви и онакви.
Али њихов производ мора да има највише стандарде.
Њихова технологија мора да буде прописана и савршена.
У Политици,  не може да се прави Питаодгована ни Зубчаник од Жваке.
Једно је карактерна, менатлна, паметовна, болест Политичара а друго је њихова анархистичка, еродивна, уништавајућа технологија у Политици.
Политика управља НДД Сфером.
Тај Зубчаник, дакле, мора да буде савршен. Иначе ће разорити цијело постројење.
Подношљиво је што Јелена Тривић мисли да може да буде Кандидат и да буде Предсједник Републике Српске.
Али није допустиво.
Јер. Суманта не схвата да је Република Српска Држава.
Она мисли да би је на то мјесто изабрало као шумара за криминал и корупцију.
Она нема координате и не зна гдје је.
Њој је ПДП допустио да се кандидује.
За то је одговоран Бранислав Бореновић. Предсједник Странке.
Која је имала већ један, против Српске, тешки промашај са кандидатуром Балоначелника у Бањалуци.
У Ноћи Избора, Дует Суманта - Бутикаша показао је сав свој деструкторски потенцијал.
Након тридесет посто „пребројаних“ гласова, од стране страначких активиста, Бранислав Бореновић проглашава побједу Јелене Тривић.
Јелена Тривић, каква је суманута, прихвата то и каже да је вјеровала у Бога и Народ.
Суманта честита сама себи.
Дојаве страначких активиста су мање поуздане него излазне анкете.
Мање од трећине „пребројаних“ Гласова није довољно да се предвиде сигурни трендови.
Бореновић и Тривић, очигледно, Србе сматрају тешким будалама.
Јавност Републике Српске виде у размјерима једног сокака. Улогу Политичке Странке, Кандидата, Предсједника Републике, Републику Српску, виде као циркуску шатру.
Јасно је да то није био никакав план, на основу којег би се организовала рушилачка и анархистичка улица, јер за то нема услова ни занимања.
То је искључива посљедица Аматаерског Аналфабетизма Бореновића, Тривићке и Педепеа.
Њих двоје и цијела Партија не схватају шта су Избори, како функционишу, какав је њихов значај, шта је Политика, шта је Јавни Политички Акт.
Зато су и прогласили Побједу.
Побједу у Рату у коме, тада, још нико ни рањен није био.
Овдје није толики проблем Бореновић.
Да има неки главени капацитет, никада се не би прихватио тог мјеста у ПДП.
Проблем је Јелена Тривић.
Која, те вечери, сумануто прихвата болесну еквилибристику Бореновића и уживљава се у улогу Ћоркана, обичне чаршијске Луде.
Умјесто да захтијева да се сачека, да се преброји све осим још педесетак хиљада гласова.
Она, таква, дакле, мисли да може да буде Предсједник Државе.
*
Њој, Бореновићу, Педепеу, треба одузети право бављења политичким пословима.

 

БАУК БАЊАЛУКЕ
КРУЖИ ЕСЕНЕСДЕОМ.
АЛИ НЕ САМО БАЊАЛУКЕ.

 
Веома је тешко анализирати резултате Избора.
У прва три дана, када би се, природно све требало знати, осим у Земљама гдје се резултати урезују на дрво, пола дана далеко од Бирачког Мјеста, па онда долази курир који то памти па урезује на сљедеће дрво, најдаље у његовој шуми, па... тако све до Централне Изборне Комисије, то је немогуће.
А најпотребније је.
Касније, када дођу потврђени резултати, све је већ испаметовано, избудаласано, кобива изанализирано, све је спласнуло и никога више не занимају те анализе.
Ни оне који су изгубили, ни оне који су добили.
Стари Њутнов Изборни Закон каже, Ако Гиљотина не дјелује трећи дан послије избора, неће никад.
Есенесде, већ деценију, прави много грешака.
Западни деструктори, укључујући и Вучићеву Србију, праве само једну.
Мисле да је Бањалука кључ побједе и пораза ових или оних снага.
Да би некога побиједио, на основу Бањалуке, мораш имати плусеве у још пет шест великих Општина.
Есенесде је у Бањалуци начинио много грешака.
Неке објективно условљене, неке неизнуђене, лелемудачке.
Све је почело интеграцијом са Социјалистима.
Па препуштањем кандидатуре за Градоначелника.
Па заборављањем Бањалуке што је довело до губитка Градоначелника и рада Есенесдеових структура, директно за Балоначелника.
То је омогућило, ономад, да Вукота Први Брашњави, добије више гласова, у Бањалуци, од кандидата Есенесдееа.
Што је већа срамота него да се Лауреат усере, цртица улита, на дојели Нобелове Награде.
То је омогућило да, сада, Додик изгуби у Бањалуци.
Када се комплетирају резултати на Бирачким Мјестима, више од 250 у Бањалуци, моћи ће да се прочита све.
Анализа креће одатле.
Мада је лакше рећи да Бањалучани не воле што је Додик ишао у Кремљ. Или неко друго Просераније просути и отићи у легенду.
250 Бирачких Мјеста, кажеш.
Макоћето.
Занимљиво је да је на бањалучким БМ одређен број гласова вишка за Жељку отишао Шмитуљи и да она има толику разлику у односу на Додика.
Или унекој Општини.
Нови Град, нпр.
Жељка је имала око 500 гласова више од Шаровића а Шмитуља толико више од Додика.
Додик имао толико мање од Жељке.
Значи, Удба, снајо.
Прецизни диктати о гласању за Шмитуљу. Који су испоручени свим могућим каналима а најчешће преко Малих Странака.
Мале Странке су, све, вјероватно, видићемо по резултатима на 2.000 БМ у Српској, радиле против Додика.
Да Мјесни Одбори Есенесдеа функционишу, и да се с њима одржава цјеломандатни свакодневни контакт, они би знали који људи и који механизми су обавили тај посао.
Оавко, они јутрос долазе унезвијерени и не могу да схвате да је синдром разлике гласова из Новог Града, који се, са 50 Гласова нпр, догодио на њиховом БМ.
Жеци побиједила, Миле изгубио.
Док то саопштавају, очи им квадратне.