РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈЕ ИСПРЕД СРБИЈЕ,
ВУЧИЋ, ВИШЕ, НЕ МОЖЕ
ДА ИСУПЊАВА НИ ПОТРЕБЕ
НЕНАЦИОНАЛНЕ СРБИЈЕ

 
Одлазак Додика у Санкт Петербург и сусрети са Лавровим и Путином, прекретница су у учвршћивању егзистенцијалних темеља Републике Српске и њеног Опстанка.
Ти контакти и односи са Русијом, свакако су заслуга Милорада Додика.
Сада су они знак, прије свега, националне храбрости.
У почетку су били посљедица западног шиканирања Републике Српске и Срба. Муслимани су били апсолутни фаворити у свему.
Окретање Русији, проистекло је и из нашега Рата Опстанка.
Подсвјесно смо тражили некога ко разумије шта је крвава борба за Опстанак Народа, против крволочних Истребитеља.
Република Српска је имала срећу са руководствима. Караџић, Плавшић, Додик.
Без обзира ма објективне околности и реалне мањкавости.
Могли смо бити јалови као Србија.
И проћи као Република Српска Крајина.
Тамошњим Србима, у Хрватској, да су умјели процијенити Београд, било је боље да су прихватили Путовницу, Шаховницу и Коцкарницу.
Није било реално да побиједе у Рату, са манипулативном улогом Београда.
Караџић се, и Народна Скупштина, тој улози Београда одупро.
Имао је срећу да има Младића као Команданта Војске.
Русија ће остварити циљеве у Украјини.
Украјинци су под манипулацијама Запада.
Као, ономад Кнински, све до Билогоре и Вуковара, Срби под Београдом.
Тиме посјета Санкт Петербургу постаје историјска.
Отићи данас, када су кљове, очи и канџе Запада апсолутно крваве и пуне бјеснила, подвиг је једног малог Народа, Срба Српске.
Амбасадор Русије у Београду, Алекасандар Боцан Харченко, који је прије био у БиХ, рекао је да је да је положај Републике Српске један од приоритета спољне политике Русије.
То досад никада није речено.
Русија чува Дејтонски Споразум.
Као и Резолуцију 1244.
Па, шта се онда догађа. У чему је разлика.
Разлика је између Српске и Србије.
Политика додворништва Западу, коју је почео Милошевић а наставио Ђинђић, па Тадић, а потпуно усавршио Вучић, дала је погубне резултате у паду Рејтинга Србије.
На Националном Нивоу.
И код Запада.
Запад, након толико деценија и фелација, не цијени Србију ни колико турски дио Кипра.
Република Српска је претекла Србију у Националним Пословима.
Србија се, више неће вратити на тај српски врх.
Русија ће се једнако упорно односити и према Србији као и према Републици Српској.
Али резултати и властити ангажман неће бити једнаки.
 

 

БЕЗ НАЦИОНАЛНОГ
ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ,
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА ОКО БиХ
УЛАЗИ У РАЗГОВОРЕ ТРИ НА ТРИ

 

Додик је ишао у Турску, потпуно изван очекиваног мозаика.
Након тога објавио је да Чавушоглу подржава састанак Ердогана, Милановића и Вучића са вођама три Народа у БиХ.
Није прошла моја идеја да се у паралели састану Комшић и Ана Брнабић.
Тешко је рећи колико је Додикова идеја озбиљна и да ли се ишта озбиљно може очекивати од ње.
Ако размотрим детаљније, ни једна ни друга озбиљност није у великим количинама.
▪ Позиција Загреба иста је као Титина након Љубљане. На једној нози.
Пленковић и сва камарила је против Милановића.
Милановић има очигледан национални интерес за Хрвате у БиХ. Он је у томе спреман на све. Не гледа на своју ЕУ каријеру нити на сљедећи мандат.
▪ Позиција Турске је мултиоријентирна. Она би покушала да се свети ЕУ, и на овој тачки. Да јача свој утицај на Балкану. Гдје Сарај Чадор може бити најважнији пункт. То може само ако Сарај Чадор држи цијелу БиХ.
▪ Вучић. Он за Србију не тражи ништа. Тражи за себе. И он би да јача Сарајево јер је то његов најјачи пункт према његовом угледу у ЕУ. „Угледу“. Јер, Косово је дао и оно губи вриједност на берзи.
И он је бре за Целовиту БиХ.
▪ Сарајево. Бакираши. Њихова сокачка рачунаљка је компликована. Они би искористли Три На Три ако могу да најмање задрже своју садашњу позицију. Што значи да Милановић треба да изиграва Будалу а да Додик полиже све што је пљувао по БиХ.
Знајући Бакираше, њихове амбиције су и веће. Садашње Стање им је мало. У Федерацији још увијек су Хрвати живи. Што је недопустиво.
▪ Човић. Он ће пристати. Он на све пристаје. Само, неко му треба турити насјецканог лука под нос, да му фаца не буде оптимистична, да изледа као да јауче над судбином Хрвата у БиХ.
▪ Додик. Ако то може помоћи учвршћивању његових позиција на власти, не само данас него у сљедећем и оном тамо мандату, он ће све жртвовати. Ако трребадне, и Вучића.
Њему ће то учвршћивање омогућити да и даље мрви против БиХ а са мало ефеката.
*
У тој платформи Три На Три, најмање три су против Републике Српске.
Много је боље сарађивати са Хрватима у БиХ, него увлачити два противника Српске и једног немоћног из Загреба. Довољно је да он подржава Хрвате у БиХ.
Јесте споро али је дјелотворно.
Сарај Чадор, тако, остаје све изолованији.
А у 3 - 3 формацији, постаје све осокољенији.
Вучић и Ердоган му замјењују некадашњи Запад.
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ЧАРШИЈСКА ПОЛИТИЧКА
ТЕХНОЛОГИЈА САРАЈ ЧАДОРА
И СИРОТАНОВИЋЕВСКО
ПРЕГАЛАШТВО СРБА И ХРВАТА

 
Само су Срби и Хрвати за Босну и Херцеговину.
Муслимани гледају своја посла.
То се може закључити из Дневног Политичког Калеидоскопа.
Човић и Хрвати се боре са вјетрењачама Измјена Изборног Закона, насједају на Пленковићев аранжман у Бриселу, кобива, расправљаће се о томе, а оно, о реформама послије Избора, сада усвајају Измјене на Дому Народа ПС БиХ а у ПД не може проћи ни ако Руси и Кадиров уђу са Интервенцијом.    
Претходно су Хрвати одлучили да мирно иду на Изборе. Ко да се ништа не дешава.
Човић још детаљно објашњава како ће их муслимани прејебати.
Умјесто да су се мало ускладили са Милановићем и повукли неки драстичнији потез прије Избора.
Додик и скоро сви Срби, бацају озбиљуше. Иде се у Брисел. Послије Бирсела се држе појашњења.
Додик распреда шта је прихватљиво а шта није. Од оног безвриједног Папира у Бриселу.
Који се зове, Политички договор о начелима осигуравања функционалне БиХ која напредује на европском путу.
СТЈЖ. Ово ни они са Гугл Транслате не могу овако да смлате.
Можда Кардељ, да није умро.
За то вријеме Сарај Чадор, Бакираши, пушта Комшића да будалаше. И Опозицију из Српске.
Док они раде свој посао.
Ну, что.
Срби и Хрвати треба да престану да се брину о БиХ, да причају о БиХ, да раде нешто у склопу БиХ.
И да гледају своја посла.
Свијет оде, не чека.
Не требају Срби и Хрвати да таворе у смраду ћаршије и сокака.
Не треба да се састају са Странцима Запада, са ЕУ, јер тако иду на руку и раде у корист Сарајмуслимана.
Србима и Хрватима у БиХ треба промјена Политичке Технологије и Промјена Свијести.
А они раде узалудан посао Промјене БиХ.

 

ЕУ И НАТО ЖУРЕ
ДА СРБИЈА УВЕДЕ
САНКЦИЈЕ РУСИЈИ
ПРИЈЕ НЕГО ШТО
УКРАЈИНА КАПИТУЛИРА.
ТО ИМ ЈЕ ЗАДЊА ШАНСА.

 
Србији је мало један Председник Државе, да се одупре томе.
Ни сто Вучића јој не би помогло.
Јер. Вучић је већ пристао на све, питање је, само, како ће то објавити. Има више ставки. За читаву табелу.
Ту спадају
▪ Санкције Русији цртица одвајање од Русије.
▪ Признање Косова.
▪ Одустајање од ЕУ. ЕУ неће Србију док не уђе у НАТО. Држи је на подгријаној тави, само толико да је изван дохвата Русије.
▪ Његовање Топле Опен Леје, за рачун  ЕУ и Запада. Јер, ни ти Опенаши не требају у ЕУ. То укључује разбијање Српске Православне Цркве, увлачење БиХ међу Наше Опенаше...
 
Е, кад поменух БиХ, ту сам се чеко.
БиХ је Вучићев највећи Задатак који је добио од Запада.
Зато непрестано извикује да је за Целовиту БиХ.
Зато Шолц долази код Вучића и код Опенаша.
Зато Амамб Хил данас изјављује да Србија не може да лепрша, мора увести Санкције.
Увођењем Санкција Русији, Србија формално и стварно затвара Русији врата на Балкану.
То значи да Република Српска пада.
Она није независна, самостална Држава и не може сама да сарађује са Русијом у мјери у којој би то гарантовало неутралност и самосталност.
Нервоза Запада је све већа. Јер знају, да ако Србија не уведе Санкције а Украјина капитулира, готово је. Нема више аргумената за колијенчење Србије. Република Српска јача у својој дејтонској позицији.
Запад губи и Србију и БиХ.
Да ли Вучић ово зна.
Могуће је да зна. Али остаје чињеница да је он радикалски и политички ум који је глуп за Политику.
Он је лично превише болестан да би гледао ширу слику од своје гузице на власти.
Ако, сада, изгледа да одуговлачи, то је зато што још није завршио Власт у Србији и Београду. И што, објективно, не може све истовремено.
Украјина ће капитулирати до јесењих киша.
Или ће Руси заузети оношто је руско и формирати границу. Слиједи независност и референдум о припајању Русији.
Украјина и не мора да потписује Капитулацију.
То може да буде спас за Србију и Српску. Не за Вучића.
Вучић, то увијек треба имати на уму, ради против Србије, Српске и Српства.
 
 
 

 

ОДЛАЗАК
КОД ЋЕВАПУШЕ МИШЕЛА,
ГРЕШКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Двојац неубједљивих актера ЕУ, Мишел и Борељ, позивајући Чланове Предсједништва БиХ и Лидере Парламентарних Странака, на нешто, скуп, састанак, сесију, самит, прело... у Бриселу, демонстрирао је неколико поразних чињеница за ЕУ и Међузај, за Запад, а много више охрабрујућих за Србе и Хрвате, ако заиста желе да се одупру Унитаризму и крену у Дејтонску Сувереност Народа.
◘ ЕУ се хвата за сламку у БиХ.
Нема никакав план, не познаје стање у БиХ и међу три Народа.
Држи се, очајнички, онога што им каже Сарај Чадор.
◘ Покушава спасити, задржати, досадашњу политику БиХ на Унитарном Путу. Јер. БиХ на Европском Путу не постоји. Не постоји ни Европски Пут БиХ.
◘ Мисли да Бакир, и Бакираши, могу да играју улогу Зеленског.
◘ Настоје да купе вријеме сљедећег Мандата. Обавезују неким Папиром лидере за сљедећи Мандат, да проводе Реформе, да функционишу Институције, да се позлати Уставни Суд БиХ, да се прати ЕУ у спољној политици против Русије...
◘ Купују вријеме за НАТО који мора да подшапи Територију БиХ а то иде веома споро и тешко.
Најприје је Република Српска одлучила да не пристаје на улазак у НАТО. Тозначи и Русија. Да би се то поништило, потребно је срушити и Дејтон и Републику Српску. За шта нема начина.
Сада, над цијелим пројектом проширења НАТО виси и Хрватски Вето.
Барем док је Милановића. А пошто је  Милановић то изнио на Дневни Ред Јавности, Хрватска се тога неће отрести чак ни ако се ријеши Милановића.
◘ Одржава Садашње Стање БиХ. А то је погубно за Српску, Србе и Хрвате.
Његово продуљавање, генерално, штети могућностима Опстанка БиХ. То је на дуге стазе.
На краће стазе, јача Бакираше и Унитаризстичку Неуставну Структуру.
Они су и у Бриселу показали јединство. Јер је све што је написано у Мишел Борељ Папиру, написано на воду Бакираша Унитариста. И деблокада Институција БиХ, и поштовање Уставног Суда, и сљедба спољне политике ЕУ...
◘ Извитоперено понашање Бореновића има инглеске коријене. Недолазак Радончића је знак да му је саопштено да не иде. У задњи час су и Шаровићеви ментори наредили да не иде у Брисел.
То значи да је овдје, над БиХ, лепеза утицаја шарена, видљива и невидљива.
*
У таквој ситуацији, Република Српска је начинила грешку што је ишла на ту сесију.
С тим  се мора прекинути. Јер. То, само, гомила Папире којима се послије маше доунедоглед. 14 приоритета ће се помињати и након хлађења Сунца, СТЈЖ.
Ако будемо будале.
Најбољи потез је повукао Драган Човић.
Једноставно је игнорисао.
Иако то неће донијети практичну корист, то је за Хрвате, знакобитан потез.
Српска се одмах мора одважити на ту праксу.
Шта значи Скуп у Бриселу. У смислу да нешто прихвати, нешто потпише, нешто одлучи, са нечим се сложи.
Не значи ништа.
То је Неуставни Излет.
Српска мора и на начин бојкота таквих ФИФ-а, Фарси и Фасада, да крене путем Дејтонске Суверености.
Сваки непредузет корак сада, захтијеваће хиљаду, послије.