УСИТЊАВАЊЕМ ДРЖАВНОГ
И НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА
ДО КОНАЧНЕ ПРОПАСТИ

 
Агрегатна Конгломератизација, тактика је Запада у уништавању малих Земаља и Нација, након пада Совјетског Савеза.
Мале Земље и Нације нису се на вријеме досјетиле.
Но су полетиле да буду најискренији колаборационисти у том послу.
А он је укључивао уништење или уситњење Индустрије и Државних Предузећа, Приватизацију, која је значила пљачку, ерозију Институција, либерализацију непостојећег Тржишта, либерализацију Цензуса...
Е, ту смо.
Низак цензус омогућава улазак у скупштине, на свим нивоима, са малим бројем Гласова и са малим Странкама. Скоро са Групом Грађана.
У Земљама, и са Нацијама, које је Запад хтио да поклопи, то је успјешно примијењено.
Јаку Милошевићеву Странку, прво су нагризли Шешељ и Вукови а онда је срушио ДОС.
Доста од Доса. Од њега није остало ништа. Јер није ни био ништа.
Вучић, само наизглед има јаку Странку.
Али. Он је од почетка уништава и не признаје, у комбинацији са уништењем и непризнавањем Институција, и кроз ауторитарност и кроз отворено игнорисање обавезе да се формира Влада и Народна Скупштина.
Све се, сада, исто догађа у Црној Гори.
Вријеме је да Црна Гора уђе у Нестабилност.
Јер је то сада одговарајућа фаза депресијације Српства тамо.
Тако се догодило да су Ђукановића „побиједиле“ Три Коалиције.
Нећу једну, нећу двије, Коалиције оћу три.
То не може донијети Стабилност Црној Гори. Нити Србима.
Стабилност Црној Гори није ни потребна. Црна Гора је потребна Западу само толико да Русија није присутна.
Србима у Црној Гори, Политичка Стабилност је потребна али ни она их неће спасити.
Црногорско Одсрбљавање задало им је коначан ударац. Који ће трајати још коју деценију.
Упоредо са коначном предајом Србије Западу. И њеним комадањем.
Све је то посљедица чињенице да Црна Гора није имала јаку Странку.
Да је имала, не би се Српство тако срозало, не би Ђукановић могао да изгради тродеценијску Власт, не би сада минорни фактори одлучивали о судбини Политичке Сцене и судбини Српске Православне Цркве.
Не би дошли пред чињеницу да Српска Православна Црква не може спасити Србе а да Срби и пораз Ђукановића не могу спасити Српску Православну Цркву и Косово.
Република Српска своје опстајање послије Рата дугује јаком Есдеесу и јаком Есенесдеу.
Трећу јаку Странку, ако се оспе СНСД, Запад неће дозволити.
Још само Република Српска има капацитет да има Велику Српску Странку.
Јер.
Срби нису више вољни ни способни да се узму у озбиљан посао изградње Велике Националне Странке.
Она, на српским просторима није потребна као Странка, већ је потребна као Политички Фактор.
Посао за Тита и Југославију, Савез Комуниста није обављао као Странка.
Већ као Политички Фактор.
Југославија није умрла кад је умрла Титина Нога.
Већ кад је умро СКЈ као Политички Фактор.