АКО
ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
НЕ ДИКТИРА
ИЗБОРЕ, ДИКТИРА
ИХ НЕКО ДРУГИ

 
Формула је свуда иста и увијек једноставна.
Формираш и разараш Политичку Сцену, уситњаваш је, начиниш Тор са више Капија него Живока, регрутујеш Политичаре, и сваког тако назовеш, без критеријума, они који не могу да служе Војску, учествују у Трци на сто метара...
Све то назовеш Демократизацијом.
При томе се побринеш да само Власт има Власт и да само Власт, ако је то твој интерес, може на Изборима да освоји Власт.
Ако није интерес, онда се лако организује да су сви против Власти.
У коријену сасијецаш неке националне, националистичке, државне, суверенистичке... политичке снаге, које негдје, случајно, исклијају.
Та једноставна формула нарочито је погодна код Ситношићарџијских Народа и подручја, која су истовремено и колективстичка и атомизована, па само повремено превлада Колективизам над Индивидуализмом.
У таквој ситуацији, у ситуацији недостатка и немогућности Националне Политичке Сцене, која би требала бити обавезна, јер Држава почива на на Нацији, и обратно, постоје два политичка слоја.
▪ Слој Бирача, Гласача, Јавности, који је увијек Против Власти, било које Власти и било какве Власти.
То није Национални Слој, то је Психолошки Слој.
Њиме се лако манипулише, утицајем Медија на Свијест и Подсвијест.
▪ Слој малих манипулативних, беспрограмских, анационалних, недржавних, Политичких Странака које своје Гласове налазе у том слоју Бирача Против или их прискрбљују финансијским технологијама, службашким наредбама...
И овај слој Малих Странака, једнако слабо се занима за Нацију и Државу, као и Слој Бирача Против.
----
У таквом мозаику, Власт, била национална и суверенистичка, била намјесничка и издајничка, увијек је сама.
Запад више воли да је Власт у некој Земљи, промјењива, него што то воле и што то треба Бирачима и Грађанима у тој Земљи.
Када Запад крене у промјену Власти, активирају се Слој Бирача Против и дио Слоја Малих Странака. Неке остану као спавачи и не искачу.
Ствара се илузија да су сви против Власти.
Томе доприноси вјечни и неизбјежни дебели Слој Апстинената.
Они се ни тада не јављају и не опредјељују.
Власт пада.
Сви ликују. Наступиле Промјене за које смо се борили.
Као што су се Млади у Непалу изборили да Бабетина од 73 године постане Премијеркиња.
Код Ситношићарџијских Народа и у таквим подручјима, нико неће да дозволи да се за било шта може етикетирати. Па ни за Национализам. Немој мене. Што ја.
Зато се веома лако долази до уништења Националне Политичке Сцене.
Зато су Срби тако лако прихватили Комунизам, Социјализам.
Па, послије, Запад, Демократију, Владавину Права...
Само немој да ја.
Иако, сада, одушевљење Западом и ЕУ, пада.
Кад је касно.
Срби уопште, имају само једну Националну Странку.
И она је префабрикована стицајем околности и потреба очувања Државе Републике Српске.
То није довољно за Опстанак Срба.

 

РЕГРУТОВАЊЕ
ПОЛИТИЧАРА
ЛИБЕРАЛНИЈЕ
НЕГО ЗВЕЗДА ГРАНДА

 
Самоуправни Социјализам је имао Систем.
Систем је пресудан. Јер, скоро од свачега може да начини Питу.
Савез Комуниста је имао огромну мрежу партијских организација, разуђену до задњег погона у Фабрици.
Они су у Партију примали и алу и врану. Али су, зато, добили могућности да развијају ту Мрежу у да имају велику селективну базу.
Напредовање по партијским лавиринтима било је мукотрпно и служило је као један велики тест послушности, искористљивости и вјештине у тумачењу партијских докумената са врха.
Тако се, на крају, добије Предсједник Општинског Комитета Савеза Комуниста, и Чланови. Али и Директори и слично.
Систем је гарантовао да се ни на једној степеници не може појавити Аналфабет Аматер.
Партијски Материјали, које су радиле квалификоване групе, и билим квалитетнији од данашњих Доктората, служили су за анализу стања у неком сегменту, за приједлоге мјера и задуживање Људи који ће стање то промијенити.
Али су служили и као својеврсна политичка, економска и друштвена школа Чланова.
Неупоредиво је, али ту мрежу основних организација савеза комуниста, покушао сам да изградим у Есенесдеу, кроз Двије хиљаде Мјесних Одбора.
Данас се Политичари, Страначки Актери, Функционери... купе Пијачним Данима.
Велика Странка има неки Систем који гарантује одабир, напредак и контролу квалитета.
Проблем је у томе што су сви остали, у односу на Велику Странку, Већина.
Још када се узме у обзир да Запад инфилтрира и намеће Кадровске Легије, па и Службе, онда се добије Политичка Сцена која се састоји од апсолутних Незналица, Бескорисника, Послушника и потпуних Болесника.
Овдје је модерно, у Медијима, с времена на вријеме, прозивање Одборника, Посланика, Делегата, који се за читав Мандат нису јавили за ријеч а зарађују толико и толико.
Шта ће да причају ако се јаве.
Такав Систем АА произвела је наша национална неозбиљност и западна деструкција.
Тако се ствара Јак Лидер.
А Запад има искуство са Јаким Лидерима.
Срушиш њега и срушио си све.
Јер ништа друго не постоји.

 

УСИТЊЕНА ОПОЗИЦИЈА,
ПРВИ ЈЕ КОРАК
УСИТЊАВАЊА И УНИШТЕЊА
ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ
(СРБИЈА И СРПСКА)

 
Претходна питања, која нико никад није регистровао.
Ко је наложио Српској Демократској Странци да се удружи са Партијом Демократског Прогреса. Кад се ради о неспојивим хемикалијама.
Ко је наложио Вучићу да не формира онај свој Народни Покрет.
Дабоме да је Запад. Али би било битно, за квалитетне закључке, да се обзнани конкретнији актер.
И један и други налог имали су за циљ уситњавање Српске Политичке Сцене. И у Србији и у Српској.
Прикључењем Есдееса на пуњаче Педепеа, Есдеес је значајно копнио али Педепе није растао еквивалентоно томе.
Тако, када се једном обори, или изгуби Есенесде, нема јаке Странке на Власти.
Нејаке Странке на Власти и на Политичкој Сцени значајно умножавају могућности и ефекте сваковрсних манипулација.
Вучићев Покрет носио је опасност да на политичкој Сцени Србије, остану само СНС и тај Покрет. А све друго би потонуло, укључујући и Социјалаисте.
НСПМ је објавио октобарска истраживања Јавног Мнијења у Србији.
Уочљиво и очекивано је да СНС и Дача Социјалисти пливају око својих процентуалних бова.
Све остало је ситно добога.
То значи да је
◘ Вучић сигуран. Његови проценти, и Есенесови, и кад падају, падају заједно са СП. Што му омогућује да бира између Социјалиста и свеопште ситњежи.
◘ СП у великој опасности. Лако може да се изостави у формирању Власти и да нестане.
Та одлука не зависи од Вучића већ од екстерне констелације.
◘ Опозиција нестала.
Опозиција у Србији мора под дупле наводнике.
““Опозиција““. То што је манифестовала од прошлих Избора донијело је само уситњавање и лагано форисрање двојца са кормиларом, Ђилас – Мариника.
Народна Странка која је показивала највећу озбиљност, има неупотребљиве проценте.
У активностима Опозиције, све је учињенио да се она нигдје не препозна.
Умјесто јасног Националног Интереса, форсирана је борба против Насиља у Србији.
Да су рекли Против Насиља у Новом Аустралијском Јорку, ефекат би био исти.
И одазив. Што је најжалосније.
-------
Сада се у Србији дискутује у колико Колона треба да иде Опозиција.
То су аналфабетске дискусије.
Да би се два актера удружили на Изборима, и постигли више од обичног збира Подршке, односно збира пријашњих Гласова и Чланова, они морају имати јасну Организацију која се може активирати и усмјерити.
Ако је немају, а скоро нико је нема, Гласови ће долазити сами од себе и неће донијети ништа.
Највећи дио Опозционе Ситњежи, не може достићи ниво Истраживања НСПМ.
Страначка Организација, и мала и велика, мора да буде организован Фронт напада и одбране, са Траншејима и Рововима.
То нема ни СНС, али има додатне манипулативне, властне, финансијске, медијске... алатке, што Опозиција не може имати на било који начин.
--------
Шта је даља Опасност по Србију.
Уситњавање СНС.
Што је веома лаган посао.
И то је задњи корак у уклањању Вучића, кад за то дође Западно Време, и довођењу, по Србију, још горег.
Јер је то прави циљ Запада, у уништавању Србије.
Зато се уситњава Политичка Сцена.
Ситна Странка не може да да јаког Лидера.
 
 
 
 

 

СА ОНАКВИМ ВУЧИНИЋЕМ,
ОСЦЕ НЕ ТРЕБА
ДА БРИНЕ ЗА СВОЈ ОЕБС
 

Не знам како се Вукановићевој озбиљној Странци, и њему, таквој политичкој и интелектуалној громади, догодило да на Листу стави Вучинића. Поред такве конкуренције.
Ну.
То су нове генерације АА Класе Политичара.
За које је примјеренији назив, Полутичари.
Аналфабети Аматери.
Овдје, Вукановићи и други, морају да их сами траже.
У Србији, је то на ЕУ нивоу.
Вучић оде у Амбасаду, поднесе Захтев са 50 РСД државне таксе, и они му сутра доставе списак. Педеркиња, Баста, Зокача...
Сутра, и код нас, тај Вукановићев, може да буде Министар.
Такве АА Протуве посљедица су два тока.
Нестанка Политичких Странака.
Директног утицаја Запада на уситњавање и рушење Политичке Сцене.
Само Велика Политичка Странка може да тријерише квалитетне кадрове за разне функције.
Оно што није Странка, што плива на варијабилним Гласовима, на Гласовима Против, на Манипулативним Гласовима, на ниском Цензусу, не може ништа да учини.
Највећи напор троши да пронађе младу будалу која не зна ни куд ни шта.
Продукти та два тока нису само смијешни, као у случају Вукановићевог јуноше.
Та два тока су, у Бањалуци, продуковала такође младу прилуду за Градоначелника.
За обадвојицу њих, и за друге, добро је да ништа не знају. Мање брига имају.
Добро је и за друге. Јер ће њима лакше управљати.
Кад имаш галерију оних који не знају ништа, главни је онај који нешто веже.
Добро је и за Бираче.
Њих, ионако, и прије, за вријеме, и послије Избора, боли курац.

 

АКО ТИ СЛУЖБЕ ОРГАНИЗУЈУ
ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ И ВОДЕ
НАЦИОНАЛНУ ПОЛИТИКУ,
НЕМАШ БУДУЋНОСТИ
КАО ДРЖАВА И НАЦИЈА

 
Службе су неопходан механизам сваке Државе и Нације.
То, данас, није могуће закључити ни схватити.
Деформацијом Државе, законито се деформисала и Служба.
Данас постоји Шизофренија сваке Службе.
Ради за своју Државу и Нацију и ради за друге Службе.
Распадом Југославије, много прије њеног формалног краха, распала се и југословенска Служба.
Ови остаци који су формирани по Државуљцима, најмање раде за своје Државе.
Република Српска нема своју Службу.
То може да буде и добро и лоше.
Да је има, не знам ко би је сачувао.
У току Рата смо имали огромне штете не само од непријатељских и западних већ и од српске, београдске, службе.
Много тога је учињено од стране београдске Службе, на штету Српске и Војске Републике Српске.
А један дио су Срби платили и у Хагу.
Јер су београдска и западне службе дјеловале заједно.
Данас, на Политичкој Сцени Републике Српске постоје Странке и Партије које су типично службашке. Индуковале су их, створиле, њима управљају и политички диригују, Службе.
И београдске и западне.
Срећом, Национални Политички Монолит је јак.
Он вуче коријене из јединства Војске Републике Српске и Покрета којим је управљао рани СДС.
Службе су и у тај Монолит инфилтрирале своје актере али немају снагу да преокрену токове.
Једна од кључних тачака било је одустајање од НАТО, све већа сумња у ЕУ, одвајање од Инглеза и Нијемаца, непоустљивост према САД...
Све су то тачке помоћу којих београдска Служба може овдје да дође до поптуног управљања.
Сарајевски Муслимански Круг је жртва Служби.
Ако то некоме није било досад јасно, ваљда је сада јасно СДА.
Службе не раде дугорочно.
Држава и Нација морају да раде дугорочно.
Кад тад, Службе се измакну, оду иза ћошка, а Политичка Сцена остане дезоријентисана.
Зато, сада, пишти, Алијин Зеленко.
Србија је потпуни Потоп.
Тамо Службе праве не само Вучића, већ праве и Владајуће Странке. И гасе их.
Оне одређују да иде Косово.
Ови Дачићи, Вучићи, Бастићи, само извршавају.
-----------------------
Постоји граница коју непажњом пријеђеш и више се испод Служни нећеш извући.
 

 

ТРИЈЕРИСАЊЕ И ПРОСИЈАВАЊЕ
ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ У БиХ
НИЈЕ МОГУЋЕ ОБАВИТИ

 
То не може ни стари Дреш, она Вршалица са погоном на АРАН Мотор. Кад би убацио сноп политичара не би изашло посебно зрневље, посебно пљева, посебно слама.
Изашли би, опет, Политичари.
То је због два разлога.
·        Националне Политичке Сцене, које једино могу да егзистирају у БиХ, разорене су или се систематски разарају
·        Генерално, велики је уплив Запада и Тајних Служби Зпада, који у сарадњи са Сарајевом, селектује и расијава мреже и мреже Политикоида, заражених свакојаким шугама које се могу употријебити кад затребадне, као уцјена и наредба.
Само у БиХ Мектић може да буде нешто, посланик у ПС БиХ, министар у Савјету Министара, „Кадар Есдееса“, СТЈЖ.
Само у БиХ, Алијин Син може да буде Вођа Народа, борац за БиХ, европску, грађанску и то.
Само у БиХ се тридесет година чупа коров Ејуп Ганић.
Само у БиХ Тајне Службе могу да наметну „програмско опредјељење“ некој Странци. Као што је то Рудник Љубија наметнуто Деенесу Марка Павића.
Што је, онда, сјебало и Марка и Шарца. Мислим ДНС. И од Нешића начинило Политичара. КТЈ.
Кру Ти Јебем.
Темељни плато који Република Српска мора да изгради у борби за Самосталност, за Опстанак, за Дејтонски Темељ, јесте Тријерисање Политичке Сцене.
Политичка сцена се мора просијавити кроз веома много сита.
Како би се рјешавала кукоља, трулежи, каменчића, земље, пљеве...
И како би се актери политичке сцене калибрисали и сортирали.
Онај који не пропадне кроз сито са највећим рупама, на њега се можда може рачунати.
Онај који пропадне кроз сито са најмањим рупама, њега никад немој дизати на ниво сљедећег сита.
То не може да учини нико „са нивоа“. Нема више Партије и Идеологије.
То морају да чине Политичке Странке, свака за себе. Оне које национално мисле озбиљно.
Тако ће се стварати чиста политичка сцена са јасно видљивим замућењем које долази и ут у Странку и из других Странака, које су манипулативно формиране само како би имале такве актере, употребљиве за било коју оријентацију.
 

 

УСИТЊАВАЊЕМ ДРЖАВНОГ
И НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА
ДО КОНАЧНЕ ПРОПАСТИ

 
Агрегатна Конгломератизација, тактика је Запада у уништавању малих Земаља и Нација, након пада Совјетског Савеза.
Мале Земље и Нације нису се на вријеме досјетиле.
Но су полетиле да буду најискренији колаборационисти у том послу.
А он је укључивао уништење или уситњење Индустрије и Државних Предузећа, Приватизацију, која је значила пљачку, ерозију Институција, либерализацију непостојећег Тржишта, либерализацију Цензуса...
Е, ту смо.
Низак цензус омогућава улазак у скупштине, на свим нивоима, са малим бројем Гласова и са малим Странкама. Скоро са Групом Грађана.
У Земљама, и са Нацијама, које је Запад хтио да поклопи, то је успјешно примијењено.
Јаку Милошевићеву Странку, прво су нагризли Шешељ и Вукови а онда је срушио ДОС.
Доста од Доса. Од њега није остало ништа. Јер није ни био ништа.
Вучић, само наизглед има јаку Странку.
Али. Он је од почетка уништава и не признаје, у комбинацији са уништењем и непризнавањем Институција, и кроз ауторитарност и кроз отворено игнорисање обавезе да се формира Влада и Народна Скупштина.
Све се, сада, исто догађа у Црној Гори.
Вријеме је да Црна Гора уђе у Нестабилност.
Јер је то сада одговарајућа фаза депресијације Српства тамо.
Тако се догодило да су Ђукановића „побиједиле“ Три Коалиције.
Нећу једну, нећу двије, Коалиције оћу три.
То не може донијети Стабилност Црној Гори. Нити Србима.
Стабилност Црној Гори није ни потребна. Црна Гора је потребна Западу само толико да Русија није присутна.
Србима у Црној Гори, Политичка Стабилност је потребна али ни она их неће спасити.
Црногорско Одсрбљавање задало им је коначан ударац. Који ће трајати још коју деценију.
Упоредо са коначном предајом Србије Западу. И њеним комадањем.
Све је то посљедица чињенице да Црна Гора није имала јаку Странку.
Да је имала, не би се Српство тако срозало, не би Ђукановић могао да изгради тродеценијску Власт, не би сада минорни фактори одлучивали о судбини Политичке Сцене и судбини Српске Православне Цркве.
Не би дошли пред чињеницу да Српска Православна Црква не може спасити Србе а да Срби и пораз Ђукановића не могу спасити Српску Православну Цркву и Косово.
Република Српска своје опстајање послије Рата дугује јаком Есдеесу и јаком Есенесдеу.
Трећу јаку Странку, ако се оспе СНСД, Запад неће дозволити.
Још само Република Српска има капацитет да има Велику Српску Странку.
Јер.
Срби нису више вољни ни способни да се узму у озбиљан посао изградње Велике Националне Странке.
Она, на српским просторима није потребна као Странка, већ је потребна као Политички Фактор.
Посао за Тита и Југославију, Савез Комуниста није обављао као Странка.
Већ као Политички Фактор.
Југославија није умрла кад је умрла Титина Нога.
Већ кад је умро СКЈ као Политички Фактор.