КОМЕ БИ ПОГОДОВАЛА ИГРАЧКА
ОПОЗИВ ГРАДОНАЧЕЛНИКА

 
Директан Избор Начелника Општине, Градоначелника, једна је од Шарених Лажа Демократије.
У Бањалуци, на примјер, само приградским Будалашима звучи да је занимљиво трошити Пола Милиона дневно, из Буџета.
А ради се о томе да је то крвав посао, тежи и компликованији од вођења Владе Републике Српске.
Зато је опасно пустити Будале у купус.
Директан избор Градоначелника има сврхе тамо гдје се иза Демократије крије Крупни Капитал и гдје нема Странака. Њујорк, Париз, Лондон... али Бијељина, Бањалука, Берковићи... ту треба нешто да се ради.
Многи тај нелогични директни избор не виде као проблем, док се нису догодиле Бањалука и Бијељина. У којима су, као и у многим другим срединама, дошли некомпетентни и безреферентни.
А још када се узме цијела процедура, онда се мора уочити да је то потпуна импровизација и кречење демократије јогуртом.
Та процедура, обухвата
◘ Директан Избор Градоначелника
◘ Одлуку Скупштине о Опозиву
◘ Полуреферендум о Опозиву
◘ Поновни Избори за Градоначелника, у случају изгласаног Опозива.
Дакле,
▪ Одлуку о Опозиву доносе они који нису бирали Градоначелника
▪ Опозив може да изгласа много мање Бирача него што их је изгласало Градоначелника
▪ Градоначелник не може да води Кампању против свог Опозива.
▪ Бирачи вјештачки одлучују. Да ли су Против. То није Демократски процес јер нема могућности да се одлучи За, као на неком класичном референдумском питању.
▪ Ако Опозив успије, Градоначелник је прно у чабар, што и није нека штета. Али. То значи да су претходни Избори поништени.
То може да се догоди и само пола године послије Избора. Не може само у години Избора. Али, углавном се догађа без икакве валоризације Мандата.
▪ У случају актуелних Градоначелника, они, на евентуалном Опозиву не могу поново извести све оне који су Против, јер нема оног против којег су били. А Опозивари морају извести све оне који су били За, да сада  буду Против.
Овим другима је посао лакши. Јер, имају Странке и неке Организације док су они који су изабрани на Платформи Против, без тога.
Јесте лакши али није лак. Обзиром да су то издвојени бирачки процеси, тешко је провести мотивацију. У два наставка.
У случају Опозива, иду нови Избори. У којима се опет активирају Противаши. Они су, сад, у повољнијој позицији, јер Зааше морају два пута да активирају.
▪ Кад се све сабере, најелегантније и најпродуктивније би био избор Градоначелника из одборничких редова. Лако бираш, лако смијениш. Не зајебаваш Бираче жељне Демократије.
*
Што се тиче Бањалуке, Опозив Малог Мајмунчета није оптимално ни потребно рјешење.
Опозив  би у овој години вјероватно успио. Сљедећа је изборна па га није добро тамо пребацивати.
Много је боље пустити га у Аналфабетску Анархију, да цијела бањалучка јавност види све на длану и да то, дајбоже, буде наук за убудуће, и другима, да се не зајебавају сами са собом.
И, много важније, останак Балоначелника у Бањалуци потпуно ће уништити ПДП.
Што је, знајући какав је то потурички и издајнички Булументаријум, огромна добит за Републику Српску.
Аналфабетски Анархист ће, тако, уништити и своје могућности било каквог новог похода на Политичкој Сцени.
Умјесто да је остао Посланик, школовао се и ишао нормалном
Путањом.
Будала.
 
 
 
 

 

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ОПОЗИЦИЈА И ВЛАСТ
НИСУ РАВНОПРАВНЕ КОД
КАНДИДОВАЊА ЗА
ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ

 

То представља велики ризик по Републику Српску.

Опозиција има само обавезу да руши Власт.

Власт има наслијеђену обавезу да води Републику Српску.

У складу са тим  критеријумима, имају обавезу и да кадидују.

Несклад тих обавеза најбоље се показао у Бањалуци.

Власт је имала наслијеђену обавезу да кандидује онога ко може успјешно да води Град.

Опозиција је имала обавезу да кандидује оног ко ће да сруши власт у Бањалуци. Дакле, да кандидује и Будалу.

Што је и учинила.

Како је лијепо, и поптун о обрнуто, у Србији.

Тамо Опозиција мора да кандидује неког ко ће да се бори за Србију, ко ће да каже да је Косово Србија... и опет није сигурна да ће се и приближити побједи.

Вучић може да кандидује кога оће. Будалу. Себе, Бато. И побиједиће.

Опозиција у Републици Српској, добија на тацни гласове свих оних који су Против Власти. Из разних разлога.

Управо то њу чини необавезном. И у кандидовању, и послије када побиједи.

Балоначелник у Бањалуци није никоме обавезан. Странке које су га подржавале, немају никакву снагу, ни у Бањалуци, ни около.

Они невидљив слојеви који су гласали за њега, они нису уобличен политички фактор који може да артикулише своје захтјеве и контролише га.

Тако се може догодити и са Предсједником Републике Српске и Српским Чланом Предсједништва БиХ

Прошли пут, умало није побиједио Двојац Издајица и Зјалица. Иванић и Говедарица.

Дакле, Опозиција може да кандидује и за једну и за другу позицију, било кога. Оног ко је без икаквих резултата иза себе. Који се никад ни о чему није изјаснио.

Они, данас, о томе и говоре. О новима лицима.

Једном је пробала, други пут успјела.

Све ће, она, Опозиција, Вучићева Србија и Запад, учинити да успију трећи, најважнији пут.

Власт, СНСД, као највећа Странка, има обавезу да и на једну и на другу функцију, кандидује Актере са референцама, актере који су се већ изјаснили у темељним ставовима и нешто од тога обављали у пракси.

СНСД је дошао у ситуацију да нема таквих кандидата.

Његови Кандидати морају да буду познати у Организацији, признати, прихваћени. Али и исто тако позиционирани и у Јавности. И код оног симпатизерског, још неопредијељеног дијела Бирача.

Кандидати Опозиције не морају да имају позицију код било ког слоја. Страначку Организацију немају.  Бирачке Слојеве немају. Симпатизере и неопредијељене, немају. Имају само оне који су Против.

Дакле. Побједа два Кандидата Опозиције, у сваком случају, била би невалидна, манипулативна и изманипулисана.

Осим у случају да СДС и ПДП, истовремено, добију и Већину у Народној Скупштини Републике Српске.

Стога СНСД мора да обје те Странке и оне који су у бубњу за кандидатуре, сваког дана тјера на чистац да се изјашњавају.

А не да то ради усрани Сенад у својој емисији.

 

 

 

СВАКИ ЕВРО КРЕДИТА БиХ,
ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
ЗНАЧИ ДЕСЕТ ГОДИНА
НОВЕ УНИТАРИЗАЦИЈЕ

 
ЕУ даје БиХ 250 милиона Евра за помоћ у Корони. То је Кредит. 80 милиона је дала нако. Али, Кредитима посебне Камате у вису услова. Они се односе на електричну енергију и гас, на обједињавање рачуна физичких лица, значи Становништва, Државаљана Републике Српске у Централној Банци БиХ, која је под поптуном влашћу Странаца, има још неких услова, кажу медији који не знају ништа.
Један од њих је и аранжман са ММФ-ом.
Ствари су јасне свакој Будали.
◘ Условљавају ти Кредит.
Некад се у случају Кредита преговарало о дужини периода враћања, о грејс периоду, о каматама.
Сада се испостављају Политички Услови.
Без преговора.
◘ ЕУ захтијева да се начини Аранжман са ММФ-ом.
ММФ је Монструм Вирус који финансијски успјешно уништава Земље које НАТО и Запад треба да поклопе.
Република Српска не треба да улази ни у један ни у други Аранжман.
Док се прецизно не експертује и објави шта значе услови који морају да се прихвате.
У сваком пасусу могу да се крију катастрофалне подвале и преваре.
Сјећам се како је било са Граничном Службом која је потом прерасла у Граничну Полицију над којом Република Серпска нема никакву надлежност.
Можемо доћи у ситуацију као Србија. Да Електропривреда Косова оде Албанији и да ништа не можеш да подузмеш, осим да ћутиш.
Што је више, макар и ситне Унитаризације, то је пут Самосталности Републике Српске тежи и неизвјеснији.
 

 

ОКО ЧЕГА ОПОЗИЦИЈА
У СРПСКОЈ ТРЕБА ДА СЕ ИЗЈАСНИ,
И ИЗЈАШЊАВА, ТОКОМ ЦИЈЕЛОГ
ВРЕМЕНА ДО ИЗБОРА 2022е

 
Власти Републике Српске су се изјасниле. И СДС, у првој фази, и СНСД, у другој. И урадиле колико су могле.
Многи ће рећи да нису и да је требало ово и оно.
Ну. Међународна Заједница и Западне Амбасаде, овдје су проводиле такво Дивљашто да је право чудо да нису имали и Логоре за Србе.
Та Пресија је понекад била неиздржива. Сјећам се, кад смо били у првој Додиковој Влади, да је ОХР, овдје у Бањалуци је имао постају, звао да доставимо дневни ред сједнице Владе на одобравање.
Ми смо прекинули са том праксом.
Нису ми никад дали да предложим Закон о информисању. Звали су нас четворицу у ОХР, у Сарајево, око заједничке телевизије, једног позивног мобилне телефоније, узимања Електропривреде. Све смо то одбили. Павић, ја, Додик, Докић.
Послије сам морао да поднесем оставку а БХТВ је наметнуо Вестендорп.
И стотине других ствари су наметнуте, а да нико нисаким није разговарао.
Многе наметнуте ствари су искориштене за превару, па је од њих настао монструм кога нема у Уставу Дејтона и којих данас има на десетине у вјештачкој Унитаристичкој Сарајевској БиХ.
Кад се све сабере, Република Српска је добро и очувала своју Дејтонску Самосталност.
Политичке снаге Републике Српске, прихватале су, постфестум или прећутно, доста тога.
Али. Највећи дио је наметнут. Што значи да нико није пристао.
То може да буде занимљива историја али је за Републику Српску важна садашња позиција и наредни кораци.
Распад БиХ неће доћи брзо, неће, можда бити ни миран.
БиХ може да траје. И најнакараднија Држава може да траје пола вијека. Нарочито БиХ, која је компромис и нагодба Великих Сила.
СФРЈ коју су сви испљували о оцрнили, трајала је од 45е до 90е.
СНСД и странке око њега, које су у власти, рекле су своје о позицији Српске и будућим корацима.
Није то систематизовано и институционализовано, што је могло да се учини.
Опозиција у Српској је пробосанска, пробошњачка, прозападна, просарајска. Она је против Републике Српске.
И то је дисквалификује.
Она мора пред изборе да јасно каже како види и шта ће урадити по сегментима
◘ Шта је приоритет, Република Српска или БиХ.
◘ ЕУ Пут, зашта идемо у ЕУ.
◘ НАТО, да ли трајно одбија улазак у НАТО.
◘ Лажни Геноцид Сребреница.
◘ Косово. Али не оно, ми подржавамо шта каже Србија.
◘ Унитаризација БиХ.
◘ Шта са наметнутим неуставним Институцијама.
◘ Шта за њих значи Самосталност Републике Српске, у Дејтонској БиХ а шта изван БиХ.
◘ Повратак надлежности Српске и Атрофија Унитаристичких Неуставних Институција.
*
Приче, предизборне, Срушити Режим, Промјене, Борба против Корупције, Лажних Диплома и Бесплатне карте... су за мачкове репове. Мада треба сачекати да им прође та Вељача.
Младен Иванић данас изјављује да су важније Реформе од пута у НАТО. За НАТО треба да створимо предуслове.
Стара подвала олињалог лисца.
Које Реформе. А у НАТО ћемо ићи.
СНСД мора истјерати на чистац, прозивати их сваки божији дан, те Политичке Јаловице из Педепеа, којима је пришао и ујаловљени СДС.
Неће они сами да се изјасне ниокочега.
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

ИНЦКО ОСТАЈЕ МУДО МАРЈАНОВО,
У БиХ, АЛИ ЈЕ ГЛУП ПА ОТКРИВА
СТРАТЕГИЈУ ОХАЕРА, ИДЕНТИЧНУ
МУСЛИМАНСКОЈ УНИТАРНОЈ

 
У одређеној мјери, Инцко се свети Додику што га је овај жунио у Сепету, пред цијелим Уједињеним Нацијама, док му је Човић, госн Валентину, држао уши, да не повриједи вратну кичму.
Ну.
Намјере Инцка дубље су и дугорочније.
Он је одлучио да нападне Додика за преношење надлежности Српске, и то оних које Иванић није дао.
То помињање Иванића, као заштитника Републике Српске, који је, у ствари, највећи Издајник Републике Српске, и у будућности, јер већи се неће појавити, и гостовање на БН ТВ, смијешни су и прозирни потези.
Инцко је јасно поручио
◘ да Охаер ради за МУС, Муслиманско Унитаристичко Сарајево.
◘ да Високог Представника именује Савјет Безбједности. Мада је поменуо и ПИК. И да од доласка новог Високог Представника нема ништа. Што значи да ће Унитаристи јахати ову Рагу док не липше.
◘ да је унезвијерен, да не зна куда ће. Америчани јебали Дејтон 2 а Еуропљани јебали Комшића.
◘ да му је остало једино да служи Бакиру.
◘ да је главни циљ и Охаера, и Сарајева, и Опозиције Српској, срушити садашњу Власт у Српској, и Додика, и довести оне који ће да даље предају надлежности Републике Српске.
◘ да рачунају на Бираче које наткриљује БН ТВ. Дакле, на оне који су увијек против а низашта су.
◘ да рачунају на Вучићеву Србију. Јер БН ТВ је испостава Вучићеве Србије. А Вучић је већ ослабио Додика, дајући Балоначелнику, у Београду, званични исти третман као и Српском Члану Предсједништва.
Као што га је ослабио и Поклон Вакцинама. Стварајући утисак да је Руководство Српске неспособно да их набави. И да зависи од Србије.
◘ да треба очекивати, до Избора, неко веће зло. Јер за рушење Власти у Српској, по принципу Против а Низашта, потребна је Атмосфера. Која је успјела, већ двапут, у Бањалуци.
*
Шта Додик треба да учини.
Ја бих, најприје, што је уобучајено у мојој технологији, затражио употребљиве Чланове Фамилије госн Инцка, на реверс.
Па, у осам недјеља, сваког дана правио у Јавности Крмокољ од Инцка.
А у, суштини, кренуо бих у развијање и обнову Страначке Организације. Иако је већ касно.
Јер, Странка која има скоро двјеста хиљада Чланова, једина може да сузбије Атмосферу у коријену.
Ако се та Организација не пробуди, придобије, и очисти од Удбаша и Службаша, биће у Републици као у Бањалуци.
Разјешће је Прича која је разјела и Радојичића, у самој Организацији СНСД.
Ако направиш Организацију а не играш са њом, узеће је неко други, узеће је, моја бити неће.