ДУО ВАЛТЕР Б.

БОСИЋ И БОРЕНОВИЋ.

У одбрани Сарајева.

Двојац Пробосић – Пробореновић.

У два дана, тај срски сарајески двојац имао је двије занимљиве изјаве.

Бореновић је изјавио да Закон о уставном суду, којег ће предложити Република Српска, чува БиХ.

А Босић је изјавио да, ако се повучемо из заједничких органа, загрљаја и гајтана, повратка нема.

Та двојица лидера Савеза За Промјене, послали су нам неколико порука. Које нисмо тражили. И које нам не требају.

·        Ако се повучемо из његових, Босићевих, сарајских одаја и јазбина, што уистину јесу Заједнички Органи, апокалипса је и пропаст.

·        Сав наш живот, садашњост и будућност, у Сарајским Органима је. Јер све друго нема повратка.

·        Највећи задатак Срба и Српске, како га виде Двојац Пробојац Пробосанац, јесте очување БиХ. Очување Републике Српске нико не помиње.

·        Све треба учинити да се очува БиХ. Замолити Сарај да се промијени и Закон о Уставном Судубих, ако треба.

·        БиХ је наша Судбих.

Јасно је да је Савез За Промјене беспрограмски политички конгломераторијум, програмиран потпуно босански и сарајевски. Унитарно кодиран и пртивсрпски баждиран.

Умјесто да у свом политичком програму виде Републику Српску, они виде БиХ.

То их, можда, не чини Издајницима. Али их чини слијепцима. На шта немају право.

Педепе Младена Бореновића, и није српски битна партија. Она је приручно створена, као нешто што је приручно средство на привремено окупираној територији.

Српска Демократска Странка, пак, има иза себе Српско Бирачко Тијело које је вјерно више Српству и Опстанку него Демократији.

Та странка не може то да изневјери.

Педепе може све своје бираче и чланове да изневјери. Јер их нема много и јер не значе ништа.

Стога Есдеес има обавезу да промијени своје страначко и политичко вођство, да уобличи свој српски политички програм.

И да не пушта Босића да магли измаглицу.

ЈВБиХ.

ЕСДЕЕС,

БАЦАЧИ

СРПСКЕ

МАГЛЕ

Штета што Младен Кила Босић нема таленте једног Пететикуса Демагогиуса, Премијера Вучића. Јер му неки потези подсјећају на Србијанске Политичке Празнине.

Које ће се попунити Србима о главу.

Босићев Антиталент за политику је дошао до изражаја кад је насјео на позив да уљети на предавање на сарајском ФПН и када га је Шаћир иментовао Пробосанцем, заговорником Пробосанске Политике.

Дабоме, то није Босићев пројект. Пројект је Младена Иванића и његових старих сраних страних кројача, којим је требало избацити СНСД и Додика из игре.

Младен Босић жарко жели да сруши Додика.

Рекао је, чак, након неког обреда пилеће крви, мишијих ногица и крила скаваца, да, он, Босић, Има Мисију.

Зато је Најзлатнија Антиталент Кила на политичкој сцени Срске, одлучила да уљети у власт у Сарајеву. Да из Сарајева руши Додика.

Какабу.

Из Сараја су СНСД и Додика рушили кордони. Ешдаун, Злагумџија, Харис, Церић, АмАмбарине... само се није огласио покојни Сафет Исовић.

Младен Кила Босић, ако доиста жели да сруши Додика, мора то да учини на изборима, опозиционаштвом у Републици Српској. Да није Какабу Екстра Талент, не би улазио у власт у Сарајеву. Остао би овдје, борио се против страшног ненародног режима и оптуживао га за издају у Сарају.

Не би говорио о криминалу и корупцији. А кад дође на власт, учинио би да се похапсе они који имају доказан К&К. И тако себи и странци, обезбиједио и други мандат.

Али. Неда ђаво мира. Лијепе ли су сарајске синије а, за гузе страначке, још су љепше на калдрми скемлије. Ни димијама није мане. А то што, на крају, та пробосанска српска булумента добије напој, мело и помије, од власти, то ће се књижити посебно. Кад буду стизали рачуни за унитаризацију.

Стога је Савез За Промјене, Савез за синије и скемлије. Или Савез за димије и помије.

Пошто су схватили да је Издаја најтежа Српска Реч, поријеклом са Косова, које је сада Најпатетичнја Српска Реч, и покушали да се заштите код Патријарха, мада Издаја није вјерски и црквени термин, већ људски и политички, добро им је дошао Бакир са својом исто упичкуматерну талентованом иницијативом Уставном Судубих о укидању Дана Републике Српске.

Добро им је дошао Бакир да мало србују.

Зато је Есдеес, опржен Српским Јединством код Патријарха и запечен Српским Јединством код Додика, одлучио да се осамостали.

Поднијеће захтјев, у Соби 16, да се укину Стране Судије у Уставном Судубих. И Закон о томе у Парламентарној Скупштини Вијећа Башчаршије.

То је толико уплашило и уздрмало Инцка, Странце Усранце и Кирба Сина, да је Инцко затражио од УН, умјесто Бонских, Тјенанменска Овлаштења.

Да употријеби тенкове против Србобосића и других нападача на Уставни Судбих.

Дабоме, Босић Кила није такав Какабу да не зна да од тога нема ништа. И да би прије прошао Закон о укидању џамија у Кантону СА, него то.

Али рачуна на припросте слојеве бирача. Да ће неко из димљивог угла рећи Нема Србића нег Босића.

Ја, пак, мнијем да је ово још један добар додатак збирци Празног Србовања које је почело да се шири Српским Просторима.

И још један знак да је Есдеес све даљи од Страначког Политичког Програма, потребног Републици Српској.

САМОМРЗЕЋИ

СРБИ

Аутошовинисти. Подђонаши. Измећари. Понизници. Клечери Пушачи. Колаборациони Компромисери.

Има још описних синтагми и ријечи за тај слој који је код Срба, због вишесољетног живота на егзистенцијално јебеној вјетрометини Балкана, посебно развијен.

Негдје су и цијели народи сумњивог образа и чојства али је код Срба тај Самомрзећи Слој, изузетно жилав и задебљан.

Милан Дамјанац је написао и књигу Самомрзећи Срби.

У класификацији националних припадника по односу према властитој Нацији, и свему што то обухвата, Самомрзећи Срби су, вриједносно, далеко испод Издајника.

Издајници имају у свом понашању неки Програм. Имају поред главе и софтвер. Неке мрачне или шире и корисне силе, њих воде.

Самомрзећи Срби, пак, људи су само са хардвером. У њиховј глави нема ништа до обичне поводљивсти. А то је онај квалитет који има и пашче које по цијели дан ода по селу, за нечијим колима. Без циља, плана, разлога и сврхе.

Самомрзећи Срби се поводе за модом. За коском која је негдје на хоризонту. Еуропејство. Интеграционе вриједности. Свјетска чуда. Фејсбук.

Њихова глава у могућности је да схвати само то да припадање својој врсти, макар и псећој није у свијету важно. Важно је је припадати и туђим празним дрвеним колима него чопору.

А да ће схватили да своје вриједности треба очувати и такав ићи у Свијет и са Свијетом се мијешати, немогуће је очекивати.

Данашња хомегенизујућа цивилизација. Цивилизација лажних интеграција и глобалистичке дерегулације производи тај слој Вишеградских Ћоркана који над Дрином играју свој плес за чокањ ракије и за смијех богатих касабалија, заваравајући сами себе да све то раде зобог Љепотице, која је дошла у Касабу, Европе или Америке, и да ће их једне вечери позвати у одаје, помиловати и пустити међу ноге.

Срби, као Нација, морају да се ријеше те Смјешне Играјуће Ћоркановштине, тог Самомрзитељства јер је из обичног народа ушла у људе власти, интелекта и културе.

И почела да води Државу и Нацију.

 ЛИЦЕ ЉЕПОТИЦЕ,

КОМБИНОВАНА ТЕХНИКА, КАРТОН, 50 х 70 цм

 ПАСЈА НЕМАН

ТАМАНИ РИБУ

МИНИЈАТУРА, 11 х 19 цм, НИТРО БОЈЕ, КАРТОН

 ИНДИЈАНСКИ ПОГЛАВИЦА

СА МАСКОМ

МИНИЈАТУРА, 11 х 9 цм, НИТРО БОЈЕ, КАРТОН

 ПЛАВА ПТИЦА

МИНИАЈТУРА, 11 х 19 цм, НИТРО БОЈЕ, КАРТОН

 БОДЉИКАВАЦ

МИНИЈАТУРА, 11 х 19 цм, НИТРО БОЈЕ, КАРТОН

ЦРВЕН БАН

МИНИЈАТУРА, 11 х 19 цм, НИТРО БОЈЕ, ГРАФИЧКЕ БОЈЕ, КАРТОН

НАТО,

КУГА

ПРЕНИЈЕТА

ИЗ 20ТОГ

У ДВАДЕСЕТПРВИ

ВИЈЕК

Министри спољних послова, углавном ЕУ, под командом НатоПакта, позвали Црну Гору у тај најдеструктивнији војни савез у Историји.

У дијелу званичне Црне Горе, Инконтиненција од среће.

Столтенберг изјављује како Сви постајемо стабилнији кад своја врата држимо овореним. И. Ово је почетак једне дивне алијансе.

Морам да констатујем да тај процес, тридесет година послије поечтка Распада СФРЈ, спорије напредује него што су планери З&ФТ и Великих Кројача замишљали.

Србија и БиХ се још увијек одупиру.

А докле ће, не зна се.

Највећа препрека НатоПакту, зваршетку посла на згариштима СФРЈ, нису Срби.

Јесу Руси.

С тим да Срби, у очекиваној потреби и могућој количини то не знају да користе.

Србија и тамошњи Срби доспјели су подвојену ситуацију. Огромна већина је против уласка у ЕУ и НатоПакт а за Русију. Али је, данас је објављено из Фактор Плус, 51% за СНС.

А Есенес је Вучић.

А Вучић, како ради и шта чини, може комотно да буде именован Почасним Столтенбергом.

Примјетљиво је да НатоПакт показује велико задовољство, позоришно, дабоме, позивањем Црне Горе, несразмјерно веће него што је оно у Црној Гори.

Што је логично. Јер нико, умствено нормалан, не може пронаћи иједан разлог уласка неке земље у НатоПакт.

Чак и под условом да се више никад не догоди неко Нато Звјерство у свијету, улазак државе у НатоПакт је Самонаметнути Трајни Трошак.

Црна Гора занимљива је Нато Пакту искључиво као јадранска, средоземна војна база. Она је, са Албанијом, добар бункер за контролу Јадранског Мора и заштиту Италије и Хрватске од уласка непријатељске морске армаде. Као и заштита Панонске равнице, тог меког и ризичног плексуса европске безбједности.

За заштиту Србије, и инвазију ако треба, НатоПакт већ има базу на Косову, Бонд Стил Стејт.

БиХ је НатоПакту потребна, не да производи конзерве или упртаче за армију која обухвата, окупира, свих 29 земаља, осим САД, већ такође као мјесто за Копнену Војну Базу.

Њима је потребна само Мањача у Републици Српској. Она је, у старој глупој стратегији ЈНА била окренута заштити од надируће тенковске силе Варшавског Пакта, преко Мађарске, Славоније, даље према Јадрану.

То је била глупа војна стратегија ЈНА јер је имала пречих. Заштиту од властитих Народа и Народности. На коју нису обратили пажњу.

НатоПакт ће Мањачу користити у исте сврхе.

Јер, НатоПакт не јебе Народе и Народности.

Стога и јесте главни циљ да се 63 војне локације укњиже на Државу БиХ, како би она могла да их изручи НатоПакту.

Ако је територија Мањаче у власништву Републике Српске, то постаје упитно.

Јер је Репулика Српска најистуренији војни и економски интерес Русије. И једини искрени савезник.

Позивом, практично пријемом Црне Горе у НатоПакт, Република Српска треба да постане трипут опрезнија него до сада.

Јер има дрипаца који ће је издати не само Сарајеву.

Издаће је и НатоПакту, кошто гледам очима.

 ЉУБИЧАСТООКА ЉЕПОТИЦА 

СА ВИШЕ ЛИЦА

КАРТОН 50 х 70 ЦМ, НИТРО БОЈЕ

МАМА И ПТИЧЕ

МИНИАЈТУРА 11 х 19 ЦМ,

НИТРО БОЈЕ НА КАРТОНУ

ДУГО НИЈЕ БИЛО

СРАНИЈА,

ИЗ БЕОГРАДА,

ПРЕМА

РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Ако изузмемо ону провалу Дачића, на конгресу Еспеесоваца, Ми смо створили Републику Српску.

Можда и јесте створили, али би требали створити још сто Српских Република, шта сте све усрали.

Мада и Дачић зна да Они, Слобини, нису створили Републику Српску, него му добро дође да мало србосеруцка у ситуацији када Вучић не смије да национално ни прдне нити тиху да пусти.

Свако Политичко Сраније из Београда, које је долазило у ратним и поратним годинама, о непосредном Предраћу да не зборим, јер Република Српска тада није била територијално, политички и уставно уобличена, састојало се од једне количине Београдског Маневра, једне количине Новчане Користи, једне количине Удбе и једне количине наслијеђене Отоманштине. И веома мале количине Српства.

Београдско схватање, а нарочито практиковање Српства, крајње је упитно.

И не односи се то само на садашњу Власт и  садашњи Страначки Политички Мозаик.

Сада се појавио Бошко Јакшић, Политикин Коментатор, који износи цијелу платформу погледа на Српску.

Почиње са оригиналним Сранијем.

Добио сам мејл из иностранства. Да ли то Београд спрема Анексију Републике Српске. Поводом Референдума о правосуђу.

Има онај јужноамерички поп хит, Бошкосере, Бошкосере.

Али има и озбиљних теза које Б. Јакшић провлачи.

И које личе на Званичну Оптужницу из Београда.

·        Посљедице „одласка“ Српске из БиХ би се књижиле на рачун Србије.

·        Задња пошта Додикових потеза јесте Београд.

·        То је мали корак да Референдум постане „српска анексија“.

·        Премијер Србије није ту да би подржао било чији монопол на власти већ да би се упознао са збивањима у Српској кроз различите визуре.

·        Додикове спољнополитичке активности директна су пријетња намјери Београда да нормализује односе у региону.

·        Додиков сепаратизам, потпомогнут хрватским у Херцег-Босни, ставља Београд и Загреб у неугодну ситуацију.

·        Све што ради Србија не значи да је потписан бланко чек да се политика промоције сепаратизма у Српској испостави на наплату Београду.

Из свега овога, као и из званичне политике Беграда, ја закључујем да је Б. Јакшићу, и Београду, главна брига Београд.

Стога их ја умољавам да се више не чешу. Да нам не помажу. А нарочито да нам не одмажу.

Нико не очекује од Београда, Овдје, ништа. Нарочито не од оваквог Београда.

Нарочито не од политичких аматера, који не разумију цијелу историју односа у БиХ, не од Кулина Бана, већ од прије рата. Који не разумију Дејтонски споразум и Прву Уградњу Подјеле приликом производње БиХ. А то једнако не разумију и Вучић и Јакшић. И кордони таквих.

Босна и Херецеговина је импровизована због будуће подјеле.

Република Српска, и малобројни Српски Народ Овдје нема право да тај међународни капитал баци подноге. И да се преда Исламској Декларацији и Церићевој Националној Држави Бошњака, Сарајевском Унитаризму и Једновјерској Тмини.

То Београд не мора да разуме.

Довољно је да разумије укупна Политичка Снага Републике Српске.

ДАБОГДА ТЕ

УЗЕЛО

У РЕФЕРЕНДУМ

У петосатном јединству у Републици Српској, најбоље је прошао Сазап, Савез За Промјене, пробосански изнуђени конгломераторијум за компормисе, складбе и саране.

Добио је легитимацију Борца За Републику Српску.

А нису урадили ништа.

Њихова заслуга, у узвику да је Девети Јануар Дан Републике Српске, има исто значење као и мој одлазак на Душанићеву незавршену архитектуру, уз змајевски узвик Ово Је Прњавор.

Додик није добро одиграо.

На питањим апсолутно српским не треба инсистирати на формалном јединству.

Треба их пустити да се сами пеку на ватри, да се окрећу, па ако не умију, и да загоре.

Овако, ово је њима дошло ко Кец На Једанест.

Умјесто смијешног Србовања у Борби Против Криминала и Корупције, они су изашли да се бусају у Прса Српска.

Добит за Сазап је и идеја о Референдуму о одлуци Уставног Судабих.

Тај Референдум је потпуно непотребан јер сва јавност и сва политичка артикулација мисли да одлуку не треба поштовати. Због тога не треба трошити Референдум.

То може само послужити тој Сазаповштини да послије нариче како је Власт још једном слагала Српски Народ за Референдум и како је то стоти референдум који је најављен а није одржан.

Захтјев да се у року од 16 недјеља промијени Закон о Уставном Судубих и избаце Судије Странци Усранци, нереалан је.

На том саставу Суда укопаће се Сарајево, Охаер и Унитарна Међународна Заједница, бранећи Дејтонски Споразум од промјењивости и Српских напада на њега.

У Уставу нема процедуре за елиминацију тих Судија Странаца. Наводи се само да се могу бирати и на други начин осим да их именије неки леват из Бриселске Европе.

Тај састав Уставног Судабих, очито је, конципиран је да би могао учествовати у антисрпским промјенама Устава БиХ, односно Дејтонског Споразума.

Те снаге нису ишчезле.

И у наредним недјељама ће се откривати, једна по једна.

Сазап је издејствовао оно што је њима најважније. И њиховим Пробосанским Газдама и Газијама.

Да се не напуштају заједничке институције.

Дабоме. Кад се каже Заједничке Институције, они мисле на своје гузице.

Постоји, међутим читав низ других мјеста која се могу напустити. Она најниже рангирана. Па се пењати степеницу по степеницу, овисно о развоју ситуације.

Ти кораци су се требали договорити на Часу Српског Јединсва, умјесто Референдма и 16 недјеља.

Власт, Додик и Коалиција СНСДНСП, требала је Сазаповце навести на читав низ опструкционих мјера у тим Заједничким Органима. Блокирање функционисања многих недејетонских институција посве је реална категорија. Буџетски рестрикти, такође.

То би били кораци који би Сазап, његове дијелове, осим Иванића, извлачили из загрљаја Бакира и Босне и тако их, светроје, слабили у корист Републике Српске.

Овако, појачава се референдумска конфузија, Дан Републике Српске остаје како је и био, Петосатно Јединство неће спријечити Сазап да криминализује Додика и Власт а тиме и Републику Српску, Сарајевска Пробосанска Синија није у опасности.

Али јесте у опасности Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ. Док се буде бавило Даном Републике и његовм Референдумом, овај, далеко важнији, биће у петом неплану. А ако се Референдум Дана Републике одржи, Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ ће морати да се пребацује у сљедећу годину.

Растегло се ко формирање Радне Групе.

И то је још једна добит Сарајевског Сазапа.

 ЈАБУКЕ НА ПРАГУ ДЕЦЕМБРА

СНИМЉЕНО 29112015, ВРБАЊА, БАЊАЛУКА, РЕПУБЛИКА СРПСКА

НЕБО И ЦРНИ ПЕЈСАЖ

50 х 70 ЦМ, КОМБИНОВАНЕ БОЈЕ, КАРТОН

СВЈЕТЛА ЉУБАВИ

ЕКСПЕРИМЕНТ СА КАРТОНОМ, СТАКЛОМ И НИТРОБОЈАМА

ФАРМА

БОЛЕСНОГ

ДРУШТВА

Чујем. Жалио се један мој друг како једва чека да му жена дође с посла, сами су, дјеца одрасла, разишла се, па у ту сврху стоји уз врата, кад чује да је ушла у двориште, он отвара, широк осмијех без златан зуб.

А она само прође, ко Путин крај Турске, узме даљински и пребаци на Фарму.

Причао нам, ту скоро, на Гајба Фокус Групи, један учесник Нектар Ворк Шупа, пошто је напољу хладно, да је на пијаци купио лопату за шљунак и однио жени. За годишњицу брака. Шта ће ми лопата, будало. Па, кад твој Кристијан, јебо те он, буде чистио у штали, помози му. Заслужио је. Најбољи, најпаметнији, најпоштенији, најљепши, и Станија пишка за њим, одмори га мало.

У међудобу, Кристијана избацило.

Јебем ти Вучићеву Србију. То се за вријеме Ранковића никада не би десило. За вријеме Коштунице, био би Господин Кристијан. Као што је био Господин Легија. И чим је Коштуница прднаја у чабар, Госн Легија прднаја у затвор.

Дакле. Ријалитизација.

Све што још понеког депримира са том општом Ријалитизацијом Друштва, само је успутна сигнализација једне тешке социоерозије, уништеног колективитета по свим основама и вертикалама и разореног друштва, од његове индивидуе, преко породице до масовних лигамената као што су војска, црква, странка, генерација, класа.

Сад је, нажалост касно.

Одњеговане су генерације на тој сиси деструкције.

Прије двадесет година породице су почеле дјецу да уче певаљкама, уметницама, парама, чим су се цурице мало задлачиле, упознале су, преко новина, Најлепшег Српског Криминалца. То је тај Кристијан Голубовић.

Он је сада звијезда Србије. Не једног ријалитија.

Криминал је постао дио породичног блага.

Па није случајно да је Аркан, мало јебенији и паметнији Кристијан, оженио Цецу. Данас имамо Цецу која наставља Звездани Пут Првог Српског Тигра.

Из топлог породичног миљеа, релације су постале транссрбијанске. Цела Србија је пред тим жиријем, на оцени. А у жиријима, од шаторских курветина до алкохоличара и /ки. Тамо гдје нема жирија, Цела Србија меша се са протувама, наркоманкама, проституткама, криминалцима и лудацима.

Ну.

Астрализација друштва, производња звијезда, па и најсмрдљивијих и најпрљавијих, не може се забранити. Као ни Кич или Шунд.

Ни једно Друштво не може затворити врата малим вриједностима, ниским критеријумима и некритичкој глорификацији. За то једноставно не постоји сила спречавања.

Оно што може да уради јесте градња добре Колективне Конструкције Друштва. У којој ће, онда, промаја, да односи мале вриједности, ситне криминалце и смрдљиве курвице.

Јер. Друштво је, поједностављено, једна велика многоспратница са бетонском и челичном конструкцијом. На коју можеш да уграђујеш облоге и оплате, од сламе или од злата, зависи колико је Друштво богато и колико ради. А можеш зачас да начиниш и промају.

Друштва која немају те многоспратне конструкте, ваљају се у блату, њуше смрдљиве пичке неке маје или муда неког кристијана.

И имају веома мало шанси.

Доћи ће вријеме када изрека неће бити Почисти За Собом. Већ Почисти Себе. Покидај се. Ко балегу.