КАДРОВСКА ПОЛИТИКА
ЈЕСТЕ ПОЛИТИКА СВИХ ПОЛИТИКА,
ВУКОВИ НИКАД ОВЦУ
НИСУ ПРИМИЛИ У СВОЈ ЧОПОР

 
У Цркви не може свако да постане Поп.
У Војсци, не може свако да постане Капетан.
У Ногомету, не може свако да игра глупог Бека.
Само у Политици, свако може да постане Политичар, Лидер Странке, чак и да буде изабран.
То је чињеница о неоспорном сумраку НДД Сфере.
О томе да је овдашњи Живаљ, а и други, диљем Свијета, на ниском свијесном ступњу, погодном за пластелинисање, обликовање и аморфирање по западном лажном рецепту здраве, непрскане, хране.
Живаљ погодан за продају и подметање Демократије.
Пошто, више, нема Идеологије, Партије, Манифеста... за то ко ће да игра Глупог Бека, одговорне су једино Велике Политичке Странке. Владајуће Странке.
Тај посао не може нико други да обавља.
Ни Приватна Економија, ни Црква, ни Војска.
Разједањем Кадровске Политике, више страдају та три сегмента, него НДД Сфера.
Велике Политичке Странке, под најездом Запада и са овдашњим слабим Јединкама, лако постану индуктори невјероватне технологије.
Технологије која Талог са Дна инсталира на Површину.
Тако имамо цијеле поњаве Власти, у Србији, у Бањалуци, у Црној Гори... са Талогом, дигнутим на Површину. И изнад Површине.
Како Политичка Странка може да утиче на Кадровску Политику.
Лако.
▪ Широка база Чланства је богомдани први предуслов.
▪ Структура Кадровског Механизма, Кадровске Комисије, од Мјесног Одбора до Врха.
Да то постоји, у Есенесу, или у Педепеу, Ана Брнабић, никада не би постала ни Каве Куварица у Влади Србије. А нити би Балоначелник могао да веже Коња пред Банску Управу.
▪ Кадровски Критеријуми.
Гдје може да игра Љевак. А гдје никако не може.
▪ Информације о Људима.
Потребно је знати све о Човјеку, уназад Девет Кољена. О знању, о раду, о понашању, о склоностима, о карактеру, о активизму, о колективизму, о амбицијама, о образу...
Да би се могао одабрати најбољи међу Кандидатима, или из Чланства затражити најбољег.
Док сам извршавао у Есенесдеу, имао сам вишеканалне инфмормације о Активистима. Од разних структура, углавном незаинтересованих, и младих и старих, и женских и  мушких.
Велики је труд потребан да би се о некоме стекла права слика.
И опет, нисам из неких средина никада могао да добијем ту слику. Тамо гдје, нпр, постоји неко велико, јако Предузеће, Термоелектрана, тамо је веома тешко водити Кадровску Политику, имати Кретеријуме и Механизме.
То не може да ради један човјек.
▪ Велика Владајућа Странка, кад има одговарајућу Кадровску Политику, она, посредно утиче на одабир у цијелом Друштву и Држави.
Да би се негдје конкурисало, мора се имати најмање исто квалитетног Кандидата.
Странка која кандидује Аутсаједера, највеће је друштвено и национално Зло.
Ту Запад не треба ништа да ради.
Мислим на ПДП.
▪ Кад Велика Политичка Странка изгуби способност да води своју Кадровску Политику, изгуби и утицај на НДД Сферу.
Талог на површини постаје непробојан. У њега се не може ући. Осим по основу клановских, бандитских, степеница.
Поштено Чланство једно вријеме маше за Странком која се диже и одлази у далеки Талог, плаче, жали... а онда, одустаје, освакосеби се и разочара.
Вјешти Лидери нађу начин да опстају још неко вријеме, побјеђују.
Талог буја.
А, мјесто Кера, кеца Куја.