2308.
ЧАВИЋ:
КРПИМО КОТЛОВЕ,
КИШОБРАНЕ ПОПРАВЉАМО,
РЕЖИМ РУШИМО
 

Чавић, вођа Јандрићевог Новог Јата, дао илегални интервју у Гласу Српске. Илегалан, јер није најављен ни на једној од двије насловне стране. Сликао се као да је из Чавоглава. Ко Томпсон. Прекржио руке и тиме нам поручио Бојим вас се, бјежте од мене. Само му недостаје Томпсонов мач Краља Против Режима.

Фотос је разгледнички. Као да је рађен некадашњим мекоцртачем.

Идем у детаље јер знам да нећете наћи викендглас пошто је сав тираж распродат. Плано. СТЈ.

Ну. Шта је показао Чавоглави.

Показао је, потврдио по стоти пут, да Опозиција нема никакав политички концепт.

То се поклопило са пропалом манифестацијом Добро Дошо Предсједниче, у коју је Ертеерес уложио све акције, и пропао. Прошао као америчка банка која је давала хипотекарне кредите сиротињи.

Манифестација на Палама је пропала јер је дошло двије, три, хиљаде људи, колико и иначе дође на сваки политички предизборни скуп.

А био је то такође ударни адут Есдееса. Да се скупи велика српска бројна сила и да то буде кључни удар метеорита за истребљење диносауруса.

Иванић, по обичају, чека из прикрајка. Да се некако омрси. Као и његов двојник Динкић. Само што је овај пуно успјешнији у томе. И нема Муданца У Процепанца.

Чавић је, пак, у том интервјуу, кукао како су, он, и цијела опозиција, стално предлагали неке законе у Народној скупштини, предлагали измјене закона, давали иницијативе, али та гнусна режимска парламентарна већина никако неће да гласа за опозицију.

Да ли је могуће да је Чавић толико глуп. Или је плаћен да буде толико глуп.

Парламент није терен за опозицију. И за то се не може кривити Власт. Именујући је Режимом.

Опозиција мора ићи другим путевима у јавност. Креирати догађаје. У једном мандату најмање хиљаду и петстотина догађаја. Који ће носити ставове и концепте, идеје и алтернативе, лидере и кандидате. И не тражити гласове за то у Парламенту. Нико нема право да да те гласове јер су их бирачи дали на рабош.

А Чавоглави прича о детаљчићима. Овај лопов. Онај украо. Рекла је нама Баба Стана. У својој опозиционости није одмакао даље од блога на коме је подстанар у својим писанијама.

Бирачи неће гласати за Показиваче Лопова. Макар они, показивачи, били сваки пут по сто пута у праву.

Бирачи желе концепт.

Сви су знали да су есдеесовци, па и педепеовци, када су им се придружили, лопови. Али Есенесде је 2006. добио изборе када је промовисао идеју и концепт Напријед Српска.

Опозиција ће се ујединити. Натјераће је. Као што су натјерали Педепе да оде од Есенесдеа. Имаће заједничке кандидате за појединачне функције. Али ће имати проблема са концептом.

Стога и зависе од Есенесдеових бирача.

 

БРАТ И СЕСТРА

Ми смо се излегли код цика лајка, и јуце поцели да излазимо из гнијезда. У том слободном свијету велика јеба. Не знамо гдје мама и тата нађу онолико буба. Цека нас лет у Афлику. А тамо стално неко плолеће. Мала моја, неко најебаће, пјевала јутрос сусједа. И јос Ја сам мала голубара, пипи ми је ко субара.

Ја, са сироким прсима сам муско. Сестра је мања. Акобогда, ето нас сљедеће године. Опет код цика лајка.

 

ОБЛИНЕ

трагови љета и времена

2305.
МЕДИЈИ
У СРПСКОЈ,
ПАТОЛОШКИ
ДЕФОРМИТЕТ
 

Дегенеративне промјене, одумирање ткива, друштвена сегментна некроза, опасна је за свако друштво, и за богато и за бахато, и за ново и за старо, и за мало и за велико.

Српскијанско Друштво, Друштво Републике Српске, поред војног деформитета, створеног насилним уједињењем КОС БиХ, Курчевих Оружаних, има потенцијално најопаснији међу савременим деформитетима, Деформитет Медија. Некрозу Медија.

Случај Добро Дошо Пресједниче само је врх трулог бријега. Самозапаљење медијске депоније која одумире више од двадесет година, откад је тај Есдеес, Моман, Караџан и остале њихове полупротуве, од српског новинарства у БиХ, тријерисао сами божији кукољ.

Али Случај Добро Дошо Предсједниче није нешто што се догодило изненада и незаконито. РТРС, најбоље од свих медијских кошница у Српској, зна шта је и ко је Момчило Крајишник. И какву политичку, унутрашњу, технологију има у својим приградским полубрдским концептуалијама. И иза себе.

Стога је Директан Пренос доласка Крајишника на Пале, у ствари Директан Пренос посмртних остатака Ертеереса у деведесетдругу смртну есдеесовску.

Медији у Републици Српској, након дугог процеса, тог који је започео Тандем КК, потпуно су изгубили сваку улогу у демократизацији, напретку и консолидацији Српскијанског Друштва, неопходног за дуготрајни опстанак на овом географском и политичком подручју бивше југославије.

Највећа грешка медија, свих, и оних које плаћају и форсирају странци, и оних приватних тржишних, и оних државних, да не кажем јавних, јесте у томе што се на медијској сцени понашају као политичке странке. Што су умислили да су они боља партија од оне коју протежирају, да имају права над нацијом, јавношћу, политичком артикулацијом, да трасирају и да одређују тригонометре, да компонују политичку сцену, да дијеле лекције и модре картоне коме им се прохтије.

Тиме су вјечно унаказили здрав медијски сегмент и новинарство. Убили слободу и чињеничност сваког појединачног новинара и новинарског колективитета. Убили могућност да новинари и новинарство буду представнички систем јавности. Већ су се дигли изнад јавности, изнад парламентарног политичког система и продукују општу вриједносну, чињеничну и политичку анархију.

АТВ, БН, Независне, већ одавно се понашају као легитимне и аутономне политичке странке. Сада је у тај тор, на велика врата, ушао РТРС.

Добрим дијелом за такву Некрозу Медија, одговорне су и послијератне а не само Момине власти.

Кокетирање са медијима, држање руке под њиховом сукњом, давање пара, као увријеђеној супрузи за непотребне поклоне, кориштење за политичке смјесе из дневне политичке мјешалице... учинило је да се медији и новинари претворе у сегмент који је изгубио додир и са небом и са земљом.

Ако су новинари из раздобља Тандема КК мислили да су Државотворни, а они то и данас мисле, многи од садашњих, мисле да су Надржавни. Надполитички.

А РТСДС.

Каљужарник.

Трајно разграђена новинарска и креативна заједница коју ни најјачи тим не може обновити за најмање пет година тешке и болне рестаурације.

Њихово саопштење, извјесног Уређивачког колегија РТРС, говори о томе како Врхушка, интерна и екстерна, тог Сервиса управља тим конломераторијумом. Јер се ради о потпуно дезоријентисаним и декоординисаним актерима који ни на картици текста нису успјели показати конзистентан став и разложан један аргумент.

Њима је неки ПП, Познати Психолог, Пркно Пркново, оријентир. Помирити Срђана Алексића и Момчила Крајишника. Света Богородице.

То саопштње треба читати више пута јер је то дијагностички центар болести цијелог Ертеереса али и дијела друштва око њега.

 

2304.
ЈАВНИ СЕРВИС
РТСДС ИЗВЕО
ДРЖАВНИ
МЕДИЈСКИ УДАР.
ТО НЕ МОГУ ОПРАТИ
НИ СМЈЕНЕ НИ ОСТАВКЕ.
 

Паљански Момоизам је као сијерак. Коликогод га чупао, увијек у земљи, ертеересу, остају жиле које дају нове и нове младице.

Самозадовољавање ертеереса достигло је врхунац и показало како се њихова свијест, тог Сервиса За Докурчавање, више од двадесет година врти у кругу, у јами, у вртачи. Треба их вратити у шуму, одакле су и дошли.

Такво несхватање протока времена у једној телевизији, коју плаћа Држава Српска и Гледаоци, порески и крмећи обавезници, није својствено ни утрапљеном кромпиру кога су се сјетили пред прве мразеве, пошто је никао и извађен нови.

Да је нека од Кучмукуча радила у кабинету Харадинаја и он би имао два, три, часа на ертееересу. А.

Директан пренос и специјална емисија о догађају који је помпензирао Есдеес, директан је удар на политички мозаик према коме се државне медијске институције морају односити Јавно. Јавност је већа обавеза од служења власти и позицији, ПВМ.

Јавност захтијева баланс.

Недопустиво је директно преносити Есдеесову предизборну кандидациону саборанију на Палама. Недопустиво је и Есенесдеову и Педепеову. Нека плате. И Есдеес. Нека Момо откине од оних јаја која сваког јутра даје дјеци за доручак.

Чак и када би се директно преносиле све будуће конвенције странака које иду на изборе, штета се не може поправити.

Ово је чисти анархијски волунтаризам заштићених међеда, и Мечки, и Мечки, на ертеересу.

Момчило Крајишник је дио ратног Есдеесовог руководства које је продуковало невиђен национални, економски и криминални хаос, пљачку и српску срамоту. То је завијеке укаљало Србе, који су у сто ратова били поштени и праведни, а у овом су се једва спасили.  

Без јавног и историографског валоризовања тог периода и актера, не може се правити Телевизијски Вашар никоме. Па ни Крајишнику.

Изговор који ће се можда чути, Кад они могу Готовини и генералима АБиХ, не пије воде.

Срби и Српска не могу упирати прстом у другога, у туђа говна и гледати преко плотова. Срби и Српска морају градити свој Национални Мјерни Систем, што је много веће и теже од демократије, како би им се гарантовао опстанак међу вихорове.

У току ноћи очекујем смјене и оставке Надзорног одбора и руководства РТРС-а.

Све испод тога је Шумски Мрак из којег се нећемо избавити и над којима тријумфује Политичко Сарајево.

2302.
НИЈЕ
ВАГА
УЛОГА ХАГА
 

Да одваже кривицу по богу и правди, свима на свечетири стране. Србима. Хрватима. Муслиманима. Странцима.

Улога Хага је да осуђује и, тако, трајно окривљује Србе.

Срећа да се након Дејтона нису сјетили Оружја За Масовно Уништење, Маму Им Јебем.

Стога се Хаг мора гледати мимо међународног права и правде. У том сегменту не значи скоро ништа.

Данас на Пале долази Момо Крајишник.

Видјећемо по дочеку Ефект Хага.

У укупном односу према Србима Ефекети Хага су, неоспорно:

·         Дугогодишње мучење и злостављање Срба. Мучен је у Хагу и онај човјек који је осуђен на доживотну па ослобођен. Сви други. Мучен је и Милошевић, зашто би иначе умро тамо. Мучен је и Шешељ. Сада се мучи Караџић. А нарочито Младић јер је болестан и јер му треба збрзити суђење како би га се осудило док не умре.

·         Трајна историјска биљега на Србе. Након педесет година, историјске емисије и књиге ће се писати према Хагу. Свједока више неће бити. Осим оних хашких лажних, записасних у пресудама.

·         Трајна мржња и анимозитет Хришћана и Муслимана на овом балканском сусрету цивилизација. То ће им добро доћи кад једног дана почне општи рат Империјализма против Ислама.

·         Трајни поремећај система вриједости. Шешељ је у Хаг отишао као омражени Војвода, Радикал, Лудак. Вивовитица Кавовац Кавобаг. А доћи ће овдје као Херој. Милошевић је такође код Срба добио моралне и историјске грантове пошто је у Хагу умро неосуђен.

Данас, дакле, долази Момо. Један од мојих дугогодишњих покретних циљева. Хаг није имао ништа у параграфима да би га осудио ни на мјесец дана затвора. Али том осудом, само ради осуде Срба, постигао је то да су Срби све заборавили Моману. И криминализације. И жудњу за влашћу. Ако је Караџић столовао код Рогуљића, Моман је столовао у Слатини. Заборавили су и његових осам шапа на мадијима. Заборавили су на диобу Србаља.

Сад долази као Херој. Са потенцијалима да се политички ангажује на великом прагу. Есдеес га се са потиснутом радошћу ријешио. Кад је одлазио у Хаг. Сада тешко може да рашири толико руке колико је потребно да народ не би рекао нешто ружно о том, другачијем мало, Есдеесу.

Овдје, код Срба, промијениле су се политичке координате. Промијенио се и Моман, за вријеме Хага и затвора.

Овдје се тешком муко пело напредним политичким љествама које Моман, и његови, док је био, није дао ни да се поставе. А сада долази на готово. На чисту политичку сцену и са оловном тежином.

Хаг је учинио да се српска политичка историја, што укључује и ратну, отаџбинску, одбрамбену, не валоризује на објективан начин. Хаг је велика бродска врећа која односи објективност.

Ослобађа туземне оне који су криви прије свега Србима а уопште нису криви Хагу и његовим заштитницима муслиманима. А осуђује их на правди бога за непостојеће улоге у злочинима или у догађају рата уопште.

Срби немају више начина да за интерне кривице суде Милошевићу, Шешељу, Караџићу, Крајишнику. А поред њих се провукао у Вук, и овај и онај. Пресвукли се.

Младић није крив ни Србима ни Хагу.

2302.
ФИЛИПЕ,
ДА ЛИ ГОВОРИМО
О ИСТОМ НИКШИЋУ
 

ЗПДС, Замјеник Помоћника Државног Секретара, Филип Рикер, како је и најавио АмАмбМун, дошао је у посјету СДП-у.

Том приликом се сусрео са Златаганом ВАФ, Вјечним Америчким Фолером, који је обукао нечији туђи сако за ту прилику, са рукавима дужим од стандарда, па му лијева рукица једва извирује, небудиприминито, ко да је можданоударна. Златаган се неприродно весели сусрету. А Рикер, одзодо, нижи је од Златагана, гледа у њега, ко мунгос у жирафу. Да ме није замијенио са неким.

Тај сусрет ми је био занимљив на нивоу фотографије. Златаган, иначе, мунта те странце само за сликање. Ко Мајда Здравка Чолића.

Али, током тог Рикеровог босанскохерцеговачког дана, видим, ЗПДС састао се и са премијером Никшићем.

То је већ дијагностично, Сунце Ти Јебем.

Премијер Никшиће је обавијестио Рикера о томе да је у првих пет мјесеци грађевинарство поскочило за 20%. Ако је Рикер глуп за бетонирање, нисмо ми. Након смрзлица почели људи да раде па постоци нарасли.

Рикер је био одушевљен па похвалио реформске потезе Никшића.

Тад сам се запитао да ли Рикер није добио РБС, Реганов Бразилски Синдром. Зна ли у којој је земљи.

Када се извади коријен из првог дана посјете ПЗДС, и помножи са 3,14, могу само да закључим да је дошао у БиХ да подржи Лагумџију као историјску личност, да подржи његов концепт демократске власти у Федерацији, да поручи Хрватима да се шкија и даље пуши гледе Једнакоправности, уставних промјена и преустроја Федерације.

Златаган и Термин Никшић су два посљедња политичара са којима имало крдибилан страни представник треба да се састане. И да их хвали.

Гдје Мун стаде, ту Рикер продужи.

ОВДЈЕ, НА БЛОГУ, МОЖЕТЕ У ПДФ-у ПРЕУЗЕТИ

МОЈ НАЈНОВИЈИ РОМАН „ЦИЦВАРА И МЕД“,

ПОСЉЕДЊИ ИЗ ТРИЛОГИЈЕ

„ДУГО ПУТОВАЊЕ ОД КЛАЊА ДО ПОКЛАЊАЊА“,

КАО И ПРЕТХОДНА ДВА РОМАНА,

„ПЕСТИ ЛУДИХ ОЧИЈУ“ И „ТОМАНОВА ИГРА СЈЕНКИ“.

2300.
НАПАД
НА ТИХИЋА
ЈЕ НАПАД НА БиХ.
И НА ЕУ И НАТО.
 

Освједочени љубитељ Републике Српске, Сулејман Тихић, изнио је једну констатацију која у себи крије двије опасне оптужбе.

Поводом појединачних инцидената у Републици Српској, у којима су страдали недужни Бошњаци, мада детаље нисам истраживао, Тихић је саопштио да су то посљедице реторике усмјерене против БиХ, која стално долази из Тог Ентитета, а посебно против Бошњака. Исто из Тог Ентитета

Психолог Тихић то поткрепљује констатацијом да се та реторика спушта до обичних људи. Који ће, онда, да кољу Бошњаке по улицама. А касније и по кућама. Јер нико не осуђује те инциденте.

Прије него што Тихића пукнем иза ушију, да не заборавим, морам рећи да, поводом убиства у Какњу, гдје је страдао Македонац, избоден на улици, као да је Бошњак у четничком леглу, Босна и Херцеговина треба да се извини Македонији и да Бошњаци, посебно, осуде злочин, убиство, инцидент, како ли, да не би дошло до ескалације и, недајбоже, трендова који су евидентни у Том Ентитету. Којег помиње Тихић.

Најприје. Нико из Тог Ентитета, из Републике Српске, никад ништа није рекао против Бошњака. Напротив Бошњаци су, поватници, добродошли у Републику Српску. А добробили и у БиХ. Није добро што им је тешко, скоро као и Србима, али вријеме је таквокаквоје.

Оно што долази из Тог Ентитета уперено је против бошњачких, сарајевских, странака. И њихове политике. И то не све политике. Него против политике безочне радикалисламске, отоманске, унитаризације и централизације и крволочног потирања хрватске и српске нације и њихових права.

Зна добро Тихић шта говорим. И зна да Бошњаци, муслимани, нарочито у Републици Српској, немају баш много везе, а ни одобравања, за ту политику. И нека своје ванременске концепције не мијеша са добрим људима.

Из Тог Ентитета, такође, не долазе никакви ставови против Босне и Херцеговине. Дејтонске. Уставне. Равноправне. Међународно признате.

Али против Ваше Босне и Херцеговине долазиће увијек. А ви то, Тихићу, преводите како вам воља.

Осим тога, једно практично питање побија Тихића.

Да ли су напади на Србе у Федерацији, напади на Босну и Херцеговину.

Или на обичне Четнике.

ЈГЧ. А и Срби.

2299.
АУТОМАТСКА
СЕКРЕТАРИЦА
УМЈЕСТО
ДРЖАВЕ БиХ
 

Док неки Деведесетковац пуца стару идеју Хариса Силајџића о потреби укидања ентитета, Драган Човић предлаже укидање само Федерације. Тако се Човић укључује у свеопће кардељашење, Имао сам још толико идеја, над Босном и Херцеговином.

Мада ја мислим да се он зајебава са Сарајевским Политичким Кругом, Сарајевским Амбасадорским Кругом и онима који вршљају власт у Федерацији.

На то ме наводи образложење да би тиме ојачала Држава БиХ.

Тиме би мртвац прднуо.

СПК му, пак, и Хрватима, враћа на најпрактичнији начин. Сви пописивачи у Федерацији ће бити Бошњаци.

Било би смијешно да сада питам а гдје су Сејдић и Финци међу пописивачима опћег и посебног пучанства и дуњалука.

Тачно је да концерн СДПСДА настоји ојачати Државу свеопштим упропаштавањем Федерације. Јер би на тај начин лакше дошли пред врата Републике Српске.

Од почетка мира тај СПК не даје на Федерацију ни пет пара. Најприје стога што би морао да уравноправи Хрвате а онда и зато што је изједначавање Федерације по стабилности и важности са Српском, непремостива препрека ка Унитаризацији, Централизацији и Ћенифизацији.

Очигледно је да би се Република Српска и Федерација, оно што је остало од Већег Беха Ентитета, Јебитета, требале што прије договорити да своје државности на основу Дејтонаског споразума и изворног устава, конзумирају у пуном капацитету.

А да за оних девет, десет, заједниччких надлежности на нивоу БиХ, оставе десетак службеника и службеница, које су морално-политички довољно стабилне да неће голе сисурбирати крај прозора, и једну аутоматску секретарицу за случај да неко треба да остави какву поруку Држави.

Уз закључак ПСБиХ. Ако се на тражени став не одговори у року од десет дана, сматра се да се Држава слаже.

2298.
ГАТАРЕ
СЛОБОДНЕ
ЕВРОПЕ
 

Само се још Хамас и Асад нису заокупили Додиком и рушењем Режима Есенесдеа.

Амбасадор Дека Мун од себе је створио хероја, шехида, СТЈ, у борби против Додика. Исфрустриран је. Додик прича једно, прича друго, прича треће. А не ради ни прво, ни друго, ни треће.

Нису му рекли да је било АмАмбова који су падали и у несвијест па нису ништа постигли.

Иди биди савјетник.

Сарајмедији анализирају како је Америка подржала Додика па како је Америка одбацила Додика. Бука мјесецима бучи о томе ко је Додик. Открили Америку. У ери интернета свака будала зна ко је Додик. На друштвеним мрежама чудо. Додик и Ћери Мањаче пјевали у завичају Петра Кочића. Зна и Бакир да пјева. Нек се мало вати микрофона.

Радио Слободна Европа, путем доброг чојека Омера Карабега, експлоатишу га, начинила мост између двоје аналнитичара. Тања Топић, Ебертова Плаћеница и Александар Трифуновић, Бука, исто нечији плаћеник. Мада не знам како Мост. Кад је то све иста обала.

Углавном. Расправљали о свему и свачему. Онако аматерски. Уз рахатлокум.

Да би у једном тренутку Бука Трифка ускликнуо Сад све зависи од грађана.

Дакле. Курчићима напаћених грађана треба млатити глогиње.

Задивљује ме та патогена опсједнутост побједом без побједника. Да би се побиједио, срушио, како воле демократски да опће политички кретеноиди, Есенесде и Додик, неко треба да побиједи. Треба да постоји Побједник. ММЈ. Му Јебем.

А Побједник се не може измислити. Да може, Мун би га измислио, макар сву браду почупао.

Ну. Топићка и Букићка имају рецепте за опозцију. Један је Ми ћемо грађанима Републике Српске вратити оно што им је отето. То би требала да каже опозција. Није речено да ли то укључује и СФРЈ и Кредите зеленог плана. Други рецепт је Бићемо другачији, дајемо ријеч да ћемо бити другачији, и држите нас за ту ријеч. И то би требала да саопшти опозиција. А Сорош и остали подржаваоци цивилиног друштва ће донирати пелене за инкотиненцију. Јер када се то саопшти грађанима Српске, сви ће се упишати. Што од среће. Што од тога да не могу дочекати Побједу и Рушење.

Ко вас плаћа. Јебо вас ћаћа.

За такве Веселе Свеске смијешно је давати паре. А и те валове Слободне Европе.

Знам да су на Балкану избори апсолутно неистражена и непозната флора и фауна.

Чак и за многе лидере и актере истих.

Али ово што демонстрирају поједини аналнитичари, равно је замислима Малог Ђокице о Дефлорацији Тета Божице.

Избори су још до краја недешифрована плетеница ДНК, гдје су Д друштво, Н нација а К варијабилни умножак који се креће од стварног К до комплесног конгломерата реалних и подсвјесних спознаја складиштених током најмање једног мандата и пуштених из боце дан прије дана избора.

То је најкраће што могу да кажем.

А да аналитичаре не учиним глупљима.

2297.
НИКАД СРБИЈА
НИЈЕ ЗНАЛА
ЗА ВЈЕТРОКАЗ
 

Гледам, данас Политику, само гледам, која будала више чита новине, на насловној страни раскрил Првог Будућег Предсједника. Цијела страна. Лебац пао на дно стране.

На петој страни, у дну, исто, али лијево, гдје очи неће да је злато, Предсидетељ Сербије у посети Кини. Састаће се са Државним Врхом. Пласирано близу рупе на пети чарапе. Само што није испало из новина. Горе, пак, цела страна. Напредњаци, Кандидати, Први Министар Полиције. Велике слике, црвенило, говорнице, лиери, СТЈ. Има, ради објективности да кажем, и слика Предсидетеља. Држи руке састављене испод пупка. Ко на комеморацији.

Добро. Разумем. Познато је ко уређује новине. Ко скупи уреднике Сербије целе, у канцеларију Владе, па им се укључи спикерфон, па им Шеф са аеродрома одржи краћи брифинг. Шта на насловну. Шта у наслов. Шта у поднаслов. Све у детаље. Фала шефе.

Али разумем  и један други тренд.

Србија никако да стави шајкачу у право време. Ни право време под шајкачу.

Немогуће је да Шеик Група има велики третман а Кина никакав. Одлазак Предсједника Србије у посјету Кини, на том нивоу, не спада у обичаје регионалног типа, као што је моба на косидби, бодљавина бакова и слично.

Онај ко не схвата шта данас значи Кина и шта ће значити у наредних пола стољећа, тешко може да разуме шта ће са собом.

Да ли је могуће да се Сербија толико узбриселила па да је погубила и оријентире и стране света.

Разумем и то да је Николић погрешио што је напустуио место предсједника странке. Залуд то што је син предсједник Извршног одбора. Разумем капацитете и амбиције.

Али не разумем Србију која не види куда тече време.

Време тече из Кине.

Чак су се и Америчани усрали. Довољно је да неки лаик анализира оно што САД раде по свету, па да закључи да је то копање ровова и постављање препрека Времену из Кине.

Време иде а баба не зна ни где је чешаљ.

2296.
РАТ У ШУМАМА
ШЕМС УДИНА
*наставак Приче Веселина Гатала Рат у солитеру Жељка К.
 

Ни шума у шуми.

Црни ноћни мир се слијева низ буквике.

Шуме изнад Тешња, изнад Теслића и изнад Добоја, чувају дејтонски мир над ратним путем Шехида Шесм Удина. Мада се у неким ноћима духова и шејтана, кажу самотњаци, шумокрадице и врачаре, чује топот цокула полицијских по шумама озренским изнадтешањским. Цокула ратног командира полиције.

Тог јутра ни црвљивог листа да падне с кљакаве букве, макар. Цврчи небо али испод старих букава хладовина се и не чеше по гузици. Има и мало плућне шумске росе.

Испод жила најстарије и најздравије патриотске букве, излази Командир Шемс Удин, беспријекорно униформиран, делоновски фризиран, очију оштро и попријеко патриотских, стаје мирно и командује Излаз.

Испод жилика излазе униформисани шехиди. Маскирне униформе су им погдјегдје прогледале, протруле, избијелиле али опасачи и чизме се држе. Неки прво истурају пушке, поткалибарске муниције. Неки у зубима држе минобацачке гранате, 60, 82 или 120 милиметара.

Мирно. Сикну Шемс Удин.

Построји се чета и по. Неки испљунуше гранате. Један процвили Ђе си досад.

Одржаћу краћи говор. Па нек сипа куд сипа.

Прво, Салчине, колко има одавле до Додика. Стодвадесетшест километара и триста метара. Остав. Јави кад будемо у домету.

Знател за шта се боримо. За Алију и Туђмана. Не сери Фериде. Они су рахметли. За Добој. Ђе ти живиш. Тамо је наш Обрен. Иди види бијелу џамију у Сјенни. За Муџахедински друм преко Босне према Бечу. Откад од тебе, Џемо, поста геоаналитичар, како се оно каже. Какви муџахедини. Боримо се за Нашу Босну. То се полиотички каже унитарну а ми кажемо грађанску.

Па зар није наша, јебо је дуњалук.

Није наша. Мора бити сва наша. Без крста и три прста. Зна ли неко како се крсти. Јел опако ил наопако. Шта је једно а шта друго. Опако је како се крсте чеде а наопако од тога је како се крсте ује. Добро, кад знаш обучи остале.

Шта ће нам Шехиде Шемс да знамо како се крсти.

Ја ћу да ти кажем. Кад невјерници ступе овдје, одсјећи им главе и набити на колчеве. Кад наиђу њихови, крстиће се. Тако знамо да су њихови а да Босна није њихова. Ако наиђе неки зубац, не мора ни да се крсти. Одма кољи. Јелјасно. Јасно.

Добар еглен, Шемс.

Пролази љето. Јах. Ове године су овдје открили једно складиште муниције и експлозива. Јах. Колико имамо још складишта. Четир на сваки божији дан од Рамазана до Рамазана.

Немој да се открије више ниједно.

А сад слушај наредбе.

Изградити трапове за зиму. У трапове натрпати сламе. У сламу натрпати кромпира и гра. Имал питања. Има. Немамо сламе. Само срби сију шеницу. Не каже се шеница. Пшеница. Добро, само срби псију пшеницу. Ми не псијемо. Имамо мушмула. Не сери тамо. Немере се против србљади ратоват једућ ошап. Не мере, ал од гра ће нам инсплодират трапови. Кад почнемо прдит. Окренут гушчетине према отворима. Армијски евидентичар да се брине о томе.

Слушај даље.

Мушмуле не иду у трапове. Касно стижу, откриће вас. У трапове иду још зерделије, лијешњаци и ораси. То је борбени комплет. Како ће се зерделије одржат. Осушиће се а прије употребе запишат. Свако себи.

Хамза стално слуша транзистор. Донио сам батерија, море бит до прољећа, америчке, нису турске. Ако чује да је Сипа ујитила мене, вашег ратног командира полиције, ал мора да се помене моје име, не излазите никуд. Чекате другог командира који ће доћи умјесто мене. Ако чујете да је Комшић позво на устанак против Срба који се отцјепљују, намах излазите и откопавате муницију и експлозив. Мевлуд са својом десетином сијече коље и подоштрава га па наопако забија у земљу. Како га забит шиљатог. Укопат у рупу, пичка ти матерна, па нагазит около.

Они који откопају муницију и експлозив хучу у гранате и гланцају. Да се сјаје. Пишу вломастером Попуши чедо. И чекају минобацаче.

Алмир са десетином прави вјешала за зубца. Они га преузимају чим га доведем ја или моји. Нану му јебем. Ко је зубац. Не зубцај тамо. Тишина више у строју. Ко у трапу.

Долазим опет кад се прво јање ојањи. Ако драги Алах не донесе рат.

^*

Трамвај тутњи у тишини јутарњег Сарајева.

Шемс Удин се буди сав у зноју. Фирузра му наопако рашчупана. Лијева рука му у јастучници.

Ханума, ханума, јел била Сипа.

 

2295.
СРПСКА ЈЕ У БиХ
ДРЖАВА ТИПА
ХРВАТСКЕ У ЕУ
 

Видим. Дигла се цијела Комшићнерија, по Федерацији и Сарају, поводом негирања босанског језика која су, аргументовано, доспјела из Републике Српске.

Видим. У Републици Српској се многи разумију у сајтове као Мара УКК. Мисле, ваљда да је сајт, саит, арапска ријеч, па шта ми Срби имамо са тим. И на саиту Уставног суда Републике Српске, појави се, кохбајаги, босански језик. Којег у Уставу нема.

Онда у Сарају крену србоидне расправе о томе зашто Српска крши Устав.

Чији Устав.

У Уставу Републике Српске не помиње се босански језик.

У Републици Српској нису уставни народи Срби, Бошњаци и Хрвати. Као што је то случај у Уставу БиХ. То што је Прегласани Уставни Суд БиХ неметнуо извјесну Конститутивност Свих Свуда, то није дејтонска категорија и не може да се уобзири. Из тога се не може извлачити конститутивност Бошњака и Хрвата у Републици Српској. Република Српска није Социјалистичка Федеративна Република у БиХ па да је и Српска и Хрватска и муслиманска.

Република Српска је држава Српског Народа и других равноправних који у њој живе. И прихватају њену државност, националност и уставни положај у Дејтону.

Република Српска је у БиХ, у погледу једнонационалности, националне равноправности других нација које у њој живе, као и Хрватска у ЕУ.

Нема Срба у Уставу.

Нема ни босанског језика.