ОД 100 БАЊАЛУЧКИХ
ГЛАСАЧА
65 НЕ ПОДРЖАВА
ПОЛИТИКУ ВЛАСТИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Од сто хиљада Гласача, дакле, изашлих на Изборе, у
Бањалуци, 65.000 је гласало за Дуо Јелена и Бало.
Онима који нису изашли на Изборе, свеједно је и они
подржавају оно што је одлучило тих 65.000.
Треба разабрати чињенице.
▪ Све су то Гласачи Против.
Они гласају, углавном, против Додика и СНСД, али у
једном одређеном а не малом броју, и против било кога.
▪ Ту нема Гласача за Политички Програм.
Ни Јелена ни Бало, немају никакав политички програм за
Бањалуку.
▪ Обоје тих Политичких Аналфабета Аматера, немају
Политичке Странке иза себе. Без Политичке Странке, нема Програма, без Програма
и Странке не можеш да проводеш ништа осим да слушаш некога.
▪ Обоје тих Аналфабетских Протува убризгани су на Политичку
Сцену Републике Српске као мРНА Вакцина.
Јер носе потенцијалне генетске репарације.
▪ Обоје су већ били показни Колаборационисти. Што са
Шмитом, што са Сарајевом, што са Вучићем.
▪ Тренд пада броја Есенесдеових Гласова у Бањалуци, за
Предсједника Републике и Српског Члана Предсједништва БиХ, у паду је. Значи,
није у питању само мрски Додик.
----------
Тај противашки квантум гласова, може да се искористи
против Републике Српске. Јер је, евидентно и егзактно, против садашње Политике
Републике Српске. А изричито није низашта друго.
То је најопаснији Синдром на Политичкој сцени.
То је мултифункционална бољка која може да се
искористи вишесмјерно. За Анархију, за Издају, за Нестанак...
Западашки Медији и ова гарнитура Опозиционара, у којој
има савашта, подржавају то стање Против и раде на томе да Дуо Аналфабета
Аматера, иде и на степеницу више.
Сада се, кобива, анализира да ли ће балоначелник за
двије године да се кандидује за предсједника Републике.
Деструктори ће играти на то двоје Ћоркана, јер других
немају.
Треба очекивати неку врсту помирења Ћоркана и Шмитуље.
И испипавање Теслића, Бијељине...
НЕКО МОРА
ДА ЗАУСТАВИ
ПУТ СРБИЈЕ
МЕЂУ НАЦИСТЕ
А НЕМА КО
То што се користи синтагма, Европска Унија, или холивудско
лизало, Запад, то је само западашка Игра Синтагми, као, уосталом, и све што се
може умити и усјајити погодном Синтагмом.
Ако имаш план и реалан програм.
Србија, Срби, Православље, не припадају Западу, нису
Запад и не спадају у Запад, ни територијално, ни цивилизацијски, ни вјерски, ни
духовно, умствено и културно.
Запад Србију треба искључиво као Територију у борби
против Русије.
То што ће Србија нестати, вјероватно, и прије него се
у ту коначну битку и крене, то никога не занима.
Западу нису потребни Срби ни њихова Држава.
Амерички Амбасадор Хил, већ два пута јасно говори да се
Србија окренула Западу.
Вучић то два милиона пута показује, на разне начине.
Као што је сада у Дубровнику, отишао међу Нацисте и
поптисао противруски папир.
У мору прозападних и подзападних аката Александра
Вучића, Предаја Косова и Метохије, дође као уобичајена активност.
Ну.
То није само политика Александра Вучића, Председника
Србије. То је политика цијелог широког Булументаријума који дјелује синхронизовано,
од све Опозиције и оног љекара из Ниша, до свих Медија, чак и оног који носи
неко руско име.
Стално користим Синтагму, Вучићева Србија, како бих
нагласио да то што Вучић ради и што се ради, није Србија.
Али, Синтагма ми све више блиједи, све је теже
разликовати Србију од Вучићеве Србије. Као што се, више, не може разликовати
Друга Србија, Вучићева Србија и Србија.
Србија, нажалост, нема Политичку Снагу, Национални Политички
Покрет, који може да заустави трендове.
Србија, Вучићева Србија, умјесто нормалног односа са
развијајућим и растућим Свијетом, Кином, Русијом, Бриксом, изабрала је пут
ништавила и нестанка.
Србија Европској Унији, Западу, дакле, треба само као
бесплатно рудиште и траса за превоз наоружања из лука на Средоземљу.
Најјача национална Снага Србије, јесте Република
Српска.
Нама ће, овдје, у таквом силазном тренду Србије, бити
изузетно тешко.
Република Српска се мора држати Дејтонског Споразума и
Русије.
Других оријентира, свјетионика и анкера, нема.
БАЊАЛУЧКО
БИРАЧКО ТИЈЕЛО,
НЕСИСТЕМАТИЗОВАНИ
НОВОКОНГЛОМЕРАТ
Зато је погодно за преваре, лажи, обмане и
манипулације.
У стабилној, стационираној, Бирачкој Агломерацији,
тешко је и побиједити и изгубити.
Бањалука је доживјела неколико великих промјена
становништва уз стални раст.
Прво је то био постземљотресни вал, комбинован са
валом прилива индустријских и полуиндустријских радника.
Потом је дошло вријеме предратних и ратних промјена
Становништва.
И, на крају, Бањалука је постала Админситративни Центар
Републике Српске, што је привукло одређен слој новопридошлих.
У таквим турбуленцијама, страдао је Спорт, Култура,
Урбани Живот... сада и Политичка Сцена.
Бирачки Сегменти Бањалуке:
▪ Околно сеоско становништво.
Њих не занима Град и било шта што се ту гради и ради. Они
су проријеђени и егзистенцијално варијабилни. Њихови су у Граду или на неком
другом подручју.
Они ће послушати Виђеније Људе, познате у теорији
Кампања, као Вође Мишљења.
Они се тешко вагонирају, калупе, окупљају у Странке.
Ту може да функционише 300/10. Триста Марака, Десет
Гласова.
▪ Масовни Приградски Слој. Он је поптуно недефинисан.
Састављен од оних који из даљег Села прилазе Граду, од оних који су послије
Рата дошли као протјерано Становништво, оних који су куповали Куће и обнављали
их, који имају неки послић у Граду.
То подручје је најподложније Манипулацији. Прошли пут,
гледам на неким подручјима, имали су удбашку „наредбу“ за Уједињену Српску,
сада је то преузео ПДП, Балоначелник.
И прошли пут је било „чудно“ откуд Стевандић, као и
сада, откуд Балоначелник.
▪ Новозградаши. У колективном, па и гласачком смислу,
то је живи пијесак. Они су кредитима или продајом сеоских имања дошли до Стана
у Новоградњи, претходно су добили посао, и вишесмјерно су несигурни, уплашени,
подсвјесно дезоријентисани.
А њихова потреба за представљањем тога свега као
великог успјеха, не да им да се сврставају. Због „памети“, погодни су да
контрирају.
▪ Владина Администрација. Они су углавном смјештени у
Град или у новозградна подручја.
Они су ситношићарџијски незадовољни Слој који гледа
како други, рјеђи, успијевају а они су укопани у групну канцеларију и кредит. Они
умију да се свете због тога што су морали да дођу Бањалуку коју не воле. И што
њихови немају Власт у Републици.
Они редовно гласају против Власти.
▪ Чланови Странака. Они су стабилни Гласачаи али са
њима мора да се ради. Мора се бити у сталном контакту, лицем у лице. Ко то није
радио, изгубио је своје Гласове. Бацио их.
▪ Млади. И они који први пут добијају Право Гласа. Они
никога не занимају. Нико не зна гдје су. СНСД је покушао нека окупљања спомоћу
Певаљке из Србију.
▪ Стари Бањалучани.
Таквих нема.
-------
Ово је, дакле Стабилна Сталажа Нестабилних Галасова.
При свему томе, апстрахујем Манипулације. У којима
дјелује Удба. По систему да сарадник Удбе, а таквих није мало, има задатак да
осигура од десет до педесет гласова. У којима Одборници раде у систему 300/10 и
који дају 300 Марака ономе ко може да осигура 10 Гласова. Бројеви могу да
варирају. Дакле, за 75.000 Марака може се осигурати 2.500 Гласова. Што је, у
Бањалуци, довољно за пролазак ако си на погодном мјесту на Листи.
У којима Странци, Запад, може да уђе са Великом Ловом,
што смо већ имали у Бањалуци.
У којима, Манипулацијама, Тајкунски Лоби има своју
велику улогу и широку Мрежу. Тајкуни захватају више оних поменутих сегмената
које сам поредао.
У таквим условима Манипулације расту тамо гдје
страначка Организација пада. Много брже расту од пада.
Страначка Организација мора бити савршена и непрестано
активна. Иначе, за једну годину све оде у неповрат.
Ко је био у ЈНА, знаће. Једну седмицу прескочи
постројавања, дневне заповијести и обуку, дежурства и пожарства, сљедећег
понедјељка нећеш имати ни трећину Војске у Спаваоницама.
ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ,
ПОТОПЉЕНА ЈЕ
А ЗА ОПШТЕ ИЗБОРЕ
ТРЕБА ОЧЕКИВАТИ ХАОС
Есенесде није побиједио у Бањалуци и Бијељини и то су
слабе тачке Власти Републике Српске, не Есенесдеа. Јер није ни био на власти у
тим градовима.
Али, јесу његова унутрашња организациона слабост.
Опозиција није побиједила нигдје.
То што је Балоначелник побиједио у Бањалуци, то није
побједа Опозиције, нити неке странке.
То је побједа Манипулационе Мреже, од чега нема
користи ни Опозиција ни Република Српска.
Држава без Опозиције нема систематску равнотежу.
Опозиција без Националне Политике обичан је
анархистички подзападни булументаријум.
Противљење Властима Републике Српске, и Републици
Српској, даље ће да јача.
Са Запада, из Сарај Чадора, из Београда.
Опозиција ће даље да пада.
Сада већ нема ни једно политичко упориште.
Она живи у Резервату БН.
Тамошњи Градоначелник је све само не Опозиција и не
Есдеес.
Једна обична Будибогснамица.
Предсједник Есдееса, највеће опозиционе Странке, једва
је изборио да се одржи у начелничком мјесту.
Друге неке Општине, у којима је СДС побиједио, биле су
Општине у којима је владао СНСД. Па својим млитавим односом, изгубио их је.
А Гацко. Па, у Гацку неће нико да влада.
У таквој ситуацији, Западу је Република Српска трн у
оку.
Нарочито сада када Хил у Београду стално понавља како
се Србија окренула Западу.
Пошто Есенесде, барем сада, нема никакву ни
полуконкуренцију за мјесто Предсједника Републике и Српског Члана
Предсједништва БиХ, треба очекивати стварање хаоса и анархије како би се из тог
вулкана изродили политички актери којима се може изманипулисати побједа.
Дали ће тако бити, детектоваћемо већ пред крај сљедеће
године.
РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈЕ
У БАЊАЛУЦИ ИЗГУБИЛА
ЧЕТИРИ ГОДИНЕ И
ИЗГУБИЋЕ ЈОШ ЧЕТИРИ
То није све.
Ако назовете одмах, сазнаћете да СНСД више никада неће
побиједити у Бањалуци.
Манипулативна Мрежа је разрадила технологију и алате.
То је омогућио и СНСД, који је четири године градње и
доградње Организације, која, формално има 20.000 Чланова, бацио низ Врбас.
Боље би било да је Градску организацију Бањалуке дао Лудом
Али и Срки Пухалу.
Поразно је да је побиједила аматерска и аналфабетска
Смлата која има својих гласова колико и Јелена Тривић.
На та два имена се види разлика између личне гласовне
вриједности и вриједности коју прискрби Манипулативна Мрежа.
ПДП нема структуру у Бањалуци ни за 5.000 гласова.
ПДП у Бањалуци и уопште, овом побједом Аматера, престао
је да постоји.
Шобот је добио огроман
број гласова у односу на нов улазак на Политичку Сцену и у односу на
запуштеност Организације која се понашала као да не зна чији је Кандидат.
Све изгледа као да је СНСД намјерно изгубио.
Ну.
Стање је глибљивије него што изгледа.
Број Гласова за Предсједника Републике и Српског Члана
Предсједништва, у Бањалуци, за СНСД, стално пада.
Прије четири године требало је кренути у
реконструкцију и перманентни активизма Организације.
То би за ове изборе донијело 10.000 нових Чланова.
Јер је требало поћи од чињенице да се на Коалицију,
код Гласова за Градоначелника не може рачунати.
Удбашке Странке, Београд, Тајкуни с ловом и дио
Есенесдеа који је Глсове препустио аматерској Смлати, окосница су Манипулативне
Мреже у Бањалуци. Овај пут није било Странаца Усранаца. Зато је Балоначелник
добио мање Гласова.
Умјесто тога, Есенесдеу је подваљен Систем Сигуран
Глас.
То је Вучићева технологија.
За Сигуран Глас, мораш имати аполутну нелегалну
тоталитарну Власт.
Умјесто Организације и нових Чланова, закрпа се, прије
четири године, крпила бомбашком изјавом, Ја преузимам Градски Одбор.
Сада је та закрпа, Ја ћу се кандидовати за Предсједника
Републике Српске.
И Есдеес је владао Републиком Српском. Па је сада
избрисан из Бањалуке.
Избрисан је и иначе.
Соколац и Угљевик. То што је у Бијељини, то није
Есдеес. Добро има и онај Начелник уз Ограду Аредрома Муслиманско Сарајево.
Есенесде треба да оде код Есдееса и договори прилазак.
Умјесто Уједињене Српске.
То био био спас за СДС.
Односно, поштовање њихових Националних Гласача.
