МОЈ НАРОД
И ПРИМИТИВНИ, ПРОВИНЦИЈАЛНИ,
АНАРХИСТИЧКИ АНАЛФАБЕТИ

 

Наплавина Великих Ријечи у реалном времену, говори о Празнини.

То је симпатично у цртаним филмовима.

Ни слутио ниси да ћеш се једног дана дружит са Генијалцем.

Мирко С. Којотовски, Геније.

Кад, у Политици, дођеш дотле да за себе почнеш говорити да си Геније, готово је.

Опозиција Републике Српске, тај глувонијеми и ћорави Конгломераторијум, који двадесет година не види, не чује и не зна да каже ништа осим Криминала, на Скупу у Бањалуци расипала се великим ријечима, као што су Народни Устанак, Хвала Народу, Народ тражи...

Тај Српски Улични Реп, бјелачко реповање држећи се за јалова јаја, може да значи само двије ствари.

Општи неталент за Политику, политичку неписменост, суманутост и болест.

Или. Добровољну манипулативност, колаборационизам и инструментализованост.

Стално Србима подмећу исте ствари.

27и Март, 5и Октобар...

Зато што су Срби оћни и погодни.

Та аналфабетска технологија о Мом Народу, ступила је сецену пред Ратове Распада СФРЈ и, у БиХ, пред Ратове Завнобиха.

Кордони Есдеесоваца, редом политичких аналфабета, захваћени Покретом Срба за Опстанак, а не знајући како да то уобличе у Политичку Организацију и Национални Политичким Програм, потпуно необразованих за НДД Сферу, непрестано су са разних митинга, медија и бодљавина, извикивали синтагму Мој Народ.

Они нису ништа знали о Држави, о Социјализму, о Политици. Зато и нису имали шта да понуде.

Осим, Продај Краву, купи Пушку.

И, Само да Комунисти оду, јешћемо сламу.

Да Срби нису отишли у Војску Републике Српске, јели би мушмуле код турака.

Крили су се иза Народа.

Данас, скоро тридесетпет година касније, поново смо на истој кружници. Обиђен је цијели круг.

Опет је Мој Народ и заклон и програм и поштапалица и протеза.

Они који су увели Криминал на Политичку Сцену, Есдеес, њихови остаци у виду Шаровића, данас оптужују све за Кириминал.

А у садејству са потомцима оних који су директно из Криминала, оних који су изградили империју на Криминалу

Зато помињу Мој Народ.

Народ треба да им повјерује на ријеч.

Каква је костурографија Политичке Протезе Народ.

▪ Политичка Лаж.

Лаж о томе да знаш шта радиш и куд идеш, да имаш нешто да понудиш, кад дођеш.

▪ Анархија.

Рушење свега постојећег. То је горе од Комунистичких Револуција. Јер немају снаге за Диктатуру, већ само за Расуло.

▪ Одбацивање Парламентарне Демократије.

Сви протагонисти Скупа у Бањалуци, на разне начине и на разним нивоима, не признају Скупштине, републичку и градску. Само их користе као Улицу.

▪ Одбацивање Избора као темеља Власти.

Они желе да им Народ служи као покриће за изборне манипулације.

Иду у Изборе без Странака.

На крају, ни Курца ни Сватова.

На крају, никоме не одговарају.

Као, сада, Балоначелник у Бањалуци.

Ни Бирачима ни Педепеу.

▪ Бесправна градња Политичке Позиције.

Нико у Политици, на Изборима, у Власти, нема права да користи Народ. Да га помиње. Да се њиме покрива. Да се оправдава Народом.

У најбољем случају, онај ко побиједи на Изборима добио је 25% оних који су уписани у Бирачки Списак.

Гдје су осталих три четвртине уписаних. И Гдје су они који немају Право Гласа.

Суштина представничке и изборне Демократије у томе је да онај које добио четвртину Гласова свих Бирача, а најчешће много мање, одговара свима. И онима у Породилишту.

Одговара али не може да говори у њихово име.

Ни кад је на Власти, ни кад је у Опозицији.