четвртак, 19. октобар 2017.

ВЛАСТ СРПСКЕ
ПРАТИ СРБИЈУ
У ПОДЛАСКУ НАТОУ
А СЗП ПРАТИ ВЛАСТ.
ТО МЕ И БРИНЕ.

Декларација о Војној Неутралности Српске, коју је усвојила Народна Скупштина Републике Српске, копија је Србијанске Војне Неутралности.
С тим што је Србијанска неутралност лажнија од босанскохерцеговачке.
Већина БиХ воли да је под Нато Пактом. Они, у Сарајеву, читаву историју, уживају да буду под неким.
Република Српска, пак, види у томе опасност по Опстанак и Самосталност.
То је суштнско питање.
Ми нисмо против Нато зато што нас је бомбардовао. Било би то краткорочно и јогунстао гледање.
Србија је потписала ИПАП са Нато Пактом. Што је горе и теже од уласка у Нато. Јер, Нато може у Србији да ради шта хоће. Више него да је чланица.
Зато је Србијанска Војна Неутралност лажна.
А садашња Власт Србије, са Вучићем на челу и Вучићем на зачељу, од три пакета у који је упала, Брисел, Нато и Косово, неће изаћи ни из једног.
Српска и Србија морају, по питању Нато Пакта да се раздвоје.
Мислила Србија озбиљно, а не лажно, о војној неутралности, или не мислила.
Јер. Наши су интереси различити. Национални Интереси.
Интерес Српске је Опстанак и Самосталност а интерес Србије је да се ријеши Косова. Мада то тамошња Власт представља као Да се ријеши Косово.
Друго. Србија и ако уђе у Нато, остаће Србија. А БиХ, ако уђе, Српска губи своје дејтонске референце.
Бриселске и Нато Интеграције БиХ имају, као један од циљева, поништење Републике Српске.
Стога Српска не треба да геда Србију. Чак и ако она крену у Нато Пакт.
Него треба да се  припремимо на дугорочну борбу.
Иако смо мали. Како ми рече данас један мој друг, Новинар.
Иако смо мали. Јер, за Пентагон, или за Кину, сви смо мали. А то не значи да треба да сједнемо на њиву и чекамо да гром пукне у нас.