ДУГО НИЈЕ БИЛО

СРАНИЈА,

ИЗ БЕОГРАДА,

ПРЕМА

РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Ако изузмемо ону провалу Дачића, на конгресу Еспеесоваца, Ми смо створили Републику Српску.

Можда и јесте створили, али би требали створити још сто Српских Република, шта сте све усрали.

Мада и Дачић зна да Они, Слобини, нису створили Републику Српску, него му добро дође да мало србосеруцка у ситуацији када Вучић не смије да национално ни прдне нити тиху да пусти.

Свако Политичко Сраније из Београда, које је долазило у ратним и поратним годинама, о непосредном Предраћу да не зборим, јер Република Српска тада није била територијално, политички и уставно уобличена, састојало се од једне количине Београдског Маневра, једне количине Новчане Користи, једне количине Удбе и једне количине наслијеђене Отоманштине. И веома мале количине Српства.

Београдско схватање, а нарочито практиковање Српства, крајње је упитно.

И не односи се то само на садашњу Власт и  садашњи Страначки Политички Мозаик.

Сада се појавио Бошко Јакшић, Политикин Коментатор, који износи цијелу платформу погледа на Српску.

Почиње са оригиналним Сранијем.

Добио сам мејл из иностранства. Да ли то Београд спрема Анексију Републике Српске. Поводом Референдума о правосуђу.

Има онај јужноамерички поп хит, Бошкосере, Бошкосере.

Али има и озбиљних теза које Б. Јакшић провлачи.

И које личе на Званичну Оптужницу из Београда.

·        Посљедице „одласка“ Српске из БиХ би се књижиле на рачун Србије.

·        Задња пошта Додикових потеза јесте Београд.

·        То је мали корак да Референдум постане „српска анексија“.

·        Премијер Србије није ту да би подржао било чији монопол на власти већ да би се упознао са збивањима у Српској кроз различите визуре.

·        Додикове спољнополитичке активности директна су пријетња намјери Београда да нормализује односе у региону.

·        Додиков сепаратизам, потпомогнут хрватским у Херцег-Босни, ставља Београд и Загреб у неугодну ситуацију.

·        Све што ради Србија не значи да је потписан бланко чек да се политика промоције сепаратизма у Српској испостави на наплату Београду.

Из свега овога, као и из званичне политике Беграда, ја закључујем да је Б. Јакшићу, и Београду, главна брига Београд.

Стога их ја умољавам да се више не чешу. Да нам не помажу. А нарочито да нам не одмажу.

Нико не очекује од Београда, Овдје, ништа. Нарочито не од оваквог Београда.

Нарочито не од политичких аматера, који не разумију цијелу историју односа у БиХ, не од Кулина Бана, већ од прије рата. Који не разумију Дејтонски споразум и Прву Уградњу Подјеле приликом производње БиХ. А то једнако не разумију и Вучић и Јакшић. И кордони таквих.

Босна и Херецеговина је импровизована због будуће подјеле.

Република Српска, и малобројни Српски Народ Овдје нема право да тај међународни капитал баци подноге. И да се преда Исламској Декларацији и Церићевој Националној Држави Бошњака, Сарајевском Унитаризму и Једновјерској Тмини.

То Београд не мора да разуме.

Довољно је да разумије укупна Политичка Снага Републике Српске.