У ОХР

СТИГАО

НОВИ ПИШАЧ

ПО НАМА

Извјесни Денис Хирн. И одмах се показао као Денис са словном грешком. Дао интервју вашингтонском листу који излази у Бањалуци. Независним Новинама.

Јасно се види да је прошао амбасадно-ћаршијску школу о срањима о Дејтону, Уставу, Држави БиХ и Отцјепљењу.

Кад је био двочас Распад БиХ, побјего са рајом на Вратник.

А кад је било о понижењу, отишо на бурек.

Зато и не схвата да је Високо Понижење бити Први Замјеник Инцку Пицку. Мрља у каријери.

Ну. Шта сере Денис.

Говори о Анексу 4, Уставу БиХ који је написан у Дејтону и саставни дио је Општег Оквирног Споразума за Мир. Да се он не може мијењати без сагласности делегата који долазе из Републике Српске.

Али не говори да су наметнутим одлукама Високих Представника у БиХ промијењен и Устав и Република Српска. Да нисмо јебали Ешдауна и Петрича, и мало оног Лајчака, промијенили би и Србе.

Говори о томе да је Младић осуђен за Геноцид.

Да ентитети немају право на отцјепљење.

Углавном, треба очекивати нови талас Антисрпства из ОХР-а, Америчке Амбасаде и Сарајева.

А БиХ. БиХ ће се све брже распадати што чешће долазе нове Будале из иностранства.

И то је једино добро за Републику Српску.

НАСЕОБИНА БиХ,

ЧУДО КОЈЕ ИМА

ДАН ДРЖАВНОСТИ

А НИЈЕ ДРЖАВА

Термин Никшић, један из Лагумџијиног Система Елемената, чак и он, почео да се зајебава са Даном Државности Беиха.

Са Нашм Двајспетим, СТЈЖ.

Честитао тај Дан Државности Драгану Човићу, Хрватском Члану Предсједништа кога нису изабрали муслимани. И који се у овој години више занима Новим Зеландом, Папуом и неким отоцима Индонезије.

Јер је Човић, тај освједочени Четник, рекао да неће присуствовати обиљежавању тог Хисторијског Сарајевског Датума за који је још Кулин Бан, у тестаменту, написао да има да се поштује ко зјеница око свога, одмах послије Пијаце у Дубровнику.

Кад Срби неће да присуствују томе, то су Четници, Агресори и Геноцидаши, Чаговци. Припадници УЗП ЧАГ.

Али кад Хрвати неће, онда је то озбиљан проблем и Федерације и БиХ.

Човић, дабоме, не жели да даје важност нечему што нема важност и што не признаје Хрвате као Трећину у БиХ. А у Федерацији, ни као Седмину.

Тако је Наш Двајспети ове године осиромашени узаднијум да имамо Државу.

Хрвати неће доћи а Срби заузети клањем. Крмака.

Да нису Америчани прије Распада СФРЈ смислили Суд у Хагу, Хашки Србунал, јер неко мора да буде крив а најбоље је кад је унапријед крив, БиХ, и сарајевски муслимани, не би имали чиме да представе Државу.

Овако, она се састоји од Пресуда Србима и два три датума које форсирају а који се драстично осипају. И од неуставног Судства БиХ, од Уставног Суда у коме Хрвати и Срби гласају против, од Младена Иванића и Издајника из Сазапа.

Себију не рачунам. Она је кантонални ниво.

Што не значи да након 2018е неће неком, на Босанском Нивоу, да се смркне, због ње.

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

НИ ПО КОЈУ ЦИЈЕНУ

НЕ ВЕЗАТИ

ЗА СРБИЈУ

НИ ЗА КОСОВО

Политичка Поставка о томе да ће Српска допустити БиХ признање Косовоа кад то, и ако, учини Србија и да ће тада Република Српска поставити питање своје независности и признања, није добра ни за дневну ни за дугорочну употребу.

Читав један Анекс Пројекта Распада СФРЈ смишљен је да се помоћу Србије кажњавају, протјерују и окривљују Срби које се није могло очистити Ратом.

Зато је Србија титлована као Агресор и у Хрватској, и у БиХ, и на Косову.

Зато Србију криве за непостојећи Геноцид у Сребреници.

Зато Србији вежу за врат Генерала Младића.

Зато, непрестано, и данас, из Сарајева, а и около, бубњају да Вучић и Србија треба да уразуме Српску, да је одврате од Самосталности, од Референдума, од Сецесије.

То је и јесте ефикасан сценарио.

Довољно је у Београду инсталирати некога ко непрестано сере о Будућности, ко није ни за тугу ни за радост, ко нити смрди нити мирише, ко није ништа али није ни Националист а ко је довољно пожудан за Влашћу и Моћи, и, онда га, их, непрестано тетошити и уцјењивати.

Претпоставимо да Србија призна Косово. Мада, са оваквом политиком у Београду, не треба пуно претпостављати.

То би била врхунска замка за Српску.

Само би се чекао неки једнострани потез, нека масовна активност да се активирају Тектонска Овлаштења и да се поништи Република Српска у својој Дејтонској Државности.

Русија, дабоме, неће ратовати на Балкану због Српске. А Србија би ћутала, кад је већ дошла до стања Признања Косова.

Таква замка је била и у вријеме Бомбардовања Србије/СРЈ.

Да је Српска подузела било шта, само би се дио товара изручио на ову страну Дрине.

А Ешдауни би је пребрисали гумицом и прекрижили упљуваном мастиљавом оловком. Незашиљеном.

Република Српска треба пустити Србију да се кува у свом Вучићу. Не помињати ни Косово, ни присаједињење, ни границе.

Потребно је плански, сваког дана, радити на Атрофирању БиХ.

Па кад се прозор разбије, једног дана, кобива дјетиње наивно, изјавиш Само се.

МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ СУД ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ У ХАГУ (МКСЈ)

      

Међународни кривични суд за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије или Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу (МКСЈ) је ad hoc суд, познат и као Хашки трибунал.

Основан је резолуцијом 827 Савјета безбједности Уједињених нација 25.05.1993. године. Савјет безбједности је тада усвојио и Статут МКСЈ, који уз Правилник о поступку и доказима представља основни правни акт за рад МКСЈ.

Стварна надлежност суда је да суди за геноцид, злочине против човјечности, повреде Женевских конвенција из 1949. године и допунских протокола, повреде закона и обичаја ратовања. Овај суд може да суди једино појединцима, али не и организацијама или владама.

МКСЈ, за разлику од Нирнбершког и Токијског, нема надлежност да суди за злочин против мира, односно за злочин агресије. Надлежност МКСЈ искључиво је ограничена на кривично гоњење особа које су починиле тешка кршења међународног хуманитарног права по основу индивидуалне кривичне одговорности.

Територијална надлежност МКСЈ односи се на подручје бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), за временски период од 01.01.1991. године.

Према одредбама Статута, МКСЈ и национални судови имају упоредну надлежност  да суде за злочине почињене на територији Југославије.

МКСЈ може да понови поступак правоснажно окончан пред домаћим судом и то ако је тај поступак био вођен за кривично дјело које није било квалификовано као ратни злочин, уколико поступање националног суда није било непристрасно и независно, ако је поступак био усмјерен на заштиту окривљеног и ако поступак није вођен професионално.

С обзиром на то да је већина поступака који се воде пред МКСЈ окончана или при самом крају треба истаћи да је излазном стратегијом о раду предвиђено затварање МКСЈ и формирање Механизма за међународне кривичне судове који би требао окончати преостале жалбене поступке.

Наиме, десет година након оснивањa МКСЈ, односно 2003. године, судије МКСЈ су иницирале осмишљавање плана који је постао познат као „Стратегија окончања рада МКСЈ“. Циљ те стратегије био је осигурати да МКСЈ успјешно и правовремено оконча своју мисију, у сарадњи са правосудним системима у бившој Југославији. Корак у стратегији окончања рада МКСЈ било је успостављање ММКС као једног новог ad hoc суда којег је Савјет безбједности Уједињених нација основао резолуцијом 1966 из 2010. године.

Главни задаци повјерени ММКС су:

- наставак обављања основних функција МКСЈ и

- одржавње насљеђа МКСЈ.

Основне функције ММКС, у складу са мандатом који му је повјерен су:

·  жалбени поступци: ММКС је одговоран за провођење и завршетак свих жалбених поступака за које је најава жалбе поднијета након почетка рада надлежног огранка ММКС;

·  поступци преиспитивања: ММКС може да преиспитује пресуде које су изрекли МКСЈ и ММКС;

·  поновљена суђења: ММКС такође може водити поновљена суђења у предметима који су вођени пред МКСЈ, односно пред ММКС;

·  суђења за непоштовање суда и лажно свједочење: ММКС може водити истраге, суђења и жалбене поступке у предметима непоштовања суда и лажног свједочења почињеног током поступака вођених пред МКСЈ и ММКС;

·  заштита жртава и свједока: ММКС наставља да обезбјеђује да свједоци уживају заштиту и подршку како у текућим поступцима пред ММКС, тако и у окончаним предметима вођеним пред МКСЈ и ММКС;

·  надзор над извршењем казне: лица која осуде МКСЈ и ММКС шаљу се на издржавање затворске казне у једну од земаља које су потписале Споразум о извршењу казни, а те казне се извршавају под надзором ММКС;

·  помоћ правосудним и националним системима: ММКС одговара на захтјеве за помоћ које упуте националне власти и стране у поступцима пред националним судовима у вези са истрагама, кривичним гоњењем и суђењима на националном нивоу за злочине почињене на подручју бивше Југославије и

·  одржавање грађе и управљање архивом: ММКС је одговоран за очување грађе и руковођење архивима МКСЈ и ММКС.

Рад МКСЈ

Закључно са 15.11.2017. године, пред МКСЈ оптужено је 127 лица за почињена дјела ратног злочина која су територијално повезана са простором Босне и Херцеговине у периоду од 1992. до 1995. године. Од тога броја, 90 оптужених су Срби (70,8%), 28 Хрвати (22,1%) и девет Бошњаци (7,1%). Од укупног броја оптужених, за њих 106 поступак је окончан, док се против 11 лица још увијек води поступак пред МКСЈ или ММКС (три лица су у првостепеном, а осам у другостепеним поступцима). МКСЈ је Суду Босне и Херцеговине прослиједио пет предмета за укупно 10 оптужених лица (девет Срба и један Хрват).

Од поменутог броја лица против којих је окончан поступак (106), 67 лица је осуђено на казне затвора, осам лица је ослобођено, 13 оптуженика је умрло и за 18 оптужених лица су оптужнице повучене (уз препоруку да се ови случајеви воде пред домаћим правосуђем).

Лицима која су правоснажно осуђена (67 лица) пред МКСЈ за злочине почињене на територији Босне и Херцеговине укупно је изречено пет доживотних казни и 965,5 година затвора.

Статистички преглед досадашњег рада МКСЈ у Хагу за територију Босне и Херцеговине приказан је у табели 1:

Табела 1. Статистички преглед досадашњег рада МКСЈ у Хагу за територију БиХ

НАЦИОНА-ЛНОСТ	А (Е+З+Ж+И)                        Број лица којима је потврђена оптужница	Б Висина правоснажне казне	Б1 Висина неправоснажне казне	В Споразум о кривици	Г Правоснаж.ослобођено	Д Правоснажно осуђено	Ђ Поступак обустављен због смрти или одустан	Е (В+Г+Д+Ђ) Правоснажно окончани	Ж  Првост.поступак у току	З   другост. Поступак у току	И Пренесени на други суд
СРБИ	90 (70,8%)	758 (78,5%) + 5 Дожив.	40	16	1	34	25	76	3	2	9
БОШЊАЦИ	9 (7,1%)	41,5 (4,3%)	-	-	3	5	1	9	-	-	-
ХРВАТИ	28 (22,1%)	166 (17,2%)	111	2	4	10	5	21	-	6	1
УКУПНО	127	965,5 + 5 Дожив.	151	18	8	49	31	106	3	8	10

Информације ради, цјелокупни досадашњи рад МКСЈ за подручје бивше СФРЈ приказан је у табели 2:

Табела 2. Статистички преглед досадашњег рада МКСЈ у Хагу за територију бивше СФРЈ

НАЦИОНА-ЛНОСТ	А (Е+З+Ж+И)                        Број лица којима је потврђена оптужница	Б Висина правоснажне казне	Б1 Висина неправоснажне казне	В Споразум о кривици	Г Правоснаж.ослобођено	Д Правоснажно осуђено	Ђ Поступак обустављен због смрти или одустан	Е (В+Г+Д+Ђ) Правоснажно окончани	Ж  Првост.поступак у току	З   другост. поступак у току	И Пренесени на други суд
СРБИ	109 (67,7%)	957,5 (80%) + 5 Дожив.	40	18	3	44	29	94	3	2	10
БОШЊАЦИ	9 (5,6%)	41,5 (3,5%)	-	-	3	5	1	9	-	-	-
ХРВАТИ	34 (21,1%)	166 (13,9%)	111	2	7	10	6	25	-	6	3
МАКЕДОНЦИ	2 (1,2%)	12 (1%)	-	-	1	1	-	2	-	-	-
АЛБАНЦИ	7 (4,4%)	19 (1,6%)	-	-	4	2	1	7	-	-	-
УКУПНО	161	1.196 + 5 Дожив.	151	20	18	62	37	137	3	8	13

Процесуирање за геноцид

За геноцид и учешће у извршењу геноцида Тужилаштво МКСЈ није никада оптужило ниједно лице несрпске националности. Оптужено је 23 лица српске националности за геноцид и учешће у извршењу геноцида. Примјера ради, оптужнице су подигнуте против: Радислава Крстића, Вујадина Поповића и др. официра и чланова Главног штаба Војске Републике Српске у предмету „Сребрeница”, затим против Радослава Брђанина, бившег предсједника Аутономне регије Крајина и генерала Момира Талића у предмету „Босанска Крајина“, у којој се према наводима оптужнице "геноцид нарочито истакао у општинама Босански Нови, Кључ, Котор Варош, Приједор и Сански Мост”, затим против бившег предсједника и потпредсједника Кризног штаба општине Приједор, Миломира Стакића и Милана Ковачевића у предмету „Приједор“, затим против Горана Јелисића, бившег припадника локалне полиције у Брчком у предмету „Брчко“, бившег члана проширеног Предсједништва Републике Српске Биљане Плавшић и бившег предсједника Народне Скупштине Републике Српске Момчила Крајишника, у којој се према чињеничним наводима оптужнице „геноцид  најекстремније манифестовао  у општинама Босански Нови, Кључ, Брчко, Котор Варош, Приједор и Сански Мост“ и др.

Кад је ријеч о овом најтежем дјелу против човјечности и хумантарног права, свакако треба навести и бившег предсједника Републике Србије Слободана Милошевића, који је од стране Трибунала такође био оптужен за геноцид у неколико општина Босне и Херцеговине (Бијељина, Босански Нови, Брчко, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост и Сребреница).

Суд је до сада изрекао пет правоснажних пресуда и то: Здравку Толимиру, Љубиши Беари и Вујадину Поповићу за геноцид, те Драги Николићу и Радиславу Крстићу за помагање и подржавање геноцида. Пресудом Претресног вијећа за злочин геноцида у Сребреници неправоснажно је осуђен Радован Караџић и у овом предмету је у току жалбени поступак.

Такође, у току је и суђење за геноцид генералу Ратку Младићу које је почело  16.05.2012. године и он се према оптужници терети за геноцид у општинама: Сребреница, Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост и Власеница.

Однос МКСЈ према почињеним ратним злочинима над Србима

За злочине почињене на простору Босне и Херцеговине Тужилаштво МКСЈ је оптужило 90 Срба. Многи од њих осуђени су за најтежа кривична дјела кршења хуманитарног и ратног права, од којих је најтеже геноцид и злочин против човјечности. Осуђивани су носиоци политичких, јавних и војних функција свих рангова од најнижих до највиших и то, како за индивидуалну, тако и за командну одговорност, те су им се на терет стављале квалификације учешћа у удруженим злочиначким подухватима над Бошњацима и Хрватима. Дотле, на другој страни МКСЈ је оптужио само девет Бошњака и 28 Хрвата.

Када је ријеч о Бошњацима и њиховим злочинима над српским становништвом у Босни и Херцеговини, МКСЈ је подигао оптужнице у само три случаја:

·  суђење Расиму Делићу по основу кривичне одговорности надређеног Одреду „Ел Муџахид“ у саставу трећег корпуса Армије БиХ (три године затвора);

·  суђење управницима и стражарима логора „Челебићи“ у општини Коњиц (три лица осуђена, од којих један Хрват, а једно ослобођено);

·  суђење Насеру Орићу по основу кривичне одговорности за злочине у неколико села општина Сребреница и Братунац (ослобођен).

Ако се из овога изузме суђење бившим генералима тзв. Армије РБиХ и високим официрима Другог и Трећег корпуса ове армије, којима се се судило због злочина над Хрватима у Средњој Босни (Какањ, Зеница и Травник), а само мањим дијелом због злочина над Србима, сви остали предмети пред МКСЈ, у којима су оптужени били Бошњаци или Хрвати, односили су се само на сукобе између тзв. Армије РБиХ и ХВО-а, у којима су жртве били Бошњаци, односно Хрвати.

Из свега наведеног, слиједи да је однос МКСЈ према српским жртвама у најмању руку неравноправан, те посматрајући по националној структури осуђених лица видимо да је Србима  изречено пет доживотних казни и 758 година затвора, Хрватима 166 година затвора и Бошњацима 41,5 година затвора.

Од укупног броја окончаних поступака  само  девет лица је било оптужено за злочине почињене над српским народом (од којих три за злочине почињене над Хрватима и Србима заједно), док су се остали поступци односили на предмете у којима су жртве била лица хрватске и бошњачке националности. С тим у вези, посебно треба нагласити да је од укупно 207,5 година затвора досуђених Хрватима и Бошњацима, само 50,5 година казне затвора изречено за злочине над Србима, што чини 5,2% од укупно изречених казни затвора (не рачунајући и доживотне казне затвора).

Овакав однос МКСЈ према српским жртвама видљив је и из табела 3и 4:

Табела 3. Подигнуте оптужнице МКСЈ према националној структури жртава

Извршиоци кривичних дјела	Подигнуте оптужнице за кривична дјела против
	Срба	Бошњака	Хрвата	Бошњака и Хрвата	Хрвата и Срба	Укупно
Срби	-	29	0	61	-	90
Бошњаци	5	-	1	-	3	9
Хрвати	1	27	-	-	-	28
Укупно	6	56	1	61	3	127

Табела 4. Изречене правоснажне казне МКСЈ према националној структури жртава

Извршиоци кривичних дјела	Изречене правоснажне казне за злочине против
	Срба	Бошњака	Хрвата	Бошњака и Хрвата	Хрвата и Срба	Укупно
Срби	-	351 год. и 4 доживотне		407 год.  и 1 доживотна	-	758 год. и 5 доживотне
Бошњаци	36 год.	-	0	-	5,5 год.	41,5 год.
Хрвати	9 год.	157 год.	-	-	-	166 год.
Укупно	45 год.	508 год. и 4 доживотне	0	407 год. и 1 доживотна	5,5 год.	965,5 год и 5 доживотне

Подаци и текст: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Република Српска.