петак, 08. октобар 2021.

 

АПСУРДНО ЈЕ,
РЕПУБЛИКА СРПСКА СЕ
ЈЕДИНА БОРИ ЗА УСРАНУ БиХ
 

Република Српска непрестано говори о Изворном Дејтону, о Слову Дејтона, о Уставним Дејтонским Институцијама...
СНСД је у свој оснивачки програм записао, Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Ничега се СНСД није накнадно сјетио, ни Референдума, нити је преузео неку Реторику Есдееса.
Данас, када је насиље превршило мјеру, Република Српска опет нуди исто. Изворни Дејтон или Миран Разлаз.
Једноставнији је Изворни Дејтон.
Али ни њега ни Миран Разлаз неће нико, осим Српске.
Хрвати би, али су немоћни да се изборе за Изворни Дејтон у оквирима Ентитета Федерација. Не могу Срби да се боре за Хрвате у Федерацији. Могу на нивоу једнакоправности у Предсједништву. Да се залажу, у оквиру Изворног Дејтона.
Сарај Чадор је унитаристички загађени узорак Османлијског Сокачког Вакта.
Изворни Дејтон значи Десет Дејтонских Заповијести о надлежности мозаичких заједничких институција на нивоу БиХ. И Ништа више.
Значи Савјет Министара од три члана, који ће бити помоћно тијело Предсједништву, које је Извршна Власт, у Предсједничком Систему америчке варијанте.
Све остало је у надлежности Ентитета.
Република Српска нуди частан излаз и Сарај Чадору и Западу.
Јер. Ово што се догађа, како трендови теку, може да одведе само до потпуног територијалног расула, горег од онога када су СДА, СДС и ХДЗ, кречом на асфалту обиљежавали своје територије и подручја.
Или у унутрашњи, затворени, ћумурски, Рат који ће, са стране, једни да подржавају а други да мирно гледају.
Сарај Чадор је у свему главна кочница.
Сарај муслимани су били крвици за Рат у БиХ јер су жртвовали Мир за БиХ.
Параполитичко и Вјерско Вођство муслимана, које је помислило да је БиХ њихова, муслиманска, да су они задужени, позвани и одговорни за БиХ, опасно је и у Рату и у Миру.
Кочница су, јер не умију да живе политички. Нити национално. Њихов максималан менталнополитички домет је, Ми смо Аге Сарајлије а ви сте комшије.
Сарајево је спало на то да им је Комшић главни идеолог са неком небулозом о Грађанској БиХ.
Грађани су само списак, евиденција у неким канцеларијским пословима. А Држава је национална. Није скуп навијача.
Сада, кад умфре Ердоган, Сарајево остаје потпуно само.
Мада се Ердоган  и досад није претрго за БиХ. Зна и он да је то Котлина Политичких Лудака, то Сарајево.
Покушај помирења са Загребом не може успјети јер је мотка презасрана а Хрватска је изузетно јака, за Сарајчадорију.
Сарајево покушава да издејствује да шутне Комшића а да задржи Дом Народа. Што је само наставак поништења Хрвата.
Сарај Чадор, БПП, Бакирашки Параполитички Покрет, донекле се може уздати само још у Вучића. И у ово шаку Српских Издајника у Српској, који су на сиси Запада и раде за Неку Ситну Лову.
То је, иначе сила небеска. Чим им је власник БНТВ главни медијски идеолог и креатор, након одласка Копање.
*
Приједлози Републике Српске се неће прихватити.
Република Српска треба да иде својим путем и својим свакодневним корацима. Одвајање није тренутни рез.
Али никада не смије застати и Српска се не смије обазирати.
Ни кајати.
*
Слоган Самосталности Српске.
Идеш ли, Роде.
 
 

четвртак, 07. октобар 2021.

 

НЕКРОЗНА И КАНЦЕРОГЕНА
ЈАВНОСТ, РЕТАРДЕР ЈЕ
ЗА ДРЖАВУ И НАЦИЈУ,
КОЧНИЦА КОЈА СЕ ЛАКО ЗАПАЛИ


 
Невјероватно је да су Људи преживили док је била једна Телевизија, док није било Портала, док се играло Табле а не Таблоида.
Сад има свега.
Па су, опет, Људи лошији од оних а Медији грђи.
Јебеш Новине у које не можеш замотати печено прасе.
Свакодневна ми је мука кад гледам на који начин Људи вјерују.
Није више питање Коме вјерују и Зашто вјерују.
Није, дакле, у питању ништа друго, него Људи.
Све што им се појавило, Људи су тражили.
Република Српска је, у односу на Србију, на коњу, што се тиче Јавности и Медија.
А у катастрофалном је стању.
▪ Политика је замијенила Пичку.
Више нико не прича о Пички, само о Политици.
Политику никад нису видили а није их срамота причати о њој.
Ко онај Хасо, из вица братства и јединства.
Ја данас излазим у Подлуговима, ајмо одма о Пићки.
Тај феноемнолошки мозаик говори о грчевитој жељи Појединца да постане важан и лажан.
У тим безразложним и бескрајним причама о Политици, нема чињеница, аргумената, става... ако је толеранција коликотолико, главни слоган је, Знам ја. Аргумент, Чињеница, Позадина.
Како емитује, тако и апсорбује.
То је суштина данашње Српске Јавности.
Србима не можеш ништа слагати. Све што слажеш они прихвате. Можеш слагати тек ако, већином, прихватају Истину.
▪ Лаж једног Блогера, намјерна, програмирана, Лаж, има већу прођу и тежину него било који акт и чин било које Институције.
Свако ће, данас, сто пута завирити у Лагаоницу а ниједном у Читаоницу.
Крај Власти ће, свако, проћи као крај Турског Гробља.
Тај однос према Власти и јест из Турског Доба.
Он је, сада, проширен и на однос према Нацији и Држави.
▪ Западни Кројачи су одавно уочили ову лаковјерну и невјерну особину Србаља.
Зато и продукују системе који индукују такво понашање.
Овдје је лакше постати Новинар, него Курва.
Лакше отворити Медији него Јавну Кућу.
Овдје нема Закона за Лаж.
▪ Шта се може учинити.
Мало се може учинити.
Ако не пасеш, не ореш или не косиш Њиву, она постаје Шикара. Кроз Шуму може да се хода. Кроз Шикару, не може.
Сламка Спаса је градња Велике Политичке Странке која ће да свакодневно буде у контакту са Чланством, Гласачима и Бирачима. У контакту на Лицином Мјесту а не на Пицином Медију.
Личи на Идеолошки Кавез.
Тачно.
Ну. Друкчије се неће опстати.
Како данас Медијска Јавка не значи ништа, сутра, тако, неће значити ни Појединац. Потом, Вјера. Онда, Нација. На крају, ни Држава.
Да то нешто ваља, Људи би одмах послије изласка из пећине, основали Медије. Не би Племена - Државе. Не би ратовали за Нације и Државе. Ратовали би за Портале и Блогере.
 
 

среда, 06. октобар 2021.

 

КАДРОВСКА ПОЛИТИКА
ЈЕСТЕ ПОЛИТИКА СВИХ ПОЛИТИКА,
ВУКОВИ НИКАД ОВЦУ
НИСУ ПРИМИЛИ У СВОЈ ЧОПОР

 
У Цркви не може свако да постане Поп.
У Војсци, не може свако да постане Капетан.
У Ногомету, не може свако да игра глупог Бека.
Само у Политици, свако може да постане Политичар, Лидер Странке, чак и да буде изабран.
То је чињеница о неоспорном сумраку НДД Сфере.
О томе да је овдашњи Живаљ, а и други, диљем Свијета, на ниском свијесном ступњу, погодном за пластелинисање, обликовање и аморфирање по западном лажном рецепту здраве, непрскане, хране.
Живаљ погодан за продају и подметање Демократије.
Пошто, више, нема Идеологије, Партије, Манифеста... за то ко ће да игра Глупог Бека, одговорне су једино Велике Политичке Странке. Владајуће Странке.
Тај посао не може нико други да обавља.
Ни Приватна Економија, ни Црква, ни Војска.
Разједањем Кадровске Политике, више страдају та три сегмента, него НДД Сфера.
Велике Политичке Странке, под најездом Запада и са овдашњим слабим Јединкама, лако постану индуктори невјероватне технологије.
Технологије која Талог са Дна инсталира на Површину.
Тако имамо цијеле поњаве Власти, у Србији, у Бањалуци, у Црној Гори... са Талогом, дигнутим на Површину. И изнад Површине.
Како Политичка Странка може да утиче на Кадровску Политику.
Лако.
▪ Широка база Чланства је богомдани први предуслов.
▪ Структура Кадровског Механизма, Кадровске Комисије, од Мјесног Одбора до Врха.
Да то постоји, у Есенесу, или у Педепеу, Ана Брнабић, никада не би постала ни Каве Куварица у Влади Србије. А нити би Балоначелник могао да веже Коња пред Банску Управу.
▪ Кадровски Критеријуми.
Гдје може да игра Љевак. А гдје никако не може.
▪ Информације о Људима.
Потребно је знати све о Човјеку, уназад Девет Кољена. О знању, о раду, о понашању, о склоностима, о карактеру, о активизму, о колективизму, о амбицијама, о образу...
Да би се могао одабрати најбољи међу Кандидатима, или из Чланства затражити најбољег.
Док сам извршавао у Есенесдеу, имао сам вишеканалне инфмормације о Активистима. Од разних структура, углавном незаинтересованих, и младих и старих, и женских и  мушких.
Велики је труд потребан да би се о некоме стекла права слика.
И опет, нисам из неких средина никада могао да добијем ту слику. Тамо гдје, нпр, постоји неко велико, јако Предузеће, Термоелектрана, тамо је веома тешко водити Кадровску Политику, имати Кретеријуме и Механизме.
То не може да ради један човјек.
▪ Велика Владајућа Странка, кад има одговарајућу Кадровску Политику, она, посредно утиче на одабир у цијелом Друштву и Држави.
Да би се негдје конкурисало, мора се имати најмање исто квалитетног Кандидата.
Странка која кандидује Аутсаједера, највеће је друштвено и национално Зло.
Ту Запад не треба ништа да ради.
Мислим на ПДП.
▪ Кад Велика Политичка Странка изгуби способност да води своју Кадровску Политику, изгуби и утицај на НДД Сферу.
Талог на површини постаје непробојан. У њега се не може ући. Осим по основу клановских, бандитских, степеница.
Поштено Чланство једно вријеме маше за Странком која се диже и одлази у далеки Талог, плаче, жали... а онда, одустаје, освакосеби се и разочара.
Вјешти Лидери нађу начин да опстају још неко вријеме, побјеђују.
Талог буја.
А, мјесто Кера, кеца Куја.

уторак, 05. октобар 2021.

 

МОЈ НАРОД
И ПРИМИТИВНИ, ПРОВИНЦИЈАЛНИ,
АНАРХИСТИЧКИ АНАЛФАБЕТИ

 
Наплавина Великих Ријечи у реалном времену, говори о Празнини.
То је симпатично у цртаним филмовима.
Ни слутио ниси да ћеш се једног дана дружит са Генијалцем.
Мирко С. Којотовски, Геније.
Кад, у Политици, дођеш дотле да за себе почнеш говорити да си Геније, готово је.
Опозиција Републике Српске, тај глувонијеми и ћорави Конгломераторијум, који двадесет година не види, не чује и не зна да каже ништа осим Криминала, на Скупу у Бањалуци расипала се великим ријечима, као што су Народни Устанак, Хвала Народу, Народ тражи...
Тај Српски Улични Реп, бјелачко реповање држећи се за јалова јаја, може да значи само двије ствари.
Општи неталент за Политику, политичку неписменост, суманутост и болест.
Или. Добровољну манипулативност, колаборационизам и инструментализованост.
Стално Србима подмећу исте ствари.
27и Март, 5и Октобар...
Зато што су Срби оћни и погодни.
Та аналфабетска технологија о Мом Народу, ступила је сецену пред Ратове Распада СФРЈ и, у БиХ, пред Ратове Завнобиха.
Кордони Есдеесоваца, редом политичких аналфабета, захваћени Покретом Срба за Опстанак, а не знајући како да то уобличе у Политичку Организацију и Национални Политичким Програм, потпуно необразованих за НДД Сферу, непрестано су са разних митинга, медија и бодљавина, извикивали синтагму Мој Народ.
Они нису ништа знали о Држави, о Социјализму, о Политици. Зато и нису имали шта да понуде.
Осим, Продај Краву, купи Пушку.
И, Само да Комунисти оду, јешћемо сламу.
Да Срби нису отишли у Војску Републике Српске, јели би мушмуле код турака.
Крили су се иза Народа.
Данас, скоро тридесетпет година касније, поново смо на истој кружници. Обиђен је цијели круг.
Опет је Мој Народ и заклон и програм и поштапалица и протеза.
Они који су увели Криминал на Политичку Сцену, Есдеес, њихови остаци у виду Шаровића, данас оптужују све за Кириминал.
А у садејству са потомцима оних који су директно из Криминала, оних који су изградили империју на Криминалу
Зато помињу Мој Народ.
Народ треба да им повјерује на ријеч.
Каква је костурографија Политичке Протезе Народ.
▪ Политичка Лаж.
Лаж о томе да знаш шта радиш и куд идеш, да имаш нешто да понудиш, кад дођеш.
▪ Анархија.
Рушење свега постојећег. То је горе од Комунистичких Револуција. Јер немају снаге за Диктатуру, већ само за Расуло.
▪ Одбацивање Парламентарне Демократије.
Сви протагонисти Скупа у Бањалуци, на разне начине и на разним нивоима, не признају Скупштине, републичку и градску. Само их користе као Улицу.
▪ Одбацивање Избора као темеља Власти.
Они желе да им Народ служи као покриће за изборне манипулације.
Иду у Изборе без Странака.
На крају, ни Курца ни Сватова.
На крају, никоме не одговарају.
Као, сада, Балоначелник у Бањалуци.
Ни Бирачима ни Педепеу.
▪ Бесправна градња Политичке Позиције.
Нико у Политици, на Изборима, у Власти, нема права да користи Народ. Да га помиње. Да се њиме покрива. Да се оправдава Народом.
У најбољем случају, онај ко побиједи на Изборима добио је 25% оних који су уписани у Бирачки Списак.
Гдје су осталих три четвртине уписаних. И Гдје су они који немају Право Гласа.
Суштина представничке и изборне Демократије у томе је да онај које добио четвртину Гласова свих Бирача, а најчешће много мање, одговара свима. И онима у Породилишту.
Одговара али не може да говори у њихово име.
Ни кад је на Власти, ни кад је у Опозицији.
 
 
 
 
 

понедељак, 04. октобар 2021.

 

ПОЛИТИЧКИ СКУП ЈЕ
АНАЛИЗА ЛИЦА,
НИЈЕ БРОЈАЊЕ ЉУДИ

 
Двјеста Хиљада Душа је било на скупу Опозиције у Бањалуци.
200.000.
Лијечите их.
Немојте им умањивати њихове лажи.
Тај велики број Посјетилаца Скупа, једино што је битно Празној Политици.
Скуп је био феноменалан, каква је Опозиција.
Без великих Странака и њихове добре Организације, не може бити великог Политичког Скупа.
На фудбалско игралиште, које има седам дулума земље, може да стане 28.000 људи. Четири на квадратни метар.
То је као у Мадридском Метроу, кад се заврши утакмица на Ванда Метрополитано. Јер је ту полазна, крајња, станица.
На Скуповима нема такве густине.
Само момак и цура стоје тако припијено.
Простор испред Боске је веома мали. Нешто већи од два Шеснаестерца. Као и дио улице са четири траке испред тог простора.
Испред саме Бине је била густина 3/м2, и то је неколико десетина квадрата. Све остало је било уобичајено.
Причати о 10.000, 20.000 и више посјетилаца, таблоидно је.
Опозиција, свеједно, треба да буде одушевљена бројем посјетилаца.
Ну.
Одмах треба да обави Четерсницу.
Због њихових лица.
Негдје сам раније анализирао Политичке Скупове на којим сам видио да ће СНСД изгубити. И то одмах рекао.
Па ћу, за ову прилику, само, рећи,
▪ Најмасовнија структура људи је била млађег средњег доба.
То је аморфни слој урбане левитације, нови прилив становништва. Он је несигуран што је отишао из ранијег боравишта а несигуран ту гдје је дошао. Његова латентна забринутост види се на његовом лицу и он је на скуп дошао суштински незадовољан собом, мислећи да је то незадовољство Влашћу. Али није у то баш сигуран. Нити је сигуран да Опозуција има неку понуду. Дошао је само да види. Ко ујутро, на каву. Донио бриге и однио бриге.
▪ Изненађујуће мало је било младих људи.
▪ На Лицима нема Оптимизма.
Нема политичке побједе без оптимизма. Оптимизам значи увјереност у понуђено рјешење.
▪ Нема Породица на скуповима. Са дјецом. Без њих, сваки скуп је скуп политичких лелемуда.
▪ Скуп на Мраковици, којег је, скоро, организовао СНСД, скуп је који спада у Скупове Инерције. А био је вишеструко оптимистичнији, блискији, породичнији, него Скуп Опозиције у Бањалуци.
Опозиција треба да буде пресрећна. Добила је пуну врећу Брашна за шаку кликера.
И не схвата да је убила људе у појам.
Њена разједињеност је разједињеност Служби које стоје иза ње. Већ данас се у први план гурају Тривићка и Вукановић. Ко да их, СДСПДП, неко намјерно укопава.
Празнина коју је понудила, у програмима, у идејама, у рјешењима, у одлучности, гарнирана је појединачним игранкама јахаћег Балоначелника, Кукувукановића, Тривићке... а све је зачињено изласком Јашарице на Бину.
Опозицији неко мора да објасни да се ради о Држави. Држави Републици Српској.
А не о окупљању за Перушање куруза.