ФАРМА

БОЛЕСНОГ

ДРУШТВА

Чујем. Жалио се један мој друг како једва чека да му жена дође с посла, сами су, дјеца одрасла, разишла се, па у ту сврху стоји уз врата, кад чује да је ушла у двориште, он отвара, широк осмијех без златан зуб.

А она само прође, ко Путин крај Турске, узме даљински и пребаци на Фарму.

Причао нам, ту скоро, на Гајба Фокус Групи, један учесник Нектар Ворк Шупа, пошто је напољу хладно, да је на пијаци купио лопату за шљунак и однио жени. За годишњицу брака. Шта ће ми лопата, будало. Па, кад твој Кристијан, јебо те он, буде чистио у штали, помози му. Заслужио је. Најбољи, најпаметнији, најпоштенији, најљепши, и Станија пишка за њим, одмори га мало.

У међудобу, Кристијана избацило.

Јебем ти Вучићеву Србију. То се за вријеме Ранковића никада не би десило. За вријеме Коштунице, био би Господин Кристијан. Као што је био Господин Легија. И чим је Коштуница прднаја у чабар, Госн Легија прднаја у затвор.

Дакле. Ријалитизација.

Све што још понеког депримира са том општом Ријалитизацијом Друштва, само је успутна сигнализација једне тешке социоерозије, уништеног колективитета по свим основама и вертикалама и разореног друштва, од његове индивидуе, преко породице до масовних лигамената као што су војска, црква, странка, генерација, класа.

Сад је, нажалост касно.

Одњеговане су генерације на тој сиси деструкције.

Прије двадесет година породице су почеле дјецу да уче певаљкама, уметницама, парама, чим су се цурице мало задлачиле, упознале су, преко новина, Најлепшег Српског Криминалца. То је тај Кристијан Голубовић.

Он је сада звијезда Србије. Не једног ријалитија.

Криминал је постао дио породичног блага.

Па није случајно да је Аркан, мало јебенији и паметнији Кристијан, оженио Цецу. Данас имамо Цецу која наставља Звездани Пут Првог Српског Тигра.

Из топлог породичног миљеа, релације су постале транссрбијанске. Цела Србија је пред тим жиријем, на оцени. А у жиријима, од шаторских курветина до алкохоличара и /ки. Тамо гдје нема жирија, Цела Србија меша се са протувама, наркоманкама, проституткама, криминалцима и лудацима.

Ну.

Астрализација друштва, производња звијезда, па и најсмрдљивијих и најпрљавијих, не може се забранити. Као ни Кич или Шунд.

Ни једно Друштво не може затворити врата малим вриједностима, ниским критеријумима и некритичкој глорификацији. За то једноставно не постоји сила спречавања.

Оно што може да уради јесте градња добре Колективне Конструкције Друштва. У којој ће, онда, промаја, да односи мале вриједности, ситне криминалце и смрдљиве курвице.

Јер. Друштво је, поједностављено, једна велика многоспратница са бетонском и челичном конструкцијом. На коју можеш да уграђујеш облоге и оплате, од сламе или од злата, зависи колико је Друштво богато и колико ради. А можеш зачас да начиниш и промају.

Друштва која немају те многоспратне конструкте, ваљају се у блату, њуше смрдљиве пичке неке маје или муда неког кристијана.

И имају веома мало шанси.

Доћи ће вријеме када изрека неће бити Почисти За Собом. Већ Почисти Себе. Покидај се. Ко балегу.