петак, 11. јун 2021.

 

АНЕКС 10 – ИЗВОРНИ ТЕКСТ. ЗАПАД УВИЈЕК ЛАЖЕ, И У ДОГОВОРУ И У ПАПИРУ, СВИ ТО КОРИСТЕ, ОСИМ СРБА. ТО НЕ МОЖЕМО ПРОМИЈЕНИТИ. МОЖЕМО ПРЕСТАТИ ДА СЕ ПОНИЖАВАМО.

 
AНЕКС 10. - СПОРAЗУМ О СПРОВОЂЕЊУ
ЦИВИЛНОГ ДИЈЕЛA МИРОВНОГ РЈЕШЕЊA

Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска,
Савезна Република Југославија, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска („Стране“) споразумјеле су се како
слиједи:

Члан I

Високи представник
1. Стране су сагласне да спровођење цивилних аспеката
мировног рјешења обухвата широк спектар активности
укључујући наставак напора за пружање хуманитарне
64 | О Aнексу 10. Дејтонског споразума
помоћи онолико дуго колико то буде потребно; обнову
инфраструктуре и привредни опоравак; успостављање
политичких и уставних институција у Босни и Херцеговини; промовисање поштивања људских права и
повратак расељених лица и избјеглица; као и одржавање слободних и поштених избора у складу са распоредом из Aнекса 3 Општег оквирног споразума.
Значајан број међународних организација и агенција
ће бити позвано да пружи своју подршку.
2. У погледу сложености са којима су суочене, Стране
траже постављање Високог представника који ће бити
именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета
безбједности Уједињених народа, како би помогао
Странама у њиховим напорима да мобилизују те, по
потреби, координишу активностима организација и
агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног
рјешења, извршавајући доле наведене задатке, на
начин на који му је то повјерено резолуцијама Савјета
безбједности УН-а.

Члан II

Мандат и методе координације и сарадње
1. Високи представник ће:
a. Вршити надзор над спровођењем мировног рјешења;
b. Одржавати блиске контакте са Странама ради
промовисања њиховог потпуног поштивања свих
цивилних аспеката мировног рјешења и висок ниво
сарадње између њих и организација и агенција које
учествују у овим аспектима;
c. Координисати активностима цивилних организација и агенција у Босни и Херцеговини како би
осигурао ефикасно спровођење цивилних аспеката мировног рјешења. Високи представник ће поштовати њихову аутономију унутар њиховог
подручја дјеловања, дајући им, према потреби,
опште смјернице о утицају њихових активности
на спровођење мировног рјешења. Од цивилних
организација и агенција се тражи да помогну Високом представнику при извршењу његових/њених
обавеза давањем свих информација релевантних за
њихов рад у Босни и Херцеговини;
d. Помагати у рјешавању било каквих потешкоћа које
настану у вези са цивилним спровођењем, када
Високи представник просуди да је то потребно;
e. Присуствовати састанцима донаторских организација, нарочито о питањима обнове и изградње;
f. Уједињеним народима, Европској Унији, Сједињеним Државама, Руској Федерацији и другим заинтересованим владама, странама, те организацијама
подносити периодичне извјештаје о напретку у
спровођењу мировног споразума у вези са задацима
изложеним у овом Споразуму;
g. Давати смјернице и примати извјештаје од Комесара
Међународних оперативних полицијских снага,
успостављених у складу са Aнексом 11 Општег
оквирног споразума.
2. У спровођењу свог мандата, Високи представник
сазива и предсједава Комисијом („Заједничка цивилна
комисија“) у Босни и Херцеговини. Ова Комисија ће
бити састављена од представника Страна, команданта
ИФОР-а или његовог/њеног представника, те представника оних цивилних организација и агенција чије
присуство Високи представник сматра неопходним.
3. Високи представник ће према потреби успостављати
подређене Заједничке цивилне комисије на локалним
нивоима у Босни и Херцеговини.
4. Заједничка савјетодавна комисија ће се састајати
повремено или у складу са договором између Високог
представника и команданта ИФОР-а.
5. Високи представник или његов именовани представник ће одржавати блиске контакте са командантом
ИФОР-а, или његовим именованим представницима,
те ће успоставити одговарајуће системе везе с
командантом ИФОР-а како би се олакшало извршење
њихових обавеза.
6. Високи представник ће размјењивати информације и
одржавати редовну везу са ИФОР-ом, према договору
са командантом ИФОР-а, те путем комисија описаних
у овом Члану.
7. Високи представник ће присуствовати лично или
путем свог представника на састанцима Заједничке
војне комисије, те понудити савјете, нарочито о
питањима политичко-војне природе. Представници
Високог представника ће исто тако учествовати у
раду подређених комисија Заједничке војне комисије
како је наведено у Члану VIII (8) Aнекса 1A Општег
оквирног споразума.
8. Високи представник може такође основати друге цивилне комисије унутар или изван Босне и Херцеовине
како би олакшао/ла спровођење свог мандата.
9. Високи представник нема никакву надлежност над
ИФОР-ом и не може се на било који начин мијешати
у спровођење војних операција или ланац команде у
ИФОР-у.

Члан III

Особље
1. Високи представник ће именовати особље које он/она
буде сматрао/ла потребним, а које ће пружати помоћ у
извршењу задатака из овог Споразума.
2. Стране ће олакшавати рад Високог представника у
Босни и Херцеговини, укључујући пружање одговарајуће помоћи на захтјев у смислу транспорта, исхране, смјештаја, комуникација и других капацитета према
условима једнаким онима који се обезбјеђују у складу
са споразумима који се примјењују за ИФОР.
3. Високи представник ће у складу са законима Босне и
Херцеговине уживати правну моћ која му је неопходна
за извршавање његових/њених функција, укључујући
и мандат за склапање уговора, као и за стицање и
располагање непокретном и покретном имовином.
4. Повластице и имунитет су усаглашени како слиједи:
a. Стране дају сагласност да канцеларија Високог
представника, као и његове/њене просторије, архиве и остала имовина уживају исте повластице
и имунитете које у уживају дипломатска представништва и њихове просторије, архиве и остала
имовина у складу са Бечком конвенцијом о
дипломатским односима.
b. Стране дају сагласност да Високи представник и
професионални чланови његовог/њеног особља,
као и њихове породице уживају исте повластице и
имунитете које имају дипломатски представници и
њихове породице у складу с Бечком конвенцијом о
дипломатским односима.
c. Стране дају сагласност да остали чланови особља
Високог представника и њихове породице уживају
исте повластице и имунитете које имају чланови
административног и техничког особља и њихове
породице у складу са Бечком конвенцијом о
дипломатским односима.

Члан IV

Сарадња
Стране ће у потпуности сарађивати са Високим представником и његовим/њеним особљем, као и с међународним
организацијама и агенцијама, као што је предвиђено Чланом
IX Општег оквирног споразума.
68 | О Aнексу 10. Дејтонског споразума
Члан V
Највиша надлежност за тумачење
Високи представник има највишу надлежност на терену
у вези са тумачењем овог Споразума о спровођењу цивилног
дијела мировног рјешења.

Члан VI

Ступање на снагу
Овај Споразум ступа на снагу потписивањем.

За Републику Босну и
Херцеговину
(потпис)

 

За Републику Хрватску
(потпис)

За Савезну Републику
Југославију
(потпис)

 

За Федерацију Босне и
Херцеговине
(потпис)

За Републику Српску
(потпис)


*Моја напомена. Република БиХ се у Анексу не помиње. Већ само БиХ. Она је нестала потписивањем Дејтонског Споразума, послужила је само за његово потписивање.

четвртак, 10. јун 2021.

 

ВАРКА ЈЕ О БОРБИ ДОБРА И ЗЛА,
ЉУДСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
БОРБА ЈЕ ИЗМЕЂУ
НИХИЛИЗМА И КОЛЕКТИВИТИЗМА

 
Човјек је опстао као Друштвено Биће. Колективно, дакле. Била то Пећина, Племе, Вјера, Нација, Држава.
Држава је крајња ефикасна платформа Друштвеног Бића. Све изнад тога и након тога, поништење је Колективизма и Јединке.
Људи који експонирају своје Друштвено Биће, повезују се, удружују се, чине то несвјесно. Као Пчеле кад се окупе у Кошницу.
Нихилизам, као поништење Колективистичког Гена Човјека, програмирана је активност, филигранска и перманентна.
Људи је несвјесно, у крајњој инстанци, добровољно прихватају.
Човјек није Умно Биће.
Он веома мало користи свој Ум, Памет, Главу. Тај природни компјутер који има у Глави, користи минимално. Човјек је, једноставно, несвјестан свога ума.
Човјек је Биће Неума Ума.
Као кад би све оне хангаре хардвера, гдје је смјештен Интернет, искористили само да на екрану откуцамо једно слово.
Човјека не води Ум.
Човјек је Енергетско Биће.
Њега води Енергија.
Као и Пчеле.
Он емитује Енергију око себе и тако живи, тако ствара и тако се повезује са другима.
Човјека не мораш да убијеш физички.
То је преспоро, прескупо и неефикасно. Сви Ратови и све Куге, нису успјеле да истријебе или потчине Људе.
Ну.
Ако му поништиш Енергију, Човјека си претворио у Ништа. Он  постаје једна Биљка која има ноге и руке. Која ће најесен да увене, кад је убије први мраз. И која неће, као природна биљка, да никне на прољеће из сјемена које је са собом понијела у земљу.
Само што Јесен енергетски убијеног човјека неће доћи за неколико мјесеци, већ за неколико деценија.
Енергија Појединца, не убија се једна по једна. То се ради масовно. Вирусима. Постоје Вируси Промјена, Вируси Реформи, Вируси Интеграција, Вируси Медија, Вируси Информација, Стаклене Баште Информација...
Најопаснији је Вирус Демократије.
Демократија је савршено искориштена Лаж Грчкг Полиса.
Демократија је, данас, потпуно поништење Појединца.
Демократија је Лаж о његовој важности.
Коју он објеручке прихвата. Он мисли да све почива на његовим парама, његовим Порезима, и да нико и ништа није битно, да сви краду и да он Анархијом то треба да уреди како би савршено функционисало.
Појединац је Демократију довео и до Пјешачког Прелаза.
Толико се Појединац лажно осилио у Демократији која му је пала с неба.
Расцјеп његове личности, пак, кључ је његове пропасти. Он мисли да је он најважнији али ће Државу, Политику... оптужити за пропаст.
Демократија уништава Енергију Појединца, као и свака Тоталитатура.
Демократија је савршен облик Алијенације.
Суштина Људске Цивилизације јесте у очувању Енергије Појединца и њеном окупљању.
Када се погледа новија историја, Нације и Државе, које су Енергију Појединца окупиле и на прљавим, нехуманим, антицивилизацијским, циљевима, и након тога се успјешне.
Оне које су се бориле против такве, нацистичке  нпр, Масовне Енергије, а које су, несвјесно, уништавале Енергију Појединаца, данас пропадају, данас су потчињене и поробљене, једва дишу изнад површине.
Не треба далеко и дубоко ићи.
Оно што данас у Србији ради Вучић, који је само наставак разних Тадића, поништење је Појединачне Енергије Срба.
То је монструозни пројект Запада.
Ана Брнабић је Порука, Оченаш и Чип, Србима, да Жена није битна, Породица није Битна, Мушкарац није битан, Човјек није битан.
Битан је Вучић. Јер он се непрестано појављује и непрестано прича о себи.
Тако се убија Србија.
Убијеш Појединачну Енергију Срба.
Ничим другим не могу да се повежу. Као и други Људи.
Овдје у Српској, стање је нешто боље.
Срби су повезали своје Енергије Појединца и изборили Државу.
Али притисак је огроман.
Грађанска Опција, на којој инсистирају Сарајтурци и Запад, такође је поништење Енергије Појединца.
Грађанин је само Накурњак.
Република Српска мора одржавати свој Колективизам ако жели да опстане.
Мора јасно проскрибовати Издајнике.
Њихов циљ је утапање Срба у БиХ. То је једнако погубно као и утапање Срба у СХС, ФНРЈ, СФРЈ.
Колективизам је овдје, у Српској, битан и пријемчив.
Након Покрета на коме је пливао СДС, Колективизам је изњедрио СНСД, са 200.000 чланова.
Друге Политичке Странке, на овим просторима, само могу да сањају о том броју.
Сви ти људи су добровољно ушли у Странку. Као и, предрат и у рату, у СДС.
Донијели су своју Енергију.
Њих се мора поштовати.
Сваком том Појединцу се мора прићи и отићи наноге.
А не да се Есемесом позивају Чланови СНСД да дођу на Шалтер да испуне упитник и да потврде да су Чланови.
Од добровољне Странке не можете направити Шалтерску Партију.
Тај турски отомански синдром Стамбола је за стријељање.
Ако се уништи Колективитет којег има СНСД, он се, више, неће прелити у нешто треће. Као што се из СДС-а прелио у СНСД.
Не можете Појединце непрестано одбацивати.
Одустаће.
Ако Срби Овдје, одустану од Велике Политичке Странке, можемо се поздравити са Републиком Српском.

среда, 09. јун 2021.

 

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,
ЗЕМЉА ЈЕ МРЖЊЕ,
НУ, САДА СЕ
ПРЕТЈЕРАЛО СА ЗАЧИНИМА

 
Истребљивачки Противсрпски Запад, поступио је логично. Осудио је Младића и Караџића, практично на Смртну Казну, у складу са главном идејом Распада СФРЈ, који је био умотан у самосталност Народа, Демократију, Вишестраначје, рушење српског хегемонизма... а која је значила само једно.
Претјеривање Срба преко Дрине или њихово уништење.
Сљедећи корак је напад на Републику Српску.
Као што Сарајски Медији најављују.
Осуђен је Младић, сад се треба борити против његовог дјела.
То значи против Републике Српске. Српског Народа, дакле, јер он чини Републику Српску.
Босна и Херцреговина је Земља Мржње.
Она је у Распаду СФРЈ, постала Мржња.
Мржња је Граница Босне и Херцеговине.
Лажни свјетлуцави балон који је држи на окупу.
Да  није Мржње, БиХ не би саставила ни два мјесеца.
Запад индуковањем Мржње убрзава или успорава унутрашњи ротор у БиХ, дозира напон међу Три Народа и Три Вјере.
Кад треба, систем варничи, кад затреба, лади се.
То је радио још Калај.
Прије тога су Турци то радили, потплаћивањем и приморавањем да се пријеђе на Ислам. Као и Ватикан.
Ратови, и 41е и 91е, говоре о томе да, штагод се около или у Европи догађа, у БиХ је Рат и Крв.
Тито је, послије 45е, схватио да некако мора једнако да изолује Три Народа, једне од других, да варнице једнако пробијају а да ротор закачи свакога једнако.
У томе су Срби оштећени а Усташе награђене.
Индукција је функционисала, какотако, до Распада СФРЈ.
Након 95е, Запад није схватио, није имао тај Титин осјећај.
Све је сваљено на оне који су оба пута највише страдали. На Србе. Они су огољени, њима није дата Изолација. Дејтон је склоњен устрану а ротор ПИК-а и ОХР-а глодао је само Србе и Српску.
Пресудама Ратку Младићу, једном од најпоштенијих и најљудскијих Војсковођа у овдашњој Историји, и Радовану Караџићу, прегријала је Мотор Босне и Херцеговине.
Све изолације и дистанце су се истопиле.
Ови догађаји више не раде за Мржњу којом се малтерише и глетује БиХ.
Они раде за Рат и Крв.
Ми се можемо надати, само, да Рата не буде.
Да неки вањски широки догађај, не потпали Рат и овдје.
Јадран, а и Сава, биће мали за сву Крв.
Нека нико о Србима, овдашњим Србима, не закључује по малобројној издајничкој, курвањској, нагузничкој Опозицији.
Срби овдје, имали су и 91е избор. Па нису отишли, остали су у Рововима и Фронтовима, поднијели све и сачували Државу.
Најбоље што су имали, дали су у Рововима и на Огњиштима.
Тридесет хиљада Војника и Цивила.
Оно што је преживило и остало овдје, најбоље је што имамо.
Стога би било разумно, пошто се БиХ више никада не може скрпити, ни за Твртка, ни за Социјалистичку Републику, ни за Олимпијске Игре, ни за Дејтонску Државу Десет Надлежности, јер Хришћани више немају вјере ни у то, ни за толико, што прије разграничити Три Народа.
Дејтон је исцртао Међе.
Не требају нам Гиометри, Коље и Сикире.
Тако ће Јадран остати плав а Рата неће бити.
 

уторак, 08. јун 2021.

 

ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ ЈЕ
ЖИВИ СПОМЕНИК
СРПСКОМ ОПСТАНКУ

 
Коме од Срба, Славена, Православаца, Запад суди, његова Кривица ће се уздићи до Светаца.
Запад, одувијек, хоће да се игра судбином и опстанком малих, и великих, Православних Народа, ради њихове Земље и територије, што је радио Хитлер, као и данас НАТО, да им креира Ратове и Страдања, да им одређује Кривце и Злочинце, да их оптужује и да их пресуђује.
Зато Запад нема легитимитет низашта, осим за Крв Силе.
Пресуда Србима Српске у Хагу није никаква Правда и Право.
То је Казна за Опстанак Српске и Срба.
Штагод Хаг, данас, потврди или смањи од Доживотне Казне Генералу Младићу, Младић ће остати Војник Светац.
Није у питању само несразмјер хашког и западног односа, гдје су Готовина и Орић, директни извршиоци, ослобођени а Биљана Плавшић, Караџић и Младић, и многи други, осуђени.
У питању је Западни Противсрпски Педаљ.
Сви који су протјеривали Србе са њихове земље, или их клали на њиховој земљи, ослобађани су.
Сви Срби који су се борили да опстану на својој земљи, осуђени су.
Зато је Генерал Младић, Светац.
Он је једини Српски Војсковођа, у скорашњој историји, који је водио Војску која је сачувала Српски народ на Српској Земљи.
Он је све имао против себе и Војске Републике Српске. Чак и Београд и Цивилну Есдеесову Власт.
Он нигдје ништа није наредио о Злочинима.
Дабоме да Рат не може без Злочина.
Извршиоци морају одговарати.
За толико времена и година, у моје Ровове, и све Ровове, није дошла никаква Наредба о Злочинима, Прогону, Паљевинама. А дошао је Караџићев Референдум да се изјаснимо да ли смо за Караџића или Младића.
Овдје одговарају они који ништа нису наредили о Злочинима.
Генерал Младић нигдје није, чак, ни рекао, Пали све муслиманско.
Војска Републике Српске, у Ратовима у БиХ, била је једина регуларна, организована, војнички устројена и командно регулисана Војска, Војска организоване Државе, са Народном Скупштином, Владом и Предсједником Републике.
Све друго су, у Ратовима у БиХ, биле Банде.
Зато је Српски Успјех једини у БиХ.
Очувана је Република Српска, отишла у Дејтон као Држава и вратила се као Држава.
Тзв Република БиХ, која овдје није постојала, у магли је отишла у Дејтон и није се вратила.
Херцег Босна није успјела ни Ентите да створи.
Војска Републике Српске и Српски Народ, платили су огромну цијену. И Крвљу, и Земљом, и Робијама.
Тако ће и данас да плати Ратко Младић.
Неће му бити смањена казна.
Јер се њихова Противсрпска Борба наставља.
Сарајево је јуче прокламовало да се још мора борити против Дјела Генерала Младића.
И наш Опстанак се наставља.
Опстанак је увијек Борба.
Генерал Младић, док је жив, биће са нама. И послије, биће међу нама.
А ви, Људождери, само радитие свој посао. Судите.

понедељак, 07. јун 2021.

 

СРБИ ЋЕ СЕ, КАДТАД, РИЈЕШИТИ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ,
НУ, ЕСДЕЕСОВШТИНА
ЋЕ ИХ ПРАТИТИ...

 
Национална Политика не може да се води по начелу Неко се нечег сјетио.
То је ђаволски посао.
Састављен од одлука за Данас и за Сто Година.
То је невидљиво биће, пола Црна Мамба, пола свјетлуцаво Злато.
Зато није свачије да то држи у рукама.
А ко узме Национални Посао уруке, држи главу на пању, и пред собом, и пред Људима, и пред Свијетом, и пред Богом.
Српска Демократска Странка је избила из Српског Покрета Опстанка.
Срби су, овдје, схватили да се спрема нови велики, обухватнији Јасеновац.
Јасеновац Смрти сваког огњишта или претјеривање преко Дрине.
Схватили су загребачку извику Шаховница на Дрини.
Схватили су Алијину Жртву Мира за БиХ.
Људи Српске Демократске Стране нису успијевали, ниједног божијег тренутка, да држе корак са Српским Покретом Опстанка.
Нису се трансформисали у Политичку Странку.
Покрет је лелујави дух.
Он је свјетлуцави небески оријентир.
Али вођење процеса је практичан посао.
Који укључује жуљеве и рђу на рукама.
Та дијалектика Звјезданог Неба и Крвавих Жуљева, дата је само ријеткима.
Есдеес није могао да контролише своје испоставе на терену.
За то и јесте одговоран Радован Караџић, и није одговоран.
Он није имао механизам, механизам Страначке Организације.
Управљање се одржавало по технологији Стамбол на Палама.
Сви су ишли Радовану.
И враћали се као Радовани.
А Мом Народу преносили оно што им одговара.
То је само уљепшана лексичка верзија стварности у којој свако ради Шта Оће.
Из тога је потекла и градња Цркве у Коњевић Пољу.
Па се догодило да је дио на туђој земљи.
У томе је учествовала и Црква.
Ну. Било је случајева гдје су људи сами себи градили Цркве. Приватне Цркве, на својој земљи. Што је горе од ове Цркве на Фатиној земљи.
Само, Фата има већу тржишну вриједност.
СДС, Радован, није успио оно што је успио Генерал Младић, као Командант Војске.
Да уреди Странку, јер и Странка је Војска, само не пуца из пушака, да се утврде линије и ровови, да се зна шта бранимо и кога штитимо.
Прије Генерала Младића, сви су носили оружје кад иду кући, на одмор.
Ја сам носио митраљез, калашњиков, бомбе...
То је Младић прекинуо. Ров је постао Мала Касарна.
Радован никада није могао да тако устроји Есдеес.
Није само Радован у питању.
Исто су, потпуно исто, радили у СДА.
Ну. Есдеес има много већу тржишну вриједност јер је Тржиште оријентисано против Срба.
Радован је против себе, против Есдееса, против Срба, имао и Тајне Службе, од западних до београдских. Сав Запад. И Милошевићев Београд.
Имао Србе Шешеље. Имао свакојаке неартикулисане изроде.
Све то је помогло да се Радовану и Ратку иза леђа, догоди Стријељање Ратних Заробљеника Сребреница. Иако они немају никакве везе са тим. Нити постоји скупштинска, владина, одлука која би могла довести до тога. Нити постоји војна Наредба.
Апсурдно је да су и Радован и Ратко, оптужени за Геноцид Сребреница.
Један није био тамо а други био тамо.
Како је Радован могао да то организује а није био тамо нити је командовао. А како је Ратко то могао да учини појављујући се у Сребреници, наочиглед цијеле свјетске Јавности.
Дабоме да би се све против Срба одигарало на исти начин  и да је Есдеес био класична технолошка Политичка Странка.
Али. То не оправдава Радована и Есдеес.
Јер је безброј прапораца на Србима, као што је Фатина Црква, који звоне за њима. И који ће звонити десетљећима. Умножавази се и увећавати, од стране наших Непријатеља.
Само зато што је Распад СФРЈ организован као противсрпски пројект а што нико од Срба није сватио.
Слично Стање Срба је и данас. Само Рата нема. Сада се Србија претворила у Радованову Есдеесију.
Мада Вучић то ради намјерно а Радован, тада, није радио намјерно.
Српска се још некако држи српски.
Срби Српске су још једини Срби који се држе своје Територије.
Ако је Радовану, у рату, требало десет очију, а имао само два, данас Српском Лидеру треба стотину.
Они ће увијек лагати против Срба.
Срби не треба да им дају конкретан доказ за то. Ни тих тридесетак квадрата под Црквом.