РЕПУБЛИКА СРПСКА,
ОКРУЖЕНА ЈЕ
НЕПРИЈАТЕЉСКИМ,
КРВОЛОЧНИМ
ЗАЈЕДНИЦАМА.
НЕ ТРЕБА ДА НАС ЗАВАРАВА
ВУЧИЋЕВА СРБИЈА.

 
Вучићева Србија и Србија, двије су различите ствари.
Као и Недићева Србија и Србија.
Као и Комунистичка Србија и Србија.
Али. Никад та Србија осим Србије није била тако моћна и премоћна над Србијом. Као што је Вучићева Србија.
Кад се Вучићева Србија одрекла Косова и Метохије, ни Србија јој неће бити проблем.
Да би се Република Српска ујединила са Србијом, постала дио Србије, ако апстрахујем све садашње околности, Србија се мора одрећи Вучићеве Србије, мора се национално потпуно преобразити.
Да будем оптимистичан: За то треба цијели један Вијек.
Вучићева Србија се непријатељски понаша према Републици Српској.
Вучић и Патријарх угошћују Шмита, практично га признају, иако знају да је Шмит међународно правно непостојећи. Тиме стану на страну Запада а не на страну Републике Српске.
Сада је та Вучићева Србија писала Резолуцију у којој се не признаје Шмит да би се Република Српска одрекла Дана Републике Српске, Деветог Јануара.
То је Непријатељски Чин.
Може ли неко из Републике Српске да изађе и јавно каже: Ја сам учествовао у писању Резолуције. Или: Ја сам се сложио са текстом Резолуције.
Не може се тако гтрговати. Државним Даном и Непостојећим Шмитом.
Девти Јануар је Држава а Шмит је гола курчина.
О Хрватској не треба да говорим.
Тамо још прогоне Србе, иако их, више, нема. Почеће и Логоре да праве за Србе којих нема.
Хрвате у БиХ смо спашавали током Рата.
Неће нам никада вратити. Увијек ће стати на страну Загреба.
Муслимански Сарајџихадисти јавно захтијевају укидање Републике Српске.
То им је у крви и у Страначким Програмима.
У Сарај Чадору сједи отпад, задњи смрдљиви талог Запада, који све чини против Републике Српске. Отако је потписан Дејтон у Паризу. То је Булумента Болесника, на челу са Амамб.
У Црној Гори нас сматрају геноцидним Народом.
Бивша Југославија је била окружена БРИГАМА.
Република Српска је окружена Злом.
------
Република Српска мора да се спреми за дугорочну борбу за Опстанак.
Зло Запада неће тако лако да буде поражено.
Требамо успостављати било какву могућу сарадњу са Русијом и Кином.
Требамо дјецу учити да је Опстанак највећи стадијум Српства.
Требамо да видимо да је Хрватима фудбалска Репрезентација Светиња а да је Србији, клановска зајебанција.
И из тога да извучемо поуке. Шта то значи за Државу.
Требамо Људима омогућити да се наоружају.
Да не доживимо опет масовне хордашке, муџахединске, логорашке походе на незаштићене Србе.
Требамо да мијењамо Свијест Срба Овдје, о пресудности Своје Земље, Своје Ноге и Своје Државе.

 

БРИКС,
МАЛИ ПРОЗОР
У СЛОБОДУ СРПСКЕ

 
Република Српска је заробљена у Босни и Херцеговини.
Она нема ни Слободу Дејтонског Споразума.
Она нема право ни на Устав БиХ, који је дио Дејтона.
Над Републиком Српском се непрестано иживљавају неки Султани.
Од Ешдауна, па све до Суљагића и усраног Марфија.
Срби Републике Српске, у тешкој су ситуацији.
Они морају да буду паметнији и далекосежнији од свих Срба Југославије.
Који су нестали својом краткорочном политиком, уз помоћ краткошићарског Београда. Што траје и данас. И што је Александар Вучић усавршио до крајњих граница.
Вучић, и пријашњи Београдлуци, предали су Србе, свуда, низашта.
Само је Вучић предао Косово и Метохију, уз остало, за останак на Власти, за прилику да показује своје Болести Лагања, Срања и Обраћања.
Ну. Вучић не импровизује. Он је на то пристао, он је за то програмиран и припремљен. Ради се о свјесној одлуци Предаје и Издаје.
У таквом окружењу непријатеља, Крволока и Истребитеља, са свих страна и Београдских Противсрпских Шићарџија, Република Српска треба да опстане.
Стога се одупиремо уласку БиХ у НАТО.
Стога се држимо Дејтона и Устава.
Стога бјежимо од Унитарних Реформи.
Стога смо почели да кочимо на путу према ЕУ.
Стога се држимо Русије, која није овдје, која је далека, која је велика, која има своје проблеме Опстанка.
Али. Ми немамо никога другог.
Сада је, као резултат нашег уважавања Русије, дошао позив за Спортске Игре Брикса.
Брикс организује спортске Игре јер су многе земље од Запада дискриминисане на многим, па и највећим, такмичењима.
Наших деведесет спортиста иду на Игре у којима ће учествовати деведесет Земаља.
Свако, ко је западно инфициран, а таквих је претежно, рећи ће да је то сулудо. Ми не спадамо тамо.
Да. Али не спадамо ни на Запад. Док нас тај Запад непрестано уништава и истребљује, одузима нам Државе и Територије.
Спортисти Републике Српске не иду на Игре Брикса да освајају Медаље и обарају рекорде.
Иду да виде Свијет.
Они су сада Очи Републике Српске.
Да покажу да постоји Слободан Свијет који ће нас мале, ситне и небитне, прихватити равноправно.
Да нисмо живи зазидани.
Да има Слободе и постојања, изван Слуганства и Покорности.

 

ЗЛО
АМЕРИЧКЕ
АМБАСАДЕ
 

Дабогда те звала Америчка Амбасада.
Дабогда био глуп ко Амерички Амбасадор.
Дабогда те стигла доброта из Америчке Амбасаде.
Дабогда пушио у Америчкој Амбасади.
Дабогда ти само Америчка Амбасада била на Сарани.
...
Америчка Амбасада, гдјегод може, користи само двије Алатке.
Силу и Измећаре.
Гдје је више Измећара, видљива Сила је мања.
Измећари су посебна врста и има их у сваком Народу.
Много их има код Срба. Премного. Предуго.
Код Сарајмуслимана, нема их много, сви су.
Други, такође имају те особине, али то раде углађено, бијеле рукавице и то, накољенице да не модре кољена...
Стога Амерички Амбасадор тако добро успијева у Сарај Чадору.
Стога може да буде глуп ко ноћ.
Да муслиманску Сиротињу Рају вара будалаштинама да имају Државну Имовину.
А располажу са 23% територије.
Што им је остало од Алијине Жртве Мира за БиХ.
Врхунац уставности и тумачења Дејтонског Споразума, јесте упута да се види шта је о непостојећој Државној Имовини, рекао неки трећеразредни Дркаџија из Америчке Администрације.
То је понижавајуће.
За муслимане у БиХ.
Понижавајуће да на тим и таквим поставкама темеље „државу“.
А ради се о Кругу Двадесеттројке.
Само ме страх да некој Будали, Америчкој Будали, не падне напамет да каже да је Панонско Море њихово и да припада Држави БиХ. Цртица Сарај Чадору.
Понизност Сарајмуслимана и непокорљивост Републике Српске, диктирају понашање Америчког Амбасадора.
Њему није пала кашика у мед, као Амамбу у Београду.
Ноћу, кад остане сам у соби, и угаси, свјетло, Марфи се продере у плафон: Зар само ја морам да будем америчка будала на Балкану.

 

23% ИЛУЗИЈА.
САРАЈМУСЛИМАНИ,
ПОНАШАЈУ СЕ КАО
ДА СУ ОНИ НА РАЈХСТАГ
НАБИЛИ ЗАСТАВУ
И ИСТОВРЕМЕНО
СТИГЛИ ИЗ НОРМАНДИЈЕ.

 
Очекује се да Министарство екологије Бихаћког Кантона упути Протестну Ноту Јужној Африци, због Суше тамо.
Након спектакуларног колапса у УН, са Резолуцијом о Геноциду у Сребреници, Булумента Иностраних Послова Сарај Чадора наставља своју лажну игру.
На то их је научио Алија Лисабон, па Маркале, па ЛГС...
Сада протестирају због Резолуције Свесрпског Сабора.
Србија руши Дејтон, СТЈЖ.
А зачињава Амамб додатним и уобичајеним серуцкањем.
Услиједио је и жестог одговор Мандићу из Црне Горе. Због тога што је рекао да је Република Српска Држава.
У Сарај Чадору никад неће схватити да је свако понижавање, подилажење, измећарење, подржавање Зла, краткорочно постојање, иза кога слиједи пропаст, па ново понижавање.
Сви који су подржавали Сарај Чадор, Сарајмуслимане, јер других нема у БиХ, усрали су се ко Бајден.
Шолц. Макрон... Брисел Лејен у паници.
Манифестације лажне важности, као некакви разговори у Берлину и слично, неке вјежбице по НАТО рецепту једнако су важне као и нови Селектор такозване Репрезентације БиХ у фудбалу.
У Сарај Чадору никад неће схватити да за тридесет година нису продуковали Лидера који умије реално, рационално, јер немају национално, политички да мисли и предводи.
А то значи, да им је важније тих 23% што је остало од Алијине Жртве Мира за БиХ, него Америка Цела.
Из тих 23% може да се сарађује са Републиком Српском и Херцег Босном.
Из Берлина и Вашингтона не може.
 

 

ВУЧИЋ И ДОДИК,
ПОЧЕЛИ ДА ГЛУМЕ
ЈЕДАН ДРУГОГ.
ЈЕДАН СРБУЈЕ, КО И ДРУГИ
ДРУГИ СВЕ САМ, КО И ПРВИ.
 

На то сам мислио кад сам јавно предложио да Додик треба да постане почасни Предсједник СНСД и да се одвоји од Организације и Технологије Странке.
Каже ми, Па да прођем ко Николић.
Па, ниси ти Николић, јебо те кру.
Разумијем да је класична форма, Странка, Избори, Власт, Одговорност, превазиђена, и да, сада постоји једноставнија, Аморфни Покрети, Манипулативни Избори, Лидер. И да Државама управљају невидљиви Кругови.
Ми смо, овдје, још у класичном хардверу.
Постоји степеник у успону Лидера и Странке на коме морају да се одвоје.
Јер. Моћ Лидера почиње да оптерећује Странку. Он почне да је користи као свој кабинетски ситни намјештај.
Након тог мог приједлога, Додик је схватио да треба да радикално крене у супротну страну. Промијенио је Вертикалну Организацију и све потчинио.
Вучић није имао проблема са тим. Он је добио СНС на тацни. А при томе, СНС није Политичка Странка.
Сада је Додик почео да примјењује Технологију Вучића.
А Вучић почео да србује, као Додик.
Додуше, лажно.
Ну. Код Вучића је све лажно.
Свесрпска Декларација се извикује као Документ Вијека.
Овај, један, из Републике Српске, склон претјеривању, каже, Уједињење је почело и то више нико не може да заустави.
Вучић је пред сами Свесрпски Сабор, неколико сати само, рекао да не подржава Раздруживање Републике Српске и да се треба држати Дејтонског Споразума. Значи. Унитарна БиХ.
Ко је ту располућен.
Ко је кога нагузио.
Ко лаже Србима.
Република Српска је на огромној штети због те Резолуције, која је празан документ.
Највећи дио тога може да се ради и без Резолуције, или се ради.
Празна је због тога што не садржи Српски Национални Интерес у овом Вијеку, мада то није за Резолуцију, и што Сабор и тај Савјет, не обухватају представнике Свих Срба. Што баш није ни лако нити практично у Дневној Политици.
Додик је, не питајући никога, издао Републику Српску и Девети Јануар.
То је недопустиво.
Ако Вучић може да изда Косово, Додик не може да изда Девети Јануар.
Таква Резолуција је морала да буде прочешљана у свим Странкама Владајуће Коалиције, у Влади Републике Српске, која је потписала, у културним, јавним и академским Инстуцијама, у Цркви...
Не можете неки Стогодишњи Документ донијети на Сабор, и извадити из џепа на гузици.
Народна Скупштина Републике Српске треба да одбије усвајање Резолуције.