КАКО ЈЕ ЕВРОПА,

СЛУЖЕЋИ З&ФТ-у,

УНИШТИЛА

СВОЈЕ ДРЖАВЕ

При чему има и нешто изворне, неамериканизоване кривице. Као што је колонијализам. Који се сада враћа Француској. Која је држала земље и пљачкала их, неразмишљајући при томе, да ће робови, једном, поћи за језиком којим су их научили и да неће Француску, или другу земљу, гледати као своју нову, љепшу, демократску, европску мајку, већ као најцрњег непријатеља.

А једно је непријатеља, као најцрњег, гледати у својој земљи, док влада над тобом, а друго је гледати га као најцрњег у његовој земљи, док више не влада ни сам собом.

Управо то се догодило цијелој Европи.

Не влада више ничим.

Градећи Европску унију, Европљани нису ни схватли кад су упали у замку З&ФТ-а и Америке који их користе као оружје против Совјетског Савеза и Русије.

Украјина је очигледан примјер. Ако растурање СФРЈ или бомбардовање СРЈ, није.

Примјер су и све остале Бугарске, из некадашњег Варшавског Пакта, Соцлагера. ЕУ је приморана да буде пастир тој булументи како би њихове територије остале изван домета Русије или како би их Нато Пакт поклопио.

ЕУ је почела да гради заједницу која надилази поједине државе. Не схвативши да је то немогуће. То је могао да ради СССР, теоријом и праксом Ограниченог Суверенитета, јер је имао у рукама два аргумента.

Ослободио их је, отео, углавном, од Фашизма и имао је у рукама војну силу.

ЕУ није никога ослободила, она жели насуво да поробљава, и нема у рукама војну силу.

Уз ту градњу ЕУ и разградњу европских држава, при чему се линије ефикасности потпуно поклапају, како се разграђују поједине државе, говорим о најчистијим европским а не о придошлим, источноевропским, тако се и линија ефикасности ЕУ спушта на тај ниво, ЕУ је приморана да буде дио рушилачког штаба америчких халуцинација по свијету.

Што јој се такође враћа као и колонизациони бумеранг.

ЕУ, при томе шути о својим проблемима. Шуте поједине државе. То је та слобода медија да шуте. Француска, на примјер, има читаве градове, а не само квартове, нефранцуза, који живе по својим правилима и над којима француска држава и власт немају ни појединачно поданичку ни територијалну власт.

У Њемачкој није баш тако али је зато огроман, скоро фашистоидни отпор ненијемцима.

Они који покушавају да нешто ураде, уочавајући опасност, као Мађарска и Орбан, бивају изложени стравичном притиску и само је питање времена кад ће почети да их ломе, као и Грчку.

Проблем није што постоје Орбани.

Проблем је што ЕУ и Европа не схватају да је САД желе претворити у Средњи Вијек.

Њима треба територија размрежена неспособним и рањивим државама при чему није битно ко је, ту територију, насељава. Битно је само да је живаљ потпуно несклон европском колективизму, националностима и култури.

Да ли ће се Европа моћи да отме том тренду.

Није изгледно.

Јавна Свијест и Јавно Мнијење морају најприје да одњегују батаљоне нових политичара из којих ће се изњедрити неколицина Европских Лидера. Вођа.

Који ће, онда, организовати нешто што би се окатактерисало као Егзистенцијални Европски Самит. На којем би се договорила демократска самозаштита Европе.

Ну.

И у најбољим условима, када би све ишло ногу за ногом, степеник за степеником, за то треба неколико тешких деценија. Јер је све уништено скоро до нивоа цивилизацијске и државне неупотребљивости.