ТЕРОРИСТИЧКИ ЧИН

ИЛИ ДЕЈТОНСКИ МИР

Само у Босни и Херцеговини могу да се славе Славе за које нико не зна ни чије су, ни шта славе, ни кога окупљају, ни каква јела да се спремају.

Тако је и са Славом Дејтонског Мира.

Ови у Сарају, славе Дејтон јер је поменуо БиХ.

Али уз БиХ није ништа рекао. Ни Република, ни Држава, ни Монархија Изетбеговић.

То је као да поставиш свијећу на слави а не палиш је.

Ови из Републике Српске славе Дејтон јер је то једина гаранција постојања Републике Српске. Дејтон је међународно признао Државу Републику Српску. Не грешком. И не са погрешним именом, као што је срао покојни Холбрук. Већ зато што је морао. Не би било БиХ да није призната Држава Република Српска.

То је као да на слави упалиш свијећу али мораш да тучеш славнике да се крсте.

Ну.

Пошто је Распад Југославије био неоспорно Интернационални Терористички Чин, чиста Либија, и опстанак Босне и Херцеговине јесте Терористички Чин.

Она је Земља наметнута за најмање двије Нације. Држава Република Српска на силу је угурана у БиХ.

Она није настала, односно Дејтон није уприличен, да би донио Мир. Није Дејтон настао зато што су Клинтону ишли избори. Они изборе добијају на уходане, умјетничке начине.

БиХ је настала, мултинационално замијешана, као нови, будући, генератор Рата на Балкану. Или шире. И тај анласер ће се покренути кад за то дође потреба. З&ФТ-у и Великим Кројачима.

Јер. Босна и Херцеговина, та Насеобина, често је овдје служила као рупа у коју се уметне курбла и покрене рат. И свјетски, ако треба.

Зато ће, на општу жалост Сараја и Монархије, сви чувати Дејтон. Док не дође дан за пакао.

Пошто је Мир увијек знак да Рат није добро прошао, и за крај Дејтонског Мира треба се пажљиво припремати.

Сваки Мир се заврши Ратом. Као што се сваки Рат заврши Миром.

Државе и Нације могу и из једног и из другог да извуку боље користи од других, не силом и крвљу, већ ако се на вријеме оријентишу и припреме.

Држава Република Српска у томе је у великој предности над Босном и Херцеговином.

Али њене Снаге Самосталности не треба да се уљуљкају у сигурном Миру. Треба на вријеме да дијеле све што се може подијелити.

Ратови су увијек или покора или подјела.

А ако ти Рат прави диобу, можеш остати без гаћа и по гузице, како су Срби прошли у диоби СФРЈ.

Одијели своје за Мира а догради, опет своје, док је Рата.

ТУГА ЈЕДНООКОГ ПИРАТА

ЛИЦЕ ЉЕПОТИЦЕ

ШТА ГОВОРИ

*РАВНОТЕЖА МОЋИ*,

АМЕРИЧКА

СИНТАГМА

ИЗ ДЕЈТОНА

Бил Санта Моника Клинтон, бивши амерички пријеседник, рекао је у Дејтону, поводом обиљежавања годишњице Великог Споразума, и доласка Игора Црнатка, да Дејтон није савршен али да је обезбиједио Равнотежу Моћи без које се данас не би славило Двадесет Година Мира, БиХ и то.

Добро. Знам да је то Клинтон само рекао. А написао је неки паметнији и упућенији.

Кад се присјетимо Дејтона, присјетићемо се и Руса у БиХ. Који су овдје били стационирани и који су, дабоме, били укључени, као Велика Сила, у гарантовање Општег Оквирног Споразума За Мир.

Присјетиће се, неко, и чињенице да су се Руси, кад је стање на Косову узаврело, хитно евакуисали из БиХ, да би први стигли на Косово. Аеродром у Приштини.

Мали је ово простор за сва присјећања. Углавном, Руси су, каснијим током догађаја, потписнути потпуно са Косова, Клинтону се дигао. Споменик. Косово одсвирало Независност. Честитамо, постали сте База.

Ну. Руси нису потписнути из Србије. Иако су Амери инсталирали Тадића. А сада Вучића.

Све то говорим не због тога што су Руси важан дио синтагме Равнотежа Моћи, коју сам очекивао да чујем од свакога само не од Празног Била, већ због тога што је Србија важан дио Равнотеже Моћи.

А управо се у Србији понашају неуравнотежено.

У садејству са нашим Сарајевским пријатељима из Савеза За Промјене.

Без обзира што су Бугарска, Румунија и Мађарска сада у Нато Пакту, то за Равнотежу Моћи на Балкану не значи много. Треба се присјетити теорије ЈНА стратега који су предвиђали руско тенковско јуришање преко Саве, из Мађарске. Сада се та претпоставка може лоцирати само сјевероисточније, с оне стране Мађарске равнице.

Али Србија је још увијек ту и Нато Пакт не чини видљиве кораке да је приграби под свој Територијални Плашт. Видљиве у смислу силе. Настоји, напротив, да одњегује љигавце и колаборанте изнутра који ће је предати на пладњу.

Распадом ЕУ, који се догађа пред нашим очима, урпаво данас то јавља Орбан са Мађарске Равнице, Равнотежа Моћи о којој говори Бил Клинтон, ревитализје се и добја на свјежини.

Као и Руским доласком над Сирију.

Равнотежа Моћи је заснована на договору у Јалти гдје су Америка, Инглеска и Стаљин утаначили сфере утицаја Запада и Совјетског Савеза, на Балкану, познатог као Фифти – Фифти. Та линија расједа ишла је кроз БиХ. Не само зато што су Руси ослободили Београд. Већ зато што је то Историјска Линија.

А скоро цијели Свијет се облачи, скида и пресвлачи, увијек по истим линијама. Свитњак, Цокула и Капа су увијек на истом мјесту. Мјесто пиштоља или каме се мијења.

Зато проф Лукић данас у Нину каже да су границе биле нацртане прије доласка у Дејтон. Само је Балканским крмцима омогућено да тамо глуме договоре, изнуде и надметања. Такозвани Дејтонски Ријалити.

Стога би Србија, а и Црна Гора, да је било какве среће, требало да мисли на ту Равнотежу Моћи. Још откако је, деценијама уназад, почела да импровизује завоје и облоге за Косовске Ране.

Мене овдје занима Република Српска.

Клинтон је скоро отворено рекао да је Република Српска међународно призната и на силу утрпана у БиХ само да би се одржала та Равнотежа Моћи.

Веома важан дио Равнотеже Моћи је и Србија. С којом су предвиђене и Специјалне Паралелне Везе.

Србија, стога, има обавезу да се понаша историјски одговорно. А не импровизаторски како се понаша у задњој деценији. Да не идем даље уназад.

Јер, малим искораком Србије, Република Српска долази у директну егзистенцијалну опасност.

Предајом Србије Нато Пакту, не наступају само проблеми за Србију. Наступа потоп за Републику Српску.

А то је кључ опстанка Српства.

Ако оде Република Српска, ништа више неће спасити Србију.

ТЕРОРИЗАМ

ЗАКРИВЉЕНЕ

СВИЈЕСТИ

У односу на високоорганизовани супратехнолошки и западнопројектовани тероризам, који царује по свијету још од Пада Берлинског Зида.

Тероризам Закривљене Свијести погодан је и примјерен ничијим земљама, неорганизованим државама, имрповизованим етатима гдје је сва сјеча дозвољена, управо онаквим каква је Босна и Херцеговина.

ТЗС, Тероризам Закривљене Свијести је у односу на Западни Органзовани Тероризам, ЗОТ, исто што и прављење каца брадвом у односу на технологију микрочипова.

Босна и Херцеговина је земља неоткривених терористичких потенцијала.

Зато што се сви изнимно труде да те потенцијале, опасности и стварне пријетње, акте и чиниоце, прикрију, зашушкају и релативизују.

Сви. Од Америчке Амбасаде до Медија.

Када је, ономад, онај Јашар пуцао по АмАмб у Сарајеву, амерички дужносници су изјавили нешто што изазива подсмијех. А Сарај Медији су лансирали тезе о Србијанском Држављанину.

Демонстрације сиповских излета у Маочу такође су у ту сврху. Релативизовања Терористичких Потенцијала. Телевизијске кратке сторије приликом тих излета сугеришу да у тој биједи и са тим ликовима не може да се организује ни такмичење у гађању из љескових чепара а камоли Тероризам.

Поводом Зворника лансиране су тезе да се ради о Дијету Погинулог Шехида и да је он због тог ратног породичног губитка напао полицијску станицу и убио два полицајца.

Тероризам by Рајловац скоро је идентичан по формули. И ту се ради о вјерској девијацији, као и у зворничком случају. И ту је напад на Униформе што би требало бити симбол БиХ. Мада ОС БиХ нису симбол ничега. Та булумента Трећепозиваца и Чинова само троши паре из буџета.

Оно што се не уклапа јесте напад у Бугојну. Али, њега разликује само интензитет и обим извршених радова, који, срећом, нису дали трагедију која је била предвиђена.

Дакле, досадашњи Тероризам у БиХ карактеришу сљедеће боје.

·        Промотивни Тероризам. То је упознавање јавности са Терористичком Понудом и могућностима даљег развоја.

·        Даља агресивизација Ислама. И колико је то могуће, спајањем посуда, и других вјера и њихових припадника.

·        Нема елемената да је Тероризамбих уперен против Срба или против Правславаца. Али то није његова нужна особина. Тероризму је битан простор на коме се изводи. А састав жртава, као и у Француској или у Близанцима, није битан.

·        Најефикаснији генератор за Тероризамбих је вјерска меандризација Ислама. Други је општа конфузија у главама Бошњака, након рата и изневјерених илузија и ратних страдања сродника и окружења. Трећи је индивидуално превођење на Моју Улогу у Светом Рату итд. Прави генератори Теоризмабих још нису стављени у погон.

Веома значајан нови замах Тероризмабих јесте организована посјета Сиријском Терористичком Форуму.

Смутљивци из заједничких органа БиХ наводе да се ради о 40, 50, 60, индивидуа који су ратовали по Сирји и вратили се у БиХ.

Ти људи јесу опасност због своје промијењене свијести. И због тога што ће је користити у даљем ширењу девијација у социјалној егзистенцији свога круга.

Њихова ратна искуства нису опасност. Јер тога имамо и овдје, пошто је на стотине хиљада живих учесника ратова Братства и Јединства.

Друга опасност од Сиријских Ратника јесу њихове везе које су успоставили и које с њима одржавају њихови везисти с друге стране.

У амбасадном, бугојанском, зврничком и рајловачком Тероризмубих веома мало се зна и веома мало је истражена баш та интернационална веза. Зворнички и рајловачки терористи мртви су, и то онемогућава праву истрагу.

Многима то и одговара. Да се о интернационалним везама мало зна. А и оно што се зна, ако се зна, добро се прикрива.

Сигурно је, међутим, да неки званични, регуларни пунктови, имају информације. Јер никаквог Тероризма нема без саучеснишва безбједносних структура, јавних и тајних служби и дијелова власти.

Тероризамбих засада ради на промоцији и понуди, на пластеницима и топлим лејама, на ширењу присталица и свијести. Мета и оружја има довољно.

Он ће свој замах доживјети оног тренутка када се у Тероризамбих, као невидљиви менаџер пројека, укључи Запад. САД. Онај Запад који је покренуо све могуће вулкане рушења, страдања, рата и вјере на Блистоку.

И када се укључи његова Интернационална Фундаментална мрежа.

Мада је та два укључења тешко раздвојити. Често игледа да раде на једна пуњач.

Јер, из рата САД и Ал Каиде, побједник је изашао ИСИЛ. То не може да буде случај и пропуст САД.

Запад, САД, укључиће се, најприје, онда када осјети да је реална опасност да српски дио Балкана приђе Русији.

Мада се не треба уљуљкивати. Јер Запад је неурачунљив. И већ сутра може све почети. Као и у Паризу.

Република Српска треба да свакодневно проучава догађаје и да их преводи у ефикасне мјере система безбједности. То укључује непрекидну спремност цијеви и људства полиције али и свакодневне информације о томе шта се догађа у пунктовима такозваних Оружаних Снага БиХ. Не само на територији Републике Српске. И, колико је могуће, у безбједносним агенцијама.

Битно је и одржавање сталне комуникација са пријатељским тајним службама.

О детаљима не могу да говорим, нешто ме боле леђа.

 ЗЛАТОКОСИЦА

ИЗ ЦИКЛУСА МАСКЕ

 ЂАВОЉЕ ОЧИ СА БРАДОМ

ИЗ ЦИКЛУСА МАСКЕ

 ТУЖНЕ ОЧИ СА ОСМИЈЕХОМ

ИЗ ЦИКЛУСА МАСКЕ

БУРАД

СУКОБ ГЕНЕРАЦИЈА

СВЕ ВИШЕ

СТВАРАЛАЦА,

СВЕ МАЊЕ БОРАЦА

Наставља се офанзива Момчила Крајишника на историјско мјесто Створитеља Републике Српске.

То је исти онај стари Моман који није могао лако да поднесе сјену Радована Караџића и који је покушавао да заузме све позиције које су му биле доступне, док се Радован бавио фризуром, царевањем, Младићем, Тајфуном, разговорима са странцима, Милошевићем и другим ситницама.

Момчило Крајишник се први пут појавио у политичком животу на слави Радована Караџића, сједећи у углу, без иједне изговорене ријечи.

Послије је Биљана Плавишћ, крознос, упитала Радована, Ко ти је овај.

Остало је Историја.

Моман је одлучио да се више никада не врати у угао.

Ну.

Проблем је национални.

Та грабеж за улогу Стваралаца Републике Српске, није само политичка и карактерна болест једног човјека. Момчила Крајишника.

То је болест Српског Народа.

Како су тада, у рату, Момчило, Радован и Караџић, били одојени од Народа и Војске, тако се сада, у Додиковом Миру, Момчило одваја од Бораца.

Додуше, а поносан сам на то, он с Борцима никада ни био није.

Став Момчила Крајишника Ми смо створили Републику Српску а борци су је одбранили, невиђена је узурпација улоге која им је пала у шаке из најцрње несреће Српског Народа који је, тада, стајао пред својим новим Јасеновцем. Или пред изгоном, у најбољем случају, какав је приређен Србима из Хрватске.

Народ је, из страха и очаја пошао за Српском Демократском Странком.

Није Српска Демократска Странка ни ушла у народ. Није имала потребе. Све је добила на длану и у џепу.

О тој тези Момчила Крајишника, треба да проговоре историчари. Социолози. Политиколози. А и понеко из психијатријског рода војске. Осим Раше.

Није довољно објашњење да се Момчило Крајишник уживио у нову улогу, коју му је, и им је, додијелио Додик, играјући политичку игру против садашњег млитавог Есдееса.

Крајишникова теза је индикатор неотклоњивог тренда код Срба. Тренда Вођа и Вођства без покрића. Вођа одвојених од Народа. Вођа који не ватају Бога За Муда. Већ себе међуножно. Њима не треба Бог.

Они су створили Републику Српску.

Понижавајуће.

То исто прича Дачић. Само што су у тој причи Они Милошевић, он и Социјалистичка Партија.

Сутра ће то причати Вучић. Ја сам сачувао Србију.

Тај синдром Срба који не умију да породе Вођу, а кад се сам излеже, тојест кукавица га подметне, они не умију да га уколијенче, један је од узрока тако стрме историје низ коју Срби иду.

За Крајишникову тезу криви су и Борци Републике Српске. Својим слуганством и Есдеесу, и Есенесдеу и Политици уопште. И рихватањем друштвене олге Гета – запошљавање породица погинулих, станови за породице погинулих – све је то добро али је то типична ампутацја из друштва. Послије рата неки су се сјетили да формирају и Странку Бораца.

То је велика грешка. Борци треба да остану Борци. Чим уђеш у Политику, ушао си у туђи забран, гдје се игра по његовим правилима и гдје се заслуге изједначавају. И дневно, према потреби попишају и посеру.

Републику Српску су створили погинули и израњавани Борци Војске Републике Српске, убијани цивили и преживјели и једни и други.

А Моман и Радован, и многи са њима, изигравали су цареве, државнике и пајаце по Палама, Женевама и Канабету.

Да су Народ и Борци чекали да они нешто створе, отишли би у Пичку Матерну већ прве године.

Треба се само присјетити лутања, од САО до уједињења Републике Српске и Републике Српске Крајине.

КАД СЕ БиХ

БУДЕ ДИЈЕЛИЛА,

СВИ ЋЕМО

БИТИ РАВНОДУШНИ

Јер ће то бити као Добро Јутро ујутро.

Подјела БиХ је почела процесом Распада Југославије.

Међународно је озваничена признањем Хрватске.

Процес је уставно и међународно правно стављен на апарате Општим Оквирним Споразумом За Мир. Дејтонским Споразумом. Зато се и зове Ошти Оквирни. За Мир.

Признањем Хрватске и међународним признањем Републике Српске, у Дејтонском Уставу, односно Федерацији БиХ, како какветакве контратеже Новој Српској Држави, тај процес је постао неповратан.

И постао је међународни. Интернационални.

Мада треба узети у обзир и овдашње токове пропасти Братства & Јединства. Јер је немогуће да пропадне онаква братствена СФРЈ а да остане Тронационална БиХ, сретна, бехарствена и берићетна у својој вјековној Мржњи.

Унутрашњи ратови Братства & Јединства у БиХ, процесу подјеле подлили су Крв као неопходан зачин Историје.

Сада се тај процес интернационализује и тече скоро сам од себе.

Јачањем Русије, уопште и на Блистоку, овај простор поново оживљава и с једне и с друге линије некадашњег Јалтанског Расједа, познате Фифти Фифти подјеле послије WWII. Српска и православна подручја добијају неопходан замах вјере у будућност. Која је била скоро уништена распадом Југославије као највеће неиспуњене српске љубави.

То што Вучић, као играч Запада & Пријатеља, још виори по Србији, само је заостали изузетак од правила. Тренд није као воз па да покупи све своје путнике и оде.

Тренд и јесте Тренд зато што већина путника остане на пустом перону, изгубљених у магли и ноћи без зоре.

Буђењем Српског и Православног Простора, остали се, на простору Бивше Југославије, осјећају узбуђено или угрожено.

Муслимани угрожено као и у цијелој Европи.

То ствара унутрашње зидове. Оне невидљиве споља.

А такви се никад не руше. Зидове невидљивих подјела, вријеме не разграђује. Само их дограђује, учвршћује и уљепшава.

То што неки навијачи, који одавно не живе у БиХ, на минут шутње за паришке интернациналне жртве, јер нису побијени само Французи, извикују ријеч Палестина, више говори о Подјели БиХ, од свих овдашњих очију, страних тајних служби и политичара реалиста.

Муслимани у БиХ, пренесено и дозвољено уопштено, осјећају се као Палестина.

А то доноси дугорочни неспокој.

Стога овдашњи људи, из светри Нације, треба да мирно убрзају процес Подјеле БиХ.

Јер само Подјела може отклонити или значајно умањити, крв која ће требати да се подлије, да цијела Територија не загори.

МЛАДЕН БОСИЋ,

ГЕНЕРАЛ АФЕРА

Шта Генерал. Маршал, Сунце Ти Јебем. Адмирал. Патон. Имал још шта.

Ну.

Није ми то тема. Босић је Карамарко Српске Демократске Странке. Стално кара а никад да побиједи. Могао би да глуми карање, на тавану, у неком Кустуричином филму.

Јебеш ли, роде. Јебем, јебем. А Афере сипају по укућанима, ко труње.

Тема су ми Афере.

Дабоме да сам за Мир у Свијету и рашчишћавање свих могућих афера. Осим тога, небројено сам пута рекао да не волим Паре и не волим људе који имају Паре. Не зато што припадам некој хиндуској Секти Бога Пуреиватре. Већ зато што су овдје све Паре покрадене. Јер немаш гдје, и кад би умио, да их зарадиш и створиш.

О Аферама говорим као о политичком артефакту.

·        Афере су афтер прича. Оне су се већ догодиле. Тај ретроактивни политички активизам сугерише бирачима и јавности да ниси ништа урадио тада кад је требало, ако је пљачка доиста постојала. Сугерише твоју неспособност.

·        Разглас о Аферама утиче на подсвијест Јавности и Бирача. Говори им да су и они сукривци јер су као Јавност и као Бирачи то допустили или чак, гласањем, омогућили.

·        Да је прошлост била прљава и пљачкава, то није нека новост. Све што је, код нас било раније, није ваљало, црно је тмасто. Прије мене није постојало ништа. Онда сам дошао ја и дошло је све. Послије мене ће све пропасти а и ви с њим. Само ћу ја отићи мирно у легенду и нећу се ни окренути.

·        Како увјерити Бираче и Јавност да сада можеш оно што ниси могао јуче. То је највећи проблем Опозиције у Српској и усамљеног Генерала Афера. Младена Босића. Пошто видим да се Младен Иванић ни по гујици не чеше око тога.

·        Како увјерити Бираче и Јавност да ћеш то са 150 Афера, а до избора биће их 1.500, ријешити сам, као Зоро. И да не тражиш њихову помоћ. Јер Бирачи не воле да на улици играју улогу пјешадије да би неко други засјео на власт. То ради само копилад за америчке паре.

Бирачи, наиме, имају ту особину садисте воајера. Дају ти глас па онда уживају у томе како владаш, како си стално на теве, како се ваљаш у блату и аферама. Али неће да ти помогну. Ни теби ни ономе за кога нису гласали.

Закључак је јасан.

То са Аферама неће се добро завршити.

Али ће се завршити боље по Власт него по Опозицију.

Афере се, постхумно никада не одликују и не раскринкају. Јер нико није будала, под условом да је тачно да пљачка, да оставља трагове и да, да би помогао Босићу, хода на четири ноге умјесто на двије.

Бирачи и Јавност не могу у томе препознати опредјељење за глас против Власти и глас за Опозицију.

Младен Босић нема моралнога права да прича о 15о афера јер ништа не прича о 5 Регија у БиХ. Које пропагирају његови народњачки пајташи из Сарајева. А и Никшићеви комунисти.

Дабогда Младен Босић, Генерал Афера, лично похапсио све те актере пљачки. Али, ћери, под прозором су само пашчад, нема просаца.

Без Политичког Програма који има одговоре на сва судбинаска питања Свакодневице, Нације и Републике Српске, не треба ићи у сватове.

А ово што ради Младен Босић само је негатив тог филма. Иде Скурцем по селу а сватова нигдје нема.

КАКО ЈЕ ЕВРОПА,

СЛУЖЕЋИ З&ФТ-у,

УНИШТИЛА

СВОЈЕ ДРЖАВЕ

При чему има и нешто изворне, неамериканизоване кривице. Као што је колонијализам. Који се сада враћа Француској. Која је држала земље и пљачкала их, неразмишљајући при томе, да ће робови, једном, поћи за језиком којим су их научили и да неће Француску, или другу земљу, гледати као своју нову, љепшу, демократску, европску мајку, већ као најцрњег непријатеља.

А једно је непријатеља, као најцрњег, гледати у својој земљи, док влада над тобом, а друго је гледати га као најцрњег у његовој земљи, док више не влада ни сам собом.

Управо то се догодило цијелој Европи.

Не влада више ничим.

Градећи Европску унију, Европљани нису ни схватли кад су упали у замку З&ФТ-а и Америке који их користе као оружје против Совјетског Савеза и Русије.

Украјина је очигледан примјер. Ако растурање СФРЈ или бомбардовање СРЈ, није.

Примјер су и све остале Бугарске, из некадашњег Варшавског Пакта, Соцлагера. ЕУ је приморана да буде пастир тој булументи како би њихове територије остале изван домета Русије или како би их Нато Пакт поклопио.

ЕУ је почела да гради заједницу која надилази поједине државе. Не схвативши да је то немогуће. То је могао да ради СССР, теоријом и праксом Ограниченог Суверенитета, јер је имао у рукама два аргумента.

Ослободио их је, отео, углавном, од Фашизма и имао је у рукама војну силу.

ЕУ није никога ослободила, она жели насуво да поробљава, и нема у рукама војну силу.

Уз ту градњу ЕУ и разградњу европских држава, при чему се линије ефикасности потпуно поклапају, како се разграђују поједине државе, говорим о најчистијим европским а не о придошлим, источноевропским, тако се и линија ефикасности ЕУ спушта на тај ниво, ЕУ је приморана да буде дио рушилачког штаба америчких халуцинација по свијету.

Што јој се такође враћа као и колонизациони бумеранг.

ЕУ, при томе шути о својим проблемима. Шуте поједине државе. То је та слобода медија да шуте. Француска, на примјер, има читаве градове, а не само квартове, нефранцуза, који живе по својим правилима и над којима француска држава и власт немају ни појединачно поданичку ни територијалну власт.

У Њемачкој није баш тако али је зато огроман, скоро фашистоидни отпор ненијемцима.

Они који покушавају да нешто ураде, уочавајући опасност, као Мађарска и Орбан, бивају изложени стравичном притиску и само је питање времена кад ће почети да их ломе, као и Грчку.

Проблем није што постоје Орбани.

Проблем је што ЕУ и Европа не схватају да је САД желе претворити у Средњи Вијек.

Њима треба територија размрежена неспособним и рањивим државама при чему није битно ко је, ту територију, насељава. Битно је само да је живаљ потпуно несклон европском колективизму, националностима и култури.

Да ли ће се Европа моћи да отме том тренду.

Није изгледно.

Јавна Свијест и Јавно Мнијење морају најприје да одњегују батаљоне нових политичара из којих ће се изњедрити неколицина Европских Лидера. Вођа.

Који ће, онда, организовати нешто што би се окатактерисало као Егзистенцијални Европски Самит. На којем би се договорила демократска самозаштита Европе.

Ну.

И у најбољим условима, када би све ишло ногу за ногом, степеник за степеником, за то треба неколико тешких деценија. Јер је све уништено скоро до нивоа цивилизацијске и државне неупотребљивости.