петак, 23. фебруар 2024.

 
КУДА ДА ИДЕ СРПСТВО
 
Историја Српства, дуга је и погрешна.
Дотјерали су Срба до Гроба.
------
Дабоме да ће се рећи да је све то апокалиптично, претјерано и песимистично.
Ну.
Срби су искоријењени са највећег дијела своје Земље, Огњишта, Колијевке, дакле. Са Земаља које нису освајали Војскама и Ратовима.
Србију су почели да комадају. Западни Пријатељи и Унутрашњи Непријатељи.
Република Српска се изборила, организовањем Државе и Војске, борила се против свих, и изборила за међународно признање.
Али је сама Међу Вихорове.
Шта, дакле, да се чини.
◘ Срби морају остати у облику Двије Државе.
Одустајање од тога, припајање Србији или одустајање од Дејтонског Споразума и утапање у БиХ, води нестанку Срба са простора Републике Српске.
То је циљ Запада, од почетка припрема Распада СФРЈ.
Република Српска треба да заборави БиХ, Сарајево.
То је Привремени Смјештај.
У свој Национални Интерес треба да постави Самосталност Српске.
◘ Филозофија Православља, Православна Култура, једини је темељ Опстанка Срба.
Православље, као Филозофија, не говорим о практиковању Вјере, мора да се угради у све, од свакодневне културе, до Националног Интереса.
Православље као Филозофија је већ доприносило Опстанку Срба.
Филозофија је и Ислам, који доприноси опстанку муслиманских Народа, често и без Државе.
◘ Са Западом, само Хладна Коегзистенција.
Запад није ништа до Крволочни Територијализам.
◘ Срби се морају окренути Истоку.
Исток опстаје већ хиљадама година. И хиљаде су пред њим.
Под Истоком подразумијевам и Русију.
На Западу се запада.
◘ Срби, више, не смију ни по коју цијену да се са неким и у нешто повезују, интегришу, ни по језичком, ни по географском, ни по економском, ни по западном интеграцијском систему.
Сувереност обезбјеђује Опстанак. Интеграција убрзава Нестанак.
Срби морају да се одијеле од Непријатељског Свијета, Запада и ЕУ, који су се толико пута декларисали као Истребљиовачи.
◘ Срби морају иградити Политичку Сцену оптималну за Опстанак.
Она мора да буде, најприје, Национална Политичка Сцена.
Јака и здрава Нацицонална Политичка Сцена, сузбиће Моћ Вођа који су до сада били погубни по Србе.
Срби су пробали и са туђим Вођама па једнако најебали.
◘ Срби морају поштовати сваки Живот који је пао у досадашњем Опстојству Срба. Сваку Жртву.
Без обзира гдје и под којом Заставом.
Подјела Мртвих, темељ је подјеле Живих.
Подјела Живих, циљ је Запада и води Нестанку.
 
 
 
 
 
 

четвртак, 22. фебруар 2024.

 

СНСД МОРА ДА ПОБИЈЕДИ
У БАЊАЛУЦИ И БИЈЕЉИНИ,
ИНАЧЕ НЕЋЕ САЧУВАТИ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Да се у Бањалуци и Бијељини, тако организује да стално побјеђује.
Напади на Републику Српску неће престати.
Чак ни када ЕУ и Запад потпуно изгубе Украјину, када Русија уђе у Кијев и Одесу.
Запад ће учвршћивати све ово што је остало.
То се догађа са Финском и Шведском, које су за Рат против Русије неупотребљиве али Западу треба њихова територија.
Тако је и са Србијом и Републиком Српском.
Најбоља је Територија без Срба.
Без Репубике Српске као Дејтонске Државе, Срби нестају за десетдвадесет година.
Одржањем Републике Српске, ми одржавамо, дијелом, и Србију.
Чак и кад Србија потпуно падне под Запад и НАТО, Република Српска може опстајати.
Јер јој је темељ Дејтонски Споразум као Уговор Великих Сила и као њено Међународно Признање.
Да би опстајала, њена Политичка Сцена мора да буде стабилна и национална. И да се држи Дејтона а не Сарај Чадора и Запада.
Запад непрестано тражи Политичке Актере у Српској који ће бити против Дејтонског Темеља Српске.
Тако је дјеловао Иванић.
СНСД побјеђује у Републици Српској.
Али не побјеђује у Бањалуци и Бијељини.
То није случај од бањалучких изгубљених локалних избора прије три и по године.
То је тренд од раније. На који сам упозоравао.
Додик не може да води СНСД. Додик је Предсједник Републике а Странка је технологија. Вођење Републике и Странке, није спојиво. Политика и Технологија не могу да се мијешају.
Он погрешно мисли да му Странка треба за одржање на Власти.
Не треба. Већ је на Власти и ако имало зна, одржаваће се на Власти помоћу тога што је на Власти.
Предсједник Републике, дакле Државник, не може да ствара Странку у Бањалуци и Бијељини, јер стално мисли на Власт.
То једно с другим нема никакве везе.
Странка је Политички Организам који не мисли на Власт.
У Бијељини и Бањалуци, непрестано су на сцени пробе, импровизације и волунтаризам.
СНСД стално губи.
У тај простор улази Запад. И Вучићева Србија.
Кад Поплава једном заузме простор, дуго остаје. Смрад остаје још дуље.
СНСД је изгубио Технологију Страначке Организације.
Експериментисање са Генералним Секретаром је уништило све.
Сада се то не може вратити.
Све је урађено ради лагодности предсједника Странке.
Странка није добила ништа.
Осмоза Кадрова из Страначке Организације, престала је.
Позиција Републике Српске је ослабљена.
Из Бијељине се трује Семберија и Подриње.
Из Бањалуке се кува Босански Лонац.
То су два велика рудишта Гласова.
Које би Опозиција и Запад искористили за побједу у цијелој Републици Српској, само да знају шта је Политичка Странка и да се организују.
Стабилна Политичка Сцена, Велика Политичка Странка, потребна је и малој Држави и великој. И сиротињској и пребогатој Сили.
Стабилна Политичка Сцена не може да постоји ако у два највећа града, од којих је један Главни Град, побјеђују Пјешаци по Путевима између Бијељине и Бањалуке, и Анархисти по Улицама.

среда, 21. фебруар 2024.

 

ЗАШТО СЕ КОЉУ
ВЕЛИКИ ЛИДЕРИ
И ВОЂЕ ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Зато што су Западне Играчке које су правили Кинези.
Ена Малка.
Коликогод је Држава мала, и Народ, нека техничка правила морају да се поштују као и код највећих Држава и Народа.
Воз не може да иде Потоком.
Таква је и Политика. Политичка Артикулација. Дакле, Политичке Странке. Политичка Сцена. Политичка Идеологија. Барем подразумијевана. Политички Програм. Национални Програм.
Политика некоме личи на Занат на највишем Проституцијском Нивоу.
Занат јесте. А може и тако да се практикује.
Ну.
Политика је Национално Вођство.
Једнако и у Рату и у Миру. Нарочито данас, кад је у Миру Опстанак Нација и Држава у највећој опасности.
Јер. Запад, покорава и побјеђује не више наполеоновски, хитлеровски, већ унутрашњим саморазарањем Нација и Држава.
Кад то учини, онда улази са пар десетина каубоја и поставља Торове, Ограде и Бодљикаву Жицу.
Опозиција у Републици Српској, ради за Запад.
Они су стали на страну Крвника и Крволока.
На страну Џелата. Јер, тако раде и за Сарај Чадор, унитаристички неоотомански противсрпски пункт у БиХ.
Они раде за Крвнике и Крволоке над Србима јер су од њих, Крвника и Крволока, индуковани и настали.
ПДП је настао на Западу.
И његове Перјанице Џејлен и Балоначелник. Бореновићу је речено, Ајд и ти вамо.
Вукан, митско херцеговачко биће, пола Мече, пола Скакавац, класични је Неартикуларац али је индукован. Само је у питању више Фаза, пошто је он Нула.
Том спектру су се, одавно, приклључили појединачни Гоничи Есдееса. Од легенедарног Пробосића па све до Теслићког Колоса.
Пошто немају Политички Програм, Националну подлогу, Свијест о Опстанку Срба и Републике Српске...
њима управљају много ситнији Интереси.
Они нису способни за Политичко дјеловање. Они нису савладали и схватили ништа од чињенице из 1927е, да Појам Државе претпоставља појам Политичкога.
Они су још на Турском Друму, на Ћаршијској Ћуприји.
Такви су им и циљеви и домети.
Они су Потрошна Роба Запада.
Они су, сада, Потрошена Роба Запада.
Зато настају примитини сокачки сукоби међу њима.
Скинуте су им Приузе, отворени Торови, и они не знају куда ће и коме ће.
То је добро.
За њих. Да пропадну кроз под Политичке Сцене. Да оду на Ђубар.
За Бираче. Да схвате да се на Изборима, каквигод они били, и Демократија послије њих, мора понашати озбиљно. Ако већ гласаш.
Након Локалних Избора у Српској, смрад ће да се шири до Општих Избора.
Након чега ће ови Актери нестати са сцене.
Што је најгоре, они иза себе остављају спржену земљу.
Они су уништили могућност успостављања и градње нормалне демократске, српске, Опозиције.

уторак, 20. фебруар 2024.

 

НЕ ЗНА СЕ ДА ЛИ СУ
МУСЛИМАНИ САРАЈА
ВИШЕ НАПАЛИ НА НАТО
ИЛИ НАТО НА ЊИХ

 
Ко да им је НАТО још једини спас.
Ко да је НАТО посљедњи у низу: Османлије, Хитлер, Усташе.
Послије НАТО Потоп.
Сада се Велики Хелез хвата за неку Одлуку Предсједништва БиХ.
Одлуку о Чланству у НАТО не може да донесе Предсједништво БиХ.
Предсједништво може да води Спољну Политику.
А Чланство у НАТО је унутрашња ствар Земље.
Оно мијења унутрашње односе. Спољни су секундарни, скоро небитни.
БиХ је веома компликована Струкртура и доношење такве одлуке, такође је компликовано.
Она мора проћи кроз Парламенте Републике Српске и Федерације БиХ.
У Републици Српској мора проћи и кроз Референдум.
Све, дабоме, може попријеко, као у Србији или као у Сарај Чадору.
Тамо гдје немаш Државу и Институције, тамо може попријеко.
НАТО Пакт је оладио од БиХ, када је Република Српска оштро иступила и рекла да не жели Чланство.
То не значи да је одустао од БиХ.
Чланство БиХ у НАТО Пакту треба посматрати као Чланство Сарај Чадора.
Херцег Босна је, преко Хрватске, већ, на одређени начин Чланица.
Тај Еуропеизам Човића, гарниран свјетлуцавим Оптимизмом, неразорив је.
Пут БиХ, дакле Сарај Чадора, муслимана у БиХ, у НАТО Пакт, ићи ће у одређеној мјери, синхронизовано са Србијом. Вучићевом Србијом.
Ако тамо запне, запеће и са Сарај Чадором.
Република Српска мора да настави да се бори.
Русија, Бјелорусија, Кина, Мађарска... нека врста су гаранције за егзистенцију, до промјене односа снага у Свијету и Европи.
Која је неминовна и незуастављива.
Република Српска мора да настави да се бори чак и ако Федерација БиХ, формално, сама, уђе у НАТО.
Уз то, треба да постепено одустаје од Пута ка ЕУ.
То су Два Путића, без Извора и Повратка.

понедељак, 19. фебруар 2024.

 

ПРЕДСЈЕДНИК
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
СА ЛУКАШЕНКОМ И ПУТИНОМ
А ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ
СА КУРТИЈЕМ

 
Унаточ свеколикој пресији из Америчке Амбасаде, са Сарај Медија, из ћумеза бриселских Трећепозиваца, унтаоч свакодневном извикивању Сарајских Трећинаша у име БиХ, унаточ Амерсанкц, то је слика реалне вриједности Републике Српске и БиХ.
Они који се непрестано представљају да су испред БиХ, да говоре у име БиХ, немају прођу на Политичком Тржишту.
Осим на неком бувљаку као што је Минхен.
На скупу са Ожалошћеном Удовицом и Фарсичном Леле Лејен.
Да би појачали дојам, тамо је отишао и Предсједавајући Комшић и други из Предсједништвене Поп Групе Денис и Пенис.
Он је рекао да је за БиХ најсигурније у НАТО.
Комшићу је запао Љубимац НАТО Пакта, Курти.
Када се подвуче црта и сабере два и два, Бећировић и Комшић, не представљају БиХ.
Они представљају НАТО Пакт.
А Хрвате и муслимане, не представља нико.
На тај начин БиХ не може опстати.
Она може опстати само ако се Трећине залажу за њену Сувереност у оквиру Дејтонског Споразума.
Сувереност у оквиру НАТО, најобичнија је колонијална и понижавајућа Управа.
У ЕУНАТО нема БиХ.
Ни у садашњем облику државности, незавиности и суверености.
А о Србима, Српској, Херцег Босни, муслиманима и Хрватима, не треба ни размишљати.
Република Српска јесте ситан Партнер Бјелорусији и Русији.
Ту не може бити реципроцитета и равноправности.
Али може бити уважавања.
Може бити признања за Политику Самосталности коју води Република Српска.
То јој је сасвим довољно.
Нико не даје ништа на длану. Ни најрођенији.
Битно је да се уважавају приниципи и подлога, који су у Дејтонском Споразуму и Уставу БиХ.
А борба је на нама.
Република Српска ће се изборити.
БиХ неће.
Сарајски Унитаризам, поготову.