Rajko Vasić za "EuroBlic": "Izgubljena svaka šansa za pomirenje vlasti i opozicije u Srpskoj"

Boris Knežević | 21. 10. 2017 - 18:00h

Član Glavnog odbora SNSD Rajko Vasić tvrdi da je poslednjim dešavanjima u Narodnoj skupštini izgubljena svaka šansa za pomirenje između vlasti i opozicije u RS.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

U intervjuu za “EuroBlic” Vasić, između ostalog, bez dlake na jeziku govori o stanju u SNSD, odnosima u vladajućoj koaliciji, optužbama za kriminal i korupciju koje opozicija već godinama šalje na račun vlasti u Srpskoj.

Ovo što radi opozicija je amaterski posao. Oni su u rascepu između želje da budu opozicija Republici Srpskoj i namere da budu opozicija Dodiku i SNSD. Njihov glavni problem je to što nemaju politički program – tvrdi Vasić.

Zar politički program Saveza za promene, između ostalog, nije borba protiv kriminala i korupcije?

Pričama o korupciji ne dobijaju se izbori, jer smo svi lopovi. Ja, makar govorio o sebi, ako nešto mogu da uradim lakše i brže - tako ću i uraditi. Nemojmo se puno zanositi oko toga.

Tvrdite da borba protiv državnog kriminala nije dovoljno inspirativna za prosečnog birača u RS?

Mi smo to još davno istraživali, analizirali, ukrštali podatke. U izbornim jedinicama gde su ljudi bili najviše protiv kriminala i korupcije - SNSD je dobijao najviše glasova. Jednostavno, to nisu stvari na kojima se dobijaju izbori. Opozicija je na tome potrošila ogromno vreme jer im je tako rečeno. I nama su ranije govorili kako samo treba pričati o borbi protiv korupcije, kako treba optuživati SDS za kriminal, za šverc, ali smo vrlo brzo shvatili da to ne pije vode. Ljudi ovde ne gledaju političku stranku kao na istražnog sudiju. Ovde je jedini važan politički program Republika Srpska. Ne postoji drugi. Dugo je vremena SNSD na vlasti da bi se to opoziciji moglo oprostiti.

Sad deluje kao da delite dobronamerne savete vašim političkim protivnicima.

Ja sam politički tehnolog. Ne mogu da kažem da su svi u SNSD sveci, dok su na drugoj strani svi đavoli.

Postoji li šansa za bilo kakvo približavanje vlasti i opozicije oko ključnih nacionalnih pitanja? Da li su poslednja dešavanja u Skupštini tačka posle koje nema povratka?

Nema nikakvih šansi za približavanje, jer se SDS i SNSD ne razumeju. Ne pričaju istim jezikom. Nemaju isti sistem vrednosti. SNSD možete da optužite za kriminal i za Dodikovu samovolju. Možete da nas optužite i za bahatost lokalnih divljaka, za bacanje para u administrativne centre i za svašta drugo, ali je na izborima glavna tema RS. U programima SDS i PDP Republika Srpska ne postoji.

Da li je sukob opozicije s predsednikom RS glavna tačka razdora? Stiče se utisak da je tu već dugo reč o nekoj vrsti ličnog sukoba Dodika i opozicionara.

To nema veze. Mi smo imali grdnih problema u saradnji s SDS i onda kad smo bili u nekoj vrsti koalicije na nivou BiH i na lokalu u pojedinim opštinama. To su dva različita pogleda na svet. SDS je potrošio sve svoje mogućnosti. Sada je došao do Govedarice, koji predstavlja novi pad.

Kako to mislite?

Posle Kalinića, Čavića, pa i Bosića, jasno je da im izbor Govedarice za stranačkog šefa predstavlja novu silaznu stepenicu. Mnogi ljudi su im otišli, kuva nezadovoljstvo. Možemo mi sad govoriti o tome da su ti što su otišli ovakvi ili onakvi, ali ako je otišao jedan Slavko Dunjić, Nenad Stevandić, ovaj ili onaj, to više nije normalno.

Koliko sukob između vlasti i opozicije ugrožava stabilnost RS?

Ovo što se događa neće naštetiti RS, jer će SDS da izgubi na sledećim izborima. Nema nijednog podatka, tendencije ili trenda koji bi govorio o tome da će SDS profitirati od ovog što sada radi. Birači na to ne gledaju na način kako to oni zamišljaju. Oni rade neustavan posao i ne priznaju većinu u parlamentu.

Ima li tu krivice i do vlasti? Kako reagovati ako Vlada ne poštuje rokove za odogovore na poslanička pitanja ili ako predsednik Republike smenjuje glavnog revizora?

Naravno da ima krivice i do vlasti, ali Vlada i vlast su dobili glasove na izborima. Osim toga, nesposobna opozicija daje mnogo veću slobodu vlasti, pa čak i onu koja nije regularna. Vlast je takva. Suština vlasti nije poštovanje svih procedura i zakonitosti. Suština vlasti je vladanje. Naravno da ne mislim da SNSD sve radi dobro. Međutim, ovo što radi opozicija je rušenje RS. Oni moraju da poštuju većinu u parlamentu. Parlament je stub države. Predsednika Republike možemo promeniti ili se, ne daj bože, može dogoditi da se on razboli, ali parlament, kakav god da je, predstavlja stub države. SDS i SzP pokušavaju da naprave mali kijevski Majdan. Oni to rade s „ležećom“ Rankom Mišić, s ovim ili onim. Međutim, birači nikad neće masovno odgovoriti na to, čak i kad bi plaćali ljude da protestuju. Vreme ulice i takvog rušenja vlasti je prošlo. To više ne prolazi nigde u regiji.

Zar Dodik i SNSD nisu organizovali ulične proteste pre nego što će doći na vlast?

To je bilo neko drugo vreme. Postojala je akumulacija u kolektivnoj svesti, nezadovoljstvo i strah zbog rata, raspada zemlje. To se tada moglo iskoristi u političke svrhe. Nema više takve akumulacije. Kad ljudi u prolazu sad vide demostracije SNSD ili SDS, većina ih pomisli – vidi ovih budala.

Da li je SNSD autokratska stranka? Vlada mišljenje da bez Dodikovog odobrenja ništa ne može da prođe?

Nije dobro da se SNSD poistovećuje s Dodikom. On donosi sve važnije odluke zato što je u jednoj fazi, negde oko 2010. godine, shvatio da je stranka počela da ga nadrasta. Autoritativan lider smeta stranci i to Dodik demonstrira na mnogim mestima. On je napravio „kabinetizaciju“ SNSD po kadrovskim i po odlučujućim segmetima, što nije dobro. Imamo toliko članova u stranačkoj organizaciji da se to mora uvažiti.

Uoči svakih izbora postavlja se pitanje iskrenosti saradnje SNSD i DNS.

Problem koalicije je uvek kad ona pokuša da preraste u nešto što nije. Koalicija je jedan nagodbeni, pijačni sporazum. DNS je imao ogromnu korist od koalicije s SNSD. Manji partner uvek ima korist od saradnje s onim većim. Konkretno, DNS je zahvaljujući koaliciji napravio svoju državu u Prijedoru.

Kako ocenjujete saradnju između vlasti u RS i Srbiji?

Srpska mora da sarađuje sa Srbijom i da ima dobre odnose, ali mi pre svega moramo da gledamo svoja nacionalna posla. Sa Srbijom moramo imati dobre odnose, što ne znači da moramo da budemo dobri i sa Vučićem. Vučić nije nikakav nacionalni lider. On je dijagnoza Srbije i politički bolesnik. To će čak i najpovršnija analiza lako da pokaže.

БЕРЛИНСКИ ПРОЦЕС

ЈЕ ОКУПАТОРСКА

ОФАНЗИВА

ЊЕМАЧКЕ НА БАЛКАН

Ту скоро, прије неки дан, идејни творац Берлинског Процеса, Кристијан Хелбах, изасланик МСП Њемачке. Дао је интервју санџачком листу Данас који излази у Београду.

Ајакомеће другом.

Берлински Процес је, иначе, милионита варијанта Европске Сплаћине о интеграцији, сарадњи и повезивању овог Бујадишта. Од Подунаске Федерације, Југоисточне Европе, и њене Транспортне Заједнице, СТЈЖ, Пјесме са Биквца до Западног Балкана.

Смишљен је, дакле, да нешто засере, нешто замаскира, неког завара. А двоје од тога трога, односи се на Балканце и над њима ланце.

Таква је будалаштина у питању да је чак и мене срамота.

Разбили нам Југославију, њену привреду и тржиште, поубијали нас, омогућили и да се ми поубијамо а онда у Берлину креирају Процес у коме се ми повезујемо, сарађујемо и тргујемо.

Шта је циљ Берлинског Процеса, чиме се хвали Хелбах.

● ИТ Самит

● Транспортна Заједница

● Саобраћајна инфраструктура

● Размишљања о обнови школа и болница

● Проширење њемачког програма Дуалног образовања

● Регионална канцеларија за сарадњу младих.

Све је, дакле, Лук и вода.

Ту нема ништа од развоја Економије, Поизводње, радне стабилности, Самосталности, Независног просперитета и јачања.

Европска Унија, а то је данас Њемачка, овим само обогаљује и осиромашује Балкан.

То је радила и протеклих двадесет година.

То је Нова Њемачка Офанзива на Балкан.

Нису задовољни одјеком поклича Боље Пакт него Рус.

То је једнако монструозно пражњење Простора и Територије, као и на Блистоку.

Политичка Свијест овог цијелог подручја треба да се тргне и постави ултиматум ЕУ.

Иили Партнерски Однос Брисела и сваке овдашње земље, или прекид инеграција. И враћање им Главића. Поглавља.

Случај Хрватске, која је доведена у ситуацију да се задужује код Руса, на основу претходно самогрешне и инострано инструисане пропасти Агрокора, а то значи и цијеле Економије, осим Туризма, показује какав је однос Њемачке, и ЕУ, према једној овдашњој земљи.

Која је била миљеница, и распадна, и сецесионистичка, и католичка, и бриселска, и њемачка и натовска.

Хрвати су, дабоме, једнако глупи као и сви Балканци.

И никад неће схватити да је Јака Хрватска требала само Социјалисичкој Југославији.

И више никад никоме.

Али би то требало да тргне остале.

Мада је то илузорно. Са оваквом гарнитуром у Сарајеву и Беграду, елементарно глупом за трендове.

ВЛАСТ СРПСКЕ

ПРАТИ СРБИЈУ

У ПОДЛАСКУ НАТОУ

А СЗП ПРАТИ ВЛАСТ.

ТО МЕ И БРИНЕ.

Декларација о Војној Неутралности Српске, коју је усвојила Народна Скупштина Републике Српске, копија је Србијанске Војне Неутралности.

С тим што је Србијанска неутралност лажнија од босанскохерцеговачке.

Већина БиХ воли да је под Нато Пактом. Они, у Сарајеву, читаву историју, уживају да буду под неким.

Република Српска, пак, види у томе опасност по Опстанак и Самосталност.

То је суштнско питање.

Ми нисмо против Нато зато што нас је бомбардовао. Било би то краткорочно и јогунстао гледање.

Србија је потписала ИПАП са Нато Пактом. Што је горе и теже од уласка у Нато. Јер, Нато може у Србији да ради шта хоће. Више него да је чланица.

Зато је Србијанска Војна Неутралност лажна.

А садашња Власт Србије, са Вучићем на челу и Вучићем на зачељу, од три пакета у који је упала, Брисел, Нато и Косово, неће изаћи ни из једног.

Српска и Србија морају, по питању Нато Пакта да се раздвоје.

Мислила Србија озбиљно, а не лажно, о војној неутралности, или не мислила.

Јер. Наши су интереси различити. Национални Интереси.

Интерес Српске је Опстанак и Самосталност а интерес Србије је да се ријеши Косова. Мада то тамошња Власт представља као Да се ријеши Косово.

Друго. Србија и ако уђе у Нато, остаће Србија. А БиХ, ако уђе, Српска губи своје дејтонске референце.

Бриселске и Нато Интеграције БиХ имају, као један од циљева, поништење Републике Српске.

Стога Српска не треба да геда Србију. Чак и ако она крену у Нато Пакт.

Него треба да се  припремимо на дугорочну борбу.

Иако смо мали. Како ми рече данас један мој друг, Новинар.

Иако смо мали. Јер, за Пентагон, или за Кину, сви смо мали. А то не значи да треба да сједнемо на њиву и чекамо да гром пукне у нас.

ЗАШТО ОПОЗИЦИЈА

НИЈЕ НИ СРПСКА,

НИ БИРАЧКА,

НИ ДЕМОКРАТСКА,

ВЕЋ ЈЕ РУШИЛАЦ СРПСКЕ

Када сам почившем Оцу говорио да нешто не зна, да не треба крмке ранити догод има куруза па онда продавати, већ продавати кад је најбоља цијена, или слично, редовно ми је одговарао Како то да ништа не знам а знао сам те направити.

Гледам у њега. Лако ти се курчити кад Очеви праве Дјецу. А Синови не могу да праве Очеве.

Кад сам Додику говорио да нешто око Организације не зна, он је редовно одговарао Кад све знаш, оснуј себи Странку и побиједи.

Гледам у њега. Српској треба ова странка а мени не треба оснивање странака. Мени треба Ова Странка, и двадесет година након моје смрти.

Одбрамбени механизми незнања се веома мало мијењају у историји људске свијести.

То се прикрива новим грешкама.

Опозиција у Српској, Савез За Промјене, њихова руководашка структура, Есдеесова, прије свега, јер је наивнија и незналачкија, мада је и Педеепова слична али имају Иванића који је свјесно, прије двадесет година, ушао у Аранжман, не зна ни дјецу правит.

Не знају шта је Опозиција. Не знају шта је Политика. Не знају шта је Власт. Не знају шта је Република Српска. Не знају да БиХ није ништа.

Разлика, у политичком нивоу, између мог Живка и њих само је у томе што је он узгајао Крмке а они узгајају Говедарицу.

Трагично блаћење Републике Српске, које проводе својом анархоаутистичком блокадом Народне Скупштине, показује само три ствари.

1.    Да не знају ништа.

2.    Да слушају Америчку Амбасаду. Или неког њиховог изоколног изасланика.

3.    Да сву трагедију и циркус приређују само да би избјегли да се изјасне о било чему битном за Републику Српску.

Њихов јасан циљ је срушити Парламент. Онемогућити функционисање Политичког Система. Онемогућити функционисање Државе Српске. Испразнити Републику Српску од било каквог политичког садржаја и такву је, као погажену гљиву прашњару, предати Сарај Чадору.

Кадгод Савез За Промјене поведе неку рушилачку акцију у Српској, Федерација изађе са лажним али свјетлећим подацима оптимизма и успјеха. Прошли пут су рекли да су тамо сви, и кантони, и жупаније и Федерација у буџетском плусу. Сада су изашли са узлетом запослености која је посљедица политике Владе Федерације.

Ми смо у Белом Оделу а ви, у Републици Српској, у говнима сте.

Јасно је, дакле, за кога ради Опозиција Републике Српске. Ради, и претвара се, у Опозицију Републици Српској.

Њихово очекивање од блокаде Народне Скупштине, и дувања у звиждаљке без кесица, јесте, а тако им је и речено, да ће то произвести масовно незадовољство Широких Народних Маса и Бирача и да ће се они дићи, са грабљама, рогуљама и подворима, јер су сиротиња и ништа друго немају, по градовима и селима, а нарочито у Бањалуци, и срушити Мрски Режим и Дрски СНСД.

Сазап мисли да ће им блокада Народне Скупштине донијети гласове на Изборима сљедеће године.

У томе и јесте темељно незнање Опозиције.

Оно је такво да им не вриједи ни рећи да не знају.

Опозција мора имати одговор на свако важно и неважно Политичко и Национално Питање. Мора и Власт, али не мора увијек да га искаже.

Опозиција не може избјегавати да се изјасни. Власт може.

Друго.

Структура Бирача која подржава Опозицију своди се на неколико сегмената.

1.    Чланство тих странака.

2.    Организациона структура.

3.    Противници и непристалице Власти.

4.    Уски круг Крпеља, Болесника, Амбициоида, Нарцисоида.

5.    Ужа родбина садашњих гузељаша на позицијама.

Сазап мисли да су ту и они, она скоро Половина, који не излазе на Изборе. Да су и они против Власти. Да су разочарани па не излазе. Али ће изаћи на улице да у Демократским Промјенама, умјесто ноша Опозицији подбаци Функционалне Фотеље.

Оћекурац.

Управо тај апстинирајући сегмент Бирача никада није за Опозицију.

Што не значи да је за Власт.

И Сазапово очекивање је лудом радовање.

Они се, Савез За Промјене, претварају у нови Српски Ријалити.

Они су Армада оног Пинкаша и оног Хепијаша.

А Народ. И Бирачи.

Па, као и тамо, гласаће да неко остане, да неко отпадне. И, на крају ће остати дватри убогаша.

Бореновић, Говедарица, Чавић.

И Ријалити Сазап завршиће се у јесен 2018е.

ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ

-      ЦРНАЦ У ТУНЕЛУ

Откако сам постао Министар, прије скоро двадесет година, слушам нарицаљке из руководства и активаријума Српске Демократске Странке, о томе како је све пропало. Како ће Баба уништити Српску. Како ће Тракторист да јој узоре Гроб. Како су Криминалци преузели Власт. Како Оде Маст Упропаст.

Несхватљиво је да је та обична људска особина, или болест, самодепресије, самооцрњавања и оцрњавања свега око себе, као болест предаје, болест одустајања, болест аутизма, болест дављеника који је добровољно ушао у живи пијесак, у стању да пријеђе на колективитет, какав је Политичка Странка. Или на умјетност, у појединцу или у цијелом правцу.

Као да је све почело оном пјесмом Радована Караџића о Сарајеву.

Али, било је и прије. У филмском стваралаштву, за вријеме Социјализма. Такозвани Црни Талас.

Та филозофска Немоћ човјека Да Буде, да се укључи и преузме одговорност, доводи до болести, пјанске или аутистичке, свеједно.

У Политици је то, већ сада, евидентно као Политички Правац, Црни Талас Опозиције.

Више од деценије, Опозиција у Српској, и Опозиција Српској, убија Србе у Српској у појам о томе како су пропали, како су помрли само још то не знају, како су их опљачкали и изварали, како су им сахрану одржали, јер ће послије бити скупља а неће имати ни пара пошто ће и њих покрасти.

Као у оном вицу о Хаси и Фати. Коју је Хасо желио да убије а да се не види и да не иде у затвор. Па се савјетовао са доктором. Ећим видио да је будала па му каже Сваки дан јеби Фату три пута. Али јеби крвнички. За три мјесеца ће умријети, ко од Сушице.

Дан пред излазак деведесет дана, сједи Хасо пред кућом. Кост и кожа. Сунча се, грије се, прољеће долази. Али, ни муве не може да склони са лица.

Наилази Хусо. Што Фата нако пјева по кући. А шта ће, јадница, пјева а не зна да ће сутра умријети.

Зашто Српска Демократска Странка личи на Хасу.

Зашто сваког дана одређује, уз помоћ Педепапана, руководства Педепеа, датум Смрти Српске.

Ако тај Есдеес Руководни Булументаријум,  на челу са великим политичким Умњаком, познатим под библијским именом Гацкус Говедариус, не може да схвати основну филозофску поставку Политике, да нико никад није добио Изборе сијањем мрака, пропасти и песимизма, требао би да зна да Стање Ствари стоји посве друкчије.

Скоро 400.000 регистрованих возила је у Српској. Само то, нпр.

Па да су сви Запорошци и Трабанти, Мајку Им Јебем, и то је неко богатство. И није пропаст.

Од педесетак градова, величине као Бијељине или Бањалуке, које сам обишао у задње три године, по еунијској и натовној Европи, ни један није уређен, богат и ведар, као што је Бањалука или Бијељина.

Сад сам био у Старој Загори.

Бугарска је у ЕУ и у Нато Пакту.

Град је, по величини, између БН и БЛ.

У центру града су им тротоари као да су бомбардовани.

Таквих нема ни у бијељинском предграђу.

Поклопце за шахтове праве од бетона. Па су им поједине коцке, између арматуре, поиспадале и тако то стоји.

Општа прљавштина и неуређеност.

Ђесу паре. Па, покрали Есенесдеовци.

А кад смо, трећу ноћ, дошли у Бијељину, центар града блиста. Ко Париз.

И други градови, у којима сам био, чак и познате туристичке дестинације, такви су и гори.

Градови који нису имали Рат и чија се земља није распала.

Рукомудство Есдееса и Педепепрдоње, Лукаводство Педепеа, требало би да оду мало по Животу Европе а не само да сисају памет на воркшоповима. О томе како ће својом имбецилношћу, која је зачин за имбецилност странаца, да сруше Режим. И они да узјашу. Постану Поглавице и оду у Легенду.

Мрачњаци и Самопрчњаци.

ФОТОПИС

ИЗ СТАРЕ ЗАГОРЕ

- ВЕТЕРАНИ ИЗ СРПСКЕ ОСВОЈИЛИ СРЕБРО НА БАЛКАНСКОМ ФУДБАЛСКОМ ТУРНИРУ

СА ГРЦИМА КОЈЕ СМО ПОБИЈЕДИЛИ

 СА СРБИЈОМ ИЗ НИШ КОЈУ СМО ПОБИЈЕДИЛИ И ОСВОЈИЛИ ПРВО МЈЕСТО У ГРУПИ. ФИНАЛЕ СМО ИГРАЛИ ПРОТИВ БУГАРА, 0: 0, И ИЗГУБИЛИ НА ПЕНАЛЕ.

 БЕЗ МЕНЕ, ГОЛМАНА И ЈОШ ПОНЕКОГ, УЗ ОДГОВАРАЈУЋЕ ЗАМЈЕНЕ, ОВА ЕКИПА МОЖЕ ИГРАРИ У НАШОЈ ПРВОЈ ЛИГИ.

 ДОДЈЕЛА МЕДАЉА. МОЈ ДРУГ БОРО. НИЈЕ ЉУБИО БУГАРКУ.

 ДОНИО КУЋИ.

 ИСПРЕД ЦРКВЕ У СТАРОЈ ЗАГОРИ.

СТАДИОН БЕРОЕ. У ЊИХОВОМ СПОРТСКОМ КОМПЛЕКСУ ЈЕ ОДРЖАН ТУРНИР. УСЛОВИ БОЖИЈИ, ОРГАНИЗАЦИЈА ДОБРА, СУДИЈЕ И БУГАРИ ИГРАЧИ НЕКОРЕКТНИ.