КРИМИНАЛ
СЕ УСЕЛИО У
БАЊАЛУКУ
Како се са тридесет година постане велики Криминалац.
А ње пљачкаш Бензинске Пумпе.
Формула је једноставна.
Поред свих интервенција у Законодавство, у Медије, у Политичку
Сцену, у Политичке Странке...
Западни кретеноиди су овдје од почетка инсистирали да
су Срби род и помозбог Криминалу и Корупцији.
Сваког божијег дана то су радили. Сваку Политичку
Кампању Опозицији и својим Странкама, темељили су на Борби против криминала и
корупције.
А њихови Накурњаци у Политици и Медијима, то су даље
телалили по Јавности и по скупштинама, општинама и другим манифестацијама.
Како је могуће да Људи изађу из Комунизма, гдје није било
Криминала и Корупцији таквих нивоа и толиких размјера, и да преко ноћи сви
постану К&К ведете.
Није могуће.
Ну.
Кампања је дала резултате.
Неко се можда сјети како је један провинцијални Аматер
дошао на важно мјесто у Кабинет и одмах питао, пола у шали пола у збиљи, како
из тога посла да подијелимо наш Милион.
Пресија на Јавност увјерила је Свакодневне Људе да су
сви у Политици, баш сви, Криминалци и да се све ради Корупцијом.
Увјерила је и оне који се први пут кандидују, који
улазе у разне административне структуре, на неважна и важна мјеста. То су
кордони нових и младих Људи, који су убијеђени да су дошли у златну К&К Вршају,
гдје их чека осигуран њихов дио.
Тако су јебали Бањалуку.
А Бањалука појебљива ко Сокачка Куја.
Педесет хиљада неодговорних гласало је у Бањалуци,
двапут, Брена је Брена ал двапут је двапут, за Аналфабету Аматера који долази
из Криминалног Дојилишта.
Они то нису знали.
Али ни Бог није знао кога држи.
Пошто Бог не може да буде одговоран, Бирачи су
одговорни.
Поред Есенесдеа који је лелемудичио, исто двапут.
И предао Бањалуку Криминалу и Корупцији.
Истина је да седесило сљедеће: Непрестана,
вишемандатна прича Опозиције у Српској, о свеопштем Криминалу и Корупцији,
довела је до тога да се тај Криминал и Корупција изаберу и инсталирају у
Бањалуци.
Сада Одборници истражују, пошто су Сијалице за Јавну Расвјету
у Граду, за шта Балоначелник склапа посао од 35 милиона марака.
За 20.000 расвјетних мјеста, сијалице од по 216 Марака
у малопродаји = 35 Милиона Марака.
А, то је само једна ситница од онога што се ради у
Бањалуци.
К&К су организовали Избор Балоначелника, управо
због тога. Да владају Бањалуком помоћу Криминала и Корупције.
Мајкунима и Тајкунима, том невидљивом К&К Клану,
веома су помогли Странци Усранци.
Њихов интетес је јасан. У почетку је текста.
Кад им буде требало, они извуку Криминал и Корупцију,
коју су организовали и помогли, и промијене те.
Не треба никакво политичко објашњење, сви задовољни
демократијом, транспаренцијом, западним вриједностима...
--------------
Бањалуку је сада, веома тешко, готово немогуће,
очистити од К&К.
Ни Законима ни на Изборима.
ШТА СУ МУСЛИМАНИ
И ЗАПАДАШИ
ДОБИЛИ
СА КОМШИЋЕМ
Када се Политичка Сцена Српске и Федерације почела да
стабилизује и чисти, појавио се Жељко Комшић, најприје као превара, што је тако
уобичајено код Сарајмуслимана и Западних Демократа, па убрзо постао вјесник џелепа
Неполитичких Актера АА класе, који ће преплавити обје дејтонске Државе унутар
Насеобине БиХ.
АА Класа, Аналфабети Аматери, данас су уобиучајено
раслиње у Федерацији а у Српској имају леју у Педепеу и држе Бањалуку.
У Федерацији су се размножиле Раме тако да Комшић
изгледа као израслији Политичар.
Сарајевска Каја Калас.
Некидан је изјавио да је Мир добар али га се може
жртвовати за Домовину.
Дакле, након толико деценија политиковања и мождане
активности, он није одмако даље од предратног Алије Изтебеговића, који је јавно
прокламовао да ће за БиХ жртвовати Мир.
И то и учинио.
Жељко Комшић је био Унитаристичка Инсталатура.
Продукт страних Служби. На шта су Сарајмуслимани
пристали лахко, мислећи да ће добити Државу и тако пријећи далек пут од
Потурчења до Осамостаљења.
Пројект Комшић
▪ Понизио је Хрвате.
Хрвати су у Федерацији, већ самим примораним уласком у
Федерацију са својим Џелатима и Катилима, егзистенцијално понижени.
Они су платили Неовисност Државе Хрватске, платили су
истребљење и изгон Срба из Хрватске, платили су везивање Застава и ратовање против
Срба и Републике Српске.
Хрвати су помоћу Комшића, у Федерацији и на ниову
Предсједништва, политички уништени.
▪ Понизио је муслимане.
Морали су четири пута да гласају за омражене Хрвате,
за представника Агресора а да не гласају за своје дијаманте, попут Лагумџије
или Бакира. Па им је у Предсједништво улазио класични политички полусвијет, као
што је и данас случај са Бећировићем.
Бирали су туђег најгорег да не би изабрали свог најбољег.
▪ Снижена је љествица политичког квалитета.
То није само захватило Федерацију већ се прелило и у
Републику Српску.
Јер, исти су креатори пројекта Комшић и Пројекта Педер
До Педера.
▪ Отворене су очи Србима и Републици Српској.
Будите добри па ћете и ви добити Комшића.
▪ Сарајмуслимани и Унитаризам, изгубили су битку за
њихову БиХ.
Упоредо, изгубио је и Запад и ЕУ, за једну лагану Територију.
Турска и Америка, не сјећају се више БиХ и
Сарајмуслимана.
Па је Бакир приморан да се нуди Русији.
Само је молио да јавно саопшти нешто друго, што је и
уобичајено код таквих проституисања.
ОПОЗИЦИЈА СРПСКЕ
ОД ШМИТА ЧИНИ
КАЛАЈА И
ВЕЛИКОГ ВЕЗИРА
Праве се Будале а не морају.
Јер су, заиста, Будалаши, Аналфабети, Аматери,
Издајници, Продајници, Измећари, Ћенифари, Флашичари, Носачи Пљуваоница, Чмарогланцери...
Праве се Будале, јер ни о једном питању, теми,
активности, против Републике Српске, они се не изјашњавају.
Понашају се као да су Опозиција у Куала Лумпуру.
Као да нису ни чули за Шмита.
Неидентификованог Противправног Зликовца који има већа
овлаштења од Бенјамина Калаја, ономад.
Калај је столовао у БиХ, тортурисао, уништавао и
поништавао Србе, на основу Анексије.
Шмит нема никакву основу.
Ни Одлуку Мјесне Заједнице о сеосокој ћуприји преко
потока.
Ипак, Опозиција у Српској све чини за Шмита а тако и
за Муслимански Политички Круг Сарајева.
То се не може објаснити Издајом.
Издаја је једнократан чин.
То се не може објаснити шуштећом валутом.
И Курва престане да се јебе за Паре.
А ови, већ Мандатима... двије деценије, СТЈЖ.
То се може објаснити генетском малформацијом, још у
мајчином стомаку, која се по рођењу манифестује као Противсрпство.
С њима, у кородону, и Медији су и Медијаши. Неки од
њих су за Вучића, против Српске а неки су за Трст, против Српске. Неки од њих
су обуични Дудлери Осунећеника.
Зато, то што Опозиција ради, није Политика, није Политичка
Активност, они нису на Политичкој Сцени.
Њихове организације нису Политичке Странке.
Они немају политичке алатке, програме, активности,
немају ни Гласове. Њихови Гласови нису њихови већ Гласови оних против којих су
Бирачи.
Том Противсрпству потребна је константна туђа њега у
облику Робовласништва.
Треба им ЦИКШ да им смјењује Предсједника. Да им организује
Изборе. Да им намјести Изборе. Да онемогући кандидовање оних који би
побиједили. Они, Опозиција, требали би да се преселе у Румунију. Брже би се
овајдили.
Опозиција Српске себе је ставила у ропску, сужањску,
позицију.
Само тиме се могу објаснити њихови поступци.
Да није Шмита и МПК Сарајево, све што сада постоји у
Опозицији, било би расуто у понека одборничка мјеста и то би им била пуна шака
браде.
Несрећа је што они залуђују много људи који се врзмају
по Јавности на разне начине, трују их против Републике Српске, предодређују их
за Робове муслиманима и Сарајеву, за будуће Финце и Финске, за Молдавке и
Моладавије, да им, њиховој дјеци и дјеци њихове дјеце, владају Каје и
Лејенке...
Опозиција Српске зло је као и Гљивице на ноктима.
Само, смрде неупоредиво.
НИХИЛИСТИ
У ЈАВНОСТИ
РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ
То је дубок слој а његова детекција увијек је
површинска, јер се никада не јавља истовремено.
То су фреквентни мјестимични јавни изливи
обезвређивања свега постојећег.
Својственији је Србима него другим Народима.
Нешто као и Издаја.
То је једна од врста Шуге која прати Србе од постанка.
Генерално, Нихилисти и Издајници, посљедица су Атомизовања
Колективне Интегративне Свијести Срба.
Која се најочитије представља у Православљу и односу
према Власти и Држави.
То захтијева шире образложење али је јасно и без тога.
Нихилисти, само на први поглед изгледају глупи и
необавијештени.
Али, Нихилизам је њихов основни Егзистенцијал.
Иза којег је деструкција као облик одржавања на
површини, у „животу“.
Нихилисти се регрутују из различитих група.
Комплексаши, маскирани Амбиционисти, самонегирајући
Нарциси, необавијештени Јавносници, подсвјесни Самомрзитељи, подсвјесно су
свјесни да немају моћ и способности за неко друго, уваженије мјесто, али то
њихова Свијест не може да прихвати.
Они, зато, мрзе све око себе.
Они су припадници непрокламоване Идеологије
Обезвриђавања Свега.
Дјелују иза неколико маски.
Често су прикривени нестраначјем, неутралношћу,
незаинтересованошћу.
Али увијек иступају тако да, поводом, неког појединачног
догађаја, неке „ситнице“, обезвређују ширу раван. Државу, Власт, Вјеру...
Пажљивом анализом лако их је детектовати.
Њихове теме су разнородне, неповезане. Они скачу ко Козе,
скамена на камен.
То је знак да су, у ствари, против Власти, против
Нације, против Државе.
У Политичкој Јавности свакодневно пробијају
▪ у сегменту Ријалити Мрежа,
▪ у Медијима, кроз Саговорнике или кроз Медијаше,
лажне Новинаре,
▪ у политичким иступима кордона параполитичара из
малих, опозиционих и индукованих Странака
▪ у иступима недовршених Интелктуалоида...
Јавна неповољност таквог дјеловања, у томе је што се
мало ко одлучује да побија такве иступе, да каже неки Аргумент или широко
прихваћен Став, држећи се онога да нема тако дуге Притке којом би чачкао Говно
а да не засмрди.
Коликогод био плитак или дубок слој Нихилиста, он је
опасан и знак је болести Колективитета.
Опасан је јер је конгломератна цјелина, неорганизована
и неинституционализована, нехијерархизована... немогуће се против Нихилиста
фронтално борити.
То је разуђена Свијест деструкције, обезвређивања и
поништења.
АКО
ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
НЕ ДИКТИРА
ИЗБОРЕ, ДИКТИРА
ИХ НЕКО ДРУГИ
Формула је свуда иста и увијек једноставна.
Формираш и разараш Политичку Сцену, уситњаваш је,
начиниш Тор са више Капија него Живока, регрутујеш Политичаре, и сваког тако
назовеш, без критеријума, они који не могу да служе Војску, учествују у Трци на
сто метара...
Све то назовеш Демократизацијом.
При томе се побринеш да само Власт има Власт и да само
Власт, ако је то твој интерес, може на Изборима да освоји Власт.
Ако није интерес, онда се лако организује да су сви
против Власти.
У коријену сасијецаш неке националне, националистичке,
државне, суверенистичке... политичке снаге, које негдје, случајно, исклијају.
Та једноставна формула нарочито је погодна код Ситношићарџијских
Народа и подручја, која су истовремено и колективстичка и атомизована, па само
повремено превлада Колективизам над Индивидуализмом.
У таквој ситуацији, у ситуацији недостатка и
немогућности Националне Политичке Сцене, која би требала бити обавезна, јер
Држава почива на на Нацији, и обратно, постоје два политичка слоја.
▪ Слој Бирача, Гласача, Јавности, који је увијек Против
Власти, било које Власти и било какве Власти.
То није Национални Слој, то је Психолошки Слој.
Њиме се лако манипулише, утицајем Медија на Свијест и
Подсвијест.
▪ Слој малих манипулативних, беспрограмских, анационалних,
недржавних, Политичких Странака које своје Гласове налазе у том слоју Бирача
Против или их прискрбљују финансијским технологијама, службашким наредбама...
И овај слој Малих Странака, једнако слабо се занима за
Нацију и Државу, као и Слој Бирача Против.
----
У таквом мозаику, Власт, била национална и суверенистичка,
била намјесничка и издајничка, увијек је сама.
Запад више воли да је Власт у некој Земљи, промјењива,
него што то воле и што то треба Бирачима и Грађанима у тој Земљи.
Када Запад крене у промјену Власти, активирају се Слој
Бирача Против и дио Слоја Малих Странака. Неке остану као спавачи и не искачу.
Ствара се илузија да су сви против Власти.
Томе доприноси вјечни и неизбјежни дебели Слој Апстинената.
Они се ни тада не јављају и не опредјељују.
Власт пада.
Сви ликују. Наступиле Промјене за које смо се борили.
Као што су се Млади у Непалу изборили да Бабетина од
73 године постане Премијеркиња.
Код Ситношићарџијских Народа и у таквим подручјима,
нико неће да дозволи да се за било шта може етикетирати. Па ни за Национализам.
Немој мене. Што ја.
Зато се веома лако долази до уништења Националне
Политичке Сцене.
Зато су Срби тако лако прихватили Комунизам,
Социјализам.
Па, послије, Запад, Демократију, Владавину Права...
Само немој да ја.
Иако, сада, одушевљење Западом и ЕУ, пада.
Кад је касно.
Срби уопште, имају само једну Националну Странку.
И она је префабрикована стицајем околности и потреба очувања
Државе Републике Српске.
То није довољно за Опстанак Срба.