СНСД МОРА ДА ПОБИЈЕДИ
У БАЊАЛУЦИ И БИЈЕЉИНИ,
ИНАЧЕ НЕЋЕ САЧУВАТИ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Да се у Бањалуци и Бијељини, тако организује да стално побјеђује.
Напади на Републику Српску неће престати.
Чак ни када ЕУ и Запад потпуно изгубе Украјину, када Русија уђе у Кијев и Одесу.
Запад ће учвршћивати све ово што је остало.
То се догађа са Финском и Шведском, које су за Рат против Русије неупотребљиве али Западу треба њихова територија.
Тако је и са Србијом и Републиком Српском.
Најбоља је Територија без Срба.
Без Репубике Српске као Дејтонске Државе, Срби нестају за десетдвадесет година.
Одржањем Републике Српске, ми одржавамо, дијелом, и Србију.
Чак и кад Србија потпуно падне под Запад и НАТО, Република Српска може опстајати.
Јер јој је темељ Дејтонски Споразум као Уговор Великих Сила и као њено Међународно Признање.
Да би опстајала, њена Политичка Сцена мора да буде стабилна и национална. И да се држи Дејтона а не Сарај Чадора и Запада.
Запад непрестано тражи Политичке Актере у Српској који ће бити против Дејтонског Темеља Српске.
Тако је дјеловао Иванић.
СНСД побјеђује у Републици Српској.
Али не побјеђује у Бањалуци и Бијељини.
То није случај од бањалучких изгубљених локалних избора прије три и по године.
То је тренд од раније. На који сам упозоравао.
Додик не може да води СНСД. Додик је Предсједник Републике а Странка је технологија. Вођење Републике и Странке, није спојиво. Политика и Технологија не могу да се мијешају.
Он погрешно мисли да му Странка треба за одржање на Власти.
Не треба. Већ је на Власти и ако имало зна, одржаваће се на Власти помоћу тога што је на Власти.
Предсједник Републике, дакле Државник, не може да ствара Странку у Бањалуци и Бијељини, јер стално мисли на Власт.
То једно с другим нема никакве везе.
Странка је Политички Организам који не мисли на Власт.
У Бијељини и Бањалуци, непрестано су на сцени пробе, импровизације и волунтаризам.
СНСД стално губи.
У тај простор улази Запад. И Вучићева Србија.
Кад Поплава једном заузме простор, дуго остаје. Смрад остаје још дуље.
СНСД је изгубио Технологију Страначке Организације.
Експериментисање са Генералним Секретаром је уништило све.
Сада се то не може вратити.
Све је урађено ради лагодности предсједника Странке.
Странка није добила ништа.
Осмоза Кадрова из Страначке Организације, престала је.
Позиција Републике Српске је ослабљена.
Из Бијељине се трује Семберија и Подриње.
Из Бањалуке се кува Босански Лонац.
То су два велика рудишта Гласова.
Које би Опозиција и Запад искористили за побједу у цијелој Републици Српској, само да знају шта је Политичка Странка и да се организују.
Стабилна Политичка Сцена, Велика Политичка Странка, потребна је и малој Држави и великој. И сиротињској и пребогатој Сили.
Стабилна Политичка Сцена не може да постоји ако у два највећа града, од којих је један Главни Град, побјеђују Пјешаци по Путевима између Бијељине и Бањалуке, и Анархисти по Улицама.

 

ЕСЕНЕСДЕ,
ЛАГОДАН ЖИВОТ
У СЈЕНИ ОПОЗИЦИЈЕ

 
Послије промашеног Пенала, прије двије године, у Бањалуци, гдје је Гол био од четрнаест метара а голман није дошао на утакмицу, о Есенесдеу се нема шта рећи.
Већ мандатима, та Странка не користи своје Пенале.
То је зато што само Додик брани Пенале.
И зато што је он феномен. Истовремено и пуца и брани.
Умијеће Политике у томе је да противника тјераш да стално копа приручне ровове а не да му препушташ своје најбоље.
Ткање Политике није у томе да у командни кадар улази свако. Ни у пјешадију и трећепозивце, не улази свако.
◘ Есенесде ће и ове године на бањалучком подручју показати дио слабости из прошлих Избора.
◘ Командни Кадар у Странци мора да има политичко, социолошко и масорганизационо знање. То не може да буде кордон аналфабета.
◘ Есенесде не умије да капитализује своје токоммандатне успјехе јер све то мора да обави Додик. Додик је свакодневна капитализација Есенесдеа.
Стога неке догађаје смјешта у Кампању што је контрапродуктивно.
◘ Већ неколико Избора, Есенесде не користи објективне потенцијале Организације и сва налазишта Гласова.
◘ Есенесде нема јединствену технологију Производње Гласова.
◘ То је одраз конгломератизације свих слојева странке изнад Чланства. Ту улази свако, преко реда, преко богаза, преко тарабе, преко Шефкета, кроз мишије рупе... и заузима мјеста, изабрана и именована, без икаквих заслуга.
◘ Постоји граница Конгломератизације организоване Странке.
Ако се пријеђе, завршиће као Титин Ескају или Вучићев Есенес.
◘ Постоји фаза развоја Странке када се Лидер мора одвојити од Организације. То је и Друг Тито учинио.
◘ Организацији Странке треба вратити предлагачко и кандидационо право.
◘ Есенесде нема два национално оријентисана кандидата.
То може да се покаже као проблем на овим Изборима, за појединачне функције.
Шаровић може да убере много националних гласова, оних који не би отишли њему да има неко бољи, а који никада не би отишли Есенесдеу.
А, оно што не добије од Педепеа, добиће од муслимана.
Шаровић је успјешно прикрио своју љигавост и сарајфилство, своје уграђене мањкавости. За разлику од сумануте Аналфабеткиње Џејлен, која их је показивала и удуплавала.
Жеци се, у Есенесдеовом двојцу, профилисала као тихи умјерењак.
Додик намјерава да са њом у Предсједништву купи малао Американце. Што је погрешно, дабоме.
А, иначе, не да никоме да галами у Политици, поред њега живог.
У Предсједништво БиХ, и Срби и Хрвати, морају кандидовати и бирати ортодоксне Националисте.
Јер и политика муслиманског Сарајева, у Предсједништву, крајње је националистичка.
Унитаризам иде другим колосијеком.
◘ Есенесде се не бави Политиком.
Бави се Опстанком Српске.
То је велика разлика.
И томе треба да се сви прилагоде, од Додика до органзације Мјесног Одбора.
◘ Есенесде много комодитета оставља малим Странкама, малим противницима и малим савезницима.
Јер је атрофија Организације захватила све линије и траншеје око Бирачких Мјеста.
То ће учинити да Есенесде изгуби шест до осам посланичким мјеста које би објективно могао добити.
◘ Након ових Избора, Есенесде мора да се реорганизује и преоријентише.
Мора изаћи из лагодне сјене јалове Опозиције.
Није добро стално побјеђивати у завјетрини аналфабета и немоћних еквилибриста. Једном, да, али више не.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ЗАПАД И НАТО
ИГРАЈУ НА СНСД,
СДСПДП СУ САМО ЋОРКАНИ
КОЈИ БУДАЛАШУ ПО МЕРАЈИ
 

Сваком ко се озбиљно бави Политиком Изборног Тржишта, јасно је да СДС и ПДП, западни играчи, издајници и потурице, никада не могу побиједити на Изборима.
Јер немају никакав Политички Програм. Ни тамо, ни вамо, ни оћу, ни нећу, ни за, ни против.
Они и кад серу, не смрди.
СДСПДП немају страначке организације које би активирале мреже чланова, симпатизера и бирача у мјери да се, заједно, приближе Есенесдеу па да ситњарија превагне, приклонивши им се.
Све што је и добро и лоше, отишло је у СНСД и Власт.
Слично је било и са Савезом Комуниста.
Није било начина да се већина извуче одатле.
Једини начин је био Рат.
У Рату су Комунисти постале све што никад нису.
Превеликим уласком Идобрихилоших, Савез Комуниста је изгубио Идеологију.
Идеологија, без обзира што је Доба Неума, дакле и доба неидеологије, Идеологија као нека врста умне енергије, држи људе на окупу, када су у питању масовни, велики, конгломерати.
Потребни су још и адитиви интереса, положаја, функција, медија, моћи... дабоме.
Есенесде је у задњих десет и више година апсорбовао и свраку и мраку.
Јебо Осмозу, шта је Есенесде.
Милорад Додик се тако бранио и од Опозиције али и од апетитита страначких актера.
Јер има инсект, што реко Жика из Династије.
Есенесде је скоро на крају Идеологије.
Атрофија Организације, губитак заједничких технолошких параметара, недостатак контроле квалитета, никаква прва уградња, заборављена прорада материјала на партијским састанцима, одбијање маса од кандидатура, монополисање фараонских мјеста...
И знак су и генератор Краја Идеологије СНСД.
Да постоји Опозиција, Есенесде би већ изгубио Изборе.
За Есенесде је срећа што су на другој страни све Овце Јаловице.
То знају и они који желе да сруше Републику Српску.
Ако не знају, погледају у Књигу Формула.
У Политици, као и у Хемији, све се одиграна по формулама.
Само ја мислим да сам паметан.
И да људи због тога гласају за мене.
Формула кориштења највеће Политичке Странке, снаге, опробана је у Бањалуци.
Балоначелник никада не би побиједио без Есенесдеа.
Таква иста формула може да се примијени и на Републику Српску.
Есенесде у својим слојевима има огроман број Удбаша и Беосисаџија.
Они су улазили у Есенесде по диктату. Као и у Есдеес.
Постоје слојеви и других спавача, везаних за стране службе.
Срећа је што велик број таквих одлази са сцене, у своје Пирамиде.
Несрећа је што Додик није дао да се избаце кордони Младих Националиста.
Њему су потребни послушни.
Национализму су потребни рационално национални, непослушни.
Републици Српској је потребан Опстанак и Рационални Национализам.
Не може јој помоћи Каријеризам код Додика.
Есенесде није ништа учинио да на октобарским Изборима сатаре Опозицију, СДСПДП.
За очување Странке и Српске, потребно се приближити половини посланичких мјеста у Народној Скупштини Републике Српске.

 

ДОДИК ЈЕ
ФАРАДЕЈЕВ КАВЕЗ
ЕСЕНЕСДЕА

 
Резултат је неспоран. Странка која је демократска, постала је глувонијема, херметизована и Странка чије је везиво Власт а не Организација.
Имао сам идеју да се Есенесде гради као Политичка Породица.
Ну. И Кардељ је имао више идеја него Пепца.
Не знам тачно ко је аутор те технологије.
Ну. Све ми личи на Додика.
Све, Ја. А што нисам Ја, Ја сам.
Два процеса су ефикасна док си високо изнад на Политичкој Сцени.
Ако се гоничи приближе, опасност долази са свих страна а не само од њих.
Један процес је Конгломератизација Есенесдеа.
Дакле у Есенесде је ушла свака мрака. Не само од појединачних. Већ читави Кордони. При томе мислим и на Коалиционе Партнере.
То је тешко спојиво са СНСД-ом. Не само политички већ и ментално.
Други процес је оториноларинголошки. Болести уха и грла. Додик говори о свему. И о Независности Српске и о мосту у Бањалуци.
Остали ћуте. Или, понекад кажу да је Додик генијалац.
Та два процеса су један од већих узрока пораза у Бањалуци.
Давнашња Конгломератизација и садашња Нијемост.
Есенесде се не чује да постоји.
То дјелује на Јавност али и на Организацију.
Организација се, тамо гдје још није девастирана, осјећа напуштеном, заборављеном, неважном.
Додик не да да сви говоре. Не да ником испред себе.
Што је погрешно.
Боље је и раштиман Хор него Четересница.
Данас су Политичка Сцена и Јавност, инфицирани огромном количином прекривке.
У тој ситуацији не можете да ћутите. Нити се било ко сам може томе супротставити.
Ако би СНСД имао двадесет изјава својих Лидера на разним нивоима, сваког дана, то би за све друге, који загађују Политичку Јавност, био Стршљеник од којег не могу да се одбране и не могу да се сакрију.
Овако, добили су простор на коме могу да раде шта хоће.
Бало у Бањалуци побјеђује без Странке.
Треба схватити да није он побиједио, није побиједио Педепе, није Радојичић изгубио.
Изгубио је СНСД.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА ГУБИ
ЗБОГ ПОПУЊАВАЊА МЈЕСТА ДОДИКОМ
У ПРЕДСЈЕДНИШТВУ БиХ,
ИДЕАЛНО БИ БИЛО ДА СЕ
СРПСКИ ЧЛАН БИРА
У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

 
Одласком Додика у Предсједништво БиХ, СНСД је изгубио много. Изгубила је и Република Српска, њен Страначки Мозаик.
Тачно је да је питање да ли би неко други прошао на Изборима. Али је тачно да је то ствар Странке, више него Изборног тренда. Тачно је да СНСД нема још неког ко може да прође а да је селектован за то мјесто. Као десни бек, нпр у фудбалу.
СНСД је једних Избора изгубио 20 општина а за четири године их вратио.
Значи, нешто друго је у питању. Јер не може изборни рејтинг СНСД-а толико да пада и толико да скаче.
Бесмислено је да најзначајнија политичка фигура сједи у Ћумезу са Комшићем и Џаферовићем.
За то вријеме, у Републици Српској је дошло до тражења Хигсовог Бозона и сада имамо двије странке које су отишле Опозицији.
Оне нису Опозиција и од њих нико нема користи. А ни од ових што су остале.
Број гласова и 46 начелника, које је СНСД добио на Локалним Изборима, а које Додик стално потеже, може да завара.
То не даје праву слику Изборне Моћи СНСД-а.
Много кандидата прикупља, збирно, много Гласова.
Сви ти Гласови не могу тако једноставно да се прекомандују Појединачном Кандидтату.
Нико у СНСД није анализирао резултат Тадића и резултат Иванића, против Додика.
У Предсједништво БиХ треба слати Српског Националисту. Отвореног противника неуставно и антидејтонски девастиране БиХ. Који ће само користити процедуре за одбрану Репубкике Српске и неће пуштати ништа што је мимо Устава и Десет Надлежности БиХ.
Српски Члан Предсједништва не треба да буде креатаиван за БиХ. Јер ни Комшић не ради за БиХ, већ за Унитаристе муслимане. Као и Џаферовић.
СНСД нема таквог а за то је сам крив. Сам Додик.
Додик губи енергију и вријеме са Џелатима.
Они му раде о глави сваки дан а он њима нуди Руске Вакцине.
Нек поцркају, јебли те они.
Пред СНСД-ом је велики посао повратка Компкатности, повратка оквиру Политичке Породице, Организовања Организације.
То не може бити на нивоу од прије десет година, али је неодложно.
И већ се касни са тим послом. Касни се за Изборе 2022е.
То не може да уради Додик. Не зна и нема времена.
Неко други, не зна, нема конфигурацију и неће.
За то вријеме, код противника СНСД, теку процеси који су припрема за Изборе 2022е.
Они немају функције, имају времена и имају обилате помоћи.
Јавност се запљускује Чистачицама и Инцковим Ултиматумима.
А стање, по СНСД, погоршава се.
У Бањалуци. У Бијељини. У Требињу.

 

СНСД ЈЕ ПОСТАО СЗС,
СТРАНКА ЗИМСКОГ СНА
А МОЖЕ СЕ ЗВАТИ И СМП

 
Кад имаш мало Чланова Странке, можеш да радиш шта хоћеш. Кад имаш много Чланова Странке, они могу да раде шта хоће. Као и Гласачи.
Свака Велика Политичка Странка, не треба толико да се чува Опозиције, колико доласка на границу када ће број оних који су против, који су незадовољни, који су нестраначки сврстани, апатичних, анархистичних и авантуристичких, надмашити број разочараних Чланова и Гласача Странке, који се повуку, који су политички умртвљени.
У Републици Српској се формира једна невидљива Велика Аморфна Странка.
Анализа састава те странке може да се види на примјеру Бањалуке.
То је Странка Анонимних Чланова. Странка без Програма. Странка без Лидера. Странка без Организације. Она се окупља једном а руши за више мандата унапријед. Она селектује Будале, Анархисте, Вјетропире, Аналфабете.
Она је форма Анархистичке Српске Мисли, изражене у усклику, Јешћемо коријење, само да отјерамо Комунисте.
При чему су Комунисти замјеница за Власт, Систем и Државу.
Тако и тај САЧ, Странка Анонимних Чланова, дјелује на политичкој сцени као ерозив Власти, Система и Државе.
СНСД не детектује те трендове.
Странка Мртвих Пухала.
Против те аморфне масе не може се борити академском учтивошћу, парламентарном демократијом, Инервјуима по цијелој страни новина, функционерском параплегијом, курчевима у ладној води.
Јер. Ни они се не боре тако.
Организација мора да прераста у Политичку Породицу. Да би јачала и добијала нову дјецу.
СНСД десет година стагнира.
Тада сам почео да упозоравам. И у Анализама. Нарочито је то изражено откако сам приморан на оставку.
Не зато што сам неки маг, бог или курчева даворија, већ зато што је СНСД кренуо другим правцем.
Страначка Хоризонтална Организација је запуштена, Вертикална Организација је ујаловљена. Више не постоји Страначки организациони, извршни и политички нуклеус.
Губитак Бањалуке је као губитак Републике Српске.
Број Гласова на Локалним Изборима, у цијелој Српској, не треба да заварава. То је збир гласова Одборничких Кандидата. Којих је много. На општим Изборима неће бити тако.
СНСД више нема ни једну смјерницу, наредбу, закључак, упућен Организацији у хоризонтали.
Али нема ни Политичког Закључка, Политичког Става, Политичког Корака, већ годинама.
Пси Сарајева лају, СНСД спава.
СНСД не смије ријеч да каже поводом насиља над Изборима у Српској.
А, камоли да нешто учини.
То је била богомдана прилика за дејтонски корак Самосталности.
Поводом Бакировог понижавања Срба, цијелог једног Народа, што је хитлеровски и гебелсовски црни Нацизам, што није само Бакиров испад, већ Стање Сарајева, Политичка Оријентација муслимана, Проширена Лимунада СНСД позива на извињење.
Коме у Политици треба извињење.
Као што не требају ни таблоидне оцјене типа, Та изјава је ужасна, То је скандалозно, То говори о њему, Јао, невиђено...
СНСД, уопште, ћути.
Само се Сања Вулић јавља.
А и њу ће, усамљену, коју нико не брани нити стаје уз њу, лако уваљати у катран и перје.
То ће све, дати лош примјер осталима.
Зашто бих ја био гласан и активан, кад ћу пропасти кроз ћуприју и нико неће застати у тој колони.
Такво стање СНСД, који је дошао у ситуацију да осим Додика нема кога кандидовати, на том нивоу, гдје су сви Лидери анестезирани, глувонијеми, гдје је све пребачено на Додика, па кад је он болестан, Странка одмах умре, шаље лошу инфузију Организацији али и цијелој Јавности.
Спознаја Неактивизма, временом се архивира у Подсвијест.
А она, приликом Избора, ступа на сцену.
Такво стање држи воду само док Бирачи кажу, Гласао бих за оне али немам зашто.
То је само корак до исказа, Гласаћу за оне, јер за ове немам зашто.
*
Зашто је изгубио Трамп. Који је, неоспорно популарнији, атрактивнији, политичкији од Бајдена, и који је добио више Гласова.
Зато што ГОП није довољно био Политичка Странка. Што нема Организацију. И што није потпуно подржавао Трампа.
А Демократе су, поред крађе, окупиле све оне Против, оне амрофне, оне аполитичне, оне неодговорне, оне анархистичне...