СРПСКО СТИХИЈСКО
ОБИЉЕЖАВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ
ПОМОРА, ПОКОЉА, ПРОТЈЕРА
И НЕСТАНАКА

 
Срби, као да се стиде што су их истребљивали Турци, истребљивали Аустроугари, истребљивали Нијемци, истребљивали муслимани, истребљивали Хрвати, истребљивали Шиптари...
Та Ситношићарџијска Политика, упљувана овдје, од Турака, уткана је и у друге сегменте српског живота, и личног и националног и државног.
Србија обиљежава догађаје из времена националног нестанка с мене на уштап, с коца и конопца, како кад коме падне напамет.
Ако треба да Београдска Власт буде добра са Немцима бре, не помињу се Шумарице.
Ако треба Опен Балкан, не помиње се протјеривање Срба са Косова и Метохије. Ни да је неко доље заклан.
Ако треба бити Мтел са Сарајевом, Вучић иде у Сребреницу.
Ако Вучићу треба да мало Србује, најновији циљ је Хрватска, онда ће бре да обележва Олују. Али тако да они виде да је то само туга.
Па ће приредити скуп у Новом Саду.
Република Српска ће то у Градишци да обиљежи, протеклих година.
Успут се успоставља значењски хаос. Па на обиљежавања иду изасланици и Опозуција. Они што морају, ови да нешто ситно национално ушићаре.
Прије тога ће Вучић да се шуња према Јасеновцу, ко да бере пужеве. Крај живице. Да неко не види.
Онда ће неко да се сјети да ће Србија и Српска у Доњој Градини, подручју Усташког Логора Јасеновац, да граде заједничко спомен обиљежје или меморијални центар.
Највећи домет србијског обиљежавања трагедија из Нестанка Срба, јесте Вучићева извика да неће дозволити да се икада више понови Олуја.
Шта има дозволити. Нема више Срба за Олују.
Ми у Републици Српској смо већ показали да ћемо изгинути а нећемо отићи.
Знам да малим народима великих трагедија, није лако.
Ну.
Да би опстали, морају да памте све што им је учињено. Да се подсјећају, да дјеца и нове генерације знају одакле су и гдје су.
Ако неко мисли да треба да се братими са Нацистима Истребљивачима, нека мисли, нека се братими и ороди, нека иде.
Највећи дио ће те догађаје уградити у своје национално памћење, не ради освете, већ ради Опстанка.
Република Српска треба да донесе свој Календар Страдања.
Да обиљежи мјеста. Да одржава годишње помене. Да се државним протоколом установи гдје ко од изабраних и именованих иде.
Да се категоризују догађаји.
Да то не буде ствар националних досјетки и доскочица.
Тако ће и наши пријатељи и наши непријатељи, знати шта нам је важно и шта ћемо обиљежавати.
Кад други могу лагати о Олујама и Геноцидима, можемо и ми рећи обичну истину.
А Србија, док национално не проговори, док не роди нацицоналног Вођу, нека гледа своја посла и нека ради како мисли, од случаја до случаја.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА ПРОГЛАСИ
ОДУСТАЈАЊЕ
ОД КОРИДОРА 5Ц
 

Коридор 5Ц је Аутострада НАТО Пакта.
Она излази из БиХ на истом мјесту гдје је ЈНА имала подводни бетонски прелазак за тенкове преко Саве.
Јер је општа доктрина била да ће СССР, преко Мађарске, да нападне Југославију и иде на Јадран. Зато су тенковске јединице обучаване и стациониране у Бањалуци и на Мањачи.
НАТО Пакту треба траса у обрнутоим смјеру. На Русију.
Сарај Чадор, Унитаристичка Котлина, гледа на тај Аутопут као на Аорту Државе.
Они, и кад серу у Ћенифи, мисле да су Држава.
Брисел, сада, блокира, средства за дионицу Коридора 5Ц кроз Републику Српску, од Добоја до Вукосавља.
Јер. Република Српска блокира заједничке институције.
Због Инцковог насиља.
Република Српска не треба допустити да је било ко понижава и уцјењује.
Републици Српској не треба 5Ц. Не треба излаз код Свилаја.
Има излаз код Градишке.
Има отворене путеве према Југу. И крак Требиње, Црна Гора, Дубровник. И крак преко Дрвара, према Јадрану.
Коме нешто недостаје, може да користи Аутопутеве и Путеве Републике Српске.
Самосталност Републике Српске је преча од сваког „заједничког“ Аутопута.
Одвајање није само Међа.

 

ШТА СРБИМА, ПРЕКО ЗАПАДА,
САОПШТАВА РУСИЈА

 
Србље је Краткорочан Народ.
Они су мислили да Турци никад неће отићи из Србије.
Зато што не размишљају дуље од једног Вучићевог Мандата.
Ни један дневни политички артефакт не умију да прочитају на дуљи рок.
А тог дана, у реалном времену, свеједно им је.
Срби у Србији су и Свеједно Народ.
Понижење са Косовом и неким парадржавним документима на Граници са Косовом, коју је Србија  Бриселским Споразумом, предала Косову, поред свега, у Србији нико не чита као понижење.
Гдје Америчка Амбасада на Косову, јави телефоном да се на мјесец дана одложи одлука Шиптара о документима у Српској Држави.
Нико не чита да је то посљедица Вучић - Дачићеве осовине која је учинила огроман корак ка признању Косовоа а то прикривала тобожњим отпризнањима, док им нису јавили да се не играју дипломатским телефонима.
Вучић прихвата Позив - Понижење Брисела, гдје њега, Великог Државника и Маљог Куртија, зову као да су разбили стакло играјући лопте иза школе.
То је несхватљиво  понижење за Србију.
Вучић смјерно каже да ће ићи у Брисел.
Истовремено, пробио је мозак краткорочном и свеједно  Сисоју, причајући о Неутралности Србије.
Да би Лукашенко, који неоспорно воли Србију, долазио је ту у најтежим тренуцима, изјавио да Србија, Вучић, дакле, не може да сједи на три столице.
Очито је да се не ради о Неутралности већ о најобичнијем курвању.
Данас, МИД Русије понавља опредјељење да је са Западом завршено.
Повратка на доба од прије 24ог фебруара, неће бити.
То исто јављају Кинези, јуче и данас, са подручја око Тајвана.
Свијет се ломи а Србија се курва.
Једина свијетла српска тачка је Република Српска, која је, захваљујући највише Додику, јасно истакла, не сада, опредјељење ка Русији, ка Мађарској, ка Кини, против Запада, Америке и Инглеске.
Да се и Србија опредијелила за Исток, не би је сада понижавали.
Понижаваће је бескрајно.
Сви ће на крају потписивати добровољни прелазак у Лезбијке и Чмараше.
Ако Срби остану са ове, западне, стране Границе Свјетова, неће остати ту заувијек.
Нестаће.
 

 

ЗАПАД И НАТО
ИГРАЈУ НА СНСД,
СДСПДП СУ САМО ЋОРКАНИ
КОЈИ БУДАЛАШУ ПО МЕРАЈИ
 

Сваком ко се озбиљно бави Политиком Изборног Тржишта, јасно је да СДС и ПДП, западни играчи, издајници и потурице, никада не могу побиједити на Изборима.
Јер немају никакав Политички Програм. Ни тамо, ни вамо, ни оћу, ни нећу, ни за, ни против.
Они и кад серу, не смрди.
СДСПДП немају страначке организације које би активирале мреже чланова, симпатизера и бирача у мјери да се, заједно, приближе Есенесдеу па да ситњарија превагне, приклонивши им се.
Све што је и добро и лоше, отишло је у СНСД и Власт.
Слично је било и са Савезом Комуниста.
Није било начина да се већина извуче одатле.
Једини начин је био Рат.
У Рату су Комунисти постале све што никад нису.
Превеликим уласком Идобрихилоших, Савез Комуниста је изгубио Идеологију.
Идеологија, без обзира што је Доба Неума, дакле и доба неидеологије, Идеологија као нека врста умне енергије, држи људе на окупу, када су у питању масовни, велики, конгломерати.
Потребни су још и адитиви интереса, положаја, функција, медија, моћи... дабоме.
Есенесде је у задњих десет и више година апсорбовао и свраку и мраку.
Јебо Осмозу, шта је Есенесде.
Милорад Додик се тако бранио и од Опозиције али и од апетитита страначких актера.
Јер има инсект, што реко Жика из Династије.
Есенесде је скоро на крају Идеологије.
Атрофија Организације, губитак заједничких технолошких параметара, недостатак контроле квалитета, никаква прва уградња, заборављена прорада материјала на партијским састанцима, одбијање маса од кандидатура, монополисање фараонских мјеста...
И знак су и генератор Краја Идеологије СНСД.
Да постоји Опозиција, Есенесде би већ изгубио Изборе.
За Есенесде је срећа што су на другој страни све Овце Јаловице.
То знају и они који желе да сруше Републику Српску.
Ако не знају, погледају у Књигу Формула.
У Политици, као и у Хемији, све се одиграна по формулама.
Само ја мислим да сам паметан.
И да људи због тога гласају за мене.
Формула кориштења највеће Политичке Странке, снаге, опробана је у Бањалуци.
Балоначелник никада не би побиједио без Есенесдеа.
Таква иста формула може да се примијени и на Републику Српску.
Есенесде у својим слојевима има огроман број Удбаша и Беосисаџија.
Они су улазили у Есенесде по диктату. Као и у Есдеес.
Постоје слојеви и других спавача, везаних за стране службе.
Срећа је што велик број таквих одлази са сцене, у своје Пирамиде.
Несрећа је што Додик није дао да се избаце кордони Младих Националиста.
Њему су потребни послушни.
Национализму су потребни рационално национални, непослушни.
Републици Српској је потребан Опстанак и Рационални Национализам.
Не може јој помоћи Каријеризам код Додика.
Есенесде није ништа учинио да на октобарским Изборима сатаре Опозицију, СДСПДП.
За очување Странке и Српске, потребно се приближити половини посланичких мјеста у Народној Скупштини Републике Српске.

 

ДА ЛИ ЈЕ ДОДИК БАЦИО
ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

 
Дабоме да сам писао да Додик не треба да иде у Предсједништво БиХ.
Доље пошаљеш Националисту Нећу.
Може и Либерал, Нећу и готово.
Додик је у својој Аутобиографији Мандата, некидан, негдје, причао да је размишљао да се повуче из тог Предсједништва.
Значи, бацио је четири године.
Политичару је важно да воли важност.
Ја, пак, мислим да је важно да буде ефикасан.
Дао сам један гол у Мадриду а хиљаду у Бањалуци.
Зато ме у Мариду зна само Милинко Пантић а у Бањалуци, некидан, на једном градилишту, чојек за мјешалицом, стаде, маше и пита, Јел истина да си игро лопте са Николом Никићом.
Милорад Додик је најозбиљнији политичар у тим Предсједништвима.
Она двојица његових колега, у дугим гаћама, смијешни су и један другом.
Без обзира што Додик јебе сојке по шаторима, што не колијенчи језик, он је највјештији, најмоћнији и најгласовнији код Бирача.
Таквог не треба давати у Предсједништво непостојеће Државе.
Додик је имао илузија да се нешто може промијенити.
Не може.
Никад Циго Кобилу Мицу није спремио за хиподром. Гонио је док не липше.
Слабости уступања Додика Предсједништву у томе су што
▪ Он са свима разговара у Сарајеву, не у Републици Српској. Он је покушавао Кабинет да формира у Српском Сарајеву али то не даје такве ефекте као кад се мора доћи у Бањалуку.
▪ Они хоће са њим све да ријеше. Иду на то да он тргује са својим разним позицијама. Да је у Републици Сроској, у Бањалуци, имао би мање робе на тези, за трговину.
▪ Они користе његове људске слабости. Да не будем увијек црна овца, лажу, обећавају...
▪ Предсједништву се даје велика важност. Они пошаљу у Предсједништво два Беспризорца, Маргиналца, зато што и не желе да користе Предсједништво, по Уставу, већ само да сметају, а они раде преко нелегалних и неуставних мрежа, од Цика до Уставног Суда. Ми имамо Републоику Српску, легалну, и треба да радимо преко легалних уставних надлежности.
*
Шта је постигнуто за Додиковог Мандата у Сокаку.
▪ Нешто међународних контаката. Мађарска на првом мјесту. Са Русијом је и било контаката, као и са Израелом.
▪ Народна Скупштина је донијела важне уставобранитељске одлуке. Важне за повратак надлежности.
Али је Додик, под притиском, повукао ручну, док не прође криза у Украјини.
Криза у Украјини је тек почетак и треба ватат корак док коло креће. Кад крене, нећеш ниђе пресјећ руку.
▪ Све остало се штетовало. Заустављани су пројекти. Уставни Суд, и ЦИК, радио своје, не пазећи на Додика. Исто би радио да је био и било ко други у Предсједништву.
*
Повратак Додика у Републику Српску је бољи за Српску.
Аналнитичари ће рећи да ће Предсједник Владе и Влада, у новом мандату, мање да значе.
А, зашто би требало да значе. И Премијер и Министри су обични Државни Службеници. Само имају Кабинете и Возаче.
*
Додик мора Нови Мандат да искористи за Самосталност Српске.
Са Кијевом, Сарајевом и Вучићем, шта буде.